Student

UČEŠĆE STUDENATA U REŠAVANJU MATERIJALNIH PROBLEMA ŠKOLE

Potrebno je i moguće Iz diskusije hemičara i fizikohemičara

Pokušavajučl da sarađujemo ea svojim profesorima na rešavanju teškoća koje su onemogućile izvođenje praktične nastave u laboratorijama, primetili smo tendencijti da se za sve teškoće odreda traži jedan univerzalan lek-novi krediti. Taj lek nije uvek bilo lako nači pa se za sve teškoće nalazilo opravdanje >Nema kredita!« Praksa je međutim pokazala da se pojedini problemi mogu rešiti u okviru već odobrenih kredita, sa malo racionalizacije i smisla za štednju, pronalaženja skrivenih mogućnoeti. Pokazalo se takođe da su baš studenti bild u stanju da predlože mnoga korisna i celishodna rešenja. To uostalom nije

; Donoseči u izvodu ovu ; • diskusiju, redakcija »Stu- \ : denta* pokreće pitanje ve- : ; ćeg interesovanja studena- : \ ta za materijalnu bazu na- • : ših studija. Naš UsJt će i : ; uhuduće rado primati pri- ; ■ loge ovakve vrste, bilo da \ : se iznose primeri materi- \ ■ jalnih teškoća na koje se ; • nailazi u izvođenju nasta- \ : ve i primere neracionalnog \ ■ korišćenja kredita, hilo da ; ■ se iznose argumenti za ili • : protiv učešća stvdenata u \ ■ rešavanju materijalnih pro : • blema škole. ; : (Redakcija) :

ni čudo, jer su oni neposredno angažovani u trošenju sredstava koje zajednica daje za školovanje i lično su najzainteresovaniji da ta sredstva budu celishodno upotrebljena. Zahtev kojj ova diskusija hoće da postavi — naime, da studenti imaju uvid u način na koji se troši novac — razumljiv je svima čije su studije slične prirode kao studije na hemiji, gde se za jedan dan rada samo hemikalija utroši a 66.000 đinara, a fond plata iznosi 410.000 dinara mesečno. Ođobrena sredstva nisu uvek celishodno iskorišćena. što pokazuje ovaj primer: sredinom ove godine nabavio je Hemiski zavod za 1.520.000 deviznih dinara jedan instrument koji već peti mesec stoji ncraspakovan. Očigledno je da se ovim тогајц interesovati i studenti koji pretstavliaiu osnovu radnog kolektiva na Univerzitetu i koji su. kako nam se čini, pozvani da ovakvim slučajevima pretstavljaju neposrednu društvenu kontrolu. Druga problnm, 9 kvedlta — ćbezelDeđenje sfedstava za (Nastavak na četvrtoj strani)

.oS jedna godina, intemivna, graditeljska, zagledana u mi atare svih naših krajeva, u potrebe svih žednih prosvete, u biti svih malih г velikih horaca, u granice gde stojimo i muževno radimo, haš radimo, za mir ta godina obimna i razncvrsna ostaje za nama. Godina koja je učinila da se još glasnije na jonograju čovečnosti i marIjivosti za čovečnost čuje Jugoslavija, d-a se čuje jedna veličanstvena žudnja, da se u svim klisurama prilika i neprilika, polaska i stizanja, bude savest која žrtvuje mnogo a koja je izbegla sve klonulosti stoleća. Godina, kada smo rekli još jedno svenarodno, nepodeljeno: NE! I kada smo, mi stuđ.enti, uvek rumenog lika i opružene ruke, osetili u sebi još jedno dečaštvo istorije, još jedan čekič, nakovanj i varnicu njenu. Godina kada je demokratska koračnica dohila snažan akord na novemharskim izborima i kada je u zdanju pod darovima kasnog godišnjeg doba počeo jedan spokojni, delotvorni skup. I kada je čudesni govor partizanskih proslava, povezao Okroglicu, Bjelovar, Rumu, Leskovac, Skoplje i sve paralele među njima. Za nas, га pregalačke narode koji svojim srcem kao basnoslovnim klatnom ruše sve zamke vremena, koji od jedne godine čine deeenij\i. coji se ne stide prošlih priklještenih vekova jčr imaju nepriklješteno proizvodno iskustvo dolazi Nova godina kao produženi talas, kao spokojno übeđenje da osećamo saradnju sa vremenom. Dolazi jedna godina koju smp ne samo čekali već smo je i pripremal i. Mldd'a generacija će valjamm kordkom pohitati u novd radња sazvežda. Medu njima studenti su i trude se da budu afirmacija najholjih unutrašnjih snaga rodoljuhlja, drugarstva, saradnje. Ali, najbogatiji hod kroz novu godinu hiće onaj koji ponese najveće breme naučne spreme, radne odanosti, političkog zrenja, staranja za opštinske zajednice u kojima živimo. Za sve zadatke, zahave, subjektivne i zajedničke poslove neće nedostajati vedrine. Zato sa vedrinom, kao istoriskom vrlinom našeg studentskog letopisa i pozdravljamo naše čitaoce i drugove sa ostalih Univerziteta i visokih škola i čestitamo im Novu 1954 godinu, koju ćemo celu osvojiti i opevati.

PRED KONFERENCIJU U ISTAMBULU

KOSEK I NERAZVIJENE ZEMLJE

Na I međunarođnoj studentskoj konferenciji u Stokholmu krajem 1930 godine učestv.ovalo je ukupno 19 unija a od vanevropskih (bez Seveme Amerike) samo Australiska, Novi Zeland i kao posmatrač Studentska unija •lužne Afrike. Na II konferenciji u Edinburgu bilo je 20 učesnika,

a ođ toga iz Afrike samo Južnoafrička unija, iz Azije pretstavnici studenata Indonezije, Malaje i Hong-Konga, a iz Južne Amerike Brazilija. Na 111 kopenhaškoj konferenciji učestvovalo je 35 studentskih nacionalnih uhija. Iz Južne Amerike bili su prisutni pretstavnici studenata Argentine, Brazilije, Kostarike, Gvatemale, Hondurasa, Meksika, Paragvaja, Filipina i Urugvaja, a iz Afrike i Azije Indija, Indonezija, Izrael, Malaja, Nigerija i Uganda. Kao što ovi podaci pokazuju iz konferencije u konferenciju povećavao se broj nacionalnih unija zastupljenih, ali se, ipak ta zastupljenost uglavnom svodi na Evropu, Severnu i Južnu Ameriku. Broj unija iz Afrike i Azije dosegao je u najboIjem slučaju samo šest organizacija. Postavlja se pitanje zašto studentska saradnja preko Koordinacionog sekretarijata nije uspela da obuhvati i zainteresira večinu unija iz kolonijalnih i nerazvijenih zemalja. To je prvenstveno radi tpga što unutar KOSEK-a postoje veoma čudna (Nastavak na drugoj strani)

Одељење за инФормације KУH-a јавља...

На Правнои факултету огнивају клуб УН — „Генерална СкЈ г пштина“, „Савет безбедности" и други органи. Зидови ауле ХТравног факултета одевени су мноштвом огласних табли. Објаве, програми, оГласи, распореди, спискови — сви студенте на нешто позивају, упућују, нешто наређ>-ју или апелују. .. Поред неких студент пролази, а да их не запази, неке опет стрпљиро чита по два три пута — већ према томе тичу ли га се или не. Једна табла у центру ауле привукла је пре неки дан својим необичним, свежим декором општу пажшу: две заставе ОУН-а са стране у горњим угловима и десетак слика са овогодишшег заседања Генералне скупштине распоређених тако да централно ме(Наставак на другоЈ страни)

oskar davičo o miroslovu krleži

|| dve novagodišnje teme ф iz studentskog doma „vera blagojevif H brak u senci (diskusija o moralu} ® urednici ~mlade kulture" govore Ш filmovi u 1954 godini © index bar U OVOM BROJU

ЧИЊЕНИЦЕ ГОВОРЕ против Градског саобраћаја

У послелње време у нашој студентској јавности веома сс иснво дискутује о увођењу нових npoписа у Градском саобраћају. Те нове мере највнше од свих погодиће нас студенте. Зато су потпуно разумљиве веома живе днскусије које се воде по аулама, слушаоницама, ресторанима сву да где се састају студенти. Кад је Градско саобраћајио пре дузеће решило да уведе пове про писе, воднло је нзгледа рач.уна само о својим интересима, а нг и о интересима десетине хиљада људи којн , свакодневно корнсте превозна .средства. Да ни:с води-. ло рачуна о потребама ,и ицт.ересима студената. најбоље показуЈу и ови подаци. з Да се број вожњи ограничи на две, односно четири вожње днев-

но. Са две вожње днсвно на једној линији трамваја, односно тролејбуса, цена претплатнс карте била би 235 дин., а за четири вожње дневно 415 дин. За аутобус за две вожње у току дана цена би била 350 дињ, а за четири вожње 625 дин. То значи да се студент може возити само на једном превбзном средству. А шта ћемо са онима који морају ла користв и трамвај и тролејбус па чак и аутобус да.би дошли до факултета,.односно до своје куће. И још нешто: по замисли другова из ГСП претплатне карте не важе недељом!!! Као. да студенти недељом не треба да једу, иду у пбзориште. биоскоп итл. Заиста смешно. Све ове замислн другова из ГСП илу за тим ла се растерети градски а ми би ре-

кли за тим да се студентима онемогући редовно похађање предавања и вежби. То предлажу другови из Градског саобраћајног. Шта предлажу студенти Комисија коју је оформио Универзитетски одбор Савеза студената размотрнла је ове предлоге и израдила своје. Они су у овом: да се ограничи број воЖњи, али да студенти тиме много не изгу. бе. Да цене свих претплатних карата остану исте, али да могу користити и трамвај и тролејбус по четирн пута дневно у свим правцнма. За бивше „све линиЈе“ да могу користити све линије дневно четири пута. (Наставак на чегвртој страни)

Белешка са конференције студената дома „М. Ђилас "

КOМИСИЈЕ... КOМИСИЈЕ...

Недељна конференција студената дома „М. Ђилас“ имала је веома буран ток. Како и не би, кад се решавалр о животним питањима студената. Комисија којју је оформио. Универзитетски одбор СС и Савет за просвету Београда, ради испитивања стања у дому, подне-

ла је извештаЈ о евом раду. Извештај Је био, како су то приметили и многи дискутанти, доста скучен и није дао праву слику стања у дому. Ни извештај управног одбора није отишао даље од констатовања извесних чињеница. До чега је дошла кожисијаТ Било Је много расипања. Свако Је изгледа, вукао на своју страну, не водећи рачуна о томе чиЈе је све то што се развлачи. Радници и службеници дома носили су студентски огрев, иако ни сам дом није снабдевен довољним количинама огрева. Приватни станари држали су свој огрев уз студентски, а шта је из овога могло произаћи није потребно наглашавати. За све ово знао Је управник дома, али ниЈе ништа подузимао. Но и управник дома држао Је свој огрев уз студентски. Управни одбор за све ово Је знао, али Је до сада ћутао. Магационер дома тврди да има радника који већ неколико година станују у дому, а да нису до сада никад купили огрев. Снабдевали су се студентским, а студенти, у ове хладне зимске дане добиЈају за Један дан, по кантицу угља. Уттравник дома држао Је своЈ купус уз дбмски, као да 'Је то све његово власништво. И о томе се све до данас ћутало. (Иаставак на петој страни)

SREĆNA NOVA 1954 GODINA

nedeljni list beogradskih studenata