Student

Да ли је ниво опште културе на групи књижевности проблем?

Поводом чланка „Неке појаве на књижевним дискусијама"

Студент бр. 21 донео је чланак вез имена аутора Д. Макавејева. Очевидна Је намера аутора овог чланка да можда потстакне студенте хњижевности на дискусију о •eh добро познатим темама и да би то постигао, направио Је ту сво|у произвољну, реминисцентну и •хетравагантну интерпретациЈу Јед иог разговора Оскара давича са студентима књижевности. Повољан Је закључак да Је постигао да многв учеснике вечери потстакне на разиишљање о питањима коЈа су Ддричу постављака, (коЈа су заиста чеето била непрецизна или Једнострано тенденциозна), али Је то учииио на деструктивно-белешкареки начик. На страну то што су нноге стилске грешке потпуно у хармоцији са његовим садржајем. Иеехватљива Је међутим жучност еа хоЈом ок студентима њижевноепс приписује примитивизам, неуХост и западање у декаденцу (не вну надреалистичку, него у ону реалистичку) и тако, у улози Давичовог душебрижника одужуЈе на нехи начин дуг свакако према прогресивним и савременим тражењина. Он Je поред осталог обЈаснио да Александар Вучо и Мерин нису надреалисти, што Је од огромне кориети за лаике. У одговору МакавеЈеву почећу од тога. Из Једног питања које Је постављено, коЈе он узима за прекретницу дискусиЈе не може се закључити да су Вучо и Мерин названи иадреалистима, него само то да га они заступаЈу, форсираЈу и истичу Као доказ слободе стварања. даље, у усменом разговору са аутором чланка, моЈ став заступања реалиетичког метода не значи за њега cauo моЈ став, него и негирање тражења и проналажеша нових изражаЈних форми. Доспева се у зачарани лавиринт у коме би неодлучан човек тешко бранио своје миели, Јер заступање Једног метода sa аутора и неке његове Једномишљенике, значи атак на њихове идеолошке позиције, коЈе, веК из тога се рађа нису стабилизоване. Све што је несигурно. преосетљиво је. На крају, не ради се о томе ко ће кога убедити и намет нути му у виду пресиЈе оно своЈе, него ко he га са више аргумената и ттриндипијелниЈе заступати, не користећи при томе прилику за изливе огорчења и масакрирање туђег схватања. Ако с правом упутимо питање о надреализму, и ако надреалнзам као књижевни стадиЈ у ЈедноЈ варијанти постоЈи данас, макар у ембриону, онда можемо набрајати низ различитих мишљења о њему, почев од тоталног негирања његових вреднота, па преко

неодређеног и наЈчешће сумњичавог ишчекивања неких његових видних резултата, до његовог признавања као форме у коЈоЈ има и хуманизма, и смисла макар подсвесно инсценираног итд. Међутим, Ма кавејев неће да схвати да заступањв Једног метода не значи жељу за административном забрзиом оног другог (иако, по мом уверењу тога има прв код заступрика надреализма), него значи само то што Јесте, наиме свесно заступање Једног опробаног метода који се зове реализам (а не натурализам, његова декадентна форма како истиче МакавеЈев). Ако не идемо тим путем жонглераја и ловљења речи, онда „опробан метод” (коЈи сам израз употребио) не значи Јорган-планинску тежњу да се ужива на ономе што Је одавно сазидано Још ТолстоЈем, него констатацију да таЈ исти метод има и своЈе варијанте и савремене претставнике (ХемингвеЈ, Драјзер, Шолохов, делом Виторини итд.) и да он, по галериЈи дела коЈа ничу и данас заиста значи нешто опробано, али и модерно и то не у надреалистичком значењу. Из тога излази следеће: Да Један надреализам Салвадора Далиа, М. Ристиђа и А. Вуча између два рата, репродукован код Попе или у ВучовоЈ галерији младих може за неког бити декадентан и превазиђен, а реализам, макар временски и ствриЈи од надреализма може бити савремен и модеран. Зашто? НиЈе ли то произвољно тврђење? МакавеЈев каже: „Узроке... заовтаЈању за нашом стварношћу и чоЈављивању декадентних схватања код неких другова са књижевности треба тражити и у наставном програму коЈи Је врло крњ...*'

Пре свега, ради се о проблему садржаЈа, о унутрашњоЈ идеЈи уметничког дела, које се питање поставља на ову тему неодложно ради шире анализе, о епоси која вапи за трибунима крушшх замаха, а не за експериментисањима на мало, како Је то својствено надреализму. Можемо поставити и питање да ли се може очекивати од надреализма такав задатак, од метсда чистог психичког аутоматизма, лишеног свесних, моралних и естетских норми, и дакле, лишеног Једног обЈективног посматрања материјалног света? Пре него изведемо закључак, савесно ћемо прелистаги оно неколико стихчића апсурда и неухватљивог смисла коЈе имамо ту и онде (нећу цитирати). Нема ли ту новог човека, или сукоба идеопогије или човековог освајања при роде, или можда психичких превирања? Ништа од тога. С друге стране, ако бацимо поглед на неколико романа који су се појавили недавно, или збирки новела и на неколико драма (Лалић, Ћосић, Чиплић, Андрић, Крањец, Божић, итд.) ако не доследни модернизацији израза увек, а оно садржаЈно значе платформу не декадентну, него опробану и која се несумњиво може развити у модеран израз. Додирујемо низ питања. Да не понављамо да садржаЈ намеће форму, не обратно. Ту Је и надреалистички везан чвор. Трчање за формом Је типично у лутањима сваке врсте, па и овде, док садржаЈ остаје запостављен (заЈедно са творницама и радким задругама коЈе постоЈе и радницима који се мењаЈу и стварају самоуправе, и са љубављу коЈа оплемењуЈе, а која није само потсве-

сни Freudov нагон и блуд снова). Али, несумњиво се запада у Једностраност ако се каже: шта ће нам други метод! (сем реализма). што у овом разговору са Давичом нико није тврдио, Јер како би се онда могло рећи да Један Крлежа ствара снажну, динамичну и велику литературу иа принципима експресионизма, натурализма и реализма, али оригиналног, крлежинског! Ником дакле ниЈе пало на памет да сугерира величину Једино класике, нити да строго класифицира правце, а Још мање да се заклања за ауторитативним именима, на пример за именом друга Ђиласа (Јер шта he нам бусије и кога се то толико плашимо!) како је то брже бсље пожурио да репродукуЈе макавејев. Свако задржава право да дели неко мишљење, без обзира да ли је то мишљеше ауторитативног имена или ке. Пород осталог, неразумљиво је откуда оваквз тенденција осипања дрвља и камења на студенте књижевности од стране овог чланка редакциЈе „Народног студента”, иако код њих има теоретске несналажљивости. Он пише да Је то треће позивање Давича и злоупотреба његовог стрпљења и да би требало позвати неког другог књижевника. То Је због необавештености, али ignoralia non est .argumentuumСтуденти групе књижевности позвали су Оскара давича први пут за последње три године, и друг Давичо се одазвао, мислим, врло радо са много оптимистичке камере да се са њима упозна. А чланак Макавејева остаје усамљен и беспредметан. вук ФИЛИПОВИЋ

Писмо редакцији

Да ли баш мора тако

Кажу, у старо време, све приредбе (боље употребити ондашњи термин ~забаве“) су даване по кафанама, нешто због просторија а углавном што су се ту људи најкомотније осећали. Осим тога публика је уз пиће и мезелуке, могла сасвим „лепо“ да прати разне декламације, позоришне комаде, певачке хорове, мађионичаре... Но, ицак, неком је пало напамет, да би било боље кад би се кафана одвојила од културних манифестација. Тако и учинише... Прошло је од тада много времена. Тога се ретко ко ceha, обично кад неки стари прича: како је некад било... И данас, кад гледамо око себе чини нам се, како је све то природно, чудећи се како људи нису могли тога одмах да се сете. Но, нека нам буде опроштено, има и таквих који не мисле тако. Ето например управа ЦДЈНА се не слаже са гим. Као и сваке суботе, тако и претпрошле, одржан је у Дому концерт. На програму су учествовали „Бранко Крсмановић“ и група радио певача. Били смо крајње непријатно изџенађени, када смо приметили да у сали за цело време програма келнери служе за nol стављеним столовима. Свечана сала добила је слику кафе (при знајемо не баш бучне). Извођачи, бар из „Бранка Крсмановића“ запањили су се, јер у крајњој линији они претстављају културно-уметничко друштво које са својим програмом иступа само на концертном подијуму, а никако по кафанама. С. Т.

Мислим да треба више да читамо

Све што je несигурно, преосетљиво је. Вук Филиповић У напису „Неке појаве на књпжевним дискусиЈама" писао сам са намером да укажем на низак културни ииво код извесног броја студената кшижевних група редовних учесника дискусија. Рекао сам да се тај ниво испољава најчешће на овим дискусијама, у чудним преокупацијама периферним проблемима наше књижевности, статичним схватањима књижевних појава, кретању мисли од шема ка стварности, крупним недостацима у логичном мишљењу и култури говора итд. Мислим да Је од г овор Вука Филиповића нов и свестран доказ мојих тврдњи. Пре свега: он се очигледно осетио погођеним (чак и оним опаскама које се нису односиле на њега и студенте Југ. књижевности). Признајем да сам и на њега мислио када сам писао ово: „Студиозно упознавање естетских проблема и стицање знања потребних да би омогућили себи превазилажење декадентне књижевности, ти другови замењују брчкањем у књижевним плићацима са темом „Зашто наз „Сведочанства" малтретираЈу поези јом младих?" Међутим, он ево опет, упорно, жели да дискутује против надреализма, књижевне школе која Је у нашој земљи почела да изумире Још док смо ми били у пеленама и чији се данао књижевни производи код нас Јављају као ретки атавизмн, За Вука

Филиповића „надреализам као кн»ижевни стадиј у једној варијанти постоји данас, макар у ембриону". Он, очигледно није у стању да посматра књижевност у вези са друштвено-историском средином у коjoj се ова јавља, чим може пролазну позаву остатака надреализма, цаиас, код нас, да назове ембрионом, ОстаЈем при томе да на књижевним групама (првенствено књижсв ност и славистика) влада декаденцпја не надреалистичка, и не реалистичка како ми подмеће Филиповић, него социјалистичко-реалистичка. Изражава се, понављам, у сталним захтевима за неким рецепгима и „опробаним" категориЈама. Можда се Филиповић не сећа пролетошњих дискусиЈа о ТеориЈи књижевности, када Је већина стуцената заступала социЈалистички реализам као Једини исправни књи жевни метод. Тада су упорно навођене тврдње као што Је та .да Je нпр. „Мати" боља од „Клима Самгина“ Јер Је корисниЈа за револуционарну пропаганду. Тада, у пролећв 1952 на Филозофском факултету, један Је дискутант у неизвижданом говору рекао да Је књижевност Бориса ПољевоЈа образац праве књижевности! Што се тиче Филиповићевог питања о „опробаности" реализма, у коЈи он сада одједном сврстава и ХемингвеЈа и „делом" ВиториниЈа („ДЕЛОМ“?!? КАКО ~ДЕЛОМ“?) Давичо му Је био одговорио: смешни су данас сељаци коЈи хоће да ору ралицом и неће да пређу у тракто-

ристе (ако међутим неко хоће да остане сељак, ко може то да му забрани? Д. М.), Уосталом можда су ХемингвеЈ и Виторини одлична прилика да се Вук и ја прецизно разумемо: ХемингвеЈ и Виторини су за мене модерни и велики писци, али Ја међутим уопште не осећам никакву потребу да их класификуЈем у „опробане" класификационе системе, да бих могао да уживам у њиховом делу. Мислим да Вука Филиповића самозадовољство спречава да учи и чита више, па онда мора који пут ца користи заклон иза великих имена, иако он то неће да призна. Чак Је и питаЈући Давича, нехотице, просто из незнања, фалсификовао друга Ђиласа рекавши: „Друг Ђилас Је рекао да надреаливам ниЈе дао ниЈедно велико дело, бар код нас“. Иако Је ову тврдњу могао изрећи и без помена Ђиласовог имена, он Је ово употребио вероватно да би подупро своЈе несигурно знање и онда осетивши се Још увек несигуран (Јер није пажљиво читао ни Ђиласа) додао оно „бар код нас“. (Вуче, ево Ђиласових речи: „Надреализам и надреалисти ниЈесу дали ниЈедно књижевно дЈело ни у Паризу, ни у Београду“). Мислим да би требало више да читамо. У вези са односом између Филиповића и послератног надреализма ктео бих да кажем да ми се <шни ца Вук Филиповић хоће нападима на туђу бајату хњижевност да одбрани своЈу бајату књижевну процукцију. (Мислим на његову „Чежњу", приповетку у три чина). Аутор, често способан приповедач овде напр. задружну агрономку наивно оставља у пољу голу да спава да би Је видео Жива, задруrap са чворноватим рукама који ће туда проћи... У тој истоЈ његовоЈ прози у име реализма каже се да Јој Је пала брада на набубреле гру ци (страшних ли доЈки, боже моЈ!) итд. итд. Хтео бих Још да кажем да много израза у ФилиповићевоЈ критици нисам разумео (напр. „потсвесно инсценирани смисао" и др.), а такође и да му скренем пажњу да студенти књижевности нису Једини студенти на Филозофском факултету. Давича су пролетос звали германци и он им је одржао предавање, прек Јуче Је на позив Савеза комуниста у амфитеатру говорио о утисцима са Конгреса, а претставник литерарног влуба групе кшижевности последњи пут Је пред свима замолио Давича да дође и у другом семестру, што Је оваЈ прихватио, те понављам своЈу изјаву; „НиЈе ли то прекомерно коришћење његове љубазности?" И мислим да треба више да читамо. Душан МЛКЛВЕЈЕВ

Бошко Радивојевић; Из Трогира

НАША ПРИЧА

Да би се људи потпуно зближили, потребно је, кажу, да их нешто крупно веже. У реду. Нећу да спорим. Али, дозволићете да вам испричам нешто, нешто што he надам се, доказати да су и ситнице врло крупне ствари. Оне, видећете, каткад тако могу да золиже људе да је то за причу. Тог дана сам имао необичну посету. Један наш стари шаховски мајстор, чије име нећу поменути, јер сам му то на његово наваљивање обећао, донесе ми личну карту, коју сам дан пре тога изгубио у парку. Понудих му награду, али је он одлучно одби. Ипак, реч по сам успео пристао је да попије кафу. И тако, реч по реч, ми се распричасмо. А такав човек знате и сами, има о чему да прича. Ту су турнири, ту су путовања у далеке, непознате земље, ту је све о чему мало знам... И ја сам га напрегнуто слушао. А време као да лети, просто не осећаш његов ход. Кафа се охладила, цигарете већ давно угашена, а велика сказаљка већ направила један круг. Он се стаде врпољити на столици. Очигледно, хтео је да учини крај својој посети. Жао ми је рече што вам нисам испричао један свој доживљај из млађих дана... Јест’ да је то једна ситница, али ми je некако везана за срце... Други пут. Сад журим. Или ако хоћете да ме отпратите? Да ли хоћу? Смешно питање. С људима као што је он човек би могао и на месец да се попне. Ти никада не би били досадни. „Тада сам био поче он своју п&ичу у шестом разреду гимназије. Ма да је то давно било, али добро се сећам: математику нам је предавао неки Емил... Емил... презиме сам му заборавио. Али свеједно, Важно је да је тај Емил у исто време био и разредни старешина, и што је још важније врло суров наставник. Страх и трепет од човека. Цела школа га се бојала. И прваци и вел Ики матуранти подједнако су се плашили његових шамара! Све је млатио... Али за разлику од других наставника, он никога нцје тукао у учионици или ходнику, већ би наредио фамулусу да ђака доведе у зборницу, а тамо бери кожу на шиљак. Еједном тако, и мени дође црни петак. Служитељ ме шчепа за рамена, рече да ме Емил зове, и угура у зборницу. Можете мислити како сам се осећао. Тло ми се од силног страха измицало под ногама, а срце лупа ли лупа, Затекосмо га самог за столом где претура неке новине. Био је намрштен и рекло би се љут. Ха, ту ли си соколе! Седи... А знаш ли зашто сам те звао? Не... не знам промуцах. Звао сам те да разговарамо. Ово „разговарати“ на његовом језику значило је тући. Зато сам увукао главу у рамена и сваког тренутка очекивао ударац, али за дивно чудо, страшни Емил и даље остаде на својој столици. Где си јуче био?

Кавио Muiupu:

Прича о једној ситници

Кроз главу ми пројурише јучерашњи догађаји. Сетих се да сам пре подне био у школи, да сам после ручка с ујаком био на коњским тркама, да смо затим свратили у једну кафану и одиграли партију шаха... Ништа нарочито... Али јаој, куку мајко, да ме није спазио кад сам ономе попу бацио чичак на мантију? Или је... Био си у кафани, сиви тићу. Видео сам те, видео... После ових речи још више се уплаших. Та забога, због кафане многи су добили своје. Падали су шамари као крушке. И ево, сад ћу и ја извући. Нема врдања! Али г. Емиле покушах ипак да се некако извучем ујак ме водио, То ме не иктересује рече он и устаде. Затим подиже руку изнад моје главе, другом ме ухвати за раме, али... срећа ме je тог дана хтела. Каиса ми се смешкала. Замислите; није ме ударио. Несхвцтљиво. Приђе лепо полици с књигама, и извуче неке хартије. —г Знаш ли шта је ово? Тек кад то рече, видех да ме ништа на овом свету нећу спасти. Ба шништа. А знате ли зашто: хартије које је држао биле су моји цртежи, заправо карикатуре, које је он на неки начин узаптио. На њима је, ах, проклета моја несрећо, био нацртан он, он с грдним магарећим ушима. Земљо, отвори се! И шта сам знао да радим? Јединоs да се некако заштитим. То ће бити најбоље. Зато сам образе покрио рукама, повио се мало унапред, па шта бог да! Чекао сам само да паљба почне. Али, нешто се опет не дешава по програму? Зашто, дођавола, не почне већ једном? Ово је горе од најстрашнијих батина. Он као да је заборавио да треба да ме бије, шта ли? Или се опет десило неко чудо? Бога ми, веровали или не, и по трећи пут послужи ме нека среЦ, Чудо над чудима! Место да ме шамара, он ме стаде гурати да седнем. Де, не бој се, магаре једно! Уморан и уплашен скљоках се у столицу. А кад сам се мало прибрао и у мислима ценио да ли he ипак на крају бити батина или је све то само један сан, он ми гурну под нос оне хартије. Одмах ми паде у очи да je на њиховој полеђини нешто писало. Нешто његовим рукописом. Дакле, шахирао си с ујаком? Да, господине. А зашто, питам те ја, у петом потезу ниси узео онога коња? У први мах не знадох шта да му одговорим. Емил и шах? Па то је, мислио сам, немогуће. Или је само језива иронија. Можда су питања била постављена само зато да би му батинање било слађе... Али не! Он се пријатељски смешкао? Збиља, зашто га ниси узео? Па... господине охрабрих се ја, осетивши да се у мени буди шахиста, то узимање коња теорија одбацује! Вараш се дечко? Рекавши то узе јутарње новине и баци ми их; Видиш ли, сад се тај коњ узима. Ево погледај шаховску рубрику. Ево оборења твог потеза. Видиш ли како је Ласкер тукао Штајницз? Ко вола у купусу. Узео човек тога жртвованог коња, па после лепо с фигуром више... Ко ти даје? Узми ове твоје цртеже, ти, ти магарећи Рембранте. На полеђини сам ти преписао целу варијанту. Простудирај ти то. А што се тиче цртања... мани! И кад сам најзад изашао из зборнице и нашао се међу друговима у ходнику још сам мислио да сањам. Видевши ме уплаканог дечаци су веровали да сам добро извукао. Али ја, погодићете и сами, плакао сам од среће. Од тада сам ватрено заволео шах. Он ми је постао све! А једна ситница, видите ситница...

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 23