Student

PRbO KONFERENCIJU U ISTANBULU

(Nastavak sa prve strane) shvatanja o saradnji sa tim unijama. S jedne strane postoji jedna grupa nacionalnih unija koja je isključivo zainteresovana za evropsku studentsku saradnju i to na bazi studentskih putovanja i razmene, stručne prakse, kulturnih i sportskih manifestacija. Sasvim je razumljivo da na toj bazi mi možemo veoma teško da nađemo đodirne tačke sa studentima aziskih i afričikih zemalja. Bez obzira na teorije o apolitičnosti, kojima se uglavnom opravdava gore navedena evropska izolacija ipak je činienina da evropske studentske nacionalne unije, koje stvari posmatraju sa jednog šireg realnijeg stanovišta moraju da izraze bar moralnu solidarnost sa borbom aziskih i afričkih studenata za nacionalnu nezavisnost njihovih zemalja, protiv diskriminacije a za pravo čoveka, za korenito poboljšavanje ekonomskog položaja studenata. Doduše time ne mislimo reći da neke evropske nacionalne

unije moraju da se interesuju za aziske i afričke prbleme ali one bi trebale biti bar toliko uviđavne da ne sprečavaju konferenciju studentskih nacionalnih unija da o tome sa svojim aziskim i afričkim prijateljima temeljno prodiskutiraju i donesu odgovarajuće odluke. S druge strane ima jedan broj nacionalnih unija iz zemalja koje poseduju kolonije ili koje vode neku vrstu nove kolonijalne politike a koje pretendiraju da one budu te koje če ostvarivati u ime KOSEK-a vezu sa nacionalnim unijama u Aziji i Africi. Daleko smo od toga da optužujemo. neke engleske, američke ili holandske studerite za sve ono što ima nepravilno u politici njihovih vlada, ali je ipak sasvim normalno da je studentima Zlatne Obale, Burme ili Maroka sasvim nelagođno kađa KOSEK nastoji uoravo preko tih nacionalnih un’ia ostvarivati svoje veze. Narodi afričkih i azitako da u svakom bude jedna skih zemalja mnogo su naučili

iz svoje historlje pa bi želeli da se 1 praktično uvere da na međunarodnoj studentskoj konferen ciji koju organizira KOSEK ne preovladavaju tendencije koje ko riste politici ove Ш one velike sile. Priličan broj nacionalnih studentskih unija iz Afrike, Azije i Južne Amerike na ovaj ili onaj način sarađuju sa MSS-om. Moglo bi se čak reči da je uticaj MSS-ovske propagande na neke od njdh i prilično jak. To je prvenstveno radi toga što su Kongres MSS-a, kao i konferencija i savetovanja koja on organlzira jedina mesta gde se pretstavnicima studenata kolonijalnih i zavisnih zemalja pruža mogućnost da otvoreno govore o svojim problemima i teškoćama i da naiđu na jednu solidarnost, bez obzira što je ta solidarnost neiskrena, proračunata i u krajnjoj liniji nepoštena. Nasuprot tome KOSEK bi prihvatajuči tezu da su njegove konferencije otvorene, da na njima imaju pravo pristupa sve nacinalne studentske unije, a gde njih nema i lokolne organizacije, da ta konferencija raspravlja o praktičnoj razmeni i saradnji među studentima, ali i o izvojevanju ' osnovnih demokratskih nacionalnih i Ijudskih prava za studente svih nacija sveta mogao na ostvari stvamu praktičnu solidarnost sa studentima kolonijalnih i zavisnih zemalja. U tom smislu je Savez studenata Jugoslavije predložio Koordinacionom sekretarijatu da upu ti pozive za konferenciju i čitavom nizu drugih studentskih unija, a jugoslovenska delegacija na samoj konferenciji zalagaće se za jednu drugačiju orijentaciju prema studentskim unijama Azije i Afrike. Mika Tripalo

„Уједињене нације" на Правном факултету

(Наставак са прве стране) сто уступају једном „званичном саопштењу”. „Одељење за информације клуба ОУН јавља. . .” (Почетак довољно занимљив да пробуди радозналост). „Недавно je на Правном факултету у Београду формирана комисија која припрема оснивање клуба Уједињених нација. Клуб УН имаће све органе које има ОУН. . . Његов рад ће се одвијати преко Генералне скупштине, Савета безбедности и других комитета и а генција. Чланови клуба ће се укључити у рад делегација чланица УЈедињених нација . . . За чланове ће се одржавати предавања о тековинама и циљевима ОУН . . . Ову иницијативу подржавају и Информациони центар УН у Београду и Институт међународног јавног права .. . Једна делегација ће ускоро посетити друга Алеша Беблера, државног потсекретара у Државном секретаријату за спољне послове. Из обавештених кругова се сазнаје да ће се водити разговори о раду КУН-а...“ Ово ће бити сјајно! Усхићено се Један бруцош обраћа своме колеги. Замисли одржава се седница Савета безбедности, а ти си делегат Једне земље у њему и устаЈеш да заступаш њен став у неком светском питању! Идемо одмах да се упишемо. Када ћемо отпочети са радом? обраћаЈу с 9 чланови клуба Милошу Белићу, студенту П године коЈи Је

Један од инициЈатора оснивања клуба на факултету. У среду другови, дођите на састанак. Договорићемо се детаљно о свему. Среду сви очекуЈу са цестрпљењем, а почетак рада клуба са Још већим. Види се идеЈа за формирање КУН-а Је наишла на велику подршку студената. А то обавезуЈе и оне коЈи су дали инициЈативу и Удружегве савеза студената факултета да ову замисао остваре. М. Прелић

ДВЕ НОВОГОДИШЊЕ ТЕМЕ

Година искушења, и неостварених жеља у благом успону међународне сарадње и пријатељства одлази у историју као сведочанство дубоких промена и потреса савременог доба. Додуше сећања на њене последње дане уливају нешто охрабрења. На задимљеном хоризонту несугласица, претњи па и отворених ратних сукоба појавио се стидљив али ипак видљив наговештај постепеног, можда трајнијег разумевањ«. Потпис без поверења i ! Три године ратних пустоши на узаном коридору азиске обале, три милиона људских жртава милијарде разорених људских вредности и потпис војних команданата на папиру чија трајна вредност још није доказана. 27 јула 1953 примирје у Кореји. Потпис без осмеха или, бар, поверења. Очекивано хладан и неочекивано мучан тренутак који је прекратио бесмислено уморство људи у једном делу света али не и њихове стрепње. Топови су ућутали неповерење је остало. Стотине састанака у Панмунџому као да без циља и смисла улазе у анале најновије историје. И док се јалове расправе у бесконачност отежу запобљеници са исте лнније фронта међусобно се убијају у логорима. Да није било племенитих напора индиских делегата и трупа ризик од поновног сукоба био би сигурно већи. Хоће ли Нова година надокнаднти поверење и приближити намучену Кореју иоле сигурнијој будужности? То, нажалост, зависи од оних који су је поделили, наметнули њеним изгладнелим становницама сателитске режиие и упрегли их у своје, по злу познате цланове на азиском и другим континентима. Гро њихових жеља и пажње управљен је сада на Европу. „Претседавајући“ Говорило се у своје време да ће Черчил у току разговора на Бзрмудским Острвима понудити Ајзенхауеру возну карту за Москву. Ако је у тој новинарској шали био макар један делић истине онда је сседели, искусни режисер великих светских заплета и расплета ушао у осамдесету и дочекао 1954 годину без прижељкиваног аплауза. Можда се ипак није одрекао стрпљиво припреманих планова, можда још верује у њихову мудрост. Кажу да је пре извесног времена љутито и заједљиво одбио да „претседава распадању Британске Империје“ можда зато што у њему тиња интимна вера да ће је боље очувати ако му успе да претседава раскошној оцени светских помирења. Прошла је још једна година и за собом оставила много неублажених невоља измрцварене и расцепкане Европе. Највећи њен део узалуд тражи сигуран излаз из давно створене провалије између носиоца модерне светске драме Москве и Вашингтона. И има довољно разлога да брине за своју судбину. Обнављање порушених мостова може отворити излаз на неугрожену површину, Али може и продубити провалију, ако се мостови преко туђих леђа изграђују. Треба причекати шта ће искуство рећи. Оно је изгледа на помолу... А. Ненадовић

Kosek i nerazvijene zemlje

Успут забележено

СА ТУРЦИМА

Наш сарадник је путовао кроз Југославију са званичном турско делегациЈом. Кошава Је дувала, гости ćy обилазили Гроб Незнаног Јунака, стУдентско одмаралиште на Авали ту су их студенти хтели задржати на ручку. Међутим план Је био неумољив. Затим Је уследила посета Студентском граду у Новом Београду, собама друштвеним простори Јама, ресторану. После подне за време посете ВоЈном музеју, делегациЈа се, између осталог, нарочито интересовала да сазна ко је то у средњем веку наби Јао код нас људе на колац. Водич се устручавао, обилазио око питања и наЈзад рекао: „Па, Турци али то Је било давно! додао Је. Тога дана наши гости били су стварно импресионирани посетом Студентском граду, Студентској поликлиници и одмаралишту али то је био само почетак XXX Пријем код друга Моше ПиЈаде следећег дана почео Је шалом. После поздрава друг Моша је рекао: „Видите и ми смо људи као и ви нисам пре познао ко су Турци, а ко наши!” Затим је друг Моша говорио

о потреби што бољег међусобног упознавања, културноЈ сарадњи итд. „Волео бих ,рекао je он да много наших студената уче савремени турски језик, то нам Је потребно”. На растанку желели су да се сликају сви заједно, а друг Моша ће фоторепортеру: „НемоЈ ти да сликаш мене и средину, ухвати и краЈеве” ... XXX у Железнику наше госте су нарочито интересовали радничко управљање, систем пензија, плата, социјалног осигурања но нису само они постављали питања морали су и да одговарају на крају се више није знало ко има више питања. XXX На пријему у Новинарском клубу једног члана делегације запитали су: Јесте ли ви аполитичка организација? Да. А кад се борите за студентске захтеве, је ли то политика? Одговор је дошао после мало размишљања. Јесте, ,али ми смо против оне свакодневне политике. у возу за Сарајево почела је дискусија о политичким питаљима. Конфискација имовине републиканске странке је национална срамота говорио Је један од наших гостију. Американци су неуки у вођењу спољне политике. најбољи прпмер је за то Трст. ТаЈ разговор Је кратко трајао. Наши гости нису много волели да говоре о политици. XXX Био је то већ шести дан боравка турске студентске делегациЈе у Југославији. На реду Је била посета Медицинском факултету у Capajeву. Његовим институтима и наЈмодернијим уређајима може позавиде-

тп било који чувени факулхет У Европи рекао је један члаи делегације који није обишао мало земаља . .. XXX У Београду је по повратку одржан састанак. Мало Је било придева да би се изразило одушевљењв делегације прнЈему и оним што су видели. О томе ћемо дуго причатм рече Један. ДелегациЈа Је Једино жалила штв ниЈе била примљена код друга Тита. Објашљено им је да се он не налази сада у Београду. На то Је вођ делегациЈе рекао: „Његова екселекција маршал Тито је један од наЈвећих људи који живе данас у свету. Велика Је част видети га. Знамо да он сада ниЈе у Београду, а сигурни смо да 6и иас примио кад би то прилике омогућавале.** X X 3Наши турски приЈатељи напуштали су Београд тужно: „Чини нам се да смо у ЈугославиЈи већ веома дуго толико смо много видели а ипак сувише брзо се свв то свршило . . . На тим речима смо се растали. н.

Кроз страну студентску штампу

colloquium

„Један студент медицине покренуо je судску парницу пред главним административним судом у Берлину јер му Је уред за испите Слободног Универзитета (универзитет у Западном Верлину) забранио даље полаган>е испита иако је већ имао положене 11 од 13 потребних испита. РаниЈе је та) студент окривљен да је фалсификовањем Једног рецепта оштетио потпорно удружеше студената за 44 марке. Испитна комисија у овоме види доказ да кандидат нема довољно „моралне поузданости” *тако потребне у медицинскоЈ пракси. Главни административни суд тврди да узимаЈући у обзир тешке материјалне услове под коЈима студент живи не треба одвећ строго решавати његов случај." • „Француско министарство рада Је одбацило могућност да студенти и даље уплаћуЈу суму од хиљаду франака годишње за фонд социјалног осигурања. Министарство рада захтЈева да се уплате студената повећаЈу бар за 50% износећи то као захтев францускоЈ НационалноЈ УниЈи Студената, коЈа Је уз подршку Министарства просвете одбило да подржи оваЈ захтев." пј dе n t ГЛ! rг о r И У ФРАПЦУСКОЈ МАЛО ПРОФЕСОРА „У писму упућеном члановима парламента претседник Студентског савета универзитета указао Је на знатан пораст броЈа студената и ученика средњих школа те Је у вези са тим захтевао да се у исто време повећа броЈ универзитетских професора као и да се пружи већа матери Јална помоћ универзитетима. На универзитетима студеити морају да долазе и по пола часа пре почетка предавања како би себи обезбедили место у слушаоницама. * „Студентски савет на Басансон универзитету основао Је студентску потрошачку задругу у коЈоЈ студенти могу да добиЈају не само уџбенике и друге школске потребе по знатно сииженим ценама."

2

sludent