Student

Разговори са руководиоцима Савеза студената ...

Ових дана, у Београду су боравили прстставници Савеза гтуд ната свнх вашхх унив ерзитетскмх центара. Замолили смо их да за нитаоде нашег листа нешто испричаЈу о делагности оргчннзације Савеза студената на љиховим факултетима, о н>и ховим ваЈактуелвији« проблежима и акциЈапа.

из Огопља ЧЛАНОВИ Секретаријата Сазеза студенагга другови Г. Киколавски и В. Петрић изнели су неке проблеме ско-пскот универзитета. Скопски укиверзитет, иако млад снашао се у решавању нај компликованијих проблема. Једино Филооофски и Природноматематички дају дипломце. Нове генерације других факул тета долазе, а старе не иду (јер ćy факултети млади) тако да је питање смештаја студената највећи проблем, којим се бави и организација Савеза студена та. Изграђена су три павиљоиа у студентском насељу са капацитетом од по 300 станара. На тај начин је смештено око 30% студената, што је допринело оп штем сређивању прилика на Скопском универзитету. Тешко ће постоје и даље; нови студен ти долазе не само из Македони јз, всћ*и из уже Србије и Космета. Што се тиче политичког васшгган>а и забавног живота сту девагга, у том погледу организа ција Савеза студената, попјч друтих универзитета у нашој земљи, изналази најразличитије форме. Током времена орга иизације су дошле до сазнања да се не може дати све што ин тересује студенте путем разних оредавања. Пристутшло се оргаиизовању друштвених клубо sa на чему се и даље ради.

... Загреба ИКОД њих ое ових датаа одржава фестивал. Поједина удружења истутгаће са приредбама тае само у граду и по факултетима, већ и унутар предузећа и фабрика, ггред радничким колективима. Упоредо с тим екипе студената даваће предавања из различитих области. У оквиру фестивала иступаће и студентска удружења из унутрашњости. Партизатаски марш замишл>ен

је другачије него ранијих годииа. Он ће трајати шест дана. На свом путу студенти he окупљати народ и давати предавања. Тако he тад марш, поред основне намене војног ванармиског и фискултурног васпитан>а имати више него ра није, друштвени и политички значај. Од посебног су иитереса удружења студената у унутрашњости. У Хрватској их има у сваком месту. Нарочито су активва она у Карловцу, Славон ском броду, Шибенику, Винков цима, Осијеку итд. Удружења су организационо добро постав љена. Имају по неколико секција: драмску секцију за научно уздизање сггудената, фискултурну, екипе предавача итд. Студенти истих сгрука врше испитиваша на терену ‘(нагпример ветеринари, економисти, ме дицинари) праве анализе, упозоравају мештаве на резултате стања и тиме сами стичу искуство. На тај начин рад тих удружења није постављен само на друштвеко забавној основи већ има и шири домен. Екипе предавача дају предавања из различитих области и тиме по мажу месним организацијама и сами се упознају са и условима живота на терену. Нека удружења издају и своје листове излазе једанпут у два месеца. Третирају културна достигнућа тог краја. Убудуће ти листови, по мишљењу друга Таргара треба да обра ђују и привредну ггроблематику дотичног краја. Финансиска средства добијају из својих средстава (чланарина, приход од разних приредби), затим од помоћи локалгогх власти, ко јима они прагве противуслуге објављујући itm оио што они

желе. Од реклама фабрика локалног значаја итд. Општа карактеристика орга низације Савеза студената у За гребу је да су удружења појсдиних факултета постала голико самосталва да они самс без помоћи извана, уочавају своју проблематику и спалазе се у решавању својих питаша. Све организације иду линијом повезивања своје делатности са проблемима земље и у том прач цу се развија активност у њима. ... и Сарајева . Ж_Ј \ вашу молбу одазвао се друт Томо Храбач, претседаитк Савеза студената Сарајг.вског уштверзитета. Р-ад студентских организација је мање више сличан у свим нашнм центрима. Активиост са рајввских организација у ове даие тсне у зна«у Фестивала који се код ших одржава од 16—24 маја. „Овогодишњи фе стивал није оно што су (жли наши досадашњи фестивали. он ј? логинан завршетак наше целокупне активности у току ове године“. Др>'г Храбач је руководилац Савеза студената и њега посебно интересују питања изградње ортанизаци ј а Савеза студената. Н>ихова руководства врло често праве анализе . рада, посебно, форми рада. Ми шљење је друта Храбача да је нови квалитет у раду њихонс организације: већа ангажованост и заинтересованост поједин цц, члана Савеза студената Многобројне секције и клубови, спортски, научни. дебатни и др. окупили су људе са једним позитивним интересом за њихов рад. И ту је кључ успс ха. „За нас је ова година протекла у увођењу ноштх фарми. у студирању рада оргазгизаци;е, о«а је припремила идуКу“.

Из Љубљане ДРУГОВИ мз Словвније су били нарочито љубазии. Нашем разговору су прису сгоовали; Хиико Урбанц, прстседник Савеза студената Љубљашжог универзитета, Владимир Безник и Јанез Шшпсо вец, потпретседници. У ЈВубљаш: је студентски фестивал већ завршен. Послед Нгих дана, у организацијама Савеза студената ЈВубљанског универзитета аоде се нгирочито живе дискуси(,је о новом Закону о унивзрзиггетима. Љубл>анци су организовали једаи велики студентски скуп иа коме су сгуденти износили своје ттрн медбе и мишљења о новом закону. Њихогае глаане примедбе одаосе се иа сарадше Савсза студеиата и школских власги к на шггање обавештаваања јаиности о догађајима на Универзитету. Друпггво даје матерцјалка средства за издр жавање Универзе, оно има и пуно право да контролгапе њез рад. Другови из Љубљане траже да се законом загарантује и претсгавшпдама студенаских оргаштзалшја право присуство взења седницама факултегских савета, кад се сту дентска ггитања, као и то да на неки ва*пга и претставвиц л студената шпу да уткчу иа до-

ногггење одлука факултетских савега, разуме ое, само кад су у питању студенти и њиховч захтеви. Интервсанлно је њихово шлшљење о дечјим додацима коlе примају студенти. Они су за систем стлпендија. За то имчју и прилично убед.љиве разлоre: дечји додатак ггримају о>и студекти, без обзира колико се залажу у студирању: многи су денти не могу да заврше свг ј студиј до 25 године, а тада ifM престаје право нп дечји дадатак и на крају, спстемом деч јег додатка оиемогућено је студирање друтовима са села кз паситпјих крајева. Ст..пендије би биле додељиване људима који се стварно залжу на факултету и којима Су оне пагребне. Другови из Љубл>г-не су мишљења да су Iош увек везе наших факултетскЈ!х центара недовољне. чак могло би се рећи да су слабкје од оних које постоје са нностранством. Они су за интерфакултетске конфереетције и саветовања, за изиену делегацФа и што вишс посета и познанстава. На њихову иницијативу формиран ‘е интерфакултетски одбор економских факултета, они he ар ло радо сарађивати и у свим сличним одборттма. ЈБубља« 11 предлажу заједничка логоровз ња преко лета. Похвална је нницијатива ст? дентске органкзације Крања. Студенти из Крања организовз ли с:/ ове године шггернационални радни логор. На том пг слу су успели да ангажују ч месне власти које су им иза шле свесрдно у сусрет. Наш разговор су завршили са жељом: Посетите иас!

Изложба осморице студената

У НОВООТВОРЕНОЈ УМЕТНИЧКОЈ ГАЛЕРИЈИ У СМЕД. ПАЛАНЦИ

НА инкцијативу студената Смедеревске Паланке отворена је 1 маја уметни чка галерија у самом граду. Приликом отварања претседник удружења Краљевић рекао je: „Наше удружење за непуну годину дана свога постојања имало је великог утицаја и врло развијену друштвену делатност у граду и околини. Но, све је то надјачала жел>а, да наше удружеше остави нешто трајни је грађанима Паланке. Појавила се идеја за стварањем једког центра где би омладина и грађани Паланке развијали сво ју уметничку културу и васпи тање, а таленти долазили до стваралачког изражагја. Отворили смо уметничку галерију а замапгна материјална средства на нашу радост и захвалност добили смо од многих установа и предузећа у граду као и од Ушшерзитетског одбора СС Бе огреда". i ИЗЛОЖБА ОСМОРИЦБ СТУДЕНАТА ПАЛАНКЕ У просторијама које по своме изгледу и опреми не заостају за УЛУС-овим салоном и Графичком галеријом у Београду, отворена је колективна изложба, углавном студената Палан ке. Ту су графике, акварели, темпере и уља скупа различите по вредностима и могућностима аутора, али које говоре о пробуђеном интересу и тежњама наше уметнички располо жене генерације. Као најзначајнија фихуфа изложбе јесте Н. Чогурић. Он има већ изграђен израз у домену импресионизма. Његозо „Циган че“, „Шаран“ „Портрет С3“ са држе суптшшу ноту и изврсну студију и анализу боја. Љ. Шо шанић са својом ексггресионистички схваћеном темом „Мај-

ка и дете“ пробудио је иајживље коментаре код публике. Слика је можда нешто више за у форми, али боја и линије исувише натлашавају емотквнс вредности израза. Из тог разлога публика је тражи ла извесна тумачења, објашње ња, због чега је био стално при сутан по један од излагача, који су се упуиггали у дубл>а историографсха и уметничка образложења говореЈж о еволуци ји сликарске материје и израза, што ће нарочиго допринети умстничком просвећивању пала начке публике. Т. Митрозић као ђак ихколе за примењеиу уметност има јзке Јтицаје плакатерског у портретима. Међутим у пејзажима има много вк ше ширине, где му обрађивање зеленила долази до високог изражаја. В. Стефановић даје успеле графикс. „Св. Огсфан" има изузетне пластичне вредгаости, где су ггростор и свегло савладани до махсимума. Радови Р. Крстића имају различитих вредности. Истичу се „Воденица" и „Топола“, као врло успео акварел и по теми и по ликовном изразу. Танасијевић иступа са изврсним ооећањем за акварел. У моггившва са Калемегдана он има врло добро изграђену и убедљиву акварелску технику. Д. МиливојевЈА иха импозантна уља, али по изразу у великом заостатку при академском реализму. Сл. Стој ковић даје експресисзнжгтчки трегман „Улицама" грвфике. Будућност галерије је богата и разноврсна. Beh сада су попуњени термини за излагање кроз два месеца. Тиме су паланачки студенти испунили ве лику празнину у културном жи воту Паланке.

студ. архгггектуре

Слободан СТОЈКОВЈГБ

н. ЧОГУРИЋ; Шаран (уље)

ТРЕБА ОДРЖАТИ СЛОБОДНЕ РОКОВЕ

Захваљујући упорном настојању Удружеша студената и добром разумева њу већине наставника, студенти агрономије су добили у прошлом семестру слободне испитне рокове. Али, због сумше да he се они лоше одразити на ква литет полагања у редовним испитним роковима, одобрени су само до јуна месеца ,како би се испитала њихова практичност. На једном састанку секције наставника, којем су присуство вали студенти, анализирани су резултати јануарског испитног рока и резултати првог слобод ног рока у марту. Због тога што је био велики број одустајања са испита, сматрало се да треба укинути слободне рокове. Међу тим ,ако се упореди цифра од 340 положених испита у јануар-

ском року, и 480 у априлском, онда се може констатовати да су ови рокови имали предност. Неки професори пооштравају критеријум оцешивања у слободним роковима. То су обично оки, који су против слободних рокова. Студенти нису против пооштраваша критеријума, али тај критеријум у сваком случају требало би да буде једнак и за редовне и слободне рокове. Из кратког искуства и анали зе досадашших резултата, студенти су мишљеша, да нема ра злога за укидаше слободних исгитних рокова у следећој школ ској години. Захваљујући сло бодним роковима, већина студе натг четврте године диплокира ће крајем октобра и свгањиће се број апсолвената.

Ж. ВЕЉОВИГВ

ИНСТИТУТ ЗА ГАЛЕНСКУ ФАРМАДИЈУ ДОБИО ЈЕ НОВУ јГРАДУ У КРУГУ БОЛНИЦЕ КОЈА ТРЕНА ДА СЕ АДАПТИРА ЗА НОВИ ИНСТИТУТ. ДА БИ ИНСТИТУТ МОГАО ДА ОТПОЧНЕ СА РАДОМ НА ПОЧЕТКУ ИДУЋБ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ, СТУТЕIГТИ ЧЕТВРТЕ ГОДИНЕ ЗАЈЕДНО СА НАСТАВНИМ И ДОМОЋНИМ ОСОБЉЕМ ОВОГ ИНСТИТУТА, РАДЕ НА РАIН.ЧИШЂАВАЊУ И УРЕЂЕЊУ ПРОСТОРИЈА.

НАРОДНА ТЕХНИКА

Од кружока до друштва

YOKBMPV клуба иародп« техинкс МВШ-а крајем 1931 године, осиива се поморско-бродарски кружок коЈи Је ммао свега двадесет мланова, располагао само једним моторним памцем, добијао просториЈе и постепено му се материјална средства повећавала. Кружок сс почетком 1952 годмне проширујс у поморско-бродарско друштво „Морнар". Оно бро Ји оасо сто мланова и у н.ему су заступљене секцмЈе: моделарска, кајахашка, једриличарска и мотоиаутичка. Највеће интересован>е код чланова постоЈало Је за мотопаутичку секцију. Скушптква доноси одлуку и рсшава да се друпттво развиЈа у једном правду в почетком 1953 годиве друштво с« орегвара у иото-бродарски клуб „Морнар- са иодсларскои секциЈом. Данас друштво има преко 150 чланова. Оно располаже са три вжсећа иотора, од 125 см' 500 см 3 , два велмка моторна чамца, Јсднои Једрилмцом н трм кајака. Важно је иапомеиути да су мотори коЈмиа клуб раеполажс купљвни у деловнма од „Отпада“, од речне пловмдбе или вађени га дна Саве. Клуб ииа и неколико чланова механичара запослемих у кругу клиника мвш-а. Они су заједво са студеитмма добровољпо радили иа стручиој оправци мотора. чамди су куповзвк такођс у деловииа и члзнови раде sa влповои комплетираи*у. Сваки чла« клуба пролази кроз моделареки течај. Ту се обучава у градљи објската типа „Партизанmf. Лосж овог течаја прелази со на грвдв>у велииит чамаца, глнос-

ран расклопљивих чаиаца. Сваки члан мора да иаучи да плива. Кроз практичии курс оспособллва се у веслаљу крмицом за руковаше чам цем без иотора. Затим се упознаје са сигнализациЈом и обележаван>еЈв у речпом саобраћају. Изучавањ« лојединнх делова кисећих мотора обавсзпо је за сваког члана коЈи иора да зна да их растави м састапи. Када се савлада техника руковања мотором, тада се тек члановнма дозвољава да учествују у мото-наутичким такмичен>има. Клуб органнзује својим чамцима излет® по Сави и Дунаву и на тај начин упознајс своје чланове са техником вожње, водои и значајем бродарства. У току 1951/32 године клуб Је посгигао зпачаЈне успехе у своме раду. Има седамнаеет диплома коЈ« су освојнли појединци и друнггво на важшјим такмиче&има. Омтобра М52 године друпггво је освоЈило екипио првенство Србије у моторнни чашрма. Од Универзитетског одбора Народве текиике за постигнуте резултате у такмичеп>у добмло Је награду од Зв.воо дикара. Затим је похваљено од Градског одбора Народве технике Београда. Друштво Је такођс добило и велико призиан»е за постигнуте успехе од скупштиие Поиорско бродарског савеза Срби Је. Највишс се истичу у свомв раду и по постигнутим успесииа друговм: Раша Милутиновић, апсолвеит мсдицине. На екипном првенству Србије освојио је моторним чамдсм прва три мр-ста. Исто велике заслуге за друпггво нмаЈу и друго-

ви: Бошко Лукић, Поповкћ Продраг, Јерић Веља, Немш Квв«чв* вић, Стошнћ Душан, Душко Јефтввић, претседник клуба и др. Крвз своЈ рад мото-бродарски клуб JHeV пар“ развиЈа код своЈих шим љубав према мору, рекамз и јвзерима, упознаје их са еветжм тридицијама иашег поиорства, раамнја љубав лрема пашој раттЈ н трговачкој иорварицн и учовнаЈе нх са одбранбеним и приврединм змвчајем нашег мора, река и језера. Ово последње је и парола ra коЈом рвдн oeo друштво. Иванха СВЕПГБ

Конкурс за домове

Молбе за пријем у студентске домове за шк. год. 1953/54 г- пре* се Управном од бору дома у којем се жели становати. Молбе не треба таксирати. Рок предаје 25 мај 1952 г

СА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

Повезивање теоретске наставе са праксом

ДРУГОВИ Бошко Пејлћ, Исмет Кухић и Милијан Миленковић ггримили су задатак у оквиру научне групе „Оргашаација и економика инду стрисккх предузећа“ да изврше еконоздско-Фгаучну авализу рада предузећа „.Пролетер“. Они су тај задатак са успехом заврпшли откривајући при том низ интересантних проблема. Таиоо су напрммер студенти анализом цене коштања дошјш до закључка да би предузеће већ сада могло да снизи цену обући за око 50%. Анализирајући коефиииент обрта од 1947 године отуденти су приметили да он до осамостаљен»а предузећа расте, међутим, са уласкоч« у нови е* кономски систем, овај коефициеит обргга обртних средстава смазвује се. То шжазује да се предузеће није најбоље снашло на тржишту. Уколико би оно повећало коефициент обрта, могућивсти за снижење цене

обући би биле још веће. И у тсш погледу друтови су давали иигересантне оредлоте поји he се дискутоватзи на радштчком савету предузећа. Налазећи се у свакодаееном додиру са друговима из предузећа, они су предложкли сара-д н»у између радног колектива и четврте родине Бкономског факуЈггета. На иницијативу ових другова дошло је, у првој половмни априла, до састаика Упракног одбора синдикалне подружнице и одбора секције четвртс године Економског фа култета, аа коме је донет начелан шш о узајамној сарадн»и, која би се одвијала путем даваља тренера за футвалску, одбојка и кошарка секцију, даље путем гтружања помоћи сла бим ученицима у привреди, држањем предавања итд. Предложено је КУД-у Бкономског факултета да и он успостави ковтакт, што је прихваћвно, те

је и по тој линији раоиијеиа сарадња. Ова сарадња се не одвија по неком круто постављеном плану који се мора извршити пошто погро. Таква сарадња би већ упагтред била осуђена ва неуспех. Одржано предаваше о вашој политици на селу у вези са новом Уредбом о имовинским односима и реоганизацији сел»ачких радних задруга друга Милутина Павловића забележено је као врло успело. Одржан је шах меч ва десет табли са резултатом 7:3 у корист сгудената. На том шах мечу владала је пријатна другарска атмосфера. Било је и веселих ствари, У шах клуоу фабрике учлањен је један пионир, стар 13 година. Овај малишан је победу над једним студеПтом, који се одмах после тога изгубио. Остале студенте помало је нервирало то што ое малиша „прави важааг'

с његовим хвалисашем: „Нека дођу студенти да их опет бијем“. Све то заједно и „хвалисан»е“ малишана и „нервоза" студената увесељавали су и онако пријатну атмосферу. Каракггеристично је например, планирање излета за почетак маја у ближу околину града. На том излету организоваће се разна фискултурна такмичеља студената и радног колектива, док he КУД да изведе програм. Иако је сарадња ове врств тек на почетку, на основу првих резултата можемо да видимо шен значај који се са* стоји у међусобном упознавању радника и студената, Ову сарадаву студената четврте године Економског фажултета ■ радног колектива фабрике обуће „Пролетер“ треба поздравити, са жељом да се она проштгри и на осгале године.

Дрмчмкуб ГОЈКОВИЂ

Број 12

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3