Student

личности

Да ли је морал отуђење?

Морал је продукт класног периода друштвеног развитка. А шта i.ie оида регулисало односе пре по; ,Iаве класног друштва. и шта he их регулисати после његовог укидаша? Како су се мењале правне норме? Оне су увек биле мењане пре■ ма моралним нормама а не обратио. Ускоро затим проф. Рибар će извинио скупу и отишао. У свом тЈстрајном излагаљу, С. . Стојановић је поставио неке тврдње опозиционе наводима Макавеје-Iва. Морал није везан за постојање l класа. Он је постојао још и у претксласном друштву. s aT o he он по»тојати и у комунизму. Примери; Ггабу у прсткласном, и чин.еница да |људи м у покласном друштву Hehe [моћи без икзквог ограничава! њ з да живе Јелни уз друге. Морал није свест отуђеног човека, он баш напротив спречава човеково отуђен»е и као такав ће бити вечни чувар човекове људскости. Доцније: Мене нешто збуњује. Зашто да нема морала? Убиће чопек жену што му је нсверна. И шта онда без морала? Рецимо ла смо у комунизму. Ја и ти спавамо у нстој соби. Збот супротности личности доћи he до сукоба. Шта може да спречи сукоб ако баш не морал? Мак (из публике); То није комунизам кад свако нема своју собу. У својој отсечној речи, Д. Кавран: Код Келзена, степенасто ре-

ђање санкционисаности поступака појединих органа нигде не уводи, не даје појам м о р а л. Значи, он је само нузгредан, допунски елеменат у делу надградње пр а в у. Тврђење да су се правне норме мењале према моралним нормама, не стоји. Једино је могуће увести морал као свесни коректив стваралаца права. Значи, то је права функцијв форме свести морала. Постоји ли коиачна идеја о моралу, да ли њој идемо? Какав је то „општечовечански морал" и нашта то мирише? Макавејев одговара на питање шта је регулатор односа у бвскласном друштву ако нема морала. Никад свест ниЈе нити he икада регулисати односе. Они се регулишу економским законима. А морал Је ctuto свест о тим односима. Сматрати да морал регулише односе Је идеализам. Дискусију Је проширио Д. ГлинтиК са филозофије; Хришћански морал Је наЈбољи досада, али Је наиван. Хришћанска девиза је „ко тебе каменом, ти њега хлебом" то је та наивност. Једино Је исправно: „ко тебе каменом, ти н»'ега ножем". Ово зато што Је морал биолошки одређен. Сваки Је човек егоиста. ЈВубави без хормона нема и У однооима између мушкариа и жеие Језино може снага мушкости да доведе до решења у проблемима

неверства. Питање из задњих редова (бас): Је ли, шта ти студираш? Д. Глинтић. Чисту филозофиЈу! Приликом излагања овог заступника човекових „природних" интереса ниЈе било звиждања. Да ли је тиме публика показивала своју демократичну толерантност или наивну подложност свему што се протура као мишљење? Прва колегиница која дискутује Јавно о моралу, Мир Јана Бихаљи, улила Је аудиторијуму поверење својим течним излагањем и потезан»ем неколико актуелних питања: Подупирем тезу да жену нс треба гледати као објекат. Чак и ако се жени да пуна морална слобода у предбрачном животу, о чему Је било речи у дискусиЈи, то he ако се спроведу у име медицине да буде само мушко лопуштање пред физиолошким фактима а не признавање равноправности жена... Бучно и експлозивно се разнородна публика сагласила са иастављањем дискусиЈе. Поред теме љубав и брак дискутоваће се и о слободноЈ личности. Питање онима коЈи су били присутни; зашто су у досадашњим дискусијама били против живахније дискусиЈе и зашто негодуЈу на реплике? Раша ПОПОВ

ПЛОДНЕ ТЕЖЊЕ »ПОКУШАЈА«

У такозваној унивсрзитетс.коЈ Ј‘авности створен је веп благонаклони суд и пријатељски став о ненаметљивом, али достижном ли ctv (и само из скромности не н часопису) младих романиста, који своје списатељско неискуство правдају и читалачко-посматрачки жар нспољавају преко својих I„Покушаја“. Њу почиње да/)н јтересују и даљне тежњс оних ко[ји в ећ првим бројем обећавају. f Редакцнја Студента се ctora обратила колегијалном урсдништву, са низом и по читаоце и по лист ссежих проблема и за узврат добила два њихова члана која су свбје смернице надопуњујући се, протумачили. Тежње су код њих прешле деоницу самоодржања и оии сад хрле ка уздизању свога угледа и опуса. Разговор се водио са стулентима )«етврте године Вукојем Булатови ж.ем и Драгољубом Најманом. Нај 'пре су рекли: Третираћемо теоретска пнтц ња из историје фраицуске књижевности, а и даље ћемо у преводу објављивати и њихову npoзу и поезију. Булатовић: Такође и талијанску. Најман: Омогућићемо свима да у обиму програма изнесу пркзблеме и прилоге. А оригиналне радове? питам ја. Једногласно: Нећемо објављивати. Једини критеријум биће кв"литет рада, а не стремљења у тума чењу. Финансиски проблем. основу из лажења, решили су усрднојрћу и Фазумевањем мсцена и то не, из културне јавности, него цз приврсде. Па ако досад нису имали специјално писаних прилога за лист, него су унели већ кзписане и само дотеранс семинарске радове и рцније препеве и преводе, најављено је неколико нових специјалних написа о Стендалу. Камиу и пр чод Сартра, Превера н других. Не желе да се прелију и на друге уметностн, али о њима ће бити речи као например у додирној теми о музичком Бомаршсу. Све из предострожности: Да нс изгубимо главну сврxyi помоћи студентима и надопунити знање оним о савременом, што се ис изучава на факултету. Најинтересантиијс ia онс К °Ј И нису ромаиисти. јесте упознавање са савременом литературом Фран цуске и Италије, која има да заинтересујс и једног медицинара и техничара н... Препеве могу донети и доносе не само познаваоии језика. него и они који имају извесне поетске. инпенције, ако већ и сами нс пишу. О Фнлму би сс много могло рећн. али лист једино засада предвиђа његове дотицаје са француском и итлијанском књижевношћу: као например о Коломби и Сирану де Бержераку. Са тнм смерницама лист не може још да тражи разумевање и пријатеље светским универзитетима. којима бн достављали „Покушаје** тумачења њнхове књи жсвности, и којима би лично све то на Јутарњу гимнастику страиаиа о странцима, али зато већ остварују међу свим филозофским факултетнма у земљи, међу свим младим романнстима обећану сарадњу и подршку. Воћ први број донео јо богато лигерарно и публицистичко а н извесно техннчки-граФичко искуство.

Сложили су сс; остајемо при овом колегијуму, ужем и ширем, бројнијем, али „јазносг". окупљена на редакциским састанцима колеге са свих годнна са њиховс и другнх група, одлучиће о коначном избору публикованих написа према свом ннтересу. Тако смо и међусобно јединствени и са читаоцима повезани. Не желе да буду ускостручни. него ће свој стубан уступнти свакоме који има воље и жеље да пише. Па ако се испол>е полемичке тежње и друкчија схватања, а већ се јав У т>ају примедбе на Сартра и есеј о Пиранделу, код сваког сопствено схваћсннх, редакција је вољна да. ако буду забслежене, такве публикајс. Идући број „Покушаја" покушаће да издају већ крдјем фебруара.

Александар Д. Мнхаиловић

НА РАСТАНКУ

Миодрагу БУЛАТОВИЋУ Јп nuui'jM damat? va поеледњ« јесте што сам ти рекла хад бејасло уклети. Сутра, пут, друоке, и једна слапџ, кап « образа нека за тобом одлети. Ја пишем дапас, јер сутра дуваћу са длана cueu маслачак иња и пеко пролеће из снега расцветано. А сутра? Па добро! На нашој уклетој клупи писаће: „распродано",

Д рагана ЦВЕТКОВИЋ

Književni četvrtak

0 UMETNICKOJ ATMOSFERI U PARIZU

I sa anegdotama Mihiz ume da oduSevi. Već tradicionalna 45-ica Hl prošlog četvry«a nije izneverila. Književnik i kritičar Borislav Mihajlovtć došao je da okupljenima iznese svoje utiske o umetničkoj atmosteri Pariza 1 da da ođgovore na postavljena pltanja Mihiz je ođmah nagovestio da njegovo predavanje neće bitl naročito ozbiljno, te je i veći deo svoga Izlaganja sveo na platformu anegdotskog. Culc su se tu i već poznate stvari, ali i mnogo štošta đuhovito I novo kao što je naprimer težak položaj francuskog levog intelektualca razapetog izmedu llčnih übeđenja i zvaničnog kursa KP Francuske, Sartro vo »tumačenje« američke l francuske spoljne oolitike i izvanredno izvođenje njegove dramc »Iza zatvorenih vrata« u kojoj on vešto đokazuje tezu: pakao to su drugi SaznaII smo nešto o vrsti i kvalitetu predavanja iz oblasti kulture 1 umetnosti, o pozorištima tzv. »malog žanra«, odnosno o kabareu »Roz Ruž« gde se drama na pozornici izvodt rukama, o tome šta pariska publika najviše voli đa čita itd. itd. Bilo jc tu 1 zanimljivih anegdota o prođaji slika u Parizu, kaluđeru džokeju i tome slično. B. O.

PRO et CONTRА

Са студентских Галерија у Београдском драмском ЛАКИХ PУKУ „ Укроћена горопад"

Све теуретске прцче о том да Шекспир није „Укроћену roропад” укротио на сцени због тога што није могао неку горопадницу да укроти у животу, изгледа, нису без основе. Изгледа да је и овом комедијом Шекспир изнад сваке исушене схоластичке раСправе том да ли је мушкарац супериорнији од женв, и да ли je ои c једне стране изнад или испод тога (како веК хоћете). јер )е ова комедија просто једно разиграно титрањв људском природом једног драматичара par excellance који толико познаје човека свога доба да то постаје већ познавањв човека уопште. Он не теоретизира. већ пише комад за својв позориште, чак тако, да то изгледа као да он има само амбицllја да буде пренравка неког старог комада. Али чега год сс oii такне, то постаје у целини прецизна драмска материја, изванредно сценична, ликови постају -комвлексни, животни. индивидуализовани. али и функционално везани за уметничку материју, ако већ нису <за сценску материју, ту је реч до речи, илм стих до стиха, лапидарни језик човека који размншља о животу’ и који је од самог почетка’ почео да жцви живот отворених очију. Али све то остаЈе тако спонтано, као да Je пнсано лакс руке, млад Је таЈ захват увек дубок у свим правцима. А та лакоћа плећи, мами, човеку ее чини да ту не сме • више 'ништа да буде лишено покрета и. живота. па ое и ансамбл Веоградског драмског позоришта у то врзино коло ухватио и заиграо, као да се сви осећају Фекспирима. Они tq лаке руке. Спонтано се предају упоступку. својим Утабаним ж-ивотним реакцијама. па шта буде. И човек добиЈа на црај крајева утисак да Је и сам Шекспир немирније спавао оних ноћи када је прерађивао комедиЈу »The taming of а Shrew« у »The taming of the Shrew« ту своЈу другу комедију по реду, мада није осећао тежину обавезе што све то пише и прерађује највећи позоришни писац ниЈе спавао него већина овога, •;вих времена, да Је он немирИијс спавао нетч> eelvMHa полетног позоришта на Црвецрм крсту тих дана и ноћи када Je оно припремало свог другог Шекспира на сво Јој сцени. Пије то питаше више _?»и стила, ни чега год другог, пред нама Је просто поразна чињеница да многи млади глумци, ла и стариЈи играЈу у „УкрођеноЈ горопади” исто оно што су игрвли неке прошле вечери .на претстави „Два цванцика” или другом водвиљу, или водвиљизацији. Симпатично Је. чак и корисно, имати неконвенционалан однос према величини, неукочити се пред љима, него стално стицати на сцени сигурност некаквом спонтаношћу. Али она би трсбало да Је таква као да Је прошла кроз пакао глумачког рада, кроз такве муке коЈе значе напор да се понире у комплексии унутрашњи живот личности које глумац тумачи; не спонтаност већ од првог тренутка, него спонтаност и лакоћа као резултат озбиљнрга рада. Она би тада више значила, него плитку комику. НиЈе више ни симпатично кад извесни млади и талентовани глумци свој стварни таленат почињу да растачу лошим маниром, а то сви раде ко мање ко више и Томић, и Лаковић и ПеЈић, Попозић, па и Стоиљковић и други. То им треба рећи, поготову кад се то позориште може волети не апстрактно зато што Је младо, већ што Је то позориште прво у Београду које нам Је донело наше савременике коЈи тако тешко продиру на наше сцене. Све то упркос и баш због-тога tirfo они, умеју да успоставе контакт са публиком и то, чине чак и овога пута, Срећом претстава не пропада, и то срећном случаЈношћу што су окосница претставе ипак два лица, а тиме и два глумца Раде и Оливера Марковић. Они исто играју спонтано, ели тако да она није себи циљ, тако да из ње биЈе дубоки људски смисао оне вечите борбе полова на такав конкретан начин, коЈим њихова борба, читав таЈ однос ииЈе плитки пледоаЈе за мушку превласт. већ нешто што сеГиза тих комичних ситуациЈа и сазнајном моћи смеха и специфичне емоције која иза тогв смеха стоЈи, доживљује као велики људски тренутак узаЈамное предавања мушкарца жени и обратно, и то тако да жена остдЈе жена, а мушкарац мушкарац, а да нико ништа не губи. Свв постаје доказ да и комедија на високом нивоу мож? имати катарактично дејство. У том односу остаЈе готово све Једно ко Јв кога укротио, важно Је да Је укроћен онај ко је дубоко у ееби лицемерно скривао љувсне жеље, и да Је наЈзад сав припао свом љубавиом пару, а тиме npimao и себи.

Јован Ћирилов

Виљем Шекспир

studenl

ОВЕ НЕДЕЉЕ . . . Среда 13 јануар: ггредавање Душана Сковрана „О opijeстру” са музичким филмом. Че т вртак • 14 Јануар предавање: „Јужноамеричке ммлл” Лазар Милић опуномоКени министар у Чилеу и Beливији. Петак 15 јануар: дискусија о чланцима Милована "Виласа. Уторак 19 јануар: филм. Све почиње у 29 часова.

7