Student

МЕЂУНАРОДНА АКТИВНОСТ ССЈ

ПРАВИЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА

САВЕЗ студената Југославмје у прошлој годиии доста је »остигао у својој међународној активиости. Резулггати разиене и путовања студената у разие земље о томе највише говоре. Централик одбор м пет хаших угошерзитетских цеитара имали су са појединим међународним организацијама, универсштетима и фаиултетима у иностранству живље везе него икада раније. Успостављенн су први коагтакти са студентским унијама уругваја, Израела и Јапана, док су лапга претставници тек ове године званнчио присуствовалл конгресу студенатч Италије. Тахође смо ступили у везу са студентима из неразвмјених и колонијалних земалл, у првом реду Туниса и Марока, а код студената Индије постоЈи велико интересовање за Југославију н шен Савез студената. „Нарочито треба да позивамо ЈугославиЈу, Бурму нли било коЈу другу пријатељсху земљу да упзгге своје тимове на индиске социЈалистичке фестивале" наглашава се, поред остадог, у резолуциЈи Оснивачке конференције омладинске социЈалистичке лиге Индије, коЈу углавном чжне студенти. Оно што посебно карактерише наше међунарадне везе, Јесте чик.еш*ца да наша земља и Савез студената заузимају посебно угледно место међу студентским савезима у свету. На нас се гледа са све већим скмпатијама. Ово особито испо_ љавају студенти малих и заосталиЈих земаља. Колико се пажње посвеђуЈе ЈугославиЈи и шта од кас очекују удружени студентп из колонија и неразвијених земал>а, најбоље гзвори једна изЈава претседкика Индиске уније студената г. Шелата: „Нама треба охрабрења. Свахо ваше писмо за нас претставља позитиван импулс" рекао Је он. ДВА ПУТА ВИШЕ СТУДЕНАТА У ИНОСТРАНСТВУ НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНБ ОДЛАЗАК ваших студената на стручну праксу, семинаре, радне акциЈе, кудтурне х спортске турнеје, био Је прилично масован. Прошле школске године било Је примедби да мало студената путује у иностранство. Међутим, ако погледамо стварне резултате и упоредимо броЈ студената из иаше земље који су били у иностранству са истим бројевима у дрјтим земллма, који су изнесени на I/I међународној конференцији у Сплиту, видећемо да су такви прпговори неумесни. Ове године било је у иностранству два пута више студената него прошле године. да бисмо ово потврдили, послужимо се статистиком. Од септембра 1952 године до октобра 1953, студенти са пет наших универзитета путовали су у следсће зомље:

Из ове табеле може се сатледати у које се земље и делове света највише одлази. Највећи 6|*oJ

путовао је у Заладну немачку, Јер су најповољ. нији услови на бази студентског клиринга, затии у Аустрију, Турску и Грчку, док у САД није упућен шшо због немогућности дзбијања виза од стране америчке адшшистрације. Ово потпуно отежава сарадњу ССЈ са студентским органхзациЈама У САД. Сарадња оргахизације Савеза студенатз била Је доста пшрока и свестрааа. опа се није ограахчДвала само на стручху праксу, званичне посете и слично. Наши претставници активно су учествовали на конференцији за студентску штаашу у Бечу, кзнференцији по радним акцијама при Омла дилском институту УНЕСКО-а у Минхену, састанку савета пријател>а европских студената, конгресу студената психолога у Келну, конгресу студеватз архитектуре Француске итд. Наше присуство на семинарима у Хамбургу и Лунду, на Језичном семинару у Минстеру, семинару за каставнике у Ентлеској, семинару ВУС-а у Индији и другим било је такође значајно. Где су х по којим гштањима наши студенти иптјгч у тогостранство показује н ова табела; Звакичне посете Пракса преко у виду делегација 16 АИЕСЕК-а 49 Одласци ва састанке Пракса преко и конфер. међ. орг. 26 ИАЕСТЕ-а 266 Семинари 39 Остала стручна Културне групе 83 пракса 86 Спортске групе 263 Стручне екскурзиЈе 248 Радне акције 97 И остало 38 ОКО 2506 СТРАНИХ СТУДЕНАТА У ЈУГОСЛАВИЈИ Број иностраних студената коЈи су боравили у Југославији није мали. Он се креће око 2500. Они су код нас били по разним пословнма. Ево најважнијнх податаха.о томе: Званичве делегациЈе у Преко ИАЕСТЕ-а 141 у посети ЦО ССЈ 16 Преко АИЕСЕК-а 43 Преко Укив. одбора 248 Летовалишта 915 Копферен. у Сплиту 52 ТурнеЈе 525 Квекерски семинар Прлхватни центри у Цриквеннци 35 око 500 ИСКОРИСТИТИ ДОСАДАШЊА ИСКУСТВА УДОСАДАШЊОЈ пракси на међународноЈ сарадњи, имамо прилично искуство које обудуће морамо више искористити. Досада се испољило низ недостатака и слабости. Они су се пре свега огледали у извесноЈ стихнјности, решавања питања од случаЈа до случаја без довољно плана. А мислимо да Је систем руковођења у међународнлм везама показао знатне слабости. То се углавном испољило у „самоиницијатиЕи" и иДецентрализаторским" тенденцијама неких факултета ■ поједивих ункверзитета, а ишло је на штету политике ССЈ у односу са разним студентским савезима. Овде би се иогло упутити и низ примедаба нашим претставницима који су учествовали на хеким међународким кокфереицијама. Није било довољно оштрог става по неким коккретким пхтањима као момополизму, неравноправпости, супернорности на нацизналној основи и сличним nojaвама које се све више запажају у студентском свету са којии сарађујемо. Зато у овом правцу треба имати отворенији и оштријн курс. Из године у годину наша размена са иностранством C8 повећава. То Је свакисо позитивна ствар. Но, убудуће морало би се водити више рачуна о корисности одласка у кносхранство. Вите паитње треба посветити студентима који иду на прахсу или студије и по могућности овај броЈ знатно ш>већати. Сада се пружа прилика да више студената одлази ван, али искључиво о свом трошку- Ово пре свегз важи за разне туристе, учеснихе на радним акцијама, семинарима итд. Као резиме пашег досадашљег рада ва међународном плану, може бити и констатација да смо несумњиво доста постиглх и да се шказала хао сасвим правилна наша ориЈентациЈа на свестрану сарадњу са свим демократским студентским организацијама у свету.

В. МИЋОВИЋ

Са међународне конференције за размеху студената у Сплиту

ИНДИСКИ СТУДЕНТИ

Претставник ССЈ друг Јелко Жагар за време летаег распуста учествовао је у раду ВУС-овог семинара у Индкји, који је трајао месец дана, након чега је учествовао у дужој турнеји и том обишоО неколико индиских универзитета. На основу његовог извештаја у следећим sројевима донећемо неколико на roica о студентима и њиховчм организацијама у Индији.

Индиски систем вишег образовања копија је енглеског система колеџа и универ/к-тета са врло малим бројем сту дената. Индија има свега 3i универзитет и око 500 колеча укључивши у тај број и тзв. средње колеџе који одгова,..!ју нашем седмом и осмом pi зреду гимназије. Највећи yroiверзитет у Индији је Унивоозитет у Калкути, који има окз 56.000 студената. Ако се одбију студенти „среднлх колегм” добијамо да у Калкути има свега 17.000 студената, што је веома мало за град од 3,500.000 становника, центар Западн >г Бенгала, државе од >ко 25,000.000 становника. На осталим уџиверзитетима sр>ј студената је још мањи. Просечно на једном индиском уциверзитету студира свега око 4000 студената.

Три врсте ушшерзитета Универзитети су подељени на савезне, државне и лок-.iне Савезни универзитети се финансирају из Савезног ду жавног буџета. То су Униаерзитети у Делхију, Бенаресу, Калкути и Сантиникетану. Колеџи су подељлки ка дза ткпа, тако да једни претстављају део најближег универштета који има право надзорд на испитима у тим колеџима и тзв. станбени колеџи који су самосталне институције сз студентским домовима и мензама, где студенти обавезпо морају и да станују, Угогс на универзитете огоаничен је само просторшш <јпацитетом зграда, услед чгга се просечно свапе године одбија 18% кандидата.

Уннверзтаепш н особеносшн сшуднја

Касте и отпор брамана У последље време социјални састав студената се све више побољшава. Дсж је студираrbe до недавно било повлатглца браманске касте, данас то ви ше није случај. У неким иестима локалне владе су донелв одлухе да број уписаних студената треба да одговара лропорционалном саставу становништва по кастама, П<>што браманци претставллју изразиту машину, а на унлвер зитетима огромну већину, то су ове одлуке наишле на оштар отпор брамана који су у неколико места отворили соиствене колеџе за браманску децу. Томе су се опет супротставиле локалне власти појнвајући се на укидање каст-.гнског уређења уставом од 1360 године и изјавиле да неће при знати академски степен тих колеџа. Око 25% студената долази из веома богатих породица тт> говаца и поседника, а једна четвртина долази из врло сиромашних породица без сталног извора прпхода. Ти с?' студенти осуђени на ловреме-

но гладовање, и стално гражење запослеша. Они не могу да плате станарину у илтер натима и многи проводе ноћи у учисжицама или у неким ру шевинама по граду. Половина студеката долази из ситпнобуржоаских породица. Трошкови студирања Већи део студевата није сме штен у студентске домове, делом зато што у њима нема мо ста, а делииично и због roia што сгановање у домовима за хтева велике трошхове. Оудентски домови се не разликују од наших, само су иањи. У мензама је храна оскудва и издају се два дневна оброка. Већи број студената не може да претплати мензе, r*a се хране кад стигну у мазии чајџиницама и ва пијацама. Код сваког универзитета :» бично се нађе по једна кафана у којој се студенти скутгљају и пију чај или кафу. Просечни месечни трошкови студирањл (упис, школарина, храна и стан без трогаковч за књиге и одевање) изиос! £OO рупија. (Просечна плата

долуквалификов апих радшгка износи 30 —70 рупија, а кзалификованих око 120), Незапосленост шггслектуалаца Квалитет наставе је веома разнолик. Он је најбол»и у П савезних научиих инстцтута у разним местима где се поред научно • истраживач ког рада организује и настава и на пет савезних унизерзитета. На осталим универзитетима квалитет наставе је знатно слабији. Карактеристично је да врло високи проценат студената сту дира кшижевност, историју, музику, уметност и филозофију, док је број студената природних наука и уопште егзатктних грана сасвим недовол.ан. То је последица традиционшшог става браманске касте према раду, става који је само „хумакистичке” науке сматрао часшш. Могућности запослења за свршене студенте веома су оскудне. За последњу годину дана опале су противно свим очекивањима. Незалосленост интелектуалаца порасла је за 51%. Огрога сексуална сегрегација студената Студенткиње чине само 4,5% укутшог броја студената. Ограничења веза студената и

студвнткиња су велика. На свим универзитетима влада строга сексуална сегрегација. Већина колеџа подељена је ва мушке и женске. У том по' гледу има изузетака, али се оида студенти чак и на ходницима зграда не смеју задр* жавати у разговору са студенткишама. Уколико се примети да неки студент посвећу је више пажње једној истој девојци, долази у питање н»егов даљи опстанак на универзитегу. Изузетак чшш Универ зитет у Сантиникегану, где се студенти могу слободно ДРУ' жити са девојкама, али и та* мо у случају присније везе младића и девојке, студеи 1 добија од ректора писмени захтев да као неоожељан елемонт напусти универзитет. Sa Универзитету у Алигарху само у последипломским курсе* вима постоји заједничка ва* става за студенткиње и студенте. У том случају девој** седе иза завесе у задњем Дв* лу учионице. Ово ое све # tr гађа у земљи у којој се вајвећи број мушкараца жени *eмеђу 13 и 15 година. те »0® иикакво чудо што међу ским студентима има чести* случајева шизофреније м шаја самоубиства.

ЖЕЛИМО ДА ВИДИМО И УПO3HAMO ЖИВОТ ВАШЕГ НАРОДА

ПРИЛИКОМ боравка на Ш међународној конференцији за путовање и размену студената у Сплиту, шеф „Скандинавијен студент травел сервиса“ господин Јохансон Цицнер одговорио је на неколитсо питања нашег дописника. IШТАЊЕ: Колико су вапш студенти упо знати са приликама у Југославији, да ли и У чему постоји интерео за нашу земљу? ОДГОВОР: Од 1947 године скандинавски студенти учеству ју у размени са Јутославијом у великом броју. Наш интерес за Југославију је велики из различитих разлога. Прво, ми хоћемо да видимо како једна народна демократија ради у прак си и како се остварује, друго, хоћемо да видимо услове и упознамо живот народа Јутославије, треће, хоћемо да студирамо културу Југославије која се знатно разликује од наше, у пр вом реду у фолклорном и музичком погледу. Путем размеве, преко радних логора итд- могуће je упознати се међусобно. Надамо се да ћемо убудуће примати све већи број југословенских студената у скандинавске земље. У стању смо да добијемо веће попусте у вожњи између Југославије и Данске, као и других скандинавских земаља. Већ смо уредили да југословенски студенти без чекања и трошкоза могу добити визе за скандинавске земље. ПИТАЊЕ: Каква је улога и карактср „Скандинавијен студент травел сервиса?“ Којим китањима се бзви та организација? ОДГОВОР; „Скандгшавијен студент травел сервис“ је организација која се бави разменом и путовањима студената. Кад скандинавски студенти пу тују већином пролазе преко Копенхагена који претставља јгдну природну раскрсницу за пролаз данских, норвешких шведских и финских студената приликом њиховог пута по Европи и другим крајевима света. Број студената у скандинавским земљама износи ско 60.000 па и та цифра омогућава да се формира један овакав руководећи оргаз, Иначе поједине националне уније према броју студената не би биле у могућности да оснивају слична тела. ПИТАЊЕ: Да ли и колико студенти Данске учествује у јавном, друштвево - политичком животу своје ОДГОВОР: Политички иктерес међу млађим студентима кије велики, мада се он сада повећава, јер се све више осеha потреба за већом подршком државе за образовање и науку у Данској. Дански студенти

изражавају своје жеље влади кроз Савет данске омладине који се састоји од претставника свих политичких партија. Садашша нова Влада социјалдемократа обећала је за време предизборне кампање да he испунити жеље студената које су јој они изложили преко Са вета данске омладине. Захтеви Студената се утлавном тичу потребе за отварањем . више универзитета и додељивања већег броја стипендија.

Иако је образовање бесплатно, живот студеката у Копенхагену је приличко скуп. Већина студената ради и студира* Да би један студент могао при стојно да егзистира, потребно му је месечно око 300 данских круна. ПИТАЊЕ: Какви су иаши утисци ИЗ Југославије? ОДГОВОР: Радује ме што имам пршгику да неколико дана проведем у Југославији. Могу да упознам. иако површно, неке аспекте југословенског живота. Никада не заборављам велико богатство које имате у фолклору, у музици и плесбвима, Ваша музикалност је веha од наше и не можемо, а да се не дивимо у првом реду вашим н ародшгм песмама. Надам се да вал интернапионалне плесне музике неће покварити ваш прекрасни музички фолклор. В. М-

Јохансон Цицнер шеф „Скандивавијен студент травел сервиса“ Кроз универзитете у свету

НЕМАЧКА ДОКУМЕНТИ О РУСКОЈГ поЛИТИЦИ НА ИСТОЧНО-НЕ. МАЧКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА ИЗДАВАЧИ Берлхнсхог W|. дентског часописа „Колоквијуп“ издали еу у с* радњи са Бироом за свенв. мачка студентска шгтања, документозанл извештај о русифнкацији универзитета Источне Не.мачке од 1945 до данпс, Књига са више од 400 странпца садржи опшнрно излагање и разоој свих мера којв Jr источвонемачки рсжим наиетвуо досад у циљу уређивања универзитета према руском узору и служењу њиховим политичкни циљевима. Рад се одликуЈе богатством фотографнја и на_ водима из многих оригиналних извора. ФРАНЦУСКА НОВА ОПОРАВИЛИШТА ЗА БОЛЕСНЕ СТУДЕНТЕ ФРАНЦУСКИ студентскн санаторијум који се налази у близивн Гренобла, про* славио је недавво 20-годишњицу свога оснивања. Санаторчјум сада располаже са вкше од 1500 места за туберкулозне студенте, који у ФранцускоЈ претстављају 7 од сто броЈа сту. дсната. Приликом ове годиш. њице отворено Је студентско одоравилиште за раније клијенте санаториЈа. Францускн министар просвете Андре Мари, који Је присуствовао отварању овог опоравилишта, ваЈавио je отварање централне библиотеке за болесне студенте, као и отварање Једнот другог опзравилишног центра на Азурној Обали. енглеска СТРУЧНИ КВАЛИТЕТ СТУДЕНАТА МЕДИНИНЕ ЈЕ У ОПАДАН.У На Међународном медицинском конгресу, одржаном у Лондону кошдем августа, професори из Енглеске и Немачке су се жалили на недовољне квалификације студената медицине. Професор Бринтон, Лондон, изјавио је да у Ен глеској број студената медицине стално расте, али да су њихови квалитети у опадашу. Он Је рекао да многи од њих у првом реду или искључиво мксле на своју каријеру у здравственој служби и на одлага»е ov •олужеша војног рока коЈи се j Енглеској даје студентима медицине. Немачки професор Борл ман, Кил, критиковао је недовољно оЗразоваше из приролних наука у средшим ш#;олама, што делује веома негативно на интелектуални ниво студената медицине.

САВЕТОВАЊЕ 0 МЕЂУНАРОДНИМ ВЕЗАМА

Универзитетски одбор Савеза студената организујс саветовање дискусију о међународним везама Београдског универзитета. На саветовању дкскутоваће се о резул татима и искуствима у прошлој школској години као и о плановима за развијање међународних веза у идућој школској години на пољу стручне, научне, културне, спортске и остале активности студената. Саветовање he се одржати у петак, 13 овог месеца у 19 часова на Правном факултету (Амфитеатар IV). Цозивају се сви заинтсресовани наставници и студенти да присуствуЈу овом саветовању.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 2j

Турска 93 Аустрија 166 Енглеска 9 Грчка 82 Трст 15 . Француска 81 Холандија 11 Италија 11 Фпнска 2 Белгија 2 'Иведска 4 САД 3 Тунис 10 Ивдија 1 Израел 31 Норвешка 3 Швајцарска 30 Зап. немачка 317 У "dct&ie земље 129