Student
Интервју са ректорима универзитета, ТВШ и МВШ НАСТАВНИ ПЛАНОВИ И ПРОГРАМ
(Наставак са прве стране) РЕКТОР ТВШ ДР. М. ЛУКОВИЋ: 3) Питан»е апсолвената је акутно и тражи хитно решење. На појединим факултетима са ревизијом наставних планова и планова и програма дошло се, по моме мишљењу, до границе преко које се не може још много ићи, ако се жели да настава остане на потребној висини, али даљом ревизијом на ставних планова и програма на факултетима који тај посао нису довели до краја могу се постићи добри резултати у смањењу апсолвената код геиерација које долазе. Међутим, тиме ое не би могли користити сви данашњи апсолвенти. Зато мислим да је оправдан предлог Централно од бора Савеза студената Јутославије да се нешто продужи апсолвентски стаж. Знатан број данашњих апсолвената и већина будућих могли 6и на тај начин успешно да заврше сво је студије. За апсолвенте крји су далеко од могућности да ди пломирају тешко је наћи дру-
го решење него да им се остави хтраво полагања заосталих исгтита у једном дужем временском року; или им то право оставити без времепскот ограничења и омогућити им кон такт са школом за израду и од брану дипломских радова кад заврше cse ттретходне испите. РЕКТОР МВШ ДР. Б. ШЉИВИЋ 3) Закључци последњег састанка Централног одбора Савеза сгудената Јутославије били су дегаљног претресања ва оастаику ректора Универзитета и велиасих школа са цретставницима Савеза студената, одржаном 28 октобра 1953 г. о чему ће бити обавештени преко Савета ових школа и сви факултски саввти. На факултетика МВШ рввизија наставних планова је завршеиа. Ревизија прогр>ама наставе, којој је пристушвеио прошлв школске године, биће један од главних предмета рада факултетских савста у овој школскоз години. Као прет ходну радњу за извршење овог значајног и обимног задат
ка, факултети МВШ организовалси су у току прошле школске годјине дискусије о програ мима наставе у Српском лекарском друштву и њвговим секцијама и подружницама у унутрашњости, на Војно-медицинској акадвмији, у Фармацеутском друштву НР Србије и • Савезу фармадеутских друштава ФНРЈ, у удружењима студената МВШ, као и у одговарајућим секцијама Удру" жења универзитетских наставника. примљене од свих оких оргашгзација биће узете у разматрање приликом доношења дефинитивних програма наставе. По питању проблема садашњих ансолвената на факултетима МВШ, ректорат је на тра жен>е Секретаријата за просвету Савезног изершног већа досгавио још 23 августа о. г„ преко Савета 33 просвегу НР Србије, и предлог за продужење апоолвентског ста жа. као једног од могућих репгења проблема аосолвевата у еадапгњем периоду.
Ступенти преп нзборе (Наставак са прве стране) ван>а о развоју наше ггривреде и новим привреднш* мерама. Међутим, кама се много више могућности игружа азсо пођемо у своје сретове и тамо се укљунимо у ггредизборну вастиа жхгг. 'Тамо ђемо имати на peсположен.у сва средства од ков ференнија и ггредаван>а до иеттосредног коснтакта к разговора са мештагоша. Наше знање ггије мало и у сваком срезу би добро дошло, а наронито у забаченијкм срезоовима Универзитески одбор Савеза студената позвао је удружења Савеза студ«ната да лошаљу један број својих активиста У срезове. Некк другови су sefe отшпли, а многи ће још ићи. али би се значај ове акције знатно повећао масовним одласком студената. Ниј« сувишно уз ово наггоменути да на ггример Економски факултет није послао. још ниједног друта у срез, премда се то од н>их може захтевати и са већим правом h«po од других факултета. Кзко ће глаоати стуцент i I године из унутрашњости Број студената првих година на нашем Универзитету је веома велики и у вези са изборима за Народну скушптину, они претстављају проблем уколикО се још шгсу уписали у бирачке спискове у Београду. Зато је један од важних задатака Удружења савеза студената да предузму неке мере како ови студенти не би остали по страни не учествујући У изборима. Нови студенти кр}и су гти из унутрашњости треба већ сада да рвзмисле в® који he начин обезбедогш своје у чсиАе у Јсзбофшаа.
ГОДИШЊЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕ3А КОМУНИСТА
НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ: ДИСКУСИЈА ЈЕ БИЛА СЛАБА
ПИТЛЊЕ извештаја показало Је брижљивост којом Је спремаи. Приметан је био напор да ce избегне стереотипни пачив хрополошко-сситорашког пи сања. То Је значајан кпалитет. Извегахај Је дакле поставд.ен проблематскн. Уопгатаваљем појава из рада основних оргалтзапија, извештајем је извргаеп избор иеколико иајважппјих проблема: идеолмпкополитички рад и његовз оцена, одлике система рада; проблем наставе н програма; одпос према Савезу студената и рад тога Савеза. Овако одабрани проблеми, општи увид у љих, захтевалв су конкретизацију у дискусији. И измену искустава. Међутим, дискусија Је, чнни иам се, озбиљно показала потребу солидније припреме за овакве састакие. Није то било довољih> разшсгаљек и документоваи полнтички договзр комуииста. И по избору (сем изузетака) предмета, али нарочито по удубљиваљу и познавању појава. Дискусија је некада западала у практицизам нлх Је била сувише уошптена. Утисах Je д а је ниво дискусије, и по занимљивости v ефекту, испод нивоа дискусиЈе састанака неких основних организација. То пзказуЈе да још ниЈе иживљело схва_ ташв да се прави уадни договори врше само у основним органкзациЈама или у одељењима (где их и*»а), а на факултетској конференцији треба изабрати комитет и формално-уогаптено истаћи неке проблеме. И број дискутаната као и чиљсница да су дискутанти бнлвг углавном секретари или чланови комитета потврђуЈе оваЈ утисак. По, Зез обзира на ове остатке старих навика у систему рада, конфе. ренција је одредила мссто и значаЈ појединих проблема, као и начии њихозог извршеља. Општи Је утисак да Је органкзадија на факултету борећи се за линије дате на VI конгресу знатио развнла своје снаге. Идеолошко.политички рлд разви,la се са више. иннцијативе, живо. сти, а и богатији је. Нарочито за значајпије политичке догаћаје интерес за љихово детаљно упозна-
ван>е расте. Учешће у демоистрацијама поводом одлуке о Трсту показало је високу политичку свест студената. У изградњи лика комунисте не показује се довољно спретности у избару момената на којима је могуће борити се за комунистички начин мишље. н.а и комунистички морал. Ипак, даља демократизација и одвајање
од шаблона у оргаиизацијама, показују уло-рно настојаље да шмштпчки рад лостане богатији к ннтересантнкји. То је изражено н у ззхључцима предложеатом у извештају. у њима је предложен шири, слободнији н еласпгчниЈи избор начина обраде политичко_кде_ олопгких питаља. Зависно од интереса студсната треба органкзовати предавања, дискусије и изучаваљс појединих проблеиа. Указано Је на потребу бољег упознавања са лолитичким и уопште друштвеним проблемима пашмх градских н среских комуна, као услове за јачу политичку активност комуниста. Стварање група за упознавање разних ттојава у радничком покрету У свету и из мећународне проблематике уошпте, формирање клубо. ва за изучавање ових и сличних питања, нстахнуто Је као врло користан вачин по.титичког и идеолзшхог рада. За стнл рада карактеристично Је још увек, тражење вовог, дубљет да тако кажемо полктичкијег система. Понекада се ЈављаЈу два пропгвуречнм захтева: с једне стра не, захтев да се скоро анатемтппе сваха в форма“ рада и с друге стра не, тевденција враћања на поЈединачпо задуживање х утврћене секторе. У раду Савеза студената примећен Је напредак у правцу ослобаћања од оквира забавпо.стручне организације. А такво мишљење о Савезу студената било Је доста че_ сто. Интерес и делокруг Савеза студената значајно Је проширен. Као негативна лојава не честа уочено Је условљавање хоришћења извесних студентсхих права актив ним радом у Савезу студената. То може да код недовољно обавештених студената, нарочито млађих, створи погрешан утисак о карактеру организације.
На конференцији је расправљано о наставном плану и програму. О цзвесним идеалисткчким схватањима у предавањима неких ластавника говзрено је, али чини нам се, без довољно илустрација и познавања овот проблема. ДискусиЈа Ј* често површно и декларативно дотицала ово иначе тако важно пи-
тање. одлучно Је утврђена и осуђена слаба брита о подмлађивању научног кадра. Ефикасност наставнптке, као •уосталом, и организације уошпте ua овом плану била је краЈње недовољна м слаба. При избору комитета направљен Је Један (можда више техничке природе) ведемократски гест. Наиме, број предложених кандидата за комитет утврђен од стране хан. дидационе комисиЈе без претходне јавпе дискусиЈе на конференциЈи био Је једнак са броЈем чланова комитета. Незгодно Је што вико ни је указао на оваЈ пропуст. Исто тахо, зд сваку је осуду то што Је један део чланшва после обавље. них избора, а лре завршетка рада конференциЈе, напустио салу.
В. ИВАНОВИЂ
Зз премс конференције
Друг Стамболкћ чита рефарат
Сличице
Са једног „неполитичког “ семинара
УСАРУ , су се летос састали претставпицм 14 националних унијд студената да кроз двонсдељне дискусије иЗмењаЈу мишљења о политици на универзитету: о економским и друштвеним односима државе и универзитета, обавезама уннверзитета према заједници, о припремању студената за добре грађане. И зато смо бил!| не мало изненађени када Је прво обавештење осталих учесника семинара (закагнили смо један дан) гласило: „Ово Је, знате, неполитички семинар". Требало је то да значи да се у дискусијама не смеЈу спомињати савремени пркмери. Већ само изоловано и апстрактно. И само о студеитнма. Но. политичка схватања и олшти иогледи претставника разних зенаља били су врло изразити и када се дискутовало о „чисто студент ским проблемима, Ево како су неки од њих, провејавали кроз дискусиЈе о главним темама секинара. „КО ПЛАТжА ИМА ПРАВО И ДА ТРАЖИ" АУТОНОМИЈЛ уииверзктета, С вета, давно утврђена и неприкосновеиа истина имала Је ia еваког делегата своЈе значење. Иоже ли уииверзитет битн самоеталан када економски зависи ол државе? Може ли држава да погтавља одређене задатке појединим ракултетима? Ко и како да се меиа у постзвљање наставног кадра? -- итд. У наЈвећем делу западннх земања држама се далас директно •лм индиректио прнлично straa у проблеме универзитета. СтуденV то осећају; има земаља где Ј«,
као у Норвешкој, ■ студентски сжвез успостављен законом а чланство обавезно. Прсблеи Је акутан, борба против државних власти те. шка па се зато траже узроци « оправдања. Многи их у економскоЈ зависности факултета. »Цотације универзитету, то Је нека врста дугорочне инвестиције. А кад неко улаже своЈ новац има право и да извлачи корист. Само бм држава требала да буде стрпљива да то чики тек на крају, а не да се меша у гоку студија* тако би се оптрилике могло формулисати схватање већине. Амерички делегати тврдили еу да је њихов систем најбољи, Јер всћину високих школа финансира. Ју приватна лнца и такс orfe остаЈу „потпуно пезависне". - Али ту тврдњу нико није узео мвого озби.љно. Напроткв, веколико вемач ких делегат! одмах Је оипро напало МакартиЈеву делатност. Америкапци су се ту подедили: од богатог Љујорчатша Шосгера Мах Је иожда иало претерао, али смо зато бар жпгчистнли факултет од комуниста" до огорченог северо.африканда Џина „Ја се дубоко стидкм тажвот мешања држа-. ве“... Делегати Сара, Француске и неки други видели су излаз • високии школаринама, Јер тс imm4но осамостаљуЈе факултет финансиски и мобилише пажњу роднте-
ља платшшц те iHiir осује-де, изгледа, Иемци (ведаоао cjr нз-маса у Једној земљи. Мора се Р®“
• ћуЈе државу у покушаЈу да потчи- ни факултет. « Пример наншх решења којим се - обезбеђује пуна аутопомиЈа и ваш • друштвени и привредии систем, ко- ји обезбеђуЈе пуну заинтересова- ност целокупне заједнице ■ актквi ну улогу јааног ашења, био Је за i већину делегата потпуно нов, ■ > најчешће их збуњивао: па изглеi да код комуниста има одличних ствари ако им Је веровати....! i • ЗА ШТА СЕ СВЕ БОРЕ СТУДЕНТИ? УИЕЛОМ свету боре ее студенти за своја права. НаЈве. ћи део студената тиште прв. ' свега економоки проблеми и чи' њеница да морају сами да зарађу’ Ју средства за жлгвот. Скоро свн делегатн су већ знали о материЈад’ noj помоћи, здравственоЈ заштитн 1 и повластнцама наших студената н гледали у њхма идеалва решења за које њххове Увнје треба тек да се боре. Амернчга делегатн, ва пример, са чуђењем су констатовали да је код њнх техе: за првстојну нсхрану треба 3 долара дневно, за студентсхи дом 15 долара месечно. Да еамо то плати * нерачунаЈућл шхолармиу већжна њих мора да радн. Наставнн програми су - нзгледа проблем свих универзитета у све_ ту. Затим поЈедини професорн, гма њење броЈа испита, уцбеннци... НаЈвише ахција у том смнслу спрово-
војевали продужење апсолвентсквг стажа за медагдинаре). Али најдуховмтији еу и овае пспали Французн: Доста Је в«Рбе с државом за сваху стипепдхЈу! Поеђимо ua генералне захтеве. Сваки студент има да ховиЈе плату. Сваки рад се плаћа. Зашто потце&ивати Једино рад студентаТ И францускн делегати, одушевл.ени идс Јом, напустилн су за тренутах своЈ изразитн инднвидуализаа« у становкиа и браввлх ее сложно од многобројних примеда6a. Настраау пуно непознанање економсхцх захзна. Алс колико калигалистагчио друштво комерциЈализуЈе еве одноее! ПОЛИТИКА М УНИВЕРЗИТЕТ СМЕ ЛИ студент да се бадв лолмтмком? Ималм oe дох сттдира ихаквих обавеза према заједкхцм? Могу ам професорм Универзнтета бити припалкицн одређеинх партиЈа, а држати и предаважаТ Sa ова гтатаља одгооорнли еу деаегати Норвепгке, Фкнсхе, Немачхе, Француске, АустриЈе и наше зсмље веона прогресмнно, а пленарва седница усвоЈила Је мхов став. делегати су кроз примере из нелтвпе нсторије Јасно показали до чега доводи политичка пасивност
кн да еу три Немпа учеснмка ове комисиЈе билм врло искренп у оцењивању неславпог попуштања пред Хитлерои. Шпански посиатрач, „тгриваттш гост“ Сарске уније, залагао се међутим за схватање да је у „редовним приликама“ област делоааља студенатакултура и религаја, а не политкка и да само у револуцијн или ратовима расту њихове обавез« као гра ћзна. Овакав став био је оштро одбијен. Баш зато што су најобразовакији де o народа студентн мораЈу познавати све проблеме своЈе земље м очувања мира у свету а активио нх објашњавати другам. Студент мора да Је увек у тчжу политичких дотађаЈа, Јер кад ваступе „изузетне прилнке* онда Је обично већ каспо и хатастрофа веизбежна. „Пошто упиверзитетско образовање даје студентима већу свест о велихки демократским принципииа, студент се мора осећати одговор ним за њихово очување н одбрану., ... Трећа комисиЈа сматра: да је всоиа важло за студента да се жнтересуЈе политичким шгтањима, али да треба оставнтм његовом елободном нзбору да буде политичкн ахтиваи у оквиру илх ван веке партнје“. И поред све шареноликоетн npoблема м људи, овај семнкар Је показао да иногобрзЈне поуке нсториЈе ■ стварности прнводе етуденте разнмх земаља све више стварннм проблсмима даиашњкпе. и ма да са разних позиција актнндом учешћу у њиховом ре шавању.
К. ЛАВЛОВИ-ћ
НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ
РАДНИ ДОГОВОР
После кратко и скромно изнесених успеха организације у реферату је следила озбиљко захваћена анализа рада у протеклој години, чиме је, већ на самом почетку, састааку дат радни карактер. Кратко резимирани недостаци били би: недовољна политичка активност комуниста, извесна изолованост од осталих студената недовол>ан индивидуални рад са људима (на пример с људима који су биЛи на друштвено-поггравном раду комунисти нису ступали у личне контакте, у дискусије о политичким и другим проблемима). О овоме ево један веома . речит факат: иако će стално говори да у организацији постоји један, не тако мали, број чланова који су политички пот пуно пасивни; ослобађање организације од таквих „комуниста“ није још готово ни почело. Да је било више политичких акција у којима би учествовали сви комунисти, у н»има би се издвојили политички активни и спремни борци од оних који то нису. На крају реферата споменути су и проблеми наставе на факултету. Нарочито je истакнута фрапантна несразмера између броја слушалаца и каставног особља: на ххреко 3800 студената долази свега 19 сталних, 12 хонорарних наставника и 24 асистента. За овакво стање знатан део одговорности сносе наставници, који су мало шжње посветили подизању назгчног подмлатка. Затим, сарадња између студената и тгаставника често није била до-
вољна и еа обостраним разумевашем. Наставници су се сувише одвојили од људи које треба да уче и васпитају, малз их интересују њихоки животни проблеми. Економско збрињавање студената прелуштено је администрацији; за живот студената у домовима нико од наставника није се заинтересовао, а ни за фискултурну или какву другу активност студентских организација. Схваташе идеолошко-политичког рада О идеолошко-политичком раду, како га схватамо данас, говорили су Сава Мандић и Миладин Шакић. Често се идеолошко-пслитички рад одвајао од конкретне свакидашње политичке npaicoe, активисти су се губили у изналажењу никад не пронађених универзалпих форми, а успех у раду често се погрешно мерио само бројем присутних. Но, неколико дискутаната се сложило да не постоји ни једна универзална форма којом би могли подједнако згтицати на све људе и која би нас могла потпуно задооољигш. Најуниверзалнија, и у нашој револуционарној пракси безброј пута испробана „форма“ јесте и остаће појединачни рад комуниста у својој најужој средини, утицање на људе својим примерним животом и радом. Комунисти и Савез студената Важно, а често пута недовољно јасно схваћено, питање односа комуниста ггрема Савезу студената објаснио је у својој дискусији друг Милић Бутарчић. Он је осудио погрешно схватање процеса демократиза-
ције у организацији Савеза студеиата као неко н>ено потпуно одвајање од Савеза комуниста. Постоји погрешно мишљење да се Савез комуниста бави само својим унутарњим организационим гтроблемима препуштајући да се за рад Савеза студената брину само изабрани, „одговорни" Напротив, ови нови односи намећу комунистима још теже и одгозорније задатке, које треба спроводити кроз Савез студената али ве више старим, готово бирократским, претходним одлучивашем комуниста, већ отвореном борбом за ставове, који кокукистима морају бити јасио одређени и доследно до краја спровођени. Ова мишљења потврдио је и исцрпно документовао примерима из праксе друг Радојица Андрић, један од „задужених“ за рад у Савезу студената. Он је изнео примере комуниста који су активни на састанцима комуниста, који се ту знају доследно борити за правилан р>ад у организацији али који мисле да cg том гвиховом активношћу исцрпљују све обавезе. Неки чланови Савеза комуниста седе по секцијама Савеза студената само зато да би се задовољила пука формалност, а на рад тих секција немају готово никаквог утицаја. Комунксти-наставници дискутовали само о проблемима наставе Полазећи од карактера састанка било је и превише говора о неким текућим проблемима наставе. И ова дискусија показала је да у овим стварима постоје неслагања, различити ставови а и недовољно разумевање. Каравтеристично је што су друтови наставници комунисти узели за предмет својих дискусија. Они су углал ном само изнели своје ставове о преставпи коју су студенти роднели Савету факултета. Ик тересантно би било чути од другова наставника како они схватају своје најближе политичке циљеве, које кораке ттредузети на сређивању наставких планова и прогоама, и коначчо. шта они мисле о пвимедбама које су студенти комунисти дали у својим дискусијама? Сва ова питања оста,ла су без одговора. На консћепенчиlи је изабран нози Коммтет Правног факултета од петнаест чланова и четрдесет делегата за Универзитетску конферендију. М.*П.
2
НАРОДИИ СIУД £ Н I
Лрој 20