Student

ВАНРЕДНА МЕЂУНИВЕРЗИТЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

Различита мишљења

Сшављене иримедбе на нацрш Закона о универзишетима Положај ректора у савету Шреба да се издвоЈи

У дводневном разговору ректори универзитет а и високих школа као и поједини истакнути професори измењали су мишљења и ставили примедбе на нацрт Закона о универзитетима. Делегати ванредне међууниверзитетске конференције' посетили су Вељка Влаховића, претседника Одбора за просвету Савезне Народне скупштине и предали своје примедбе.

Одмах су се сви учесници сложили да нацрт закона о универзитетима садржи нове принципе и да су они потпуно у складу са степеном развоја демократских форми нашег друштвеног живота. Међутим то није значнло да се на нацрт Закона нису могле да ставе озбшвне прнмедбе. Питан»е друштвеног управљања у нацрту SaiKona није довољно разјашњено. Према нацрту број чланова универзитетског савета које бира народна скупштина не може бити мањи од броја чланова које бирају факултети. Међутим по мишљењу претставника из Загреба, ЈБубљане и Сарајева то би значило кршење самоуправљања а то би се огледало у томе што устаиовом не би управљали и одлучивали првенствено они ко ји у њој раде. Због тога су претставници из Загреба предложили да се однос броја чланова У савету мери, по принципу одговорности и квалитету рада, јер за рад универзитета, истакао је проректор Медициноке велике школе Војислав Стојановић, заинтересовани су наставници, асистенти, и они који дају материјална средства. У даљим примедбама скоро сви учесници истакли су да из нацрта произилази да је надлежност универзитетске управе врло мала и да је положај ректора сведен на положај референта. То се не слаже са значајем, положа-

јем, традицијом и функцијом ректора на универзитету. Због тога су претставници предложили да се положај ректора издвоји у односу на остале чланове и тиме дође до срећнијег решења. На крају учесници конференције сложили су се да се истакну следеће примедбе на начелне одлуке нацрта Општег закона о универзитетима и предају Савезној народној скупштини.

Да би дошло до спровођења друштвеног управљања на универзитетима сви претставници истакли су у својим за)Кључцима да је потребно узети као основно мерило: заинтересованост и учешће у раду на универзитету и факултету, степен одговорности за рад у њима, затим начин обезбеђења и контроле утрошка материјалних средстава. Зато би по мишљењу конференције д што се истиче у закључцима требало да у саставу универзитетског савета, као врховног тела буду засгупљени делегирани наставници факултетског савета, ректори и проректори универзитета, делегирани претставник удружења универзитетских наставника. делегирани претставник асистената и студената затим првенствено претставници републичких скупштина. Даље је у закључцима истакнуто да је конференција мишљеЊа да се положај ректора у унисавету по компетенцији, одговорности издвоји у односу на остале чланове. Што се тиче надлежностн универзитетског савета он би водио рачуна о раду универзитета, потврђивао избор наставника доносио статут универзитета бринуо се о материјалном стању студената. Народна скупштина би само одређивала број својих претставника у универзитетском савету. Сви претставници сложили су се да су услови и критеријум за избор универзитетских наставника на великој виснни и строги. Зато је конференција мишљења да се реизбојрност наставника у исто звање ограничи само на доценте. Д. ПАВЛОВИЋ

НА МВШ-у ИСПИТИ ВЕЋ У МАЈУ

МЕЂУ СТУДЕНТИМА ПРВЕ ГОДИНЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА круже вести да ће испити почети пре рока. На конференцији Савез а студената прве године дати су предлози да испити почну раније, 10 маја или некбг другог датума, и да се при томе остави пун а слобода студентима о избору дана и предмета кад ће се јавити на испит. Са овим предлогом изаћи ће стручна комисија Савсза студената пред наставнике. Да би се отклонила бојазан кој а влада код појединаца да ће се сви јавити последњег дана. провешће се једна анкета која ће приближно олговорити н а ово питање. Ово је засада најбоље решгње до којег се дошло. Д. М.

Др Алеш Беблер говорио о повељи OУH

Одазивајући се позиву Клуба за УН Београдског универзитета, друг Алеш Беблер, државни потсекретар у Секретаријату за иностране послове, одржао је на Правном факултету пред око 700 студената предаваље о Повељи УН. У свом излагању друг Беблер се задржао на неколико основних проблема из ове области Говорећи о могућности ревизије Повеље за шта се у последње време осећа све већа потреба, он је истакао различита схватања која постоје код појединих чланица УН. Истакао је да Повеља, оваква каква је данас, много значи, и да је израз стварног односа снага у свету непосредно по завршетку II светског рата. Тада је међународно-демократско мшење било толико снажно да је присилило велике силе да усвоје у повељи и тако прогресивне принципе као што је право народа на самоопредељење. Но то не зиачи да демократске снаге треба да буду задовољне са овим што Је постигнуто. Постоје Још многи недостаци, као што Је систем гласања и др. а нарочито Је мањкав онаЈ део који говори о међународној економској сарадњи. Чланови Повеље који обрађују ово питање празни су, без неких одређенијих поставки, По завршеном излагању, друг Беблер је одговарао на питања ко-

Ја су постпизили чланови клуба. Iоворсћи о раду клубова УН на америчким универзитетима, он Је истакао да младе генерације САД показују много интересовања зж међународна збивања, чиме задају ударац изолационистичким тежњама. У погледу стила рада нашег Клуба, друг Беблер је изразио мишљење да не треба копирати рад сличних клубова у иностранству, већ да треба тражити нови, нама гвојствен израз, па макар се у почетку мало и лутало. „Прло Је корисно што Је оваЈ клуб основан рекао Је он на крају. То показује да се наша генерација укључуЈе у опште међународно струЈање коЈе иде у правцу свв демократичнијих односа међу народима.“ М. П.

USPOMENI KARLA MARKSA (70 godina od smrti Karla Marksa)

»Covečanstvo je postalo za jednu glavu kraće, i to za jednu od najznačajnijih koju je danas imalo«. Engels. ' Navršilo se 70 godina od smr ti čoveka i borca, tvorca naučnog socijalizma Karla Marksa, Čiji je život, društveno politički i naučni rad bio posvećen jednoj jedinoj misli 1 jednom jedinom cilju: raditi za pobedu radničke klase. Sećanje na njegovu smrt budi u nama divljenje prema ve ličanstvenom delu kome je poevetio ceo svoj život. Teško da bi se moglo naći i jedna ličnost istorije čovečanstva koja bi bila toliko cenjena i toliko napadana koliko Karl Marks. Njegova naučna i praktično- politička revolucionarna delatnost bila je obilata i puna raznovrsnosti. Po saopštenju savremenika njegovom obimnom obrazovanju, širokoj kulturi i ogromnoj radnoj energiji čak i neprijatelji su odavali priznanje. U svakom slučaju nije preterano reći da je u Marksovoj lič nosti po prvi put u istoriji čovečanstva progovorio svesni genije ili bolje rečeno u njemu se po prvi put zđružila svesna voIja velike ličnosti sa objektivnim potrebama društvenog razvitka. Engels je svom govoru na grobu Karla Marksa uporedio Marksovo delo sa delom Darvina. To nije bilo slučajno. Imena dvojice velikana kako po svom radu tako i po svom značaju pripadaju zajedno nauci i čovečanstvu, jer su oni. svaki u svojoj oblasti, unapredili naučno -revolucionamu misao - misao razvitka. Međutim, XIX vek je imao još velikana osim njih dvo jice, ali se ne možemo otrgnuti ne samo utisku već i übeđenju da Marksovoj gorostasnoj figuri, čoveku »koji je socijalizmu, a tlme i celokupnom radničkom pokretu prvi dao naučnu osnovu«, pripada posebno mesto i izuzetan značaj.

U jeđnom novinskom napisu iluzoran je svaki pokušaj da se da i približno dovoljna slika i ocena Marksove sveobuhvatne de latnosti. Engels je našao za potrebno da naročito istakne dva najvažnija epohalna Mrksova otkrića: materijalističko shvatanje istorije i konačno objašnjenje odnosa između kapitala i rada tj. otkriće viška vrednosti što pretstavlja suštinu Marksovog ekonomskog učenja. Ali. po rečima Engelsa, i samo ova dva otkrića bila bi đovoljna za jedan život i srećan bi bio onaj kome bi bilo da to da učini makar i jedno takvo ot kriće. Na ovim dvema tekovinama i zasniva se savremeni naučni socijalizam. Na osnovi ovih ecohalnih otkrića Marks je zajedno sa Engelsom socijalizam od utopije pretvorio u nauku. Oni su svoiim učenjem o klasnoj borbi, proleterskoj revoluciji, điktaturi proletarijata, i u teoriji i u ргак si dokazali đa socijalizam nije samo moguć kao etički postulat, humanitarna težnja ili vekovnl san eksploatisanih v?ć đa je on, рге svega, istoriska neminovnost, prirodna posledica toka istoriskog razvitka. Poznato je đa Marks nije otkrio postojanje klasa i klasnu borbu s obzirom da se iđeja klasne borbe kao faktora društvenog razvitka javlja već kod nekih istaknutih građanskih isto ričara XIX veka. Ali Marks je, ono što nisu mogli učiniti građanski istoričari, đao naučno objašnjenje postanka klasa. On ga je našao u materijalnim uslo vima pod kojima Ijudsko društvo u datom vremenu proizvodi i obavlja razmenu sredstava za

život. Pošavši ođ nauČnog objašnjenja postanka klasa Marks je dokazao da je istorija Ijudskog đruštva, ustvari istorija klasnih borbi, da je u svim epohama Ijudske istorije bilo klasa na vlasti i klasa koje su bile potlačene i eksploatisane i koje su istovre meno pretstavljale večinu društva i bile prisiljene da rade za svoje eksploatatore. Objašnjenje toj pojavi Marks je našao u odnosu pojedinih klasa prema sred stvima za proizvodnju i u činjenici, da je na svim ranijim stup njevima razvitka društva proizvodnja bila tako slabo razvijena đa se »istoriski razvitak mogao vršiti samo u toj antagonističkoj formi, da je istoriski napredak uglavnom bio prepušten delatno sti jedne neznatne, povlaščene manjine« koja je rukovodila proizvodnjom i prisvajala višak rada, Jedanput utvrđen takav odnos održao se kroz vekove, pa i danas. u kapitalizmu. u kome je, usled »kolosalno povečanih proizvodnih snaga«. nestalo i po sleđnjeg i osnovnog razloga za podelu Ijudi i koje. prema tome, zahtevaju konačnu likviđaciju eksploatacije čoveka po čoveku. Društvene proizvodne snage su toliko narasle da njima buržoazija nije više u stanju đa upravlja. Proletarijat je ona klasa na koju prelazi istorisko vođ stvo i koja po svom društvenom položaju može doneti slobodu čovečanstvu samo na taj način što če »ukloniti svaku klasnu vladavinu, svako ropstvo i svaku eksploataciju uopšte«. Ovakvo materijalističko gleđanje na istoriju za proletarijat je pretstavljalo močno revolucio

narno oružje koje je naučno dokazivalo opravdanost njegove borbe za vlast i ostvarenje socijalizma i komunizma. Ono mu je ukazivalo na moralno i istorisko pravo na sredstva i ciljeve borbe. Stogodišnje bogato iskustvo revolucioname klasne borbe proletarijata sa buržoazijom sna žno je potvrdilo istinitost Marksovog učenja. Marks i marksizam morao je đa izdrži borbu ne samo sa buržoazijom nego i sa svim vrstama agenata buržoazije i revizionista u samom radničkom pokretu. Izlazak Marksovog »Kapitala« buržozija je dočekala grobnim ćutanjem. Ista sudbina je snašla i ostala Marksova dela. Ona je mislila da će običnim ignorisanjem Marksa ugušiti revolucionami plamen koji je on potpalio. Kad to nije pomoglo onda su apologeti kapitalizma prešli na izvrtanje i falsifikovanje marksizma sa ciljem da se on učini bezopasnim za buržoaziju i njen poredak. a što se moglo uraditi jeđino tako ako se iz njega izvadi njegovo revolucionamo jezgro. Tim poslom su se bavili apologeti kapitalizma svih boja, a on je započeo još za života Магк sovog 5 traje sve do danas, do najnovijeg i istovremeno najbezočnijeg i najpotpunijeg sovjetskog revizionizma. Međutim, ni đanas posle sedamdeset godina od njegove smrti i skoro sto godina od pobede njegovog učenja nije moguče uništiti Marksovo veliko delo koje je postalo nepobedivo zbog svoje istinitostL Marksovo učenje našlo je moč nog branioca u ličnosti druga Ti ta, SKJ i narodima Jugoslavije.

Sama činjenica đa se socijalizam u istoriji čovečanstva po prvi put praktično ostvaruje baš u našoj zemlji je jeđna ogromna potvrda marksizma. Savremeni pokušaji da se Marksovo učenje pretstavi neaktuelnim i zastarelim, da se izvitcperi ( a njime se bave i sovjetski revizionisti i ma lograđansko-liberalistički teoretičari), razbija se o praksu i teoriju izgradnje socijalizma u našoj zemlji. Sve veći polet socijalističkih snaga u svetu, uspešna praksa socijalističkog razvitka kod nas, privođenje u đelo Mark sove ideje: fabrike radnicima, ostvarivanje principa samouprav nosti u svim oblastima društvenog života, prerastanje narodnih odbora u komune o kojima je Marks sa oduševljenjem pisao, sve to ne potvrđuje samo životnu istinitost Marksovog učenja već ujedno pretstavlja 1 nepremostivu barijeru dvostrukoj opasnosti koja preti mlađoj radničkoj državi kod nas i socijalizmu uopšte. I na kraju, možemo sa istinskim uverenjem ponoviti Engelsove reči izgovorene na grobu Marksovom: »Njegovo ime i nje gove delo živeće vekovima«.

Milenko MARKOVIC

Заседање Генералне скупштине одржаће се средином априла

Одељење за информације КУН-а издало је 9 о. м. први број свог „Билтена" који ће излазит;» редовно сваких 15 дана. Он ће доносити поред информативних вести из рада Клуба, и написе чланова о актуелним проблемима у Клубу, изводе из процедуралних правила ОУН-а потребних члановима за заседање Скупштине и други материјал. Из „Билтена“ се даље сазнаје да ће Клуб у времену до заседања Скупштине организовати предавања са следећим темама: „Чланство и пријем чланов а у ОУН“, „Колонијално питање и УН“ и „Улога Југославије у раду ОУН“. За предаваче су позвани наши истакнути дипломати др. Јоже Вилфан, др. Јосип Ђерђа и Ђура Нинчић. П.

4

sludent