Student

Дискусија забележена у виду драме

Тема : Крсна слава

Позорница претставља собу 115, отрцану и tsk у новије време нешто дотерану просторију у стародревноЈ згради Филозофског Студентски трг бр. 1. Жагор. Број сразмерно мали. ПРЕТСЕДАВАЈУЋИ БУЛАТОВИЋ Отвар« трећи дискусмони састанак на тему крснв елавв и пледира за дискусију. Тишина. ПретседаваЈући опет пледира за дискусију, па опет тишина. Тишина траје релативно дуго, а онда. БЛАХОВИЋ ПЕТАР, референт Историске чињенице показују да је слава паганеког, а не хришћанског порекла, јер би се код нас иначе појавила пре Ш8 године. Под Турцима је узеда наха јер су забачене области, будући далеко од комуникација, биле далеко и од хришћанства. По сво Јој суштини она је данас назадна на њој се скупљају реакцмонари да плачу за старим добрим временима. Ако је и ммала некад позитивних квалитета, то не значи да их има н данас, јер „семе кој« је 'до јуче доносило златну жетву, не мора ј« донети и данас“ (Ћилас). После тога дискусиЈа се развиЈа спонтано без потребе за интервенцијама претседаваЈућег и КШЖЕВИЋ СРЕБРИЦА: (гласови: први женски дискутант од почетка дискусије!) Говорн о томе да један ооичај несхаје онда кад нема више повољних услова за његово држање. То је дацас случај са славом, Јер знања која се пружају народу, као u техничка средства, доприносе да религиозни обреди губе свој значај чак и код стариЈих људи. На основу тога закључује она може се говорити о нестајању славе већ у догледној будућности. ЗУКИН РАША: (његово излагаше Је мало споро али разложно и систематично). Антирелигиозна пропаганда ue изједначава се са пресијом на људску савест. У, да тако кажемо, стратегијм м тактици антирелигиозне пропаганде треба водитм рачуна о психологији доживљавања религије коЈе је различито у разлнчитим крајевнма. Кад Је већ реч о тој психолошкој страни питања, анхирелигиозна пропаганда наћи ће моћан ослонац У оним областииа људске духовне делатности у којима се људска пснха спонтано сукобљава са релцгијом. То Је пре свега област природних наука, ла онда област филозофије у ужем смислу. Оно што хоком друштвеног развитка остаЈе ван тих двеју области као последица људске немоћи да се одједном спозна сва истина, користи религија да би ма том реалном тлу градила своју етику. А по тој етици добро и зло одређује божја воља у чије испитивање залазити, немогуће је и грешно. Та етика је уствари мизантропска; нечовечно је то кад бог уходи Јова који се мучи да 6и му у зависности од његовог стрпљења подарио царство небеско. О реакционарности славе треба говорити утолико, уколико она доприноси одржавању религиозне етпке, а да док приноси види се ако расмотримо легенде о сведис Свецн су цареви, велпкодосгојници (краљ Милутин зликовац и св. Ннкола трговац маслииама), При том треба водити рачуна о хоие да извесне ■ личности међу свецима, иако носиоци религиозне етике, имају и историских заслуга. У хом случају, треба им само скинути светачки ореол. Неопходност антирелигпозне пропаганде почива и на чињеници да у уџбеницима природннх наука например, научне истине не супротстављају се посебно

верским истинама, док теолози настоЈе да свакој променн у људској свести нађу религиозно објашњењс. ИЛИЋ МИРЈАНА (у почетку говори течно и Сез много узрујавања) За њу Ђукин није јасан а кад га не разуме она а она студира етнологију како ће ra тек други разумети. Реакцноиарне теме славских разговора не значе Још да је слава реакционаран обнчај, јер ако Је неком стало до таквих разговора, он he зато и без славе наћи могућности (после ове примедбе њено излагање постаје узбуђено u испрекадано). Слава је „ствар која Је у кароду". Чак и много доцније ua дан славе она ће се, иако не слави, бар сетити да је то била слава њеног оца и да Је то било ... МАКАВЕЈЕВ ДУШАН (из последњих клупа, отровно) Ала је било лепо! { ИЛИЋ МИРЈАНА (збуњено, узрујано) „Па и било је лепо!“ Затим продужава своју дискусију:... и како да се људн убеде у то да не славе бар она то не би могла. А слава ће и онако нестати сама по себи (али не у догледној будућности), па зашто онда убеђивати и вршити насиље? За време, а нарочито послр њеног излагања, атмосфера Је напета. Велики жагор. На лицима се отледа узбуђење, неколико присутних тражи реч и РЕФЕРЕНТ (мало повишешш тоном) За етнологе је добро што се славе одржаваЈу да би могли да их нзуче, али ко може оспорити мистички карактер кољива или свеће која дочарава полумрачну атмосферу? За идеологију се треба борити, па зашто се онда не бн борили и зато да људи увиде да не треба славити. ЋУКНН РАША, (без узрујавања, духовито, интелигентно) Дете радознало пита показујућм на разне елике: ко Је ово а ко је оно? И наравно, увек се нађе нека бака да му објасни: ово је ујка, оно је тета, а ово Је рецимо св. Григорије богослов Једаи чика који је веровао у бога. А онда следи кратак курс теолошког образовања м дете дознаје да „бога“ живи на небу итд. На тај начин људи долазе у контакт са појмовима за које нису дораели по свом узрасту и образовању. Тако се онда ти појмови угњезде у свесги људи снагом навика и епутавају човека делујући реакционарно и штетио. Нужност антирелигиозне пропаганде (он се обраћа углавно Илићевој) лежи у потреби спречавања да се људска свест оптерети религиозним баластом под утицајем разних деда и баба. О насилним мерама у антирелигиозној пропаганди нико није ни говорио, Јер оне значе само слабост оног ко их примењује, али ко може негирати нужност Једне кудтурне пропаганде у том смислу?

МАКАВЕЈЕВ ДУШАН (импулзивно, бучно, интелигентно, али несистематично) Укндање политмчке заосталости не значи још и укидање славе. То је тек почетак процеса, Јер слава је бптно ситносопственички обичај, а у ЈУ гославијн има 13 милиона ссљака. Прн том не треба заборавитм да велики број људи славећи славу ннје свестан њеног реакционарног карактера. То нарочито треба ммати у виду код прављења разлике између славе у граду и славе на селу. Тек развој друштвеног карактера производње укида славу која је уско псродичии обичаЈ, што међутим Још не значн да интелектуалци просветни радници не треба да се ангажују у антпрелпгиозноЈ пропаганди. ПРЕТСЕДАВАЈУЋИ (логично, обраћаЈући се углавном Илићевој) Зашто шпекулисати иа рачун осећања? Пријатне успомене на славу не оспоравају реакционарност тог обичаја. Слаже се са Илићевом да референт греши ако реакциопарни карактер славе тражи у чпњеници да се тамо воде разговори реакцмонарне природе, али то и није аргумент који доказује њену назадност. На краЈу пита да ли да се дискусија продужи или не. НЕПОЗНАТИ (заинтересован овим последњим, викне:) Да се продужи! (Али то прође неопажено у општем жагору који сада настаје). ИЛИЋ МИРЈАНА (још узбуђеније и још испрекиданије) у човеку се то (слава) укоренило човек се сети оног дана кад слави... слава природно изумире, она не би могла ником да каже да Је слава реакционарна итд. МАКАВЕЈЕВ ДУШАН (узрујано и саркастично) Успомена на религиозне обреде има разних. А често врло и неприЈатних ко се не ceha како су га присиљавали да се причешћује кашиком коју сви „балаве”. НЕПОЗНАТИ (вахрено) Људи нб живе за користи, већ за вредности идеале, на основу чега онда меримо вредности за које су се људи вековима борили као што је то случаЈ са славом? После ове дискусиЈе настаје велики жагор и Још веће комешање. Скоро сви воде за себе по неку дискусију. У тој општој граЈи устао Је 5 НЕКО и страховито виче отприлике пет минута. Из те вике разабира се само то да се НЕКО нв слаже са дискусијом Илићеве. Кад се мало стиша ова индивидуална и колективна ларма, узима реч ТАРТАЉА ИВО (реагуЈући на иступ кепознатог) Понавља једну тезу своје дискусије на претходнои састанку и каже да баш са становишта вредности о којима Је говорио Непознати славу

треба осудити. У том обичају, истина, трева одм* јити људски садржај од религиозног, али и таЈ људски садржај гостопримство изопачен ј« мотивима слављења. Гостопримство се ту гаЈи ие егоистичких побуда као што су унапређење лети* ме, порода итд. ла тако слава негира једну вредност, баш Један од оких идеала о коЈима Је говв* рио непознати дискутант. МАКАВЕЈБВ ДУIДАН (овог пута мање узрујано, без сарказма, а са понављањем марксистичке социодогије. Обраћа се непознатом) Сви идеали имају материјалну суштину, па и шековна борба за слободу чији саставни део Је била и слава, није нека апстрактна већ конкретна иеториска борба за конкретну историску слободу српског народа. НЕПОЗНАТИ (коректно, али упорно и без образлагања) „ПоштуЈем ваше мишљење али ее ие елакем е њим“. Поново граја, поново комешање. НаЈзад, усваја се предлог да се дискусија заврши и уз учешћв већег броја присутних долази се до закључка да у идућем семестру треба заказати дискусиЈу на тему; Хришћзнство и сујеверје. Затим се прлако излази. На разбојишту остају клупе, а завеед пада.

Никола МИЛОШЕВИЂ

АНТОН КРАЛИЋ: Акт

СРЕТНО!

У НОВОЈ ЗГРАДИ На углу Ђушине и Далматинске двоспратна зтрада. малтер, скела, улаз из дворишта. То 3# рударски факултет. У приземљу соба без врата, собе са вратима, комплетиране лабораторијв и збирке зује машине минијатурнв флотације мешајући се са лупом зидарских чекића уређују се преостале вежбаонице и лабораторије. На спрату канцеларије, слушаоница и кабинети. На вратима стаклене табле: праа година, трећа, пета, на Једним: „апсолвецти не узнемиравај". Нека шаљивчина испод тога написао црвеном оловком шеста. Овде су грађевински радови завршени. Свеже окречени зидови, офарбана врата и прозори чистоћа. Од 7 до II и од 15 до 19 часова ходници и слушаонице пуне се и празне. Чује се смех, жагор, па онда опет тишина почиње час. Чује се, пардон, нв чује зе звонце, jep Још није поправљено. Сваки факултет има својих специфичности. ПоЈам медицинара везан Je за бели мантил, архитвктонца за лењир главаш, рудари се познају по поздраву СРЕТНО! Тај прастари поздрав, поздрав читавог Једног сталежа, одомаћио се и међу втудентима рударима, који се још у току отудија налазе у непрекидном контакту са рудиицима и рудерима. Са „сретно“ улази професор у учионицу, са „сретно" се опрашта када одлази са завршеног часа, са „сретно“ почиње прва пракса на руднику „сретно" Је опроштај ОД другова и наставника после дипломског рада.

И већ три генерације инжењера дао је привреди овај млади факултет. Зимски семестар ближи се крају. Прва година спрема прве испите и колоквијуме, остале године полажу заостале и спремају редовне, пета се ближи апсолвирању. Апсолвенти завршавају дипломске раДове. ПРЕД ИСПИТЕ Велика пространа сала минералие збирке. Витрине пунб минерала. Испод њих етикете: кварцна друза, хематит, лимонит, галенит, Бор, Трепча.... нашао... У једном углу група студената l године упознаје основе кристалографије на дрвеним моделима кристала. Друга група разгледа минерале. Група II године дискутује над примерцима стена: дацити, мелафири, дијабази... Овде се стичу прва знања, основа потребна сваком рударском инжењеру. Студеити Ш године Иако нема часа, сала ј« скоро пуна. Овде већ мирише на рударство. Једни решавају задатке из рударских мерења: нивелишу јамске ходнике, пројектују пробоје, оријентишу јамску ситуацију. Други дискутују о јамским машинама, прорачунавају утрошак експлозива, енергије, јачину потребних мотора, бирају методе израде замских просторија. Њихови суседи IV година већ решавају компликованије проблеме: Јамски транспорт, откопне методе, отварање и разраду рудишта. На V години процес стварања инжењера ее завршава. Пројектовање и отварањв рудника, прорачун инвестиција и производње, избор методе откопавања, обогаћивање флотација. Последњи испити и дипломски рад, који Је обично неки проблем из привреде. Дипломски рад се ради на руднику и решава поједине проблеме тог рудника. Теориски рад на факулхету надопуњује се обавезном једномесечном праксои после сваке године и научним екскурзијама под руководством наставника и асистената. Екскурзије су прво упознавање са рудником, надопуњавање теорије, контакт са рударима и производњом. ЕКСКУРЗИЈЕ Равномерно клацкање воза долином Восие. Тунел Врандук. Асоцијације. Овде се прославила минерска бригада студената рудара. Разлеже се песма: „У тунелу у сред мрака, рударскиЈех сто момака". Цео вагон прихвата: „ХаЈ, хаЈ, хај, сто момака“. Песма не престаЈе нема досаде дугих

путовања; смењују се смех, досетке, жучне дискусије. На крају шума димњака Зеница. Из воза се види извозни тораш рудника Зеница. То је први рудник који ће обићи екскурзија. Дирекција. Прва упознавања. Мерништво. Развијају се карте. Инжењер објашњава јамску ситуацију, специфичности рудника и тешкоће. „Руд ник се шири, отварамо нове ревире и вршимо истражне радове, Нашим угљем снабдеваћемо коксару. Наша јама је тешка, имамо пожара; да би сачували град морамо засипавати откопане просторе, што поскупљује производњу. Постепено механизујемо рудник“... Инжењер говори језгровитим реченицама чинећи прекиде да би показао неки детаљ на карти, Тек вдто је дошао из јаме. На њему је радничко одело, на челу траг од шлема. Често га прекидају због тренутних проблема рудника. Брзо доноси одлуке и наставља излагање. Претресају се поједина нејасна питања... Спрема се за јаму. Облаче се одела, чизме, узимају лампе и шлемови... Извозни торањ. Улаз у кош. Сигнал: „људи“. Кош полако клизи надоле... Светло, кош стаје. Хоризонт 270. Бетонирано доње извозиште. Низ пуних вагонета чека да буде извежен на површину. Електрична локомотива довлачи све нове и нове композиције... Дуги извозни ходници подграђени бетонским блоковима. ЗастоЈ: „Овде Је примењена еластична подграда због повећаног притиска“ обЈашњава инжењер.

Нископи, свознице, све ниже и ниже... На К рај У — радилиште. Чује се зујање електричне зујалице — то први копач буши минске рупе за следеће отпуцавање. Његов помоћник теше грађу за подграду. Утоваривач широком срцастом лопатом равномерним покретима убацује оборени угаљ у вагонет. Лица рудара гарава од угља. „Сретно!" Рудари за моменат прекидају рад. Инжењер прилази челу радилишта и геолошким чекићем откида сумњиве комаде. За то време професор почиње да објашњава откопну методу, транспорт, подграђивање. На 270 метара под земљом — чудно предавање: нема клупа нема табле, Слушаоци са шлемовима и радним комбинезонима, у чизмама наслоњени на вагонете пажљиво прате излагање. Сноп рефлекторки клизи по местима на кровини и боковима на која указује професор... Овде je све разгледано. Иде се даље... Замуљивање. У близини је упаљени слој. Зидови су врели — ваздух сув. Температура преко 40 степени. Зној цури низ лице, низ прса, чизмв се полако пуне знојем. Рудари овде раде полуголи. Опет објашњењв, пар питања, иде се давве... Разгледају се уређаји за вентилацију, пумпна станица и за пуним вагонетима стиже се до окна. Опет кош, трзај, шкрипи вођица коша и бол у очима јакв светлости дана... Скидају ce чизме и одела, враћају лампе и шлемови. Туширање —• и банкет, Доздравни говори, здравице, и као епилог — тројица потписују са предузеђем уговор о стипендирању... ОпроштаЈ. Збогом Зенице — здраво Какањ! У Какњу кста слика само без потписивања уговора. Преглед специфичности рудника, геолошких прилика, откопне методе... Растанак са новим пријатељима, писак локомотиве — правац Бреза... Станица Подлугови, прелаз у аутобус. Шест киломе« тара — Бреза. Улице осветљене, асфалтиране. Мирише цвеће из баштица рударске колоније... Мирише мај. Корзо пун. „Бежични „тепеграф" ради, стигли студенти“... Обнављају ее стара познанства са ранијих пракси, стварају нова, Вечера у ресторану, после вечере игранка... Сутрадан посета руднику и сепарацији; разгледа се процес чишћења и сепарирања угља у машинама таложницама. Прати се ток угља од превртача, решета, траке за ручно одабирањв, сита и машина таложница до финалних асортимака: коцка, орах, грах и ситан. Последњи рудник који обилази екскурзија Вареш. Овде су интвресантни будући велики површински откопи са којих ће багери товарити РУДУ за железару зеница и топионицу Вареш. Предвиђа се велика механизација, скидање целих брда Јаловине, скретања тока реке кроз подзеине тунеле... Упознавањв са планом развитка рудника, са пројектима нових етажа и проширења садашњих површинских откопа. Тиме је план екскурзиЈе завршен. Камион, воз Београд. Растанак на станици — СРЕТНО!

ВАЈИЋ и МОТРЕНКО

Студенти Рударског факултета на екскурзији

Нек рударе увек прати слава Сталеж тај је понос свију нас Нек недостаје им светло дана Њихов рад је домовини спас (Из рударске химне)

Страна 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 29 '