Student

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

(Наставак са претходме стране) Ахо наредна годима у пракси кул турне актиакости не пружи одговоpe на ова хтитања, на нивоу који може да задовољи, остаћемо и даље у широким водама просветно забаане делатности, често сасвим неоправдано уведене у рубрику културни рад. Покушаћемо да дамо неке одговоре на проблем овако постављен. Прво, чини нам се неопходним да се оствари што снажнија концентрација културних радника свих струка највећи. део њих Је и иначе на Уииверзитету на изради програма културне делатности на Универзитету и што тешња сарадња са њима у реализациЈи тих програма. Вероватно Јо најбољи пут организовања заЈедничког одбора састављеног од тих културних радника и оних снага са Универзктета које су својим животним опредељењем већ сада везане за ту врсту рада (студенти свих уметночких академпја) као и оних који својим амбицијама и интерссима гравитирају у том правцу. Друго. Досадашња формација кул турно уметничких друштава претсжно у сталном процесу организација и рсорганизација, не можс да донесе крупније резултате све до оног тренутка док културна дру штва не постану чврсти и устаљени културни колективи. Рад од једне сезоне чак и уз највсће залагање не може да буде обележен резултатима трајниЈе вредности или у најбољем случаЈу може да донесе тренутни резултат на коЈи се после тешко мадоаезуЈе. Посебан предмет дискусиЈе, као резултат утврђивања стааа о циљевима које желимо да постигкемо, свакако ће бити и унутрашња организациЈа друштава.

Tpehe. Желммо да сасвим Јасно истаквемо да Је превазилажење просветног нивоа културне активности незамисливо без окупљажа знатно солиднијег и квалитетнијег професионалног кадра стручњака. Иоже нама привидно изгледати корисним, што уз мале расходе обезбеђујемо стручњаке, али се то no правилу увек претвара у реултате саовим мале вредности. Пр« М «Р друштво „Бранко Крсмановић" најубедљивије показује шта можс да учини у студентској средини одлична и стручио високо спремна екипа стручњака. Супротни примери из једног дела осталих друштава такође сасвим убедљиво говоре о томе. Четврто. Надамо се да Hehe бмти спора око следећег става: за културну активност са озбиљниЈим амбицијама, неопходна Је сасвим одређена материјална база. Без такве матери Јалне базе нема ни одговарајућих рсзултата. За наш живот на Универзитету минимална материјална база 6и се састојала, по нашем мишљењу, у обезбеђмвању материјалких средстава за плађање стручњака и у минималним станбеним просторијама. Већина наших друштава ради без такве базе. Почетни напис за Једну дискусију, од које треба очекивати крупније резултате, као што се види задржао се само на проблему културно уметничких друштава. Остаје да се у даљој дискусији постави и проблем стварања једног ширег програма на подизању опште к улт у р е студената, нарочито оних који су непосредним системом студија одвојени од терена уметности, и уопште од терена друштвених наука.

Бора ПАВЛОВИЋ

УНИВЕРЗИТЕТСКИ ДАНИ

дина Бесама да Бољенћевћ остане на течају економије пошто се сусрет с Илиниосом, Једна од најтежих и најважнијнх игара сезоне, трсбало да одржи за недељу дана. „Тут-тут, ту-туууут!“ Јечао Је неки студент диооким гласом и ми смо сви гледали на Бољснћевћа погледом охрабрења. Heko Други Је одлично имитирао локомотиву како испушта пару. Господии Бесам је лично крунисао ову малу претставу „Динг, донг, динг, донг, говорћо Је он пун наде. Бољенћевћ Је бленуо у патос покушавајући да мисли. Његово велико чело се набрало, трљао је огроине шаке , а у лицу је био црвен. „Како стч ове године дошли овамо, госш)Д«ие Бољеићевћу?" питао је професор. „Чуфа чуфа, чуфт чуфа“. „Посло ме отац,“ одговорио Је фудбалер. „На чему,' 1 питао је Весам. „Добио сам стипендиЈу," рече полутка дубоким промукпим гласом очевидно збуњен. „Не, ие“ рече Бесам. Навсдите превозно средство. Чиме сте се возили?" „Воз“ рече Бољенћевћ. „Сасвим тачно", рече профссор. „Но, господине Паџенд, хоћете ли да нам кажете“. Охајски уииверзитет је био у рукама државе и зато су две године војне обуке биле обавезне. Вежбали смо са старни пушкама и изучавали тактику Грађанског рата мада Је Светски рат већ био почео. У 11 сати уЈутро хиљзде бруцоша и студената друге године развијали су се у даорпшту Г стрелце, и пењали се на зграду стару зграду хемиског института. То Је била добра вежба за начин ратовања у Шилоху, али то није имало никакве везе са оним што се дешавало у Европи. Неки су мислили да су иза свега тога немачке паре, али нису то смели да кажу, Јер би их бацили у затвор као немачке шпиЈуне. То је било време мрачних мисли и означавало је, како верујем опадање вишег образовања на Средњем западу. Као војиик нисам никад био добар. Већина об> везника били су мрачии, равнодушни војници, али Ја нисам уопште вредео. Једном је генерал Литлфилд, који Је командовао одредом обвезника. noскочио предамном за време стројеве обуке и дрекнуо, „Ви сте главна мука на овом Универзитету!“ Мислим

да Је сматрао да му врста људи као ја не одговара, али можда је и мислио ua мене лично. Био саи осредњи иа вежбама до више године. Отада сам вежбао више него ма ко иа Западу пошто сам редовно падао на испиту и морао све да понављам. Био сам јсдини студент виших година коЈи је Још био у униформи. у униформи која Је, док Је била нова, учинила да изгледам као кондуктер у локалном возу, али Је сада, бледа и тесна стајала на мени као у неком веселом позоришиом комаду. то је имало одлучујући, негативан учинак на мој морал. Ипак сам дугим вежбањем скоро изванредан у престројавању. Једног дана је генерал Литфилд покупио нашу чету и покушао да Је испремеће дајући ЈоЈ различите команде што је могуће надесно, налево, надесно равнајс, налево круг, у колону по један итд. За три минута сто и девет људи марширало Је у Једиом правцу, а ја сам ишао супротно од њих под углом од четредесет степеии. Чета, стоЈ!“ викну reиерал Литлфилд,“ ово је једини човек који је тачно урадио!“ Произведен сам за каплара због тог успеха. Идућег дана ме Је генерал Литлфмлд позвао у своју канцеларију. Када сам ушао. убијао је муве. Ћугао сам и он Је исто дуго ћутао. Мислии да ме није запамтио нити да се сећао зашто ме Је позвао, али то није хтео да призна. Убио је Још неколико мува гледајући из изблиза пре но што би подигао пуцаљку. „Закопчај капут!“ обрецну се. Сада мислим да се обраћао мени иако је гледао у муву, али ја сам остао миран. Друга мува се спустила на парче хартије које је лежало пред генералом и почела је да трља ногу о ногу. Генерал је опрезно подигао пуцаљку. Покренуо сам се нестрпљиво и мува Је одлетела. „Уплашио си Је!“ лану гемерал Литлфилд гледајући строго у менв. Рекао сам да ми Је жао.“ То неће да измени ситуацију!" Одбруси генерал хладнои војничком логиком. Није ми падало напамет шта бих могао да урадим сем да појурим Још неколико мува према генераловом столу али сам остао миран. Гледао Је кроз прозор на приликс студената које су ишле према читаоници. Најзад ми је рекао да могу да одем. И отншао сам. Он или ниЈе знао ко сам Ја био, или Је заборавио зашто Јс хтео да ие види. Можда Је желео да ии се извиии што ме Је назвао главном мукои на Универзитету, а можда Је желео да ме похвали због мој сЈајног вежбања претходног дана и последњег тренутка се одлучио да то не учини. Не знам. О томе више уопште не разиишљам. Превео: Војин Димитријевић

KULTURA I UMETNOST

Позориште и публика

Прошлог четвртка студенти технике имали су приликв да чуЈу, заиста, интересантмо излагање о теми која Je увек актуелна м за позоршину публику и за позриште. Како Је друг Предраг Динуловић окарактерисао однос гледаоца и позоришта? Позориште he казао je он некад бити изнад гледаоца, некад he гледалац прерасти позориште, а наЈидеалниЈи Је случај када се они заједнички уздижу, Да бм дошао до иеких конкретнијих података о могућности наше даље међусобне сарадње, обратио сам се још сутрадан директору Динуловићу да нам каже некслико речи о напорима свог театра на придобијању студентске публике. Љубазно Је изишао у сусрет моЈој жељи и рекао следеће:" Ми се пре свега ослањамо на младе снаге зато што млад гледалаи нема код себе већ изграђених предрасуда према животу, па Је због тога наше међусобно ;вање олакшано. Иначе, наша конкретна сарадња у овој сезони почела је синоћном дискусијом. Мислим да би било боље да ми одмах после премијере неког комада прву репризу дајемо специјално за вас а не као досада да гледате поједине претставе кад их се остала публика засити па да се после тога састанемо ми као глумци, ви као гледаоци и да поразговарамо о својим хтењима. Морам да напоменем да сам веома задовољан иктересовањем ко јим су слушаоци пропратили моје предавање. Желео бих да се у току наших идућих дискусија што више испољи борба мишљења а да се људи не упуштају само у питања површинске природе. На крају молим вас да поздравите ваше другове. Ја сматрам да he наш сваки будући сусрет бити користан и за вас и за нас“. Веома Је похвална инициЈатива која је потекла од стране Друштвеног Клуба студената технике за одржавање дискусионих састанака ове врсте. На осталим факултетима је да покажу довољно разумевања за ову иницијативу и да се прикључе пометој сарадњи.

Влада СТОЈКОВИЋ

„САВРЕМЕНИ ГЛЕДАЛАЦ И С АВРЕМЕНО ПОЗОРИШТЕ,, ПРВДАВАЊЕ ДИРЕКТОР А БЕОГРАДСКЕ ДРАМЕ

(PRO et CONTRA) levi rakurs

„Аникина времена " Неоправдано потчињавање филма литератури

НАВИКЛИ смо током послед ње две године да нам сваки нови домаћи филм донесе све мање разочарења, Јер је реализациЈа његова почела да хвата корак са нашом претставом филма (чак, у тренуцима: националног филма). Тамо негде од „Невјвре". „Јаре госпоце“ и „Сињег галеба", преко „Му тикаше" до „Весне" „Концерта" и „Сумњивог лица“ домађи филм постао Је драматуршки мање више чврст. Престао Је да губи нека лица на пола филма, нестале су оне серије пејсажа и разводњаваЈуће епизодне улогв ничим везане за филмсху акциЈу. Наш филм почео Је да добиЈа своЈ р и т а м. Зато се раду Јемо сваком моаом филму знаЈући да је на добром путу тражења и налажења сопственог израза и не грдимо глаено остатке театарске глуме и тон коЈи Је лош као и пре осам година. Стрпљиво се надамо да he се Једном поЈавити Један следећи филм без недостатака прошлога, И одЈедном: „Аникина

срећних људи: распусне Анике која блудничењем компензира несрећну љубав и патњу и жи хајла Странца који стреми ка њој мучен и растрзан осећањем кривице која га гони на злочин. Мећутим, уместо улажења у драму, аутори остају споља и километарским моколозима, често бесмислении, уништава Јура сположење створено првим кликама, Уместо да се приповетком опис а н и догађаЈи, дог о д е која блудњичењем компензира несрећну љубав и патњу и Мислиуама, о-ни се Једноставно сли кама приказу Ју. Местимична изваредна филмска решења губе се у препричавању сликама спикеровог текста. Не Андрић, већ отсуство стваралачке слободе су аУтори овог фил ма себи ускратили у сасвим неразумном буквалном потчињавању литератури условило Је слабости овога филма. (Сав текст У филму начињен Је механичким кројењем Андрићевог уз претварање неуправног говора у говор у првом лицу. Ишло се дотле да

Михаило Странаи Михаило Странац се умива се умива

времена". Филм у коме Је раскорак између внртуозних постигнућа у остварењу слике и детаља и неуспеха режије у општем остварењу дела већи него икада. Да ли узроци овом раскораку леже у иесавладаним, можда и несавладивим тешкоћама прилагођавање прповетке за екранизацију? Доказ томе Је, рекло би се, и каже се, отсуство драмске повезаности и хроничарски ток Андрићевог приповедања. Драмског заплета нема у АндрићевоЈ приповетци, али joj се то не може из Једног филмског аспекта, ма колико то на први поглед изгледало чудно узети за недостатак. Филмска драматизација npo зе лакша Је него екрамизација драме. Док у случају драме, чврсте драмске односе, просторно фиксиране за сцеиу, треба реорганизовати за јвдан нов про стор, у случају приповетке, откривају се неограничене могућности за временски и просторно слободан размештаЈ литерарних чињеница у складу са захтевима филма. Андрићеве приповетке пуне су материјала подложног визуализацији и драмитизацији, што су погачиК и Pacnop први у нашем филму открили. Лице у приповеци „Аникина времеиа" су темпарементне личности, иезадовољних страсти, мучена осеКања кривицВ и промашености; неке судбоносне тежње при мораваЈу их ма чудив одлуке и њихови међусобни односи, коЈи се не успостављаЈу у приповеци али о хојима ту чуЈемо, граде бурна Аникна времена. Материјала Је дакле било. После духовито изабраног текста коЈи ефекгио уводи у атмосферу доба, почетак филма указује на умешност и чраброст сценариста: Андрићсва развучена нарација вешто je згуснута; приповедачки материјал драматуршки је оргаигизован у приче бивших нубавника над мртвом Аником. Развој драме Mofao се очекивати у две паралелне линије, два противречна развоЈа дваЈу не-

се одједном у ретроспективном излагашу Лалета свакој логици упркос појави МихаЈлов говор који иаставља да прати слику). Неоправдана инфериорност према Андрићу водила је ауторе несхватљивим решешима« Оно што је Аника носи у себ и, што ми у приповеци одмах з н а м о, то се у филму одмах в и ди, она чедност коЈу она носи у себи у пркос сво ме начина живота, та њена унутраш ња карагзгеристика прик р ивен понашашем, у филму Је дата као Аникина видљива о собина. Тако је унутрашња особина литерарним ( филмски не писменим) уместо драмским поступком претворена у спољну. А ни по чему се не види да је она блудиица коЈа Је узбудила цео срез. Компромис у драматуршком послу значио је само почетак. Онда долази главно: монтажа, бедевиЈа коЈа под погачићем иде куд она хоће. Депласирано Је изговарати алфу филмске монтаже да две филмсхе слике ставл>ене једиа поред друге добиЈаЈу нов смисао, различит од оног коЈи еу имале док су биле саме и да то треба умети. И ако су поЈединачии кадрови у овом филму резултат озбиљне студиЈе, слике коЈе cnaja Погачић често добијаЈу други смисао од оног коЈи Је он хтео да им да. Зато није Једноставно досадно кад Михајло Странац увек поново без икаквог разлога кваси главу на оноЈ чесми, то је неприЈатно, јер се oceha да је тим хтело нешто да се каже. За гледаоца који Је заслугом режије стављен у недоумицу, то постаЈе смешни ритуал једнога чудака гоњеног не поихолошким комплексом, већ ћудљивошћу невидљивог режисера. Познавашс филма ма како било велико и богато не може да накнади квалитет неопходан уметннку који се зове филмско осећање. д. м.

Михаило Странац се умива