Student

АПРИЛСКИ ДАНИ У МАТХАУЗЕНУ 1945

Забелешке које овде објављујемо написао је друг Ристо Лојпур један од ретких који су преживели фашистичка мучења у логору Маутхаузен. Искрено желимо да ове б елешке прерасту у - књигу јвдно од сведочанстава мука и борбикоје су прошле наше генерације. Друг Лојпур је cada студент славистике.

ЦЕЛА прва половина месеца априла 1945 године прошла Је у двострукој и опречноЈ напетости, која се рађа у ерцу човека затвореника, када наилази слобода и када Је н»ен долазак неминован, у стан.у властите убеђености да се живот сад лакше и брже сваког тренутка иоже изгубити. Ретко Је ко, ко је волео своЈ живот и слободу тих ноћи могао да •вава. Хих дана ваздушна узбуна преко ноћи |е дуго тра Јала, бивало Је понекад да се ■ не прекида. Можда Је фашистичка команда оклевала да по сто пута најављује краЈ и почетак узубне, Можда Је страховала од честог узнемираван.а есесманских војника, који су дан и ноћ били на стражи и чували најопаснији експлозив логораше политичке кривце и рушитеље фашизма. Над тереном око логора стално су кружили нечији авиони, и тек кад 6и се нека од ових иеобичких ноћних птица ниже спустила заштектао 6и митраљез. Рафал Је трајао свега пар секубнди. И онда би опет настао ноћни тајац испрекидан само псовкама есесмана. НиЈе било ни мессчине, ни звезда, више пута у току тпх ноћи. У мраку се само чуло звецкање потпетица и њихово ударање „цак-цак“, када би наишла смена страже. „Све их треба побити као гамад." говорили су есесмани Један другом. На таЈ начин Још више појачавали страх у нама који Је и онакг био огроман. ТаЈ страх није долазио од тога што су се наши људи бојали погибије. Не. Наши људи су осећали дах слободе и било им Је жао да изгубе живот, баш сада, када им Је та слобода најближа. „Зашто командант не изда наредбу да побијемо ове свиње, псе?“ питао Је Један крволок другог крволока. <u „Ах, Менш! Ја незнам! Када 6и ме питали Ja бих ево овако учинио." На кули Јв почео да изводи разне покрете са митраљезом Један од стражара. Нас неколицина стајали смо у сенци прве бараке и слушали разговор. Ми смо осетили да се цев митраљеза окренула према нама. И то баш према нама. КР° 3 помрчину ноћи нас нису видели. Учинило нам се да из те цеви бије неописива хладноћа и да она ниЈе широкл само неколико милиметара. него да Је широка неизмерно, неизмерио хладна,’ хладна као смрт, коЈу ceje из себе. Један од наших коЈи се такође ту налазио пружио је руку према цеви и према стражарима. Направивши шипак рекао Је; „Ево вам. То ћемо још видети. Уморнм и исцрпљени од неспавања, вратили смо се у бараку. Таквих ноћи било Је у логору много. Оне су тра Јале целу прву половину месеца априла. логору су се све више проносили гласови да he доћи нова управа и да he се променити живот. Нисмо могли да се надамо ничем добром од ових вести. Сваким даном је све Јаче у нама расла психичка напетост Људи су живели и радили као и обично по распореду и инерцији живота у логору. Али сва су хтења била извештачена. Есесмани су и даље били груби. Навикли да буду убице људи они су желели да то остану до последњег дана. Српа логораша ужурбаније cv куцала.. Није се ни Јело. ни спавало, ни радило онако како су то људи чинили до тих дана. када Је било Јасно, да Је слобода веома далеко. ЛоlГ>”|*аши су били стално и дан и ноћ одевени и обувени, миоги су ишли на починак спремни да се обуку за два минута и да, ако се укаже прилика и потреба, cnacv своЈ живот. Неки од наших су се епоразумевали да у случаЈу рушења зида око логора под дејством спољашњих сила групно сарађују и да се спасавају. Многи су имали своје тајне комитете коЈи су их обавештавали о новостима. Свака група сродних људи по кови. срчаности и циљу, имала Је своЈе таЈне организапиЈје. Они коЈи нису бизи припаднипи ни Једне ол оваквих групација имали су такође своЈу таЈну и они cv били спремни као и сваки логораш иа све нове промене, које 6и сваког часа могле да искрсну. Логор Је живео Једном великом таЈном сваки логораш Је био спреман да бежи и па сизсава живот v поголном тренутку. Инстикт живота сличан оном животињском ин-

стикту необично се развио у току дугогодишњег робавања. ТаЈ инстикт Је осећао да долазе потреси коЈи ће срушити фашизам у НемачкоЈ и на тај начин донети слободу нама логорашима. ДеЈствуЈући под општом напетошћу догађаЈа у свету коЈи су били највећи у историји савременог човечанства, инстикт логораша живео Је пуним својим замахом и снагом, оружао Је вољу логораша за животом, продужавао ту вољу, бодрио Је. Навече скидала су се окна са прозорских рамова, разне палице гвоздене и дрвене примицале су се уз кревете, како би се њима могло одмах бранити. На скровитим местима чували су се као длака оштри и Јаки ножеви. Свако Је имао своЈе одбранбено средство. Свако Је желео себе на своЈ начин да заштити. 20 април. Око тога датума пронео ce Још једном глас: „Есесмани нас напуштаЈу.“ Смрт или живот стајао Је пред нама." А, ко he нас загрлити? Ми нисмо знали. Чак се највише мислило да he нас све поубијати. То их није могло много коштати. За злочине нису никоме одговарали. Вративши се са посла тога дана осетили смо да се есесмани стварно припремаЈу за одлазак. Наша уморна тела горела су од топлоте то су натегнути нерви из себе лучили отровне састојке више иего што је требало. Сваки од нас је мислио, а многи су и говорили:

„Ово је последња ноћ и последњи час. Ова ноћ доноси нешто ново. Сутра? Ко he бити жив, ко мртав?" питао сам се. А сутра можда ћемо бити слободни, рекао је други. Можда нећемо ни постојати? Добили смо хлсб и ерзац-кафу за вечеру. Хлеб Је био, као скоро земља. Кафа је била горка. У бараци је владала тишина, Људи су јели и ћутали. разнобојне очи гледале су непокретно у хлеб. Можда су у том моменту мислили: „Сутра ћемо јести бели хлеб.“ Али где he га Јести? И да ли га има? И одакле he га добити? Опет су мене морила питања." А ако изгинемо? Појевши вечеру, многи су изашли напоље да се прошетају, да убиЈу време, да умире нерве. Напољу пред бараком седи група наших и разговара. Сунце Је зашло. Запад прошаран танким тракама облака топио се у црвенилу вечерњег сутона. Није било ветрића да савије густи дим из крематоријума који Је смрдео на спаљене лешеве, и дизао се право у вис, високо, високо. , t HeheMo моћи опет ноћас да спавамо", рече Један од наших. „Па, Ја бих желео да видим тога који he ноћас да хрче, а да мисли на то хоће ли бити сутра жив или мртав“. „Има и таквих", додаде опет неко. „Иоћас морамо сви на стражу. треба чувати своЈе животе“, додаде полугласно Хадек. „Кажи Јашеку нека скине прозоре," додаде стари Цимерман. t На клупи која Је била сведок многих догађаја и расправа седели су људи до дубоко у ноћ, мењали мисли, смењивали Једни друге. Оне су пратили своЈим слухом и видом све покрете у логору. Иза куће у којоЈ су становале жеие силом принуђене на проституциЈу, сваког часа пролазили су наши људи и ослушкивали шта се збива тамо у комаиди логора. Кроз добро замрачене прозоре само се из близине могло видети по ситним и једва прнметним тачкицама да унутра гори светло. Напоље Је допирао жагор људи пропраћен дивљачким повицима и стократим викањем: ~Хајл Фирер!“ Повремено би затрештала музика, заорила се фашистичка ратна песма" ~Хој ри, хоЈ ла, хој ла ла ла" и опет повици фиреру и ломљење чаша. Чули су се и женски гласови, неразговетни. због опште халабуке од коЈе је пела окслина подрхтавала. Давно Је већ прошла поноћ, а горе, негде далеко од логора. пева петао и наговештава свитање дана. Пгемч хоризоиту тамном и мрачном назиру се силусте огромног високог каменог

млина, изгорелог „Колосеуиа* иди ложионице. Испред мене лежи логор у тами и У мраку, кровови барака изгледаЈу као црни таласи на мору. Есесманске страже се смењују. Стражари долазе са пијанке и пијани су као земља. Они мрмљаЈу, вичу, псуЈу и сваки час добацуЈу мириом логору: ~Вае све треба уништити." Логор у тами ћути као челиком заливен. Рекло би се да у њему нема ии живе душе. На таласима црних кровова мирно лежи, седи, или cnaва двадесет хиљада људи и очекуЈе да есесмани униште њихове животе. ти људи су спремни да се бране ако устреба онако како буду умели и знали, могли и хтели. Пијанка н лумповање, песма дивља пуна оргијања и зави Јања праћена тупим и бестактним звузима музике и даље Је тра Јала. „Трас, трас... Цангрррр...* проломило Је опште спокоЈство пуно зебље и ишчекивања. Кроз прозорско окно пољуљала Је Јака светлост пуна дима и запаре. Неколико пута се чуо повик: „Уништити, уништити... све уништити." Лагано почео Је да наилази дав. Закукурикао Је поново петао, а затим Је почео да лаЈе чопр паса у штенари која се налазила прислоњена уз Јужни логорски зид. Испаване животиње, изгледиеле, jep последњих дана нису добијале месо, лаЈале су из петних жила. Логор се орио од викања два зверска чопора: есесмана и есесманских паса. Забелео Је дан. Небо Је парао високи стуб смрдљивог лима из крематоријума, који Је радио смањсним капацитетом, Јер

ноћу није смео да избацуЈе ватру и пламен. Логор је оживео. Интернирци су ишли тамо амо у кошуљама и лупали дрвеним цокулама. Трчкарали и јурили из бараке у бараку. Улетео сам у бараку. Викнуо сам: „Зора је. дан Је. Спасени смо.“ Необично Је било свима што нас не позивају на рад. Чекали смо више од два сата. Неко Је викнуо: „Погледајте стражаре сами старци и то нови. Непознати.“ „Да, стварно. Нису есесмани", додао Је неко из групе. „Е, то су фолксштурмовци.* Јесте то су они коЈи су требали да спасу Немачку од пропасти. Ала су то неки војници.« „Пази само онога. Само звера около. Боји се пушке.” Фолксштурмовац је личио на све само не на војника. Упола погурених леђа, сасвим сед са дугачком пушком о коју се ослонио као о штап у староЈ униформи зеленој и танкоЈ, тако да му Је падала на старе измршавеле кости, он Је одавао изнуреног човека, способнот само да седи у кући и прича унучићима бајке. Око девет часова одржан Је апел. Рапорт Је примио неки капетан, човек старијих година. Он ниЈе био есесман. И док му Је Један од наредника рапортовао о бројном стању логораша видео сам пошто сам био окренут према томе месту, како се тамо иза логора подиже застава белог поља са црвеним крстом". Све очи логораша нашле су се тамо сви погледи срели су се на Једној тачци, на застави Црвеног Крста. Нксмо чули када нам је старешина бараке командовао: „На месту вољно“. Од тога момента логор Је дошао под контролу Међународног друштва Црвеног крста. То Је значило победу над фашистима. То је значило да смо већ напола слободни. А када Је старешина логора командовао: „Сви у бараке" упитно смо погледали Један другом у очи Многи су слегли рамени, многи су казали: ~Е, ово Је само почетак краЈа“. Маса од двадесетак хиљада људи осетила Је да Је слободна. Иако су жипе и даље спутавале слободу наших живота. Разјарена овом вешћу као река, маса Је појурила низ апел плап и раздвоЈила се

у пеколико улица. Одушевљена, она Је m први пут прекршила правила живота, а то Је да иде у реду, под корак ка барацн. У логору, чији Је крематоријум гутао сваки дан око две до три стотине људн веколико година, вестало Је терора. Компресори коЈи су обарали камево брдо престали су да раде. ШтаЈерове фабрике иису више израђивале пушке. Месершмитови авиоии нису се више израђивали. Терор у логору Маутхазен Је престао. Престао Је да ради хапшеник н да ва томе раду умире од глади и од батина. Чекали смо само долазак савезнвчки* трупа. Оне еу биле близу. То Је показивала застава Црвеног крста коЈу Је известила миеиЈа из Женеве. Та Је застава постала чувар нашик живота. Док Је сунце сијало и све више пекло наговештавајући да Је близу лето, хиљаде логораша у логору се одмарало или шетало улицама логора. Логором Је потекав нови живот, без страха, без бојазни. Савезничка команда и мисија Црвеног крста прогласили су логор неутралном зоном. само Је Још Једном Једнога дана прекр-* шио то правило командант централне команде концентрационог логора Маутхаузен. На своме једномоторном авиону летећи ниско он Је обишао бивши логор, простор љегове некада неогракичене власти и самовоље. Ко.манданта Цирајса видели смо како седи у авиону. Учинило нам се да Je врло незадовољан и намргођен. Један од мојих другова ми рече; „Свиња, проба опет да нешто учини“. ~Не. Поздравља се са нама“, рскао сам другу. „А, не сме он ништа. Видиш ли ону заставу. Она иас чува,“ рече један од другова. Застава Црвеног крста Је залепршала ( на тај начин нам дала одговор.

Написао РИСТО ЛОЈПУР

R. МIКЕПС Karljatlda

6

student