Student

Diskusija o izučavanju živih jezika

Kako li je na Sorboni

Povodom izjave prof. Dr. Nikole Banaševića pod naslovom; »Bolji uslovi nego na Sorboni«

Na poSetku svoje Izjave u prošlom broju »Studenta« prof. dr. Nikola Banašević rekao je »program je danas na ovom seminaru (misli se na romansku grupu) izjednačen na predratni i tu se nema šta zameriti za nešto suvišno.« A zatim, odmah, u nastavku objašnjava otkud a toliki broj apsolvenata;« što broj apsolvenata neprekidno raste, to može da znači da oni ne uče i da se ne spremaju za diplomeki.« Na kraju dolazi zaključak koji je takođe nužno citirati: »Diplomskl je n a ovom seminaru uvek bio glavni ispit i mi želimo da on ostane i dalje takav, bez obzira da li će u jednom

roku diplomirati jedan ili petnaest.« U ovoj Izjavi, ma koliko ona kratka bila,' jasno je iznet stav katedre. Program je dobar zato što je izjednačen sa predratnim, a diplomski ispit je oduvek bio glavni (može se slobodn© reći jedini ozbiljni) p a zato mi (ko? svakako katedra!) želimo da on to itd...« Posledice ovakvog i sličnih stavova su jasne studije na romanskoj grupi traiu prosečno skoro pet i po godina. Još nijedan student nije diplomira 0 u junu ili septembru. To »može« d a bude posledica toga što stuđenti ne uče ali ne шога

i nije. Jer svakako neki studenti ne uče ali to se ne može odnositi na sve! To je posledica prenatrpanog programa i lošeg nastavnog plana. Pogledajmo stvari izbliže. Studenti koji završe ovu grupu predavaće francuski jezik u školama. Na diplomskom ispitu najveća pažnja se poklanja jeziku što je dobro ali u toku četvorogodišnjeg studiranja, student polaže samo jedan ispit iz jezika (i to na prvoj godini), te je tak 0 jezik po važnosti izjednačen sa književnošću (takođe jedan ispit na drugoi godini). Praktično stvari stoie ovako studenti u prvoj godini uče jezik, (spremaju se za ispit); u drugoi ga manje uče (jer te godine polažu knjiievnost koja je prilično obimna); Na trećoj godini je malo onih koji uče jezik (te godine potrebno 1 dati ispit iz tzv. »B.« jezika i književnosti); na četvrtoj godini studenti i dalje ne uče jezik, јег sada dolazi prilično obunan ispit iz istoriske gramatike i staro francuskog jezika, zatim metodike i opšte pedagogije. Po završenom VIII semestru student posle dve do trl godine mlakog rada ponovo počinje da učj jezik. Posledica: dug apsolventski staž! Posebni problemi su obimnost nastave iz književnosti i pređmeta istorisk a gramatika i staro francuski jezik, no ta pitanja

zaslužuju posebnu, dužu obradu. Da li postoje predlozi za poboljšanje te situacije? Evo ih! Ukinuti tzv. predmet pod »B«. Najveći argument protivnu k a ovog predloga je da nastavnik ne može u srednioj školi đa dobije pun broj časova ako predaje samo jedan predmet. Taj argument otpad a dobar deo studenata francuskog jezika uči pod »B« italijanski jezik! Gde će ga oni predavati? Dalje, praksa pokazuje d a profesori ređe predaju taj svoj drugi stručni predmet, a češće onaj predmet za koga u datoi školi nema profesora. Uvesti ispite iz jezik a na svakoj godini mogu to biti i semestralni kolokvijumi, tako đa student posle četvrtog ispita treba da upotpuni samo neks manje praznine i da izađe na 1 diplomski ispit.

Pored toga trebalo bi sažeti nastavu književnosti istoriske gramatike. Ovde zbog ograničenog prostora nije bilo reči o promenama koje bi trebalo izvršiti u samoj nastavi jezika .Međutim, i to je problem koji zaslužuje punu pažnju. Ovi predlozi nisu novi, ali kod današnjeg stanja na katedri, i ako katedra ostane, i pored toga što naše srednje škola vapiju za nastavnicima stranih jezika, pri stavu d a joj je svejeđno »da li će u jednom roku diplomirati jedan ili petnaest studenata«, onda onj imaju uslova da prilično ostare, a srednje škol* još dug 0 da Cekaju na nastavnike! Dragoljub NAJMAN student romanske grupe

МИЛАН ЦМЕЛИЋ: Добри дол (детаљ)

Живи језици

Енглези имају пословицу која гласи: „Можеш водити коња до потока, али не можеш га натерати да пије.“ Професор Радовић је нешто слично рекао у свом чланку у последњем броју Студента, кад је казао да се не 6и постигло оно што треба постићи, чак кад Ои се сви наставници посвећивали Једном једином студенту, ако тај студент не би радио сатима, сам, код куће. Другим речима, жив Језик се мање „предаје" него што се „учи”. Каставник може објашњавати, саветовати, исправљати: сам студент мора да говори, да греши, да cv исправља, да вежба, док не оеети у својим гласовним органима облике страних речи, док не чује у себи музику стране реченице, док н« буде у стању да тврди; „Правило мора да гласи тако и тако, Јер се то и то увек каже.“ Таква сигурност се не постиже бубањем нз уџбеника за време од неколико дана (и ноћм) или чак од неколико месеци rrpe испита, негс непрекиданим радом за цело време од четири пуне године студиЈа, нарочито кад Је у питању Језик као што је еиглески, коЈи Је наизглед Једноставан, а У себи крије читаво мхнско поље тешкоћа. Нестручњак који учи стран језик има жељу да постигне три *вештине“: да чита, да пише и да говори на том језику. Од те три зештине’, вероватно Је да he имати највећу корист од читања, jep читањем постаје грађанив 1 новог света стране литературе, док су прилике кад мора да говори или да пише на страном Језику релативно ређе. Али се наши студенти обично спремају да постану наставници, т. Ј. стручњаци. Они he морати бити у стању да одговараЈу својим ученмцима на питања као што су: Како и зашто се говор Американаца разликује од говора ЕнглезаТ Зашто пишете дебт кад изговарате двт? Како то може бити да ерпска реч ,сто’ и енглеска реч ,hnnđređ* имаЈу исти корен? Стручњак je као инжењер, коЈи зна не само да тера аутомобил, већ и Да обЈасни како ради мотор. Зато студент чији Је стручни предмет жив језик мора да учи не само савремени говор, већ и фонетику и граматику и иоторију тог Језика. тпта су наши циљеви и жеље? а> Да студент наше групе стекне солидно теоретско знање енглеског Језика: б) да потпуно разуме енглвски кад га чује или чита т. Ј. да стекне одлично пасивно знање Језика; в) да уме да се изражава, усмено и писмено, јасно и правилно, савременим енглеским Језиком (да пише или преводи књижевна и научна дела беспрекорним књижеврим енглеским се не може очекивати без дугогодишње праксе и н«*рочите природне обдарености): г) да упозна и Да цени дела великих енглеских писаца и Д а схвати обим и богатство енглеске књижевности. Предложени нови план ентлеске групе (са једнтгм стручним предметом и два помоћна предмета) омогзгћуЈе концентрацију на те циљеве, Јер помоћни предмети треба стварно

да допринесу продубљеном изучавању главног предмета. Као што je приметио аеистент Д- Пухало, наЈпогоднији помоћки предмети, због структуре енглеског језика, били би иемачки и француски, али студент коЈи се плаши толиког броЈа Језика моћи he да узме светску књижевкост, или српеки језик- Са таквим планом. уз добру вољу студената и иаставиика, требало би постићи солидне резултате.

Мармја СХЕНФИЛД ПОПОВИЋ

Sistem studija onemogućava izučavanie živoia jezika

‘‘Х * * £?“■ *Г'~: % v ;Л'у. • '•v* • Postoj« п!г objektivnih teškoča koje onemogućavaju normalno odvijanje studiranja na ovoj grupi: veliki broj redovnih studenata (oko 750), nedostatak prostorija (a pored toga prostorije kojima raspolaže grupa nalaze se u pet raznih zgrada), nedostat\k dovoljnog broja nastavnika, modernih sredstava za izučavanje jezika i sl. A ne bi bilo na ođmet napomenutd i to da veoma mali broj stuđenata odlazi na usavršavanje jezika u zemlju čiji jezik izučava. Sve su to teškoće koje i katedra i studenti svakodnevno susreću u svom radu, a takođe i teškoće čije otklanjanje nije nimalo lako i ako se svi, naročito katedra bore tiv njih.

Medutim, pitanje koje je, izgle da, moguće rešiti, jeste pitanje izmene u metodu i sadržaju rada grupe. U toku četvorogodišnjeg redovnog studiranja studenti polaž samo dva ispita iz engleskog jezika: posle prve godine i na diplomskom ispitu. U ovom razmaku između jednog l drugog ispita, koji skoro ređovno iznosi četiri gođine, vodi se veoma slaba, ili skoro nikakva kontrola nad tim kako studenli napređuju i savlađuju jezik. Završivši prvu godinu, dakle, 1 na drugoj i trećoj godini (kada bi se pošlo od pretpostavke da svi redovno, u prvim ispitnim ro

kovima, Sto se retko dešava, polažu ispite), studenti moraju da pripremaju ispite iz predmeta »b« i »c.« A po obimnosti i vremenu koje treba da se utroši na njihovo pripremanje, oni nimalo ne izostaju od najtežih ispita iz engleskog jezika. Uzgred da na pomenemo da ovi predmetl nemaju nikakve veze sa engleskim jezikom, a verujemo da će se retko ko složiti s tim da student, položivši ispite iz predmeta pod »b« i »c« može, posle diplomiranja, biti dobar nastavnik iz tih premmeta. Kada nam je poznato da prlpremanje ovih obimnih isplta ide sve na uštrb izučavanja engleskog jezifca, zašto onđa ne ukinuti taj sistem a, b, c? Sa o-

vakvim sistemom đobljamo takve rezultate da sa grupe šaljemo studente koji su ufcili i engleeki jezik i jugoslovensku književnost i istoriju, a nizašta od toga ni*u se soliđno osposobili. Mi dajemo srednjim školama rđave nastavnike, pa nam se rezultat njihovog rada zajedno sa đacima vraća ponovo na fakultel Ovaj začarani krug u kome se već toliko vremena okreću jezićke gtu pe, treba negde prekinutL Polazeći od ovakvog stanja na engleskoj grupi ja bih dao nekoliko predloga za izmenu metođa i sadržaja rada, ćije bi prihvatanje i ostvarivanje, 6ini mi se, poboljšalo kvalitet studija: 1. Da ne za studente đruge l treće godine uvedu obavezni pismeni i usmeni ispiti iz engleskog jezika. Ova bi mera, svakako. naterala studente da stalno rade jezik i da redovno posećuju časove. 2. Da se đosađašnji sistem »a», »b«, »c«. ukine i uvede jedinstveno studiranje sa glavnim predmetom engleski jezik i književnost (uključujući tu i istoriju jezika, analizu Sekspirovfli đeia i dela drugih pisaca kao i sve ostale predmete iz jezika), 1 sa drugim (mesto dosadašnjeg »b«, i »c«) društvena istorija Engleske. čije bi izučavanje mnogo koristil.o za razumevanje kniiževnosti. Takođe uvesti gramatiku srpskohrvatskog jezika u sma njenom obliku i prilagođeno našim potrebama teoriju književsti. 3. Da se svima studentima koji za to izraze želju omogući i daIje izučavanje predmeta pod »b« i »c«. s tim što bi im se ispitna ocena uvodila u diplomu. Samo ne bi smeli zaboravltl jedno. Na nama ostaje da mnogo više učimo. U ovom pogledu msmo dosada zadovoliili.

student engleske grupe

D mitar MITROVSKI

O naučnom i praktičnom izučavanju jezika

Da li teučavati istoriju jezika ili govorni jezik » tako se pitanje ne može postaviti. Isrtorija jezika je samo jedan od elemenata studiranja jezika, a nastava је na Univerzitetu organizovana tako d a prati i istoriski razvitak jezika i njegov 0 savremeno stanje i da omogući studentima da ga praktičn 0 savladaju. Razume se, jezik se na Univerzitetu mora savladati i praktično. Na našoj (slavističkoj) katedri nastava je postavljena tako da studenti studiraju jezi-k naučno i da ga praktično uče. Pored teoretskih časova, održava se i potreban bro) lektorskih vežbanja. Tako n a našoj katedri dajemo, studentima pored teoretskih časova 0 jeziku, šest do osam lektorskih časova nedeljno. Na tim časovima studenti čitaju tekstove, prevode ih na srpskohrvatski i sa srpskohrvatskog na ruski jezik (odnosno poljski i češki), vode razgovore na ruskom (poljskom, češkom) itd.. Sem toga, jedan deo ispita

obavlia se I na jeziku struke, a na diplomskom ispitu govori se isključivo ruski) odnosno češki i poljski), tj. čitav ispit obavlja se n a jeziku struke. Neka predavanja drže se na ruskom jeziku. Dakle, studenti imaju mogućnosti dautoku studija ргакtično nauče jezik. Ali ovo je univerzitet, i studenti moraju jezik naučno savladati, moraju znati njegovu gramatiku, istoriju, odnos prema drugim srodnim jezicima itd. Bez toga ne može biti govor a o pravom studiranju. Ne može se postaviti pitanje da li učiti jezik praktično Ш sticati naučna znanja jezika (istorija jezika ie samo jedan deo takvog naučnog znanja. Treba učiti i jedn c i drugo. A problem je u tome da se što bo]je savlada jezik u celini, tj. i njegova teoretska i njegova praktična strana. Možda na nekim drugim grupama i nekim drugim fakultetima planovi i programi pretstavIjaju već u smetnju uspešnom

stuđiranju. Ali o tomg nek a daju svoje mišljenje pretstavnici tih grupa. Sto se tiča naše grupe, plan i program ne pretstavIjaju nešto što bi činilo ozbiljnu smetnju studijama, mada mi radimo brižljivo na njihovom revidiranju. Kada se ispituju uzroci neuspeha u studijama, treba uzeti u obzir sve elemente, a ne samo jedan, a plan i program moguu krajnjem slučaiu pretstavljati sam o jeđan od takvih uzroka. Kada je reč o teoretskom po_ znavanju jezika, na našim 'ispitima od studenata ne tražimo više nego što zahtev a jedan pristojan minimum. Naprimer, istorija jezika (ona se specijalno pominje u članku kojim je početa ova diskuaija) svedena je na najpotrebniju meru. I njoj se poklanja mnogo manja pažnja nego što bi izgledalo prema pomenutom članku. Neuporedivo se veća pažnia poklanja savremenom jeziku, a naročito njegovoj fonetici i morfologiji. 5