Student

KULTURA I UMETNOST

ШТА ЋЕМО СА КУЛТУРНОУМЕТНИЧКИМ ДРУШТВИМА

НАСТАВАК ЛИСКУСИЈЕ О КУЛТУРНОЈ ПОЛИТИЦИ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

Када се говори о кулутрној по литици и раду међу студентима, обичмо се мисли на културно уметничка *руштва. Овакво схватање било је можда, исправ но пре неколико година. Међутим, данас Је ситуација измењена и кул турно уметничка друштва, у већини, сасвим неоправдано носе ову по часну етикету. Живот их је данас Једноставно надвисио и прегазио, новим захтевима, и иде Јама и струЈама. А циљеви ових друштава и њихове краЈње могућности остале су на ивоу од 1946 године. Истовремено су опали: чланство и ма-

теријалне могућности ( са изузетком „Бранка Крсмановића") тако да се друттва, оваква каква су данас, одржавају по цени сумшивог успеха и расипања материЈалних средстава, Наша културмо уметничка друштва на Универзитету, са изузетком појединих резултата извесних секција, по начину рада Јесу анахронизам у односу на Савез студената, по резултатима су чувари заосталости, по културном деЈству су испод провинциског просека, а по васпитном учинку на своје члан ство и околину лош су пример, а по потреби еавремености преживели су. Због тога су друштва изгубила своЈу студентску и и уопште београдску публику, а другу нису задобили. и тешко ће јестећи сл постојећим квалитетима.

Поред читавог низа објективсних узрока који су утицали да културно уметничка друштва постану ова ква, далеко су важвије субјективне слабости. Ту долазе: навика да ое кампањски и задихано ради. Подређивање програмске политике захтевима иступања по сваку цену, недовољио разумевање управа друштава и одбора Савеза студената, застарелост облика, а нарочито садржаЈа рада, фаворизовања и чување појединих „звезди", итд. Управе друштава се разапињу из међу захтева за радом и материЈалних могућности. Да би се гру-

писао Један хор, потребан Је нс-вац за стручног руководиоца. Институт коЈи дајб материјална средства нај чешће тражи резултате догадашњег рада као гаранцију да he се издата средства исправно користити. С друге стране, како се често у свим нашим друштвима преко године, боље рећи преко распуета измени две трећине чланства и тако -свако друштво- сваке године почиње скоро из почетка, а и ново чланство жели прво да види одређен рад, па да му се са полетом придружи. И круг се овде затвара. Слично Је и са осталим секцијама. Оваква ситуација приморава управе да крпаре, да раде на двоје «а-троје, да упадају у бесперспективност и да тежиште рада бацају ца оне секције које се како тако скалазе, а то су најчешће фолклори.

Они имају ту сумн>иву част да 6уду не само носиоци опстанха веКине наших културно уметничких друштава, већ су истовремено и но сиоци већине проблема и главобоље друштва. Морамо поКи од чшвенице да се у широкој публици воли иародна игра и песма и да велики број студената извођачки успева у н>ој. Из тот разлога био би погрешан фронтални напад на фолклор. Али, истовремено. морамо истаћи веодрживост већег броја фолклорних играча студената који немају виших амбиција у даљем проширивању свога зиања о народноЈ игри и да Је краЈњи домет њиховог рада приредба. Не увек * израженог квалитета. Већ дуже времена наша културно уметничка друштва преживл>аваЈу кризу коЈа Је сада изгледа дошла до врхунца. Настављање досадашњим путевима не би ништа поправило постоЈеће стање чак и уз идеалн матери Јалне могућности. Ради се о потреби квалитетне промене у начину рада и организовања. Такође се никаквом одлуком одозго не може изменити постоЈеће стање. Прво треба променити схватање о томе: каква треба да Је културно уметничка делатност по факултетима, како треба да делују групе које се баве уметничком делатношћу у разним њеним видовима, и какав треба да Је однос тих група према захтевима осталих студената и обратно. Приредба, фестивал или концерт не смеју да буду повод и покретач рада и мерило посто Јања Једног културно уметничког друштва, сск ције или групе. Кампањска припрема приредби и рад од иступа до иступа, могу само. негативио да утичу на квалитет. Полазни полет за рад треба да се нађе у тежњи за усавршавањем и уздизањем појединаца и секција у дотичноЈ грани уметности. Ширење видика у кругу те области и остваривање даровитих снага Иступ пред публиком може доћи једино као врховни израз већ постиПнутих и одређених квалитетних моћи. Само у том случају могу ,се задовољити захтеви публике и подићи самопоуздање чланства. Наша студентска публика и обавезни први иступ пред њом треба да буде мерило: могу ли се портављати већи захтеви и иступати на другом месту. Ако овако поставимо ствари, а друкчије их поставити не можемо, онда Је једино здраво решење: дуготраЈна, упорНа и систематска бор ба за остзариваше наших циљева. Јер, оваЈ процес, квалитетна промена и не може настати у једном тренутку. Отуда сматрам да се оргакизационим мерама не може мгного учинити. Требало би поћи од већ познатих форми и облика уметкичког деловаша, од постојећих културно уметничких друштава, Јер су она, и оваква каква су, ипак окупила приличан броЈ људи коЈи желе и који се живо додируЈу са понеком граном уметности. Ту, у већ постоЈећим условима, са већ достигнутим материјалом, треба повести борбу у два правца: прво, да се учине квалитетне промене у досадашњем раду, и друго, да се остваре и они облици коЈи су досада били запостављени а за чиЈе постојање налажу обЈективни услови. Тек после свог процеса, по темпу и дубини његовог одви Јања, по резултатима, можемо да донвсемо и одређене закључке организационе природе неопходне за даљи развоЈ. Ако би оваЈ чланак послужио као потстицај на ширу дискусиЈу о решешу актуелног питаша уметничког рада на нашим факултетима, или ако би допринео разви Јању Једног ширет схватања он Је испунио своЈу наменуГ’

Ср&ан МИТРОВИЋ

ЗОРАН ПОПОВИЋ: МОТИВ ИЗ ЛЕСКОВЦА

Финале

Тренутак касније неко је запевао са обале тихо u сањиво. Прегргит звезда одроии се у воду и међу камење. Са расхлађених литица сјури се поздрав облака и минулог сунца Ноћ. Неко је дуго певао са обале. Затим је заспао. Заспало је и камење и дрвеће и шкољке су заспале. И ceu су сањали песму са обале. Заспао је и плавокоси дечко. Плавокоси дечко је јутрос крао смокве. Плавокоси дечко је газио цееће и рдзбијао најлепше шкољке. Плавокоси дечко је извадио рибу из воде м ставио је иа сунце. А онда је и он заспао. 4 И сањао је пласокоси дечко како седи на високом белом облаку и игра се пиљака са звездама.

(Одломак) Арса ЈОВАНОВИЋ

PRO et CONTRA

levi rakurs

„Zemlia“ lO U Muz e ju kinoteke: poezija. »Zemlja«. Aleksandar Dovženko, seljak učitelj, slikar, pesnik. Nikada nijedan čovek na filmu nije tako pesnički izrazio seljaka, kao Dovženko svoga Ukrajinca: stvorio je dramu slika koja govori o čistom i jednostavnom ođtrosu seljaka prema životu i smrti kao prirodnim činjenicama. Dostojanstvena sporost i

nepoverljivost, ali poštenje i v e ličanstvena prostodušnost, to su osobine njegovih seljaka. Sav u ekspresiji i simbolu, Dovženko je, ipak liričar i to je ono što je čudno i divno u ovom filmu: pozitivna osećanja i poetska afirmacija života i čoveka dominiraju pred satirom i karikaturom. O Dovženku ćemo pisati još i to će biti malo. „Rim u 11 časova cc 8 ' Veliki nesretni slučaj (rušenje stepenica sa stotinom devojaka) Đuzepe D e santis iskoristio je za tendencioznu ali umetničku akciju protiv sistema u kome vlada beda. Sa čovekom koji svake noći sanja novi scenario. scenaristom Cavatinijem, dao je suptilan mozaik slučajno i nasilno povezanih i ukrštenih ličnosti različitih psihologija. potreba, namera, želja i porekla, napravivši zanimljiv presek kroz italijanski građ. Sa puno malih čovečnih i nečovečnih detaja, tihe dramatike i životne atmosfere, na italijanski način pune i lirike i tuge, humora i surovosti. data je istinita filmska slika jednog događaja u savremenom Rimu. „Gospodin Ripoa cc 8 Klemanov London je najverniji Lonđon viđen očima stranca, piše britanska štampa. 2ene i konzervativni engleski građanin bune se. Ako. Ripoat Zerar Filipa je neverovatan, ali od mesa i krvi, mnogostruk, n e miran, tragikomičan. lako je njegovo donžuanstvo za osudu, gledalac ga ipak nekako neformulisano razume: shvati da je ovaj iskreno željan Ijubavi. „Mulen Ruž cc T Mnogi su se razočarali očekujući više, ali je film ipak lep. Na tihi prijatan način ispričan je tragičan život velikog slikara koji nije očekivao sreću od života, koji je bio zao prema njemu, koga je slikar za uzvrat aktivnošću svoga talenta obogatio lepotom. Zašto se ovaj film ne daje u, više bioskopa? „Ucenieni“ 6 Kriminalni film Mark Alegrea sa elementima socijalne kritike, prosečan u pogledu izražajnih sredstava, zanimljiv u pogledu sadržaja: kriminalno ucenjivanje tretira se kao objektivno uslovljena činjenica, übistvo ucenjivača kao human čin: Ijudi koje j e ucenjivač ucenjivao na osnovu znanja o njihovim prestupima, od reda su simpa'tični, bez đvoumljenja smo uz njih, protiv policije. Kako se bliži njihov kraj (u zatvoru ili popravilištu ili braku), film budi revolt protiv društva u kome se goni Ijubav, a sprovode interesi apstraktne nečovečne pravde. Završetak ie podređen toj pravdi: ipak је gospod merodavniii od nas da prosudi šta je pravda, kaže čestita gospođa koja je slučajno postala übica, ali se krila, grižena savešću, sve dok Je nisu otkrili. Da nema toga, film bi bio bez moralnog završetka, ovako je veštačkim krajem zagađeno ћгхтапо raspo loženje gledaoca, ali je film prošao cenzuru. „Alarm na iugu cc 3 Jadni stari Strohajm, čovek koji je dao velike uloge aristrokratskih Prusa-oficira! Pretpioslednji naš susret sa njim, bila je njegova uloga bivšeg velikog reditelja, sada dostojanstvenog sluge kod nekadašnje zvezde, u »Bulevaru sumraka«. Bilo je to pontfavajuća ali gorko istinita uloga. Sada u naivnom trećerazrednom legionarskom filmu, »Alarm na jugu« u nevešto iskonstruisanoj fantastičnoj priči, on igra nemačkog generala koji se još uvek igra rata ne priznajući poraz Nemačke. Veliko ime je zloupotrebljeno, to je žalosno, ali ne može se živeti ođ vazduha. D. M