Student

Утисци са пута по Израелу У најмлађој држави на свету

Када би се једном речи желело окарактерисати гостовање фолклорне групе „Бранка Крсмановића** у Израелу најкраће се може рећи да је успело. А ако би хтели причати о том успеху, о гостовању, о утисцима и оствареним пријатељствима онда би требало много речи и реченица. Кажу да бројке ваме по себи говоре много. И у овом случају оне могу много да кажу. 36 наступа у зсамнаест места Израела за 34 дача гостовања. Око 75 хил>ада гледалаца посматрало Је игре свих (арода Југославије а то значи сваси двадесети становник Израела. Гри и по хиљаде километара ау-

тобусима и аутомобилима по асфал тирашш камеиитим цестама Израела. Иа ипак те бројке саме по себи не говоре на пр. о оном одушевљењу 1.800 гледалаца препуне „Едисон" сале у Јерусалиму, који су својим спонтаним аплаузом и одобравањем не само изазвале играче по пет, шест пута на сцену, него их и приморале да понове пет тачака. Не могу саме бројке изразити осећаје наших фолклораца када су на празник радног народа 1 мај играли пред 15 хиљада трудбеника Хаифе. И низ других доживљаја. Израел је мала земл>а; једва 21.000 ки 2 са 1,500.000 становника. У Кзраелу је живот тежак. Земља ПРма никаквих рудних налазишта па ни приближно довољно пољогривреднкх произвођача. ИндустриЈа је незнатна. Извоз износи једну десетину увоза. Сваки дан стижу нове стотине Јевреја из свих крајева света. Од поморанџе се не живи а кило меса прерачунато у наш новаи стаје 1.800 динара. Стални гранични инциденти шире мирис барута и крви и изазивају прне слутше и неизвесност. У исто време када и ми, у Израелу Је гостовао један од најпознатијих виолиниста света, Јаша Хајфец, затим примадона Метрополитен опере из Њујорка балерина Светлова а и наш виолински конаерт-мајстор Петар Тошков. А наЈЈевтинија карта за наш концерат износила Је 1 фунту и 40 пијастра, го Је највише што једна породица малог човека од три члана сме цневно да потроши за исхрану. УпркРс свега тога 26 пута су дупке

капуњене сале, до задњег места. Чиме смо привукли и одушевили публику? Свакако да Је то ва првом месту богатство, лепота и саежина нашвг вародаог фолклора. Ево шта на пример, гоппу њихове новине: „Македонске игре биле су кајмузикалниЈи део, најбогатије сЈедињење музихе и игре. Сртгска кола коЈа имаЈу тако различите облике, приближавала су се заиста савршенству. Комитска игра Је вила наЈбогатија у погледу фигура... Ко реографи су дали изванредно дело и њихова концепција различитих форми игара је на великој уметничкоЈ висини**.

Осећаји симпатиЈе према Југосла вији су такође Један од узрока на шег успеха. О се овде зна као о земљи коЈа се успешно супротставила и Хитлеру и Стаљи ну. Не знаЈу сви суштину онога што радимо и градимо али сви знају за Тита и н>егов отпор према завојевачима. А то они цене. Оно нешто примерака ДедиЈерове књиге „БиографиЈа о другу Титу“ на енглеском што Је стигло у Израел, разграбљено Је за Један дан. Сада је у штампи издање ове књиге на хебреЈском Језику а и Један њихов лист доноси изводе из те књиге. „ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИГРАЧИ У ПУСТИЊИ" И ВЕДУИНИ ШЕИКА СУЛЕЈМАНА Такви наслови, штампани дебелим, масним, иврит словима осванули су Једнога дана у листовима. А ми смо тога дана кренули на дуг пут аутобусима од Тел-Авива 160 км кроз пустињу Негеф до Бершеве града „Сеаам извора". Пут нас Је водио друмом коЈим се пре пет година кретала тг египатска армија у походу арапских земаља на младу, Још у повоЈу, државу Израел. Дуж пута порушена и зарасла у коров арапска села; некако жалосно изгледају земљани зидови тих негдашњих кућа. Предео се полако мења. Од зеленог, валовитог, начичканог типизираним малим кућицама или баракама пољопривредних комуна прелази постепено у каменит, обрастао местимично ниским жуто зеленим коровом. И земља, се чи-

ни, постаје некако све жућа, растресита, песковита. Сусрет са првим камилама није био онахо ро-1 мантичан како смо га заиишљали ■ Потрчали смо усхићени из аутобу-1 са да се сликамо али већ истог мо: мента били смо опкол»ени од једне . групе арапске деце и њихових ро. дитеља. Разумели смо их да траже новац за сликање камхле. И . цок смо се ми снашли схни су оте. рали какиле. 1 Уз пут смо се зауставили код > једног насељеног арапског села Шувал. На средини једна зидава кућа од белог камеиа са типичним равним кровом. Преко пута једна велика земљана кућа без прозора. Ове куће су стан Шеика Сулејмана. Али кису само оне његове. Његово је оно неколико хиљада дулума земље, сва земља што }е има ово село. И више по захону племена и земље, по закошоса феЈ-дализма и сви бедуини који раде на овој земљи су његово власништво. Кметови. Шеик је већ остарео човек. Он не живи у Шувалу но у Тел Авиву. Има свој „Буик" и ,Џип-. Има модерне пољопривредне алатке али то изгледа још не смета феудалним односима ка његовом поееду. Сва његова модершгзација и механизација није га лишила ни његовог харема: преко 30 жена и исто толико сикова изгледа да ћерке не броЈи. Тога га није лишила нм млада израелска држава као што га није лшпила ни његове земл>е. А његови Бедуини? црни, закрпљени ниски шатори разбацани по пољани, У њнма сем неких старих прња у ћошку нема ничега. Ведуини спавају на земљи зави Јени у своје кабанице. Нисмо готово ништа видели од живота Бедуина. Али, ови више иего Јадни и жалосни шатори, речито су говорили о беди. Ово бедуинско племе су „лоЈални Арапи“. Они не деле судбину оних 300.000 избеглица који су силом околности напустили Израел и који животаре у пустињама Трансјорданије. Па ипак нису вас приЈатељски гледали иако км Је наш шофер мешавином хебреЈског и арапског рекао да смо Јутословени. Нерадо су говорили. НастављаЈући пут ка Бершеви питали смо се: Да ли су они заиста лоЈапниТ Бершева Је град коЈи се подиже у пустињи. Ту Је пре две хиљаде година био такрђе ЈевреЈски град. Доцније су га Арапи населили. Он Је животарио. Данас се на пустињском песку поред остатака старог града подиже нова Бершева. Сунце немилосрдно пече. Воде иема довољно ни за пиће а камоли за наводњавање. Али велики Ипе“ не са нафтом него са водом, продире кроз пустињу, Јевреји се стално досељују, треба нових простора за живот, а пустиња Негеф Још Је недовољно насељена. А ко зна, можда ће Једнога дана из пустиња новим ~рlре 11пе“-ом потећи и нафта томе се надаЈу и жарко желе људи Израела. Концерт коЈи смо дали те вечери био Је топло поздрављен од гледалаца, од тих људи из свих краЈева света коЈи своЈим патриочгизмом, вером у нешто боље а и патњама, усред пустиње граде своЈ нови живот.

Када смо се у ноћи враћали у Тел Анив сказаљка на брзинометру аутобуса показивала Је 100 км. После 20 минута те вратоломне вожње шофер Је успорио. ОбЈаснио нам је да на овом месту друм цролази самом египатском границом и да су ту веома чести инциденти. Тада смо тек приметили да наш шофер има са собом велики, кешто застарео, „Колт“. Још су два каша излета вредна пажље. Излет на Мртво Море. Најнижа депресија на земљиноЈ кугли, 396 метара испод нивоа мора. То море коЈе Је у ствари Језеро, најгушћа Је вода на свету 35% соли. Јецшга вода коЈа нема ни Једног живог бића. А и живот около њега Је без ихакве вегетадије. Купали смо ое. Из куриозитета. Али смо то платили сврабом и боловима Јер смо поред неизбрисивих утисака са Мртвог Мора понели и доста наталожене соли по телу. И Још ради нечега треба да спо& немо овај излет од 489 километара. Платили су нам га студенти Хаифе. 250 израепских фунти 75 хиљвда каших * динара. Пут кроз Галиле Ју. Назарет, Кана, Генизаретско Језеро, река Јорцан. Места хришћанских легенди. Али и места трговине „светом земљом* и осталим светим и несветим реликвиЈама. Овде ое тим послом баве све хришћанске цркве што посто Је. И овде киЈе занемела борба за приоритет правоверне међу њима. Наиме свака религиЈа тврди да Је баш место где Је она подигла цркву оно право из библиЈе где се одиграо догађај у чиЈи Је стгомеи црква подигнута. Тако се Један исти библијски догађаЈ „одиграо" на неколико места. „КИБУЦИ- ПОЉОПРИВРЕДНЕ КОМУНЕ Израел ниЈе интересантан само по Мртвом и Црвеном Мору и „сгветим" местима хришћан ске легеиде, по поморанџама и елементима формирања Једне државе и нације у другоЈ половини XX [

века. Он Је интересантан и по своЈим „кибуцима“. „Кибуци“ су облик пољопривредке комуне. Сва непокретна и покретна имовина, сем веша и одела, Је колективна. Колективна Је обрада земљишта по систему радних група и радних дана. Али ти

, оствареии радни дани не доносе одређену новчану или натуралну зараду појединцу у виду платеили награде. (Људп по неколико година не виде ни Једну новчакиду). Радни даки су услов да појединци могу становати у кућама комуне, да се могу хракити у колективној општој мензи, (а такав начин исхране Је обавезан), да добију погребну обућу и одећу и слично, све до годишњег следовања кљига. Има, између осталог, још једна ингересантна ствар: мала деца живе потпуно одвојено од родитеља у дечијим домовима; ока су код родитеља само од 16 18 ч. сваког дана. (Поред комуна типа кибуца гтостоје и пољопривредна газдинства, тзв. мошаве, где је највећи део земље, њена обрада, колектив на, али у личној својини могу бити куће, окућница и сл. Највећи део пољопривреде у Израелу обухваћен Је са ова два типа газдинстава). „Кибуце" су почетком 20-тих година овог века оснивали социЈалисти а доцниЈе и религиозне Јеврејске оекте. Унутарши и сполшополитички живот је током времена, нарочито после II светског рата разбио социјалисте на две велике партије, МапаЈ и Мапам, десне и леве социјалисте, од којих су ови задњи Мапамовци под утицвЈем Москве. Данас су по саставу људи Мапајевски, Мапамовски и религиозни. Били смо у неколико „кибуца". У три смо давали и концерте. Да ли смо видели израелско сељаштво? Не нисмо га видели Јер га тамо у овом нашем Јутословенском смислу, и нема. „Селлштво* Израела родило се са рађашем „кибуца“. Први коЈи су стварали „кибуце“ и радили земљу били су средњошколци, студенти и интелигенција надахнута патриотизмом и мешавином романтичних и социјалистичких идеја. Земљу ва којоЈ су оснивали прве комуне куповали су од Арапа новцем који су преко „плавих касица" ЈевреЈског на»одног фонда скупљали од свих

Јевреја у свету. Многи истакнути ционисти у свету а и наоељеници у Израелу мислили су да куповином земље од Арапа створе јевре)ску државу. И са прикупљеним новцем до 1947 године, до дана проглашеша израелске државе, купили су милион дулума земље, што

износи 21 део териториЈе данатртњег Израела. Али срећкш тк> њихову будућност нису сви тако мислили. Било их Је доста коЈи су се с оружјем у руци борили за сгварање своје државе. То Је заЈедно са политичком борбом кроз ОУН довело 1947 године до стварвње Израелске државе. А тек Је тада прокламацијом државе и повлачењем Ентлеза почео прави рат. Он и данас „де Јуре“ траЈе Јер Је 1948 закључено само примрЈе П? и „де факто" —на границама су свакодневни инциденти а границе су у овој малоЈ землл на сваком ксраку, где год се окренеш. „Кибуц“ Јагур у коме смо давали Један концерат Је Један од наЈвећих и најстаријих у Израелу. Основан Је 1921 године од стране седам ЈевреЈских исељеника из Русије на голоЈ ледини. Данас има 1600 људи, жена и деце. Први утисак када смо предвече стигли био Је као да смо дошли у неку вашу бању. Велике и светле модерне куће са терасама, опкољене зеленилом, дрворедима, але Јама са разнобојким цвећем и травои. Велика сала импозантио грађена у центру комуне Је сала мензе а уједнр н сала за концерте. МеханизациЈа коЈу смо нидели у овоЈ комуни Је ка високои ступњу. Станови по којима смо ©шги размештени веош су лепо двособш* ; конфорни. У собама радио-апарати и библиотеке. Међутим нису сви „кибуци“ тако уређени, ствнује ое и у баракама. Јагур је мапамовски „кибуц". Наши домаћини су отпочели дискусиЈу, донекле обазриво, о сукобу Југославије и СССР-а. Када смо ми почели износити аргументе, старији су ућутали док су млађи показивали више воље за дискусију. Па, ипак, срдачно су наспоз дравл»али за време концерта. После концерта приредили су нам м мали пријем с топлим поздравон. (Интересантно Је изнети како еу људи у мапамовским „кибуцима* везани за схватање и погледе вођа њихове партигје). Уколико неки појединци из таквих „кнбуца - иизложе неслагаше са званичвим стазовима њихове партије онда се отстрањуЈе заЈедно са породицои из комуне. То значи да их препуштаЈу незапослености коЈа Је у овој земљи увек велики проблем, Ми нисмо давали приредбе т »«буцу“ крји Је састављен од С&МИХ ЈевреЈа из ЈугбславиЈе Јер је то мапамовски „кибуц“. Шта више када смо давали концерат у њиховоЈ близини они нису смели доћи. Концерти у друта два „кибуца“, Квар Монаш и Хамадија, остаће фолклорцима у »езаборавној успомени. Концерти су оба пута давани у два новосаграђена велика амфитеатра. Била Је ноћ и под светлостима рефлектора и плавим поднебљем Израела у каменитим амфитеатрима, пред 2.500 гледалаца наша народна кола, игре и песне изгледали су и одзвањали као у СаЈци. ПРВИ МАЈ Фолклорци су Први маЈ про* славили неколико хиљадаки лометара далеко од својз земље. Много се тога дана прича(Наставак на четвртоЈ страни)

Фолклорни ансамбл „Бранка Крсмановића“ на својој туриејм кроз Израел посетио је неколико „кибуца“ где је био срдачво примљен. На слици се види трпезарија у једној оваквој земљорадвичкој комуни

Радничко друштво „Апоел“, које је приредило пријем југословенским студентима у Тел Авиву

Маринко Стојковиц ИЗА БУСИЈЕ приповетка награђена првом наградом

(Наставак из ггрошлог ВроЈа) „Нећеш .. ! Нећеш .. ! Нико . • ! Нико, пенушавио Је као нвраст, нико од тебе иеће видети користи! Ево им моје стражњице, њу нек мере, од ње иек се омрсе ... Од тебе неће .., Не .. ! Не ..! Не..! и он сасу кишу удараца. Жене су вриштале и бежале молећи се за здравље сулудом СтаноЈу, људи заграјаше: Доста СтаноЈе! ЕЈ, човече, шта чиниш? Будало! Није то твоје! Одговараћеш. Пусти га његова Је... А он се раскорачио као медвед мумла и туче. Непомичан посматрао Је цео догађаЈ, а када се огромна зека, редак прнмерак домаћих шумадинки у овом крају, испружи и закркља и згрчи избацивши први плод, секретар цикну и као рис скочи. Један страховит ударац његове деснице тврде као камен срушио Је Станоја. „Псина, џукела матора", простењао је и клонуо. У дворишту Је завладала тишина. Људи су немо иогледали у њега па у отеклу и окрвављену Станојепу внлицу. Само се чуло рзање коња за колима и звецкање поводаца на волуЈским уларима. Скуп више не оживе. Људи су још неко време обилазили око крмаче, вртели главом, загледали у натекло старчево лице и почеше се разилазити. Нико г* гласно не осуди, нико не похвали. Срце му Је јако лупало. Погледао Је око сеое и осетишпи Јак бол у прсима он нагло удахну, просто сркну, преплашен осећаЈем иаступајуће гртоглавице. А кад му приђе Лаза са својпм покизиим осмехом пуиих хвале он осети неки неодређени страх и хладно га отера. Тог жарког дана четрдесет и осме седео Је првн пут неспособан да се радује акцпји коју је извео. Није му било јасно долази ли то услед туче старог Чугуре или оне неодређене иеверице помешане са исто тако нсодређеким страхом од нечега што Је тако силно осећао а није умео псказати. Осећао Је да му понестаЈе оне његове одлучности с коЈом Је сламао отпор свих редом и питао се да ли му страх долази отуда или од мржње коЈа га окружавала сваким новим откупом и коЈа ће, како му се чинило. од тада остати једини његов пратилац. А никад Је не оссти живље као пре месец дана када «У стари Митар рече да Је сит његових пишљивих причи о срећи која

га чека ако ее ве продамо док ве станемо ва своЈе ноге а претећвм тонои додаде: „Петљавине, правнте се паметввји од цела света, а овамо у орању бусе не би нашли ... УређуЈу онм државу, а човек више није сигуран ни на куче кад се бади да веће ударити неког директора или повереника“. Митар није био од оннх што отворено прете. Режао Је али зубе није показивао, а када би хтео уЈести тражио Је другога да то учини а он се пркосно сиешкао н презриво 6и своЈим хладним погледом и изиграваЈући равнодушност и безазленост багателисао све редом. Био Је то човек од ових воЈн су били свесни да од ове власти не могу очекивати ни ваЈмаае сажаљен»а н оста Јао Је по страни, завучен у себе н увек одмерен. Али више од свега притискивало га осећаље равнодушности према овој мери и није био свестан долази ли она услед неприпремљености акције и њеног извођења у Јеку бешњења свињске иуге или Је последица задњих догађаЈа дв су иомунисти будале као и суботари и да им Је све њихово вође и учења непогрешиво а чим у њих посумњају постају безглаве мухе. Питао се да ли и ова равнодушност ниЈе узрокована његовом неспособношћу да после сукоба са Русима као некада верује без резерве и час му се чинило да Је ту срж његове моменталне духовве празнине, час да је таЈ осећај баш прво зрно бачено у његову тикву у коЈоЈ Је до јуче могао растн сваки коров а он 6и га заливао и неговао као најмиришљавиЈи цвет. Све што Је годинама градио, ушта се клео нспало Је достојно презрења: идол рахитична ваказа, вепогрешиви плиткоумне мутнводе, несебичпи саможивци и лешинари. Цео његов свет био је као напрсли ћуп и*он се по првм пут осетм као рибар коЈи Је нагази 0 на неки чудан соЈ риба коЈи му Је нзгризао мрежу и пркосно се праћака у бистром брзаку. Хтео би да Је поново разапне али неиа шта сеи бедних остатака иабравих у руци, да узме другу виЈе се усуђивао, а да исплете неку којоЈ ове животињице не би могле ништа није знао од чега би. Чинило му се да спона коЈа га равиЈе везивала за врх није више онако крута н напета и радовао се осеђаЈући Је час као ону стару само олабављену в човечниЈе привезану, час као нешто вово, мекано и топло као врпца ангорске вуне. Ипак, недостаЈало Је нешто велико и крупно, нешто важно и њему се прпчнњавало да се обешен о тај танки канапчнћ клати и покушава врхом прстију дотаћи се земље а она је далеко и све је даље уколико

је истегнути кончић бивао тањи. И кад ]е изгледало да ће се напета врпца прекинути пре во што вађе самога себе причинило би му се да и сам личи ва рибу која је постала свесна да може прогристи черевац и стога лудовала уображавајући да једног дана и сама може постати рибар. Веселио га отпор новом поробљивачу али му се то чинило пре као смелост достоЈна дивљења во као акциЈа од будућности. Нити Је могао као синоћ претседник одбора Једвоставно одмахнути рукои и рећи да Је то лупање зида главом, нити као Некинац задовољно се сиешкати понављајући како је то дубока политика. Био Је довољно уздигнут да не посумња у добре намере наредбодавца, али недовољно способан да сагледа краЈњи цнљ ове мере. Сава Милић секретар месне партиске оргавизације и одбора био Је неспособан да овај општи откуп свиња обЈасии и себи * другина као и да измени нимало лепу судбину откупљене етоке. Август четрдесет осме био Је сув и зажарен. Многи извори у околини су већ пресакли, многи се мутили. а у оближњој речици било Је воде Још у удубљењима. Бунар у воћу где се налазиле откупљенв свиње ниЈе могао ни за пар дана задовољити потребе неколико стотина ухрањених вепрова и још толико прашчара а из среза су већ одлагали заказани транспорт н наређивали да се организује исхрава и нега својим средствима. А међу откупљеним било Је свега стотина* цепљених против куге н пар стотина већ оболелих. Великим воћем, у коме није било ниједне баре, ниједне зелене травке, као ветрои развејаво снопље лежали су ухрањени вепрови и трбушасте прашчаре и напорно дахтали. КраЈ ограде лено се шуљала дуга колона вазимчади, махом оних која од старог газде нису дошла у друштву. клала се или се дремљиво њушкала упознавајући се. Ту в тамо гдекоЈе Је непомично стајало као да спава или упорно зури у *Р* њушке и поводећи се дахтало кратко и испрекидано немоћно Д» боље помоли затекли ■ зажарени језик. Воће Је личило на Једнз огромно дахталиште, на прави свињски пакао. Било му Је Јасно да ће се за два-три дана цело крдо упалнти као стаЈско ђубре и бити преполовљено ■ зато је желео да их пггО пре уклони испред очиЈу равијих власвика па, ма шта им се десило у државним одборима, било би му лакше. Угинули ту на очиглеД људи коЈима су одузете он неће моћи ни речи рећи у одбрану себв и иаређења. А најтеже му Је било што им он сада вије могао помоћи јер није смео предузети ниједну меру а да, у сдучају њеног пеуспеха, не буде окривљен од својих мештана. Да Је то било пр« задњих избора док Је на месту претседника седео његов стари ДРУ* Света Једноставно би отворили задружни магацин и узели жито ил« наредили мештанпма да одмах донесу неизмирене количине и са »•* ма их хранили, а комунисти би их појили, неговали и, ако не би било цруге, и затравили. Али од зад њих избора његов одбор му Ј* личио на огроман бакрач сеоских брига и брлога ускисао и устаЈа® као жабокречина. Два лепа села подједнако питома, зими чнста, лет* □рашњава и прљава, два шарена маЈска ћилима, ви гора ви бољ»

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ВроЦЈ