Student

Bez zaključaka

(Nastavak sa i strane) kompromltovale đom 1 njegov ugled, a njlhov opstanak opravđavao se 334.610 din. prihoda godiSnje] Jedan dan u domu. Ugalj daju po meteorološkom predvlđanju. UJutru oblačno daju ga, u pddne veđro ne daju ga. Ko je digao, digao, zaista smeSno. Doručak u blfeu; mleko veštačko skupije nego u gradu. salama skuplja, Itd. itd. Ručak. KaSike pouvijane, tanjlri nečlstl, hlgljena slaba, meso nekad neprljatno ima ih 1 primerno čistih. dstačica nljedna nije pohvaljena. Hodnicl su strašno prljavl. Noć. Zaboravljene sljalice gore, galama, neki se vraćaJu veselljl nego obično u sltne sa_ te. Kom Sije se žale, ođbor Opštine takođe, Socijallstlčkom savezu se malo pomaže. Eto tako iz diskusije I izgleda jedan dan u domu. j Nešto o nadu upravnog odbora. I Uradlo Je ponešto ali nije Imao kontakta sa stuđentima, nlje bilo I konferencija. Više se radilo lično. U menzi se mnogo Ceka. Povećaćemo personal. ! Misllm druže uprfevniče pokuSajte na napravite boljl raspored radnih mesta, pa se neće pojavitl potreba povećanja personala. I Zaključci. Bilo je đobre điskusije, umesnih pređloga, ogobravanja 1 negodovanja. all konkretne eto. .. ova konferencija je zaključila po ovom predlogu to, a ovo odblla, ovo da se ispita komisiski, toga nlje bilo. Komisije znače bolju kontrolu, korak dalje u samoupravljanju domovima, ! all to Je ostao predlog.

М. MILETIC

SA SKUPŠTINE DOMA » VERA BLAGOJEVIĆ«

Više reda i higijene

U prepunoj sali zgrade u ulici 27 marta, održana je godižnja oba paviljona doma studentkinja »Vera Blagojević«. U izveštaju upravnog odbora istaknuto je da je podela dodacija za ishranu znatno uticala na podizanje standarda mnogih studentkinja, i da je to očigledan dokaz pojačane brige narodnih vlasti za poboljšanje uslova života studentske omladine. Međutim, sam dom se bori sa velikim finansiskim teškočama, poftto visina stanarine ne podmiruje režiske troškove za platu osoblja i održavanje zgrade i sanitarnih uređaja, pa će se zbog toga ova godina završiti sa priličnim deficitom.

RE2ISKI TROSKOVI 8U VISOKI Dalje je spomenuto da se izvestan broj studenata nedovoijno angažuje u kolektivnom upravljanju domom, naprlmer u Stednji električne struje, održavanju reda itd., neke su od njih vlSe vodlle intrige po grupicama protiv upravnog odbora, nego što su se založlle da se stanje poprmvl. Odmah zatim uzeo je reč upravnlk kojl Je uglavnom podržao izveStaj upravnog odbora. govoreći da su blla potrebna velika dovijanja i ekonomske transakclje da bl dom ispllvao Iz deficita. Iskorišćenl su izvesnl viškovl Iz prošllh godina, zatlm uSteda na ogrevu 1 povećan bro] spoljnih abonenata u restoranu. Međutlm, ukoUko dom ne đobtje dotadje, upravnl odbor će blti primoran da poveća stanarinu od 900 na 1100 u idućoj godlnl, da se ne bl za_ palo u novl deflcit Iz koga se ne bl moglo ispllvatl. On Je naveo neke đrastlćne primere neurednostl: u jednoj sobi Je zaboravljena na stolu uključena električna pegla koja se usijala, progorela sto i pala na pod. To Je mog'o dovesti do požara. U nekim soba. ma. po kupatilifnar l 'hodnlcima zaborave se upaljena svetla celu noć 1 zato su računi električnoj centiali nepotrebno veliki. PREDLO2ENE SU KAZNE ZA NEUREDNOST Diskutantkinje su bile vrlo opširne 1 zato vremenskl nije bilo moguće, da se Cuje većl broj mišljenja 1 sugestija. Devojka koja je došla iz srednješkolskog Internata, savetovala je uvo đenje veće discipljne radl stvaranja atmosfere u kojoj bl moglo da se uči. Druga apsolventkinja. đala je vrlo korlstan predlog da se uvedu kažnjavanja zbog neurednosti. na_ ročito za one koje donose jelo iz kuhlnje I ostavljaju neoprano posu- j đe preko noći u lobama, 111 ga peru po lavabolma. U dlskuslji je dalje konstatovano da sanltarna komisija nije odgovo- I rila najvažnljem zadatku kontroll re_ 1 da i hlgijene po sobama, pa se zahte valo đa übuduće ova komisija usredsredi svoju delatnost specijalno na ova clljeve t da jol se daju ovlašćenja za Izricanje kaznl. • |

Da ne spominjemo ono curenje ne opravljenih tuševa 1 polupane prozoге i laimu, od lopti iz susednog deCjeg obdanlšta... 1 kako reče jedna đlskutantklnja: »Citave štosove muških košulja koje subotom neke studentkinje peglaju domskom stru_ Jom svojim kolegama. , Nisu ostale dužne nl domskim vra_ tarima kojl za dolaske posle Jedan sat noču, naplaćuju za otključavanje vrata .ništa manje nego pedeset đlnara po osobi, Sto može da <stera i hiljadarku subotom i nedeljom. Istina, bllo je tu 1 opravđanlh prigovora: »A tl se nemoj vraćati u sltne sate, pa ćeš uštedeti pedeset dlnara«. Inaće. za celo vreme godlšnje skup štine, u sali se vredno štrikao velikl broj džempera. rukavica, kapa ra_ znih boja a negde u posleđnjem redu, dve specijalistklnje su sa kompletnim priborom strpljivo podizale ispuštene žice na svilenim čarapama. M. Мг.

TEŠKOĆE NA PRVOM KORAKU

Šta Savez studenata čini na njihovom otklanjanju

Zimski semestar je poodmakao. a aule i slušaonice naših fakuiteta napunila je nova generacija studenata. Ova godina je karakteristična po tome što se broj ovih studenata nesrazmemo povećao u odnosu na ranije godine. Kao posledica novonastale situacije iskrsli su mnogi novi problemi od kojih su neki rešeni, drugi su pak ostali otvoreni, a kao rezultat svega toga je momentano stanje prvih godina na našim fakultetima. Nedostatak školskog prostora a veliki broj novih studenata naročito teško pogađa stud e nte prve gođine mašinske tehnike, gde je prinuđeno da se četiri sto tine slušalaca smesti ц salu u kojoj ima 250 mesta. Zbog toga su studenti prinuđeni da dolaze mnogo pre početka predavanja kako bi zauzeli mesta, čime se gubi dragoceno vreme. U slučaju da je sala zauzeta pre njihovog časa onda posle prethodnog predavanja dolazi pro sto do juriša na mesta. Sa druge strane na istom fakultetu postoji tenđencija nekih profesora đa proture iđeju o specijalnom pooštrenom kriterijemu na prestojećim tspltlma šta stvara pslhozu nesigumosti kod studenata. Organizacije Saveza studenata Mašlnske tehnike pokazala se kao nedovoljno efikasna u novonastallm uslovima. Njen rad se đanas uglavnom svodl na okupljanje što većeg

broja stuđenata u organizaclju. Rađu sa njima nije posvećno dovoljno pažnje. Koliko se uspelo u radu sa članstvom pokazuje 1 Cinjenica da nl danas većina studenata nije načisto sa tim šta polaže u prestojećim ispit nim rokovlma, mada je pitanje nastavnog plana uglavnom rešeno. Deo krivice snose svakako 1 "sami stuđentl kojl ne pokazuju đovoljan interes za rad organizaclje smatrajućl danas, pre prvih isplta, da mogu da reše samostalno svaki problem na kojl naiđu. Da bi se ovo stanje koliko toliko poboljšalo angažovače se stuđenti najstarijih godina koji će svojim savetlma kako na stručnom tako i na svim ostalim poljima pomoći mlađim drugovima đa se snađu na fakultetu. Drugovl iz stuđentskog odbora smatraju da 1ш je danas najvažnijl problem da nađu zaJedničku platformu ц rađu među stu edntima raznih doba starosti, opšteg obrazovanja i polltičke svestl zašta momentano ne vlde podesno rešenje. Da II Je u sadašnjoj situaciji moguće učinlti što više pokazuje Jedna vrlo korisna inlcijativa studenata arhitekture. Stručni klub stuđenata Arhltekton skog fakulteta organlzuje tako zvanu »brucošku nedelju* koja bi prema njihovoj zamisll trebalo da pređe u trađlciju. U toku ove nedelje organlzovaće se stručne diskusije, kolektivne posete pozorištu, a po moguć' nosti i neke sportske prieredbe. Kao završetak bi blio uobičajeno »brucoško veče«. Ovo se organizuje u cilju Sto boljeg upoznavanja IJudi koji ove godine dolaze na fakultet sa pozivom kojl ih očekuje, a sa druge strane to će doprinetl njlhovom međusobnom zbllžavanju. Na taj način moćl će đa se savladaju mnoge prepreke subjektlvne prirode koje danas postoje 1 što Je možda jedan od puteva da se nađe zajednička plafforma rada koju »mašinci« još nisu našli. j Teškoće koje stoje pređ našim novlm kolegama su raznovrsne i mnoi gobrojne. Njih treba u što kraćem vremenu skinuti sa dnevnog reda sa ! mnogo samoinicijative, preduzimlji* vostl, a možda najvlše međusobne sarađnje studentskih organlzacija pojedinih fakulteta u cilju razmene iskustava.

Milan POPOVIC

Pismo jednog studenta prve godine redakciji

Neki problemi u radu I godine X grupe filozofskog fakulteta

POCETKOM ove školske godine došao sam na fakultet. Ovo mi je prva godma na fakultetu } teškoće na koje nailazim u radu čine mi se nesa vladive iako su (x>nekad beznačajne. АИ radi ilustracije navešću nekoliko problema čije je rešenje za nas od ogromnog značaja. Jeđan od problema prvorazrednog značaja je nedostatak udžbenika. Za većinu predmeta ne mamo nikakvih udžbenika, a za neke зе nađe po koji priručnik. Zbog toga i ovde se nastavlja prepisivačka delatnost slična onoj kod učenika u gimnaziji. Cini mi se da se za ovo može naći delimično rešenje. Zar ne bi bilo moguće da prof e sori dozvole da se njihova predavanja umnože u našim skriptarnicama pa da ih iz njih dobijamo? To bi nam u mnogome olakšalo rađ. Koliko nam se izašlo u susret od organizacije Saveza studenata? Ne može se reći da se nisu

ulagali napori da nam nova sredina postane bliska, ali kad se игте u obzir koliko je bilo moguče učiniti onda se može reći da nije učinjeno đovoljno. Evo nekoliko primera šta je do sada rađeno u X grupi. S*m nekoliko sastanaka ? jedne brucoške večeri ništa više. Organizovano je povremeno još po nešto all neki sistematski rad se još nedovoljno oseća. Neki kažu da ne postoji dovoljno interesovanja kod ђгисоза га rad u Savezu studenata. Meni se čini da to nije tačno nego naprotiv da postojl ali oskudnost formi rada čini da ne može svako da nađe sebi mesto. Još nije izvršeno učlanjavanje svih novodošlih studenata u organizaciju Saveza studenata. Ovaj posao se obavlja nedovoljno efikasno. Zar za skoro čitav semestar nije moguće učlaniti sve dru gove } drugarice u organizaciju kad redovno skoro svi posećuju predavanja? Na polju ideološkog rada nij« učinjeno dovoljno. Verovatno da organizacija ima iskustva u radu sa novoupisanim studentima pa zašto se пв preduzme nešto još sada kada smo na početku rada na fakultetu Smatram đa je moguće pristupiti redovnijem organizovanju pređavanja Iz oblasti naše unutrašnje 1 sooljne politike jer za to postoji živo interesovanje. Mo <?uće je iskoristiti pomoć drugova koji rađe u ovim oblast’ma. Ovo bi bilo od velikog značaja pošto se mi prinr e mamo za rrosvetni rad i za to je potrebna Čvrsta veza sa zajednicom. Kulturno zabavni život Izgleda da su »brucoške večeri jedina forma. Samo ovakve bru coške večeri kakve su sada n e odgovaraju svojoj nameni. Cini mi se da je na ovakvim večerima gotovo najmanje moguće zbli-

žavanje brucoša da ne kažem đa na njima brucoša ima najmanje. Bezsadrzajnost, pa i delimično nekulturni izgredi približavaju ove večeri običnim igrankama. Mislim da bi trebalo uneti malo više sadržine a i ne ostati samo na brucoškim večerima jer ima i drugih načina za razvoj kulturno-zabavnog života. Dalje rnislim da bi bilo potrebno uneti malo više ličnog kontakta, više ličnih razgovora starijih kolega sa brucošima pa putem tih razgovora prenositi iskustva.

R. SMILJKOVIC

CA ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

Није ни потребно peћи да је ово са прве године

SLIKA NEDELJE

Многи he препознати сцену из Нушићевог „Аналфабете“. Али, мало ко зна да је ово снимак са приредбе коју је у част годишњице рођења творца међународног неутралног језика Есперанто организовало друштво есперантиста Ееограда. Исто тако. мало ко зна да је на Есперанто преведен велики део светске класичне књижевности, па и наш познати комедиограф Нушић чију комедију есперантисти студенти нашег универзитета интерпретирају на свом језику. На слици: Милан Марковић (писар Света), Бориша Милићевић (начелник) и Живојин Јевтић (писар Мика) за време извођења комада „Аналфабета“ на Есперанту. М. С.

UNIVERZITETSKA HRONIKA