Student

СКУПШТИНА САВЕЗА СТУДЕНАТА

[дојм [шмк! №lti нш ишп

(Наставак са прве стране) љају приликом проучавања материјала са Шестог конгреса Савеза Комуниста Југославије и дајући истовремено предлоге за што плоднији рад на том проучавању, друг Миладин Ша кић је рекао: „У спровођењу тог задатка треба разликовати две ствари. Једно је прорада материјала, а друго је практично спровођење и свакодневно примењивање одлука Шестог конгрсса кроз многобројне задатке које решавамо. Зпачи, да не би било правилно ако би тај посао схватили само као задатак да прорадимо материјал, премда ie то врло важно, него да се одмах паралелно са прорадом прихватимо посла, на непосредном спровођењу одлука у живот. За прсфаду материјала, пре свега, треба направити план који би временски захватио читав зимски период па и читаву годину што ће помоћи да се он солидно проучи и разуме, јер је и то услов да се темељније и свестраније спроведе у живот. Даље, при изради тога плана треба, по нашем мишљењу издвојити теме, а и поједине проблеме који би се на факултету обрађивали. Радничка класа Југославије даје велики део вишка свога рада да услови нашег студирања буду што бољи. Цифарски изражено то су милионске суме. „Само на име стипендија у псриоду од 1 јануара до 1 октобра подељено је на Универзитету и великим школама 31.150 динара. А у истом периоду је Савет за науку и културу дао 11,200.500 динара социјалне помоћи, а из позајмног фонда је издато 23,639.500 динара, што укупно износи 65,990.000 динара, не рачунајући и дечији додатак кога прима 60% студената на нашем У ниверзитету. Поред овога у времену од 1 јануара до 1 новембра студентска поликлиникз. је извршила 69.213 лекарских прегледа и интервенција, за што је

утрошено 73,000.000 динара, 3.389 студената је лежало и лечено у поликлиници и другим болницама. Данас постоје три студентска одмаралишта (на Авали са 70 места, на Златибору са 110 места и у Мојстрани плућно опоравилиште са 80 места). У пројекту је подизање још једног опоравилишта на Авали и проширсње постојећег у Мојстрани. Затим отварање мензе за појачану исхрану са 80 места иесечно уз месечни износ од 640.000 динара." У већини домова и ресторана студенти који су изгбрани у управе одбора најодговорније су се односили према својим дужностима- Одбори су настојали, да, што је више могуће, уштеде у материјалу и нобцу и да, дотле превелике расходе, смање на минимум, Тако је Управни одбор студентског дома „Иво Лола Рибар“ купио угаљ по повољним ценама и са радницима дома ускладио ложење котлова, да би тиме уштедео око 2,000.000 динара. Утрошак воде је смањен за SOVci- Само на јед-

ном артиклу исхране уштедеће у току наредне године 500.000 динара, зато што ће сами справљати тесто. У реферату се доста места посвећује проблему понашања студената у домовима, њиховог односа према инвентару, дисци плини, хигијени и др., јер је сваки студентски дом оштећен за по неколико стотина хил>ада, што укупно претставља милионску штету. Само један пример очито ће илустровати несавесност оних који такве штете чине. „У студентском граду на Новом Београду студенти су упропастили или делимично оштетили електричпу мрежу за 214.540 динара. Поломили су хигијенске инсталације у вредности од 468.941 динара. Поломљено је прозорских стакала у вредности од 47.400 динара. Оправка поломљених ормана и столова кошта ла Је 91.000 динара. Само ова штета износи укупно 821.881 дннар. ...Ја не мислим да кажем, нити би то било правилно, да већина људи у домовима чини овакве ствари о којима сам говорио, али Је факат да се та већина, према овој групици штеточина држи сасвим пасивно, без имало осеhaja друштвене одговорности...“

Делегати за време читања реферата

Бесплодно новаторство често je израз неталентованости

У име Централног одбора Савеза студената Југославије, скупштину је поздравио Милорад Пешић, који је у свом говору рекао: „О једном питању нарочито је потребно говорити. То је питање новога и то не само у области уметности, сликарства и литературе, него и уопште у идеолошком схватању, у борби коју наша Партија води против информбировских „теорија“ и стаљинизма као теорије државно капиталистичког система. Ту је дошло до много нових ствари,

јер је било много нових појава како у инострвнству тако и код нас у земљи, на које треба дати одговор. У тумачењу тих ноцих појава у борби против стаљинизма, наша Партија полази од стварности, jep се једино одатле и може поћи. Ако погледамо у садржину уметничког и теоретског схватања код студената видећемо форсирану тежњу за новим, без обзира да ли то има реалног основа. Зато и има тог нереалног, бесплодног „новаторства“ које често долази као израз неталентова-

ности, а тежи да се афирмише као нови правац. Против таквих појава, које нису ретке на Универзитету мада често и не потичу са Универзитета него су одраз идејне борбе у нашем животу против туђег и заосталог, треба се бор Ити, али истовремено одвајати оно што је заиста у свакој грани уметности“. КАКО ЋЕ ФИЛОЗОФИ ПРОУЧАВАТИ КОНГРЕСНИ МАТЕРИЈАЛ У својој речи ,друг Вуле Стамболић, делегат Филозофског факултета је рекао; „Проучавање конгресног материјала ми ћемо остваривати преко организација Савеза студената. Материјал ће се проучавати по одређеним питањима као што су спољна политика, наша економика, унутарпартиска проблематика итд. Настојаће се да се то проучавање веже и за поставке и дела класика. Тако ћемо проучавајући конгресни материјал изучавати и класике. Тај посао треба да се прилагоди нашем стручном раду, учењу предмета и припремању семинара. Ми нећемо да ксристимо снаге са стране, у првом реду зато, да би видели како ми те поставке схватамо и тумачимо. Први састанци показују већ пуну слободу иступања и изношења личних ставова. То је знак да је дух нашег времека продро и код нас на Универзитету". ОТКЛАЊАЊЕ ЗАОСТАЛОСТИ ПРВИ ЈЕ ЗАДАТАК СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ Милан Игњатовић, члан Уни верзитетског одбора Савеза сту дената говорио је о студентским удружењима у унутрашпа је о томе рекао: „Пред нас се поставља укључивање ванредних студената у студентска удружења. Они прет стављају неоспорно велику политичку снагу, па би према томе морали узети.живог учешћа у политичком животу места у коме живе, Циљ ових удружења је да ванредним студентима олакша студирање, да се они приближе проблемима наставе и програму. Било би корисно да се на факултетима образују комисије које би се бавиле тим питањем и тако помогле ванредним студентима.... Савез сту дената Југославије ,односно удружења на факултетима, тре ба да припреме студенте за рад ггреко лета да тај њихов рад прате. У њихове задатке преко лета дошло би пре свега, просвећивање народа, нарочито људи на селу, јер је заосталост једна од највећих сметњи у стварању социјалистичких од носа код нас.... Студенти би такође могли да дају свој допринос у решавању комуналних проблема".

НАУЧНИ ПРИЛОГ

ОТАЦ ИЛИЈЕ СМИЉАНИЂА

Ускоци нано о њима говоре историски подаци

Почев од овог броја „На родни студент" he с времена на време објављивати мање научне прилоre из свих подручја науке. Апелу Јемо на научне раднике, а у првом реду на млађе да нам шаљу своје радове. Смиљанићи су били познати сердари и јунаци Равних Котара. Илију Смиљанића Је народна песма овековечила као наЈвећег ускочког јунака после Јанковић Сто Јана. Илија Је у песми онај витез коЈи се свуда нађе где затреба са своЈих хиљаду мрких оклопника. Историски подаци, међутим, о Смиљанићима знаЈу кудикамо више од онога што Је народни певач забележио у своЈоЈ хроници. Поред ИлиЈе историски су познати шегов отац Петар и брат Филип, братићи Смољан и Марко, Лазар Смиљанић и син му Марко. Неколико колена ове породице у више од шест децениЈа наЈжешћих борби своЈим прегнућима бранило Је народ од неприЈатеља. Родоначелник ове куће ускочких јунака био Је Петар, отац Илијин. Петар Је родом био из Удбине у Крбави (а не из села Смиљана у Лици, како се раниЈе веровало). Са своја два оружЈу дорасла сина, Или Јом и Филипом, и са осталом породицом напустио Је завича) и прешао Је под млетачку власт у Далмацији, када Је године 1645 почео млетачко-турски рат, у историји звани Кандиски. Кретање међу хришћанима у суседству млетачке ДалмациЈе почело Је крајем зиме 1646. Морлаци или власи, како су Млечани и Далматинци из обалских градова звали сељакв православне и католичке вере у залеђу, под турском влашћу, у току прве половине 1646 године понудили су далматинском провидуру да he у случаЈу рата устати на оружЈе против Турака. Претставници турских хришћана примани су у Шибе-

нику и другде. С њима су преговарали локални мле тачки управници. Морлаци су нудили да заЈедно са породицама и стоком пређу под млетачки доминиЈ. Лукави Латини су лепим речима затезали у преговорима, надаЈући се да би време могло да ради за њих. Ипак, у сваком случаЈу гледали су да без своЈих обавеза задобиЈу поверење турских поданика. V то време ускоци у Неретви већ су налазили прилике да делу Ју. Ни Турци нису остали скрштених руку. Лички санџак Халил-бег од Вране, плах и похлепан као и csii крајишници, потчинио Је своЈо) власти Зло Село, до тада под ЈурисдикциЈом Шибеника. Следећих дана мирањски поп Петар Поповић и харамбаше Петар Грударевић и Милинко Девић понудили су далматинском провиДУРУ да са 20 породица ускоче у „кршно" примор Је. Пребацивање у ДалмациЈу наставило се и наредне године. Првога априла 1647 упућен Је из Новиграда поп Шимун Нижић у велебитско подropje да наговори турске поданике хришћане да пређу под окриље лава Светог Марка. Дванаест дана доцниЈе власи из Војнића склопили су уговор да се пребаце у приморје. Почетком маЈа уговорено Је ускакање народа из Горице и Буковице. Да се народ не 6и вратио, пошто ни живот под Млечанима, странцима и гуликожама, ниЈе био мед и млеко, провидур је наређивао да се породицама које су ускакале попале куће из коЈих су се дигли, како би им и тиме одузео мамац да се врате на стара огњишта. НиЈе било ларо напустити кућни праг, али друкчиЈе се ниЈе могло. Током маЈа млетачке галиЈе превезле су чељад и стоку влаха из Пркоса и Крмпоћана, коЈи су дотле становали негде између Медвеђе и Зеленграда. Вриском деце, блеЈањем оваца, мукањем крава, вречањем коза, риком волова, и рзањем чилих ко-

њића почињала је нова борба, рађали су се нови јунади. Борба између крста и полумесеца на равним пољима Котара као и у околним горама и долинама трајаће више од једног столећа. у тој борби и на хЈшшћанској и на муслиманској страни створио се тип моћног и низом позитивних и негативних особина обдариЛг ратника краЈишника. До стварне борбе на млетачко-турскоЈ граници у ДалмациЈи долази током 1647 године. Пошто су турским агама и беговима наносили штете њихови побуњени поданици, на границу, у Книн и у Дрниш, дошао Је месеца Јула, иза жетве, нови 6осански паша, Текиели Мустафа-паша. Прво што Је могао учинити оваЈ осиони феудалац било је да пошље казнени одред на голоруку раЈу, У пашиноЈ воЈсци било Је, баш као у народноЈ песми, три тисуће Јаничара, сакупљених у Београду и по своЈ Босни, и Још к томе хиљаду спахиЈа. Ови су Турци Једним препадом у Диклу и Бокањцу, у непосредноЈ близини Задра, тешко наружили Морлаке. У свом извештаЈу Сенату далматински провидур !е кривицу за ову погибиЈу влаха приписао пасивпом држању коњице Једног млетачког генерала. У борбама Јула и августа 1647 узео Је видног учешћа и Петар Смиљанић, Најпре Је био уписан у чети Бозикија Ренеси, Јер Је само тако могао примати храну и плату. По провидурову сведочанству Петар се у свим приликама понашао одлично, и увек Је у наЈбољем реду држао свог вранца и оружЈе. При свом ватреном крштењу заробио је ггеке Турке и довео их у Задар. Под Доњим Обровцем, где Је већ заповедао Једним одељењем војске, привукао Је на себе пажњу тиме што Је многе Турке сасокао и нанео им штете пљачком. Изнад места Свети Фидшх и Јакоб стекар Je одличје да

му нема равног: у град је укасао носећи пет глав» са чалмом. Своје врлине показао је и под кулом Драчевац и ниже села Бабиндуб. Причало се о н>еговој срчаности и у борби под Земуником, Новиградом, Надином, Враном. Петар је уништио и мост Незвен на Крки, преко кога је априла 1648, поштв су Турци поново дигли мост, прошао храбри поп четовођа Стјепан Шорић. Мост је јуначном Шорићу спојио две акције: ону на Острвици са похо* дом, под Звониград, где Је са четом од 200 влах» палио турске куће и сено. Смиљавић се нијв ништа лошије показао када се пошло на Острвицу, Пироматовце и Брибир. Паљење и узимање Грачаца сам Је приказао врло детаљно и сликовитоц Власи из села Ражанца и Љубача, они из n<W седарја и околних места, коЈе Је далматински провидур преселио у приморје, желели су да се оввковече Једном јуначком акциЈом. На својим баркама дошли су у место Модрић, искрцали ce li оставили страже. У среду, 14 августа у подне, упуч тили су се на намеравани пут. Ходали су целв ноћи. Августовска ноћ била Је тако миришљава и пуна живота, иако Је све спавало, осим месеца коЈи Је упоредо с њима корачао сву ноћ цо свом дубоком пољу. Зора их Је затекла на Велебиту. Нису стали да би се заложили из страха да кх не откриЈу пре него што треба. Прикрадали су се. Пошто су при умирању ноћи заузели неко место, у петак рано у зору петли су их поздравили иод Грачацем, на неких 16 миља. Петар Смиљанић Је са 150 људи остао на мосту под градом да би cdom снагом улетео у борбу ако затреба. Од остаиих четовођа капетан Гргур Побежат се пробио са једном повећом групом како 6и извршио Јуриш ка врата тврђаве. Трећи део нападача био Је у средини са водићем, Ђуром Миљанићем. ГМил*анићВ Је било више и сви се они помињу у вези са ворч бом: Ђуро, Вид, харамбаша Петар, Јадран, Божо* Мате, Никола, Стипан), (КраЈ у идућем броЈу)

САВЕТОВАЊЕ ПРЕТСТАВНИКА УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ

Прошле седмице у Београду је одржано саветоваље претставника Удружења студената из унутрашњости, које је утлав ном третирало наредне проблеме тих удружења, односно припреме које треба извршити за ангажовање редовних студената на раду у овим удружењима за време зимског и 'летњег семестралног распуста. Поред то га кроз дискусију је обухваћена и текућа проблематика Удружења. Из извештаја који су поднети види се да поједина Удружеша потпуно ограничавају своју делатност на инструкције среских комитета Народче омладине, не показујући нимало иницијагиве да усмере свој рад на унутрашња питања као што је, на пример, повезивање са секцијама у Београду и олакшавање студирања ванред ним студентима путем добављања скрипата и другог материјала са факултета. У вези са овим предложено је да Удру жења траже помоћ од фапултетских савета у виду предавања која би асистенти појединих факултета одржавали по већим центрима у унутрашњости. На саветовању су искрсли и неки недостаци чисто организа ционе природе. Тако још има доста велики број удружења која нису приступила изради правилника, што знатно отежава њихов рад. Даље, нека удружења студената нису учинила ништа да координирају свој рад са средњошколском омладином, а Удружење студената у Крагујевцу ,чак ни са Савезом студената на ВПШ, иако би од такве сарадње постојала обострана корист. Несумњиво би се овакви пропусти на време отклањали када би се користила веома добра, а иначе ретко усвојена пракса

одржавања саветоваша члано-» ва СКЈ у оквиру појединнх удружења. На саветовању је одлучено да се приђе масовнијем окупл>ан»у ванредних студената и н»иховом повезивању са факултетима, У вези с тим предложено је стварпње комисије при удру жењима Савеза студената на факултетима, које би помогле ванредним студентима слањем скрипата и уџбеника, овех>авањем и уписивањем семестара итд. Фискултурна активност Удру жења треба да буде усмерена углавном на изградњу објеката у чему he Универзитетски одбор пружити извесну новчану помоћ. Исто тако треба одмах формирати друштва за телесно васпитање „Партизан" у оним местима где до сада нису формирана. Један од основних закључака овога саветовања, за чије је доношење инсистирала већина дискутаната, је састанака редовних студената и народних посланика пред се местрални распуст. Удружења студената у унутрашњости оче кују велику помоћ од редовних студената, ради чега треба иско ристити прошлогодишњу праксу састанака са народним посланицима. Ове године ће, с обзиром на већ постигнуту активизацију редовних студената у току семестралних распуста, ови састанци бити постављени што уже. Наиме, одржаће се преко тридесет таквих састанака са свим студентима Србије којима he присуствовати и претставници удружења из уну трашњости тако да ће се већ ту створити што чвршћи контакт, конкретни планови и оси гурати потпуна активизација редовних студената у току рас пуста. М. 3.

Железара Вареш

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 25