Student

ГОДИШЊА СКУПШТИНА ЗДРАВСТВЕНО-ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА Са новцем од уплате располагаће сами факултети

У центру рада годишше скугшггине Здравствено-потпорног удружења која Je одржана у петак 5 о. м. било je питање децентрализације здравствно-потпорне службе на Увиверзитету. „Ради се о томе рекао је у изВештаЈу Управног »одбора Удружеi&a претседник Радомир Јачевић да свако удружење потпуно располаже уплатама својих студената без икаквбг ограничења када и колико he поделити својим студенти**а, наравно цскључиво у сврхе у којима су уплате предвиђене, за ttOMoh и позајмице, односно за вдравствену заштиту студената." Значај овог питања може се схва»ИТИ тек када се упозна досадашњи начип расподеле средстава фонда пб факултети Ма. На почетку сваког семестра студенти су до сада уплаћивали на по шти по 200 динара у корист Здравствено-потпорног ‘удружења. тај новац употребљаван је у потпорие и здравстнене сврхе. По одређеној скали сваког месеца расподељивано је по факултетима 500.000

динара. Скала расподеле утврђивана је на састанку Управног одбора Удружења са претставницима факултетских удружења студената. Одређена на почетку прошле године таква једна скала важила је до октобра ове године, кдда су извршене знатне, ма да не битне измене у њој. То је била централизована расподела средстаза, која није зависила од тога колико су студенти сваког’појединог факултета уложили у фонд Здравствено-потпорног удружења, При таквом сиетему, природно, морале су се појављ&ватн велике диспропорције између улагања и примања. По правилу, мањи факултети, нарочито академије, примале су сразмерно више од већих факултета. Досадашњк начин уплате на пошти не омогунује тачно одређивање jfoje су студенти појединих фа тета уплаћивали, али се то приближно може одредити према броју студената на њима. Правни факоЈи има oico 4.000 студената, уплаћивао Је у Фоку годинв око 1,600.000 динара. Међутим, у току године необезбеђени студенти

Правног факултета примили су свега 560.000 динара. Филозофски факултет, који има око 3.000 студената,: уплаћивао je годишње око 1,200.000 динара у фонд Здравствено потпорног удружења, а примао из њега само 600.000 динара. Има и супротних примера. Студенти Музичке академије како је то изнесено у извештају Управног одбора уплаћивали су само једном у току године по 200 динара. њих има 180, те Je на таЈ начин њихов годишњи улог износио свега 38.000 цинара. А за П месеци ове године они су примили 88.000 динара, а недавно су “тражили повећање те суме на 110.000 динара годишње. Исти случај Је и са осталим академијама. Њихове уплате су износиле ввега око 50 од сто од свота које су примале и расподељивале на име помоћи своЈим студентима. Слично је и са Ветеринарским факултетом. V току прошле године студенти Ветеринарског факултета уплатили су око 400.000 динара, а на име помоћи примили 660.000 динара. Осетљивост тих организација на

ово питање иајбоље се показала на недавним састанцима' у Управном одбору Удружења, када се, на иницијативу Универзитетског одбора Савеза студената, дискутовало о новом систему здравствено-потпорне службе. Истицани су многи примери, често врло реални и акутни, о потребама појединих студецата на тим факултетима и академијама. Али, то још не може оправдати један „доста крут, у крајњој пинији неоправдан" како се каже у извештају Управног одбора Удружења систем расподеле потпора, који ‘ садашњим нашим условима не одговара. Према одлукама годишње скупштине рад> Здравствено-потпорног удружења биће измењен. Одбори за економска питања на факултетима треба сами да располажу новцем који су уплатили студенти њиховог факултета. Једна од веома важних одлука годишње скупштине односи се на измену начина уплате доприноса фонду. Убудуће уплата ће се вршити на факултетима, приликом уписа семестара. Разлози за то су многобројни. Досада је сваки студент, поред двеста динара које Зе улагао, плаћао Још и десет динара за поштанску услугу. Поред тога, Удружење Је од уплаћеног новца, за сваку уплату морало плаћати банци по десет динара. Здравствено-потпорно удружење на име ових трошкова иеплатило је у рктобру ове године банци 135.790 динара. По новом начину уплате ти расходи могу бити неупоредиво мањи. Одбор за економска питања на факултету одредиће једног свог члана или студента који би иначе морао добити помоћ, да приликом уписа прима новац за здравственопотпорно удружење. Сваког дана, после завршетка уписа, тај студент hc уплатити читаву своту од Једног дана у корист одговарајућег текућег рачуна. Али, то ће бити само једна уплата у трку дана. На тај начин, у току читавог времена уписа семестара може бити највише седамдесет таквих дневних уплата, уместо више од 13.000, колико Је доеад било. На тај начин расходи . од 135.000 динара могу се смањити на највише 700 дииара. То Je огромна уштеда и одбори за економска (Наставак на трећој страни) Конституисање новоизабраног Универзитетсног одбора Савеза студената За претседника је изабран друг Миладии ШакиК Новоизабрани Универзитетски одбор Савеза студената Београдског уш-шерзитета конституисаосеу уторак, 2 децембра ове године и на свом састан ку изабрао нови Секретаријат у који су ушли: као претседник Миладин Шакић и чланови: Живковић Нада, Затезало Милена, Игњатовић Милан МаноЈловић Душан, Неоричић Владо, Самоковлић Јакуб, Франић Јозо и Чортановачки Синиша.

УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ Користимо прошлогодишња искуства

Као што је већ познато, у току прошлог лета'скоро у свим већим у унутрашњости форгЖрана су удружеша ванредних студената која су досад углавном испунила оно што се од њих, у једном релативно кратком року, могло и очекивати. Успеси које су уз помоћ редовних постигли ванредни студенти на разним пољима делатности говоре да ће организације £авеза комуниста, омладине и друге на терену имати убудуће знатну помоћ у спровођењу задатака из области културе, политике, привреде итд. Резултати са котима удружеша дочекују нову календарску годину показују да се шире и развијају славне традиције предратних студената и да се иде доследно њиховим путем са истом садржином, а са другим формама рада. Рад удружења у појединим местима није био једностран неплодан. Напротив, он се за-' снивао на широкој активности ванредних студената у културним и спортским друштвима, на политичким конференцијама и предавањима, у привредној изградњи итд. Добар број удружења у току прошлог лета к јесени стекао је прилично искуства у‘ раду, које треба што брље искористити у наредном периоду. Иакр се у почетку понегде лутало тражећи садржај рада и оријентисало на небитна питања* ипак су удружења уз помоћ одбора за ванредне студенте при руководству студената Београдског , универзи-

тета. отклонила многе слабости и сада се смелије оријентишу и успешније решавају специфичне проблеме из својих места. Ванредни студенти Ћуприје пронашли су погодан систем у раду ангажујући студенте према њиховој стручкости како би на тај начин најбоље користили у решавању одређених питања. Тако су биле основане санитетске екипе које су учиниле меколико посеха селу, где су одржана предавања о хигијени и заразним болестима. То је исто урађено и у граду. док су ветеринари обишли неке сељачке радне задруге и извршили здравствени преглед стоке. Поред овога, студенти су одржавали предавања на Народном универзитету, припремали емисије преко разгласне станице, организовали стонотениске турнире и друге спортске и културне приредбе. И архитексу.' дали свој допринос општем успеху. Они су се побринули за лепши и културнији изглед града, па су направили регулациони план за подизање модерног парка. Овде нису изостали ни млади ликовни уметници. Један од њих ie израдио бисту једног ћуприског првоборца. Рад удружења у Свилајнцу одвијао се преко предавања из друштвене и економске проблематике наше земље, преко ортанизације приредби, другарских вечери, спортских такмичења итд., док је дата иницијатива за отварање градске читаонице. У раду Удружења у Ћуприји и Свилајнцу има новина којих вероватно нема код других, а које би требало искористити. Ту се пре свега ради о њиховој помоћи и сарадњи са органима народне власти. У Ћуприји, на пример, имају своје претставнике у Градском народном одбору при саветима за просвету и културу, комуналне послове, привреду и народно здравље. Медицинари у Свилајнцу послали су екипу која је обишла градске продавнице, извршила преглед намирница и о томе писмено обавестила надлежни здравствени орган. Но, у раду удружења било Је и тешкоћа и слабости. Недостатак просторија, недовољна сарадња са партиским и омладинским руководствима, неангажовању једног дела студената у раду удружења итд. показују да претстоји још пуна напора да би се све то савладало и отклонило. У даљем раду треба користити досадашње успехе и искуства, показати више сналажљивости и упорности и тако ићи смело летошњим путем. Ускоро ће уследити и зимски распуст, па се, може очекивати и помоћ ре-* довних студената који већ одржаваЈу састанке са народним посланицима из својих места, на којима се договарају о раду на терену за време распуста, Војо МИЋОВИЋ

3 ? сенци

Душебрижник Вечно иста политика „Вечног Рима“

Јавни тужилац НР Хрватске оптужио је 23 септембра 1946 године Врховном суду Хрватске Алојзија Степинца због тога што је; потстрекавао и помагао организоваше усташко-крижарских злочиначких групица у нашој земл>и после ослобођења; сарађивао са окупатором и помагао тзв. НДХ, Анту Павелића и усташе; организовао насилно превођење Срба у Хрватској, Босни и Херцеговини на католичанство; ■ као „апостолски Зојни викар“ организовао „војно душебрижништво“ у усташким и сличним војним Павелићевим бандама, постављајући у њега стотине свештеника који су потстицали на злочине и мржњу против српског, хрватског и других народа и њихове ослободилачке борбе; сакрио у договору са Павелићем архиву усташког Министарства вањских послова и друге документе о усташким зверствима у просторијама надбискупског двора и ставио католичке листове у службу Павелића и усташа, оправдавајући њихова недела. Пронађено је и једно Степинчево писмо од 1943 године у пућено римскомпапи у коме се, између осталог, каже: „Млада Хрватска држава, настала у страшнијим и тежим приликама него било којадржава за више вијекова, sорећи се очајно за свој опстанак, показује примјер у свакој притоди да жели остати вијерна својим сјајким католичким традицијама и осигурати бољу и јаснију перспективу католичкој цркви у овом дијелу свијета. Обратно, губитком или суд боносним сужавањем а хиљаде најбољих хрватских вијерника и свећеника радо би и добровољно жртвовали своје животе да спријече ову могућност било би овдје уништено не само око 240.000 обраћених са српско православне вјере, него и цијело католичко становништво ових подручја са свима његовим црквама и самостанима. У природном реду ствари, ако Бог не би учинио велико чудо, напредак католицизма уско је везан ,са напретком Хрватске државе, опстанак католицизма овиси о опстанку ове државе, његов спас је у исти мах и његов спас... Препоручујем Вашој очинској скрби и Вашим молитвама нашу независну државу Хрватску, сматрајући да тиме у исти мах на најбољи начин препоручујем свијету вјеру у својој домовини и на Балкану". Доктор Албјзије Степинац „није се осјећао вривим“. Врховни суд НР Хрватске осудио га је 11 октобра 1946 године на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 16 година. Италијанска штампа предњачила је у коришћешу Степинчевог случаја за потребе аатијугословенске кампање. Још новембра 1949 лист „Аванти“ предвкђао је да ће Степинац бити изабран за кардинала. У исто време „Пополо“ цинички каже за Степинца да је: „Преузвишени божји мини-' стар који је читав свој живот посветио добру народа. Нико у Хрватској осим суда тврди лист није се одважио да га оптужи за сарадњу са окупатором, јер је чињеница да је Степинац спасао на хиљаде Јевреја, комуниста и других родољуба од немачког прогона". (Уместо коментара, види слику).

С десна на лево: Алојзије Степикац, италијански генерал Poafa, Кватерник и немачки генерали, приликом једне усташке свечаности Пије XII прогласио ie Степинца кардиналом, Тако Је АлоЈзије Степинац постао први Југословен коЈи је ушао у ред кандидата за „христовог намесника на земљи“. „Ђорнале д’ Италиа“ истиче да је то „знак признаша за његов хероЈски отпор према комунизму и истовремено позив народима иза гвоздене завесе да се одупру насилничким режимима који негирају бога“. Степинац Је и сам пожурио да подупре овакве комен-’ таре. У интервјуу дописнику агенциЈе „Асошиетед Прес“ ои Jei рекао да неће ићи у Рим да из пашших руку прими шешир* Јер не жели да се „понижава" молећи власт за дозволу. Све док Југословенска влада „не призна да Је невино осуђен" к док не одлучи да му „призна права надбискупа" Степинац je решио да остане у земљи и „помогне свом народу у његовоЈ беди“. Истовремено, причао је о томе како у Југославији нема „ни трага слободе вЈере“,жалио се како васпитање југословенске омладине личи на оно које је Хитлер давао омладини нацистичке Немачке (!!), Јадиковао над судбином нашв земље у којоЈ је „слобода равна нули“. Наши званични претставници, не дозвољавајући да ИХ оваЈ нови неприЈатељски испад према нашоЈ земљи изведе из такта, рекли су кратко да он претставља „провокацију и увреду“. Додајмо да претставља и злочин према хиљадама наше браће нестале у Јамама, спаљиван у црквама, вешане, клане и мучене, према маЈкама пред чијим су очима натицали њихову децу на баЈонете, према свим знаним и незнаним жртвама Једне избезумљене руље злочинаца и психопата., коЈа Је вршљала нашом земљом под знаком крста, потстицана језуитским осмесима и благословима Степкнца и њему спичних. Прва универзитетска конференција Народне технике ДВАДЕСЕТ ШЕСТ МОТОРНИХ ПИЛОТА АРМИЈИ

У присуству близу 130 делегата из свих клубова и друштава Народне технике и/гостију одржана је нз ТВШ Прва универзитетска конференција Народне техиике. . Досадашши претседник Универзитетског одбора Народне технике, Јован Ристић, поднео је реферат о раду организације и о њеној васпитној улози, Он је одмах у ! почетку истакао да и поред | многобројних резултата поI стигнутих у разним клуоови| ма не можемо бити потпуао | задовољни, јер масовност орi ганизације не задовољава. „У протеклом периоду ми ј смо имали веома крупних у! спеха са којима се можемо по носити. Чланови конструкционог бироа Академског aepnклуба урадили су прорачун за 1 акробатски авион који се зоI ве „Београдски студент", а чиј Ји се неки делови већ раде у

фабрици. Обучено је моторних пилота и више једриличара, формиран је консхрук циони биро са задатком да помогне предузећа у унутрашњо сти својим конструкцијама. Тако- Је он урадио прорачун за хангаре Ваздухопловног савеза Срби Је. Фото клубови су дали велики броЈ успелих фото хроника, а отворена је и изложба уметничке фотографи Је. На маневрима ћ разним такмичењима радио клубови су организовали службу радио везе. У ауто друштвима су од старих готово чеупо требљивих напразљени иеправни аутомбили за вежбу курсиста. У поморско - бродарским друштвима чланови свакодневно раде каЈакс и фалботе или се уче моторлом бродарству. Наша друштва држе неколишг пових места на овогодишњој ДукавскоЈ pcraти. Члан аеро-клуба освоЈио

Је са својим моделом поаеи ство света. У читавој организациј и pnзвија се делатност пет савеза и то; Мотоциклистички савез са 3 ауто-мото друштва, Вазду хопловни савез са скоро формираним Академским аеро клубом београдских студелата, Фото-аматерски савез са 18 фото клубова, Поморскобродарски савез са два актив на друштва на МВШ и ТВШ к Радиоаматерски савез са 3 радио клуба. У дискусији је нарочито указано на потребу за што активније укључивање другари ца у рад друштава. Такмичарска комисија је доделила као најбољем клуоу у претконгресном такмичсњу другу награду Ауто-мото друштву на ТВШ ..Франц Лескошек“, трећу награду Академском аеро клубу, четБрг; г и

Јован Ристић

пету Поморско-бродарско.м дру штву на МВШ „Морнао“ и Ауто-мото друштву Пољоаривредно - шумарсхог факултета. Исто тако додељене су појединачне награде и дилломе. На крају је конференциј* изабрала за претседника но* вог одбора поново Јована Ристића, студвнта Машинскот факултета к 22 члана одбора: I

гозори

>— јјј jjf 11 r ГОДИНд XVII Ји ';:|р • > |||' Ж|Г -V^ 6РOЈ 26 ш ’ ш Ш Ц Ш Ш УшШШшШг ШШш ШIЈШ: Шшш ш№ и— ШШ ВШШШШШШш ШШ ШШ ШШ НБДБЉНИ лист београдских студената