Student

ШкттмШ od njih je, u toku kockanja. došao telegram o očevoj smrti. Otišao je u unutračnjost na sahranu oca, što je brže mogao vratio se i nastavio sa društvom koje tri đana i tri noči nije prekinulo ovu hazardnu simfoniju. Na ova »zasedanja* su dolazili »prijatelji« iz grada, lako ulazili u dom pored vratara koji ne vrše savesno svoju dužnost i iz đoma izlazili punih buđelara sa kako se to na kockarsko-šatrovač kom jeziku kaže »opelješenim« novcem. Među kockarima je i jedan član Saveza komunista, inače student stomatologije. (Uzgred budi rečeno, u čitavom domu ima svega petnaestak komunista, a sem toga i ne noznaju se medusobom). On doduše nije strastan коскаг. Voli pomalo »da zapljeska« zabave radi. .Ali on ima Spil karata. daje ih za igru, ali uz naplatu za amortizaciju valjda. Među glavnima je bio pretsednik upravnog odbora Bogdan

Stojčič stuđent medicine i Predrag Milosavljević, sa književnosti. I tako iz dana u dan, iz meseca u mesec. Početkom ove godme su produžili. Tradicija šta ćemo. Kockali su i one večeri kada je održavana godišnja skupštlna doma. Interesantno je samo, zašto nisu pošli tamo da opet biraju za pretsednika svoga štičenika. Valjđa zato što su bili toliko učvrstili svoj položaj, te su mislili da im niko ništa ne možo i neće. »Hajđemo na zasedanje« što znači na kockanje bila je jav na lozinka u domu. UPRAVA ZOVE MILICIJU U POMOC Za upravnika, za Clanove upravnog odbora sve ovo је bilo »ne-novo«, »ne-zanimljivo«. Ne novo za saradnike »Studenta«, ali su zato zvali miliciju u pomoć da im milicija zabrani kocku. Milicija nije bila efikasna u borbi protiv kockara. Ove godine, novi upravni odbor radi svim snagama na tome da ovoj aždaji otseče glavu. Njihove napore i

rezultate treba ceniti. jer su se našli u jednoj vrlo delikatnoj situaciji, ali im se može i zameriti što su počeli sa nekim više manje formalnim kaznama U svakom slučaja nužnc su i efikisnije mere, oštrije kazne za sve one koji krše ne samo kućni red doma, već i naše zakone. Drobnjak Dušan je pomenuo da i odnosi između žena i muška raca nisu na zavidnoj visini. Izgleda je on malo preterao u oceni situacije, ali stoji činjenica da je bilo mnogo stvari koje se mogu, najblaže rečeno, nazvati nekulturne. Recimo, dolazi mladić kođ svoje devojke u njenu sobu, U sobi ima nekoliko devojaka. Sve ostaju unutra, On je došao negd* oko podne, sedi čitavo po podne. čitavo veče, čitavu noć, njih dvoje šapuću možda snuju (ili sniju) budućnost ali trebalo je da imaju obzira i prema ostalim devojkama. One su prinuđene đa se svlače i ležu pređ ovim muškarcem. Ne možemo đa buđemo apsolutno protiv poseta devojačkim sobama, ali zaista treba imati osećanja mere kada je to zgodno i moguće. M. S.

DISKUSIJA O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU NA MVš

MEDICINU TREBA STUDIRATI UZ BOLESNICKI KREVET

Projekt plana kojl se naJazl pred nama, a koji studije medicine tretira opet u šestogođišnjem vremenu, učlnio Je korak napred od svih dosada postojećih planova i pravlla. Ali ne može se 1 preko ovog pravllnlka proćl bez diskusije. Možda Je malo paradoksalno đa se nastavl Пzike ponovo odobrava đva semestra, mada po mom mlšljenju Flzlka, bar po svom sađašnjem programu, ima vrlo malo direktnog dodira sa medicinom. Ako se time želi opravdatl uloga Fizike u procesu formlranja iogičkog mlšljenja 1 rasuđivanja, onda bi se to mogla opravdati! S druge

strane nastavl Infektivnih bolestl učinjena Je jedna nepravda tim što se taj ispit svodi na kolokvlranje. Fakat Je da praktični lekar tma preko 60*/. slučajeva In-1 fektivne prlrode. Barljere koje se planom pređvlđaJu za studente prve 1 đruge godine, srećno su unesene, Jer zaista nema smisla ući u domet kllnlčke medlcine sa nepoloženlm isplt’ma iz osnov- j nih predmeta prve 1 druge godine.

Nastavna komisija Medicinskog fakulteta donela je nacrt novog nastavnog plana i programa i da la ga na diskusiju. U ovom broju donosimo mišljenja studenata o predloženom nacrtu. Nadamo se dohiti i priloge nastavnika Medicinskog fakulteta. REDAKCIJA

Nešto u posebnom položaju nalazi se sadašnja druga godina koja je otpočela slušanje teoretske međlclne (naročlto iz flziologije) po dosada postojećim pravllima, Sto će svakako uneU jednu ometnju u daljnem normalnom studlranju. Trebalo bl za ovu godinu napravltl još Jeđnu prelaznu odredbu da bi se izbegli neskladi 1 posledice. Planom se ne predvlđa ono Sto po mome mlšljenju izgleda veoma važno: kako bi se otsada nastava izvođila? Možđa je baš sada vreme da se ovlm planom otpoćne izvođenje praktićnog dela medicinske rastave celo pre podne, a teoretska nastava u poslepodnevnim ćasovima. Time bi student medlclne bio upućen na zaista opravdanu istinu da se mediclna studira samo uz krevet-uz bolesnika! Tu Clnjenlcu kao neophodnu điktlra celokupno dasadašnje iskustvo. Kao prlmer: malo ko od stuđenata medlcine kada završl studije, nije čuo za najsavremenije hiruške intervenclje, a da osnovne hlruške manipulaclje, ne samo đa ne zna. nego nlje nl upućivan u toku stuđlja da Ih naućl, đa njima ovlada. I u druglm klinlćklm dlsciplinama zbog nedostataka u izvođenju prakllćne nastave, studenti završavaju medlclnu bez dovoljno praktlćne spreme.

Vukašnović Kajko

Novodiplomirani lekar mora poznavati malu hirurgiju

Zelim da istaknem naročito dve bitne pojedinosti novih pra vila, a to su; Prvo, vraćanje ispita iz fundamentalne predkliničke discipline, Patologije na sedmi semestar i, đrugo, ostavljanje ma ksimum vremena u jedanaestom i dvanaestom semestru za obavIjanje praktlčnih kliničkih vežbi. i Studenti druge godine traže više rokova za fizioiogiju Sađašnja đruga godina se pod uslovima novog nastavnog plana nala-2l u jednoj nimalo povoljnoj situaciji. Prošle godine je slušala fiziku, hemiju i biologiju tri predmeta koja su u neku ruku smatraju kao prijemni predmeti na Međiclnskom fakultetu, a sada takođe u đva semestra sluša anatomiju, hlstologiju 1 fiziologlju tri bazlčna predmeta u medicinskim studijama. Po sadašnjem nastavnom planu ova tri predmeta se slušaju dva tra 1 polažu u junu, septembru i januaru zaključno. Navođenje đa su 1 ranije generaclje na medicinskom fakultetu pod oivakvim uslovima polagale fiziologiju nije u potpunosti tačno, јег su sve te generacije polagale fiziku krajem prvog semestra, anatomlju slušale i vežbale u đrugom seir.estru, pa su na taj način imale u četvrtom semestru samo histologiju i fiziologiju. Međutim sadašnja druga godina nije tako polagala fiziku niti je u drugom slušaia i vežbala anatomiju, pa joj je pod ovakvlm uslovima nemoguće ostati na ovom nastavnom planu. Ako pođemo ođ toga da je za proučavanje fiziološklh funkcija potrebno prvo prostudirati anatomsku 1 histološku građu čovečjeg organizma, onda ostaje odličnom stuđentu kojl bi položio u junu prva dva predmeta da posveti fizlologiji letnji rsspust od dva meseca, da izađe u septembarskom roku koji mu daje mlnimum mogućnosti za polaganje isplta i pod prelpostavkom da može ta- j da najverovatnije da padne, da o- \ čekuje grozničavo poslednji ispltnl rok januar, posle čega bi ne položivši izgubio godinu dana. Vrlo je jasno da se u ovakvlm uslovima fizlologija svodi na dva Ш ! jedan ispitni rok. Jer kako kaže рго ! fesor Nešković za nju je potrcbno ! minimum šest meseci intezivnog ra- I da. Zbog toga sekcija udruženja stu- i denata medicine druge gođine tražl \ od nadležnih školskih organa da se ! poveća broj ispitnih rokova za flziologiju, s time što bi se šesti semestar upisao uslovno. rokovl prođužili na Juni 1 septembar. Sto Je nainteresantnije Odbor USM , se ne slaže sa predlogom sekcije dru 1 ge gođine navodeći đa se po ovom na- ! stavnom planu dobija mnogo više j na kliničkim vežbama u šestom se- ! mestru i govorečl đa bl nam šestl semestar postao nedovoljno iskorišćen bez fiziologlje. All ipak izlazi da bl u tom slučaju ostao neđovoljno isko- ! nsćen jedan semestar a u protiv- 1 nom bl propala gođlna jeđnoj većlnt ' ko;a ne bl položila fizlologlju pod cvakvbn uslovlma. R. Dorđevlć 1

Baš ove dve stvari današnja peta godina oseća kao nepravdu, da ne upotrebim teži izraz koja ! je naročito nju pogodila. Bez pra 1 va polaganja navedenog ispita, do 1 apsolvatorijuma trebalo je da »odvežbamo« kliničke predmete u 1 rekorđno kratkom vremenu za šest ili sedam dvočasovnih radnih dana. O nekoj efikasnosti ovakvog rada iluzorno je đa go- ! vorimo. A novodiplomirani lekar trebao bi da poznaje recimo tzv. ' malu urgentnu hirurgiju koja apsolutno treba i može da bude u domenu op?te prakse. kojom će se svi lekari baviti bar prve dve tri godine. Možda bi se tu situacija radikalno izmenila ako bi se °ve vežbe odvijale kao što je to sada sa internatom iz Akušer- j stva. Studenti bi hranu mogli da , Dobra je činjenica što je nacrt istakao prvenstvo praktičnoj nastavi i naročit značaj šeste godine studija, čime je usvojena primedba našeg udruženja koiu je ono opravđano dalo odmah po donošenju plana o šestogodišnjoj nastavi još 1952 godine po kome se šesta godina nije razlikovala od pete godine nas koji studiramo po petogođišnjem programu. lako pripadnici zadnje od etarih petogodišniih generacija koje će u 1954 godine apsolvirati po »starom mi smo zađovolini što vidimo da je naš fakultot medu prvim zakoračio u rešavanju složenih problema koji očekuju na celom Univerzitetu hitno rešenje, kako bi visoko školska nastava za mlađe generacije bila dignuta na viši nivo saobražen progresu naše’društvene stvamosti | D. Ivančetić

Наставници - студенти

На састанку апсолвената ветерине и наставника изнесене су неке чињешше које говоре о постајању нездравих оаноса између појединих иаставника и студената. Професор Димић, шеф хирушхог оделеша има врло некоректан став према студентима. Није се десило само једном да поменути професор студенте назива неинтелигентним људима. На испиту кандидату се обраНа овако: Шта ти све причаш, паце_ ру један... Или: Напоље шинтеру. п разни куферу. .. итд. Колико овакви Односи вређаЈу достојанство студената, остављамо без коментара. У дискусији професор узима реч и своје поступке жели оправдати презаузетошђу и нервозом. На крају додаје: Па није то ништа ако вас неко кара, Јер Јадан је онај човек кога нико не кара. .. ?!!! • ♦ • Још Један случаЈ безобзирности и неколегијалности у односу професора и студената. Случај је са професором Павловићем са предмета Сточарства. За пример Једном приликом Једном кандидату кога је оборио на испиту обрађа се;

Бво вам педесет динара па се жалите деканату, пошто сте сиромашни! !?!!!. . . Или постави се например овакво питање: Чија Je спедифична тежина виша. беланца или жуманца? Студент збуњен дуго размишља. а професор упорно чека на одговор мада је питање сасвим безначаЈно и за студента ове дисциплине непотребно. Тако нешто отприлике је у односима професора Зеца са исте катедре који сличним поступцима поспешава овако нездраву атмосферу. Да напоменемо да баш из тог предмета не постоЈи студентски уцбеник из кога би студент могао солидно да припреми материју за испит. • • * Поступци професора Пухача са хигијене су слични. На тој катедри од студената се захтев а познавања материје која има мало директне везе са ветерином. Тако: Професор: шта знате о пасатима и антипасатимао Студент:?... Професор: шта знат е о струјама у стратосфери? Студент: овај...?... Ћути, јер откуда п а се човек нада да he иа испиту хигијене одговарати на таква питања. А о материји из дезинфекције и, у предавањима и на испиту, лакле о ономе што студент мо_ ра обавезно да зна, мало речи! • • • Наводимо Још Један професора Драче, шефа породитељства. Приликом испита он често пута прави чудне екскурзиЈе. Тако постави студенту питање, овај одговара и тек наЈедном професор почне: Знате, кад сам Једном приликом давно у сво Јој иладости путовао са моЈим оцем... оваЈ... моЈ отац био је. .. и сада настаЈ е биографиЈа оца. Студент седи у треми и нервози очекуЈе да продужи одговор иа питање, а професор не обзирући се на ситуациЈу у коЈоЈ се студент налази исто често умара људе иепотребним и чудним причама које ни са испитом ии са животом студената ветерине немаЈу никакве везе. Р. В. Све због пара У дому „Милован Ћилас“ постоЈи бифе који добро ради ка_ ко изЈављује управкик. Не знам шта подразумева кад каже добро. Рано Јутро или касно поподне носачи, пензионери, морнари ЈДРБ-а људи без занимања, људи сумњивог изгледа, необријани и прллви, зајапурени од пића часте се „дуплом’’ или вином. Галама, псовка подригивање и опет „дуплу". Нећемо више да их при мамо, нећемо то да гледамо чуЈу се предлози на конференциЈи дома од стране студенатв. Не другови, они су главни потрошачи ,а зарада иде у мензу одговара управник. Неки вичу; тако! Предлог Је одбачен. Менза Је и даље слаба. Споменуло се неповратило се крштено млеко од више кумова, разводњена ракиЈа, чварци коЈи ,калираЈу»’ неколико банака по килограму итд. КонференциЈа Је прошла. Много се није изменило, а ова „братија* и даље посећуЈе ово бифе и набиЈа цену у њему. КритикуЈу „Вождовац* што нема бифеа а нека зна да овако као ово и не треба му. Све је ово због пара, а да ли стварно та „братиЈа” што долази са стране толико масти наше казане у мензи дома? Да ли Је баш чиста савест онима коЈи одобраваЈу овакав рад? М.

Практично проверавање знања гаранција успеха

siudent

Коцкарпица у студенском дому на Вождовцу

5