Student

to se kod nas ne može desiti, mi smo svi ovde na Rudarskom vezani jedni uz druge nekako prisno, porodično skoro, upućeni jed ni na druge. Ali radije izađimo da ne ometamo predavanje. Hajdemo eno tamo. Vrata obična kao i svaka đruga. Otvaramo ih bez šuma i ulazimo u prostranu prostoriju ispunjenu ormanima naizgled nezgrapnim i starim, ali to je samo prvi utisak, otvorimo li oči, pogledamo li bolje, zastaje nam dah. Sa svih strana svetluca blješti, presijavaju se boje u svim nijansama. To je zbirka minerala. Istina, na ispitima oni se studentima ponekad ne čine baš uvek tako blje štavi. Ko im zaboravi neku osobinu, mogu i da mu se zacrae pred očima i u indeksu. Pođimo dalje. Skreće nam pažnju iznenadan žagor, a u oči pada napi s »Apsolventska sala«. Da pogledamo, šta sada oni tamo? Cemu se tako smeju? Kada je domalo-ča s bila grobna tišina. Učili su, završavali projekte iz »građevinarstva« i hemiske karte iz »Metoda«. Jedan kolega je zaspao. Jer se možda siromah no ćas vratio poslednjim tramvajem kući, Sitnica. Ali se s vi smeju.

Kako izgleda jutro u ĐuSinojulici Učionice su uvek pune Nekiput se i zadrema Da liminerali uvek hlješte Klub kao iz bajke Brige priređivačkog odbora Scenario ima stotinu strana!

Trgao se, gleda ih začuđeno; Sta se vraga smeju, kao da se to njima nije nikada desilo. I vrlo ozbiljna lica ponovo dohvati šestar trljajući očne kapke. Najinteresantnije mesto na fakultetu je s ala rudarskih postrojenja. Puna buke i zujanja malih bušaćih gamitura, otkopnih čekića. Ima tu i eksploziva, drvenih profila, podgrada hodnika i niz drugih uređaja i čitava mala flotacija u minijaturi koja studentima omogućuje da nauče kako se odvaja jeđan rudni mineral od drugoga, kao osnova naše savremene metalurgije. Da svratimo naravno i u društveni klub. onaj nadaleko čuveni najlepši studentski klub Beograda. Stvoren od priloga velikih rudarskih kolektiva iz cele zemIje. Oličenje profesionalne soliđamosti starih i mladih, rudara. Sve su fotelje. i sve u nacionalnom stilu. Sahovskim tablama. zakićen je skoro svaki sto i posmatračima takođe. Neki čitaju, a neki. pogledaj samo. Neki su se zavalili na naslone, Koliko Ii cevi ima samo taj гаdio? ... A u fakultetskom odboru? Tamo su lica bogami zabrinuta.

Jedan član priređivačkog odbora »Skoka preko kože« govori telefonom. Reč je o sali. Nude je za 18 decembar. Ama to je prekratak rok! Pa nemožemo đovršiti pripreme dotle. Kasnije nam dajte. On stavlja šaku na telefonsku slušalicu i okreee se ostaljna: »Kasnije oni ne mogu, zbog Nove Godine. On skida šaku; »25 decembar nam onđa dajte makar. Jer nezgodno je da padne u radni dan. Subota je najpogodnija. Dolaze nam u posetu inženjeri iz unutrašnosti. No pitaćemo, našega Pokrovitelja. Eto, čuo si kakva je situacija. Mi pre 25-og ne možemo a posle 25-og ne mogu oni. A ko vam je pokrovitelj? Borski bazen, zna se. Scenario nam još nije gotov. Tako da podrobnosti ne možeš dobiti danas, gužva je. Zato neka nam oproste oni koji ne znaju tačno. šta je skok preko kože \ zašto je tu potreban scenario! Doznače sigurno u sledećem broju. A dotle, jedno ruđarsko: Srećno. M. OPSENICA N. MRĐANOV

PRIPREMAJU SE GODIŠNJE SKUPŠTINE PO DOMOVIMA

Da li su moguće uštede u Studentskom gradu

mišljenje jednog stanara

Od postanka Studentskog grada praksa upravnih odbora bila Je: omogućiti svakom studentu da s mlnimalnim • novčanim sredstvima podmlrl sve potrebe, kako bi se Sto boIje omogućllo nesmetano studlranje. I to se postlzalo veštačkim smanjenjem rashoda, raznim uštedama itd. ХЈ tom cilju godišnje skupštlne su donosile zaključke da se broj radnika 1 službenika svede na minlmum, da se ograniči upotreba elektrlčne energije da stuđenti sami člste sobe itd. U tome se išlo i tako daleko da nije bio zadovoljen nl minimum radnika 1 službenika kojl Je zakonom pređviđen. Clstačice su se redovno Takav načln poslovanja nlje blo ođrživ i zahtevao Je temeljnu reorganizaciju , onda se pošlo u drugu Popunom starih 1 uvođenjem novih radnih mesta udvostručen Je broj radnika 1 službenlka, uklnuto Je ograničenje elektrlCne energije, a sobe su ponovo predate na održavanje čistačlcama. Upoređo sa ovlm povisio se i prosek uplate stanarlne. ВгоЈ radnlka I službenlka kojl su na teretu uplata iznosl 67 1 pokazuje tendenclju stalnog porasta. Ukupan platni mesečni fond sa socljalnim do prlnosom iznosl 610.182 dln., osvetIJenje 180.000, a potrošnja vođe 113.000 mesečno. Materijal za Cišćenje zgrada iznosi 222.436 dinara, pranje posteljine 214.500 din. Za potrošen ogrev u toku ogrevne sezone, studenti srazmemo plaćaju preko cele gođine 1 iznosi oko 300.000 meseCno. Ako se tome doda fond za održavanje zgrada, kancelariskl materljal, ođržavanje vozila 1 drugo, onda Je razumljivo da nivo stanarlne po studentu iznosi nešto više od 1000 dln. Nesnalaženje upravnog ođbora U takvoj situaciji, upravnl odbor se našao pred objektivnom teškoćom: lli povećati stanarinu, ili pasti u deflclt. Prišlo se onom prvom i visina Stanarlne iz prošle školske godine od 700 din. povišena Je na 1000 din. Stuđenti opravdano postavljaju pitanje: da 11 je povišenje stanarlne Jedini opravdan način da se ne pad-

ne u deficit? Upravni odbor tumači to potrebom povećanja broja službenika, a studenti odgovaraju negativno. Poznata činjenlca neograničene potrošnje elektrlčne energlje u termlčke svrhe mogla bl se ograniCiti na najnužnije potrebe. Prosek uplata za svetlo u tom slučaju ne bi se kretao oko 180.000, već bi se snlzio na 130.000 din. mesečno. Takođe su opravđani prigovorl studenata da upravnl odbor ne vodi đovoljno raCuna o rasporedu radnih mesta. Iz po đataka i grubog proračuna, evo kako izgleda stanje: U ovoj školskoj godini otvrena Je Cetvrta vratarnlca koja nije bila naroClto potrebna, osim u ogrevnoj sezonl. Tu Je angažovano tri vratara. Postavljenl su nadzornlci za svaku zgrađu čija je dužnost da nadgledaJu rad čistačica. Naime, ustalilo se mišljenje đa studenti nisu dovoljna kontrola kako im se Ciste sobe. Uveden Je poseban ođgovorni službenik za useljenje studenata, a pomoćnik upravnika ima za dužnost kontrolisanje rada menze lako tamo postojl Sef kojl đirektno podnosi referat upravnlku. Iz Iznesenih Clnjenica koJe ne pretenduju na konačno rešenje, vldl se da bi samo prl tim sitnim uštedama bio postignut efekat ođ 70 111 80.000 mesečno.

IЛ. STANKOVIC

ZABAVNI ZIVOT NA MEDICINSKOM FAKULTETU

Veče V godine Medicinskog fakulteta

Atmosfera ove zabavne večeri, na kojoj je bilo dosta zvanica. profesora, docenata, lekara i drugog nastavnog osoblja na čelu sa dekanom profesorom Neškovičem. Bila je tako prijatna, da se čovek osećao kao u svojoj kući. Program večeri je bio na visokom umetničkom nivou, јег su u izvođenju učestvovali naši istaknuti operski pevači, kao i ansambl španskih igara »Torez«. Jedino se može staviti primedba priredivačima što je se sa izvođenjem programa počelo skoro sat kasnije, pa je i on razvlačen. lako je sala bila dupke puna, јег bilo je oko 600 Ijudi. ipak je ostao izvestan broj onih koji nisu mogli da uđu. Posebno je pitanje zašto su ulaznice bile po 100 din. i gde će otići tih 60.000 din. S. V. Друштвени клуб Правног факултета приређује у четвртак 9 децембра „Весели четвртак". Учествују чланови Веселе вечери Миодраг Петровик-Чкалл, Рафајло-Раф Максић* Дејан Дубајић, Петар Словенски, Јован Јовичић гитара, ансамбл Ђор ђевић, Војин Поповић, Вука Ше херовић, Лале Новаковић, Павле Стефгновић. Почетак у 20 часова у амфитгатру V на Правном факултету. IZ STUDENTSKOG GRADA

Sprečiti podvale pri podeli dotacija

Centar pažnje i predmet razgovora ovih dana u Studentskom gradu jesu primljene dotacije. Istaknuti spiskovi okupijali su masu studenata. Svako je bio гаinteresovan kako je ta pomoć podeljena. Ali spiskovi koje je istakla komisijc nisu dali krajnju reč. Ko može dobiti pomoć, odlučivano je na sastancima studenata. Glavni cilj ovih sastanaka je bio da na njima studenti iznose svoja mišljenja, primedbe i predloge po pojedinim slučajevima. Međusobno poznavanje materijalnog stanja je trebalo da pomogne da se otklone propusti proistekli iz administrativnog razvrstavanja po kategorijama na osnovu uverenja. Da je na održanim sastancima uzeo učešća veći broj studenata, verujemo da bi oni bili daleko uspešniji 1 plodonosniji. Ekonomski fakultet brojčano spada u £akultete koji imaju najviše stana га u Studentskom gradu, a na sastanku je bilo prisutno oko dvadeset studenata. I usvojen je onakav spisak kakav je došao od komisije. Ne može se poverovati, posmatrajući rad ostalih sastanaka, da nije bilo nikakvih zamerki niti primedbi. Na sastancima studenata po drugim fakultetima rad se ođvijao približno onako kako se to zamislilo. Na njima su mada ne u potpunosti rešavani slućajevi onih koji su primili dptacije a ne treba da ih uživajui Kod pravnika iznet je naprimer slućaj jednog s-tudenta koji je dobio pomoč, a otac mu je jedan od najpoznatijih advokata u Kraljevu. Na sastanku agronoma pojavio se ovakav primer: student je dobio dotacije u visini 2000 din, na osnovu uverenja. a stipendiju od 8000 din. je prikrio. Takvih slučajeva da se stipendije, socijalne pomoći, pozajmice di plate od nekog ođ članova porodice prikrivaju, bilo je relativno dosta. To pokazuju primeri sastanaka studenata filozofije, medicine i dr. Ali svi takvi slučajevi nisu otkrivani. Primcćena je kod jednog dela studenata uzdržanost da iznose tako izrazite slučajeve iz neke bolećivosti i »kolegijalnosti«. Smatramo da je na ovim sastancima detaljnije i više trebalo objasniti karakter i namenu dobijenih dotacija. Da se čitav ovaj problem bolje objašnjavao. ne bi dolazilo do takvih primera da svaki student na sastanku iznosi svoj slučaj i' zahteva da dobije dotaciju. (Primer sastanak studenata falozofije). Ovim sistemom dotacija nije se mislilo niti je to bilo moguće rešiti u potpunosti problem ekonomskog obezbeđenja studenata. Na ovim sastancima malo se vodilo računa o tome da su studenti koji su ijguhili stipendije i dečje dodatke zboo slahon studiranja, sa motivacijom da imaju vrlo male prihode kod kuće, ponovo dohijali dotacije. Dakle, na jednoj strani im je oduzeta pomoć zajednice, što slabo studiraju, а s druge strane došla pomoć zajeđnice putem dotacijal Ovakav sistem progresivne pođele dotacija nasuprot onom ranije linearnom. uvereni smo, mno?o je pravičniji. Sada se potsavlja pitanje, kad su več podeljene đotacije za ova dva meseca, đa И je posao oko podele nomoćl namenjene ishrani studenata đobro obavljen. Moramo razumeti glomazan i komplikovan rad komisiia oko skupljanja uverenja i pojeđinačno«? razvrstavanja u kategorije. Takav розао је tražio dosta vremena, a vremena ie malo bilo. Trebalo ie omopuć’t: 'dudent'ma da rorpr* dobiju 1 decembra. Nađeno je

privremeno rešenje koje obezbeđuje najpravilniju deobu u sadašnjim uslovima. Kod deobe pomoći za ova oda meseca uočljivi su neki propusti koji se moraju imati u vidu za dalji rad na tom problemu. Jedan od tih i to važnih propusta, jeste neravnopravan položaj radničke i službeničke dece prema seljačkoj. Kako to izgleđa? Studentima sa sela je celokupan prihod u porodici deljen na sve članove porodice podjednako. Znači, jedan stuđent je imao isti deo prihoda kao i ostali članovi. A evo kako to izgleda u jednoj porodici koja živi od plate ili penzije. Otac zarađuje 8500 din. mesečno. Porodica ima četiri člana, među kojima je i ’edan student. Student prima 3000 din. dečji dodatak. Prihodi studenta su ovako izračunati 8500:4=2.125 din. Sa brojkom 2.125 koja pripada po deIjenju svakom članu sabira se i dečji dodatak i dobijamo prihod studenta od 5.125 din. Po ovome taj student ne može dobiti pomoć. Da li ta porodica može odvojiti onih 2.125 dinara za studenta i da И je moguće da ona tri člana žive u gradu sa 6.375 dinara mesečno. Pokazalo se baš da su studenti sa sela iako su srednjeg ekonomskog stanja kada u onako računati prihodi dobijali pomoć. Navešćemo samo primer jedne studentkinje koja dobija mesečno od 7 —9.000 dinara, dobija pakete i dobro se odeva. Po uverenju ima pravo , na dotaciju od 1.000 dinara mesečno. Takvih primera ima mnogo više, Navešćemo jedn u karakterističnu činjenicu. Cime se može tumačiti pojava da odjednom ukupna suma novca koja dolazi preko pošte Studentskog grada opada. Novac od kuće se šalje ргеко prijatelja u Beogradu ili Zemunu. Bojazan takvih stuđenata đa im se doznaju mesečna primanja i time izgube pomoć je smanjila broj uputnica u pošti Studentskog grada. Nad ovom pojavom se mora ozbiljno zamisliti. Mislimo đa treba stalno poboljšavati sistem deobe dotacija da bi otklonili navedene nedostatke i sprečili da se izigrava pravilna raspodela pomoći.

A. MERENIK

УСПЕЛА ПОСЕТА

У част 29 новембра, а на иницијативу Скопског медицинског факултета, Београд је посетила група студената из Скопља као гост Централног друштвеног клуба студената техшже. У току свог тродневног борав ка гости су, између осталог, посетили Коларчев универзитет, Медицинки факултет и разгледали уменички лавиљон на Калемгдану. Заједно са члановима управе клуба присуствовали су гтретстави „Рсмеа и Ђулијете" у Југословеиском драмском позоришту. Друговима је било указано гостопримство у студентским до мовшЈа „Иво Лола Риsар“ и „Ве ра Благојевић". На друтарској вечери коју је клуб организовао за н»их> гости су изјавили да се веома задовољни срдачним пријемом и ггозвали су једну групу студената да посети Скспље. He званично смо сазнали да је неким гошћама боравак у Београду био нарочито пријатаа, а такође и то да ће неки наши другови врло радо посетити Скопље.

UNIVERZITETSKA HRONIKA