Student

АЛАХАБАД

У Д А Н И М А ДОЛАСКА ТИТА

Уз посету претседника Тита пријатељским земљама

(Наставак са 1 стране) га Тита, одговорио је да он линно против друга Тита нема ништа. Уосталом, ја сам претседник Студентске уније и радим у њено име, без обзира како је моје лично мишљење. Међутим, сада је програм дефинитивно објављен и друг Тито неће доћи у Алахабад. Нас два Југословена се спремамо да пођемо у Бенарес, јер се проносе вести да ће друг Тито говорити студентима на Универзитету, а са нама и нски наши познаници који такође желе да виде друга Тита. • ТИТО ДОЛАЗИ ИЗ ЗЕМЉЕ СОЦИЈАЛИЗМА Без сумње, и сама Титова лич ност довољна је да изазове овако велики интерес код људи; сви коментатори у овдашњим но винама се слажу у томе да значај посете превазилази индиско југословенске односе и да би ова посета могла имати огромних последица за будућност света. Сви се они слажу да својом зна чајном личношћу и ваноедном моралном снагом друг Тито игра веома важну улогу у данашњим међународнтт политичким збивањима. Чак је и седмични лист „Thought" за кога се не може рећи да воли комунисте нашао за потребно да напише ове редове о другу Титу: „Инлија ће поздравити Мапшала Тита не толико као шеФа пријатељске државе, колико као вођу људи. ЧовЈек са заиста ма лим почетком, Тито је доживео каријеру и триммф у његовој зе мљи који се v Индији с правом oMaTnaiv несбичношћм и чудом. Каже се ла наоод тго*иlа воћу каквог заслужујр. Да би заслужили Маршала Тита. Хугослове

ни су бесумње морали поседова ти у изобиљу квалитете који чи не нацију заиста великом: патриотизам, издржљивост, упорну одлучност за добијање правде и жељу да живе у њој. Али, дато је то само једном изванред ном човеку да открије те квали тете у његовом народу и да их синтезира у сопственим принципима, програму и политици." Ко је други сем њега могао по дићи глас 1948 године, наставља лист: је да је овај рат био праведан и ми га таквим сматрамо. Али, праведан рат мо Ра имати праведан завршетак... Југославија одбија да буде монета у ичијим рукама у подели сфера утицаја." Последњих петнаестак година учинили су да углед Југославије огромно порасте у свету. Потврдила се истина коју су Југословени истицали да непосред на будућност социјализма у огромној мери зависи од исхода наше борбе против бирократског система СССР-а. Данас социјалистичка мисао продире у све слојеве света. Овде има веома мало људи који не би прими ли да је социјализам будућност

Индије. То је недавно изјавио и претседник Владе Нехру кад је рекао да у глави има дефинитивну слику социјалистичког друштва у Индији. Иначе чињеница је да се све водеће политичке партије Индије окрећу према социјалистичким или бар истичу у први план његове политич ке борбе да би обезбедиле подршку индиских маса. А то значи да је у мишљењу људи социјализам однео дефинитивну победу у овом делу света. То је други крупни разлог које чини посету друга Тита тако значајном. Јер он долази- из зе мље социјализма, која је прошла сличну историју као и Индија, која се борила и бори са сличним проблемима и коначно, јер он долази из земље која је из једне страховите борбе изнела неукал*ану част, социјалисти чку мисао и праксу.

Јозо ФРАНИЋ

Индиски гричар

ЊУ ДЕЛХИ: Зграда семикара УН

КРОЗ СТРАНУ студентску ШТАМПУ

Helsinki: Nacionalnj savez studenata Finske odlučio je da se povuče iz aktivnog član stva u MSS-u i da sa njime dalje održava sasvim ograničenu formalnu saradnju. Finski savez studenata je dosada bila jedina evropska organizacija van sovjetskog bloka u MSS-u. ~Luttes“. Pariz: O unutrašnjim ргоblemima koji stoje pred vladom Mandes Fransa dosta se u poslednje vreme piše i govori u Francuskoj. Između ostalih čuje se i glas studenata. Organ Francuske socijalističke omladine »Luttes« u broju od 25 novembra ove godine donosi članak pod naslovom »Mi očekujemo mnogo od g. Mandes Fransa«. Nakon izlaganja mnogobrojnih problema, kako materijalne, tako i političke prirode koii stoje pred francuskim studentima,

pisac članka se zalaže za izvesne mere demokratizacije režima studiranja pa završava ovako: »Studenti očekuju odgovor g. Mandes Fransa. On je sam sebe pretstavio kao čoveka koji zna da bira između dve stvari: ili da nastavi politiku sabotaže koju Је sprovodio njegov kolega Anđre Mari, ili đa povedp novu. progresivnu politiku. Zelja za ostvarivanjem ove politike, odraziće se u donošenju budžeta za narodnu prosvetu. Socijalistička partiia bori se već gođinama za takvu politiku i u Skupštini i van nje. .. Još jednom socijalistička omlađina poziva na uzbunu obraćajući gospodinu Mandes Fransu. Da li je on može čuti?«

Student Mirror

Posle jednogodižnje diskusije otvoren je novi koledž za žene u Kembridžu. Koledž »New Hall« se nalazi pored druga dva koledža za žene Girtona i Nevikama koji su osnovani рге osamdeset godina. »New Hall« sada ima 16 studenata. aii će na kraju treče godine imati 48. Mlade žene imaju studentski status i njegova regulacija nije manje va žna ođ statusa koledža za muškarce. Smatra se da če se ovaj koledž do 1960 godine гаzviti u jednu veliku školu.

PRED PRVU MEĐUNARODNU STUDENTSKU KONFERENCIJU O KULTURNOJ AKTIVNOSTI U LJUBLJANI

Učestvuju evropske i vanevropske organizacije

Како saznajemo u CO SSJ, pripreme za Prvu međunarodnu studentsku konferenciju o kulturnoj aktivnosti übrzano se privode kraju. Do danas su stigle zvanične prijave delegacija Nacionalne studentske unije Nemačke i Sara. Ovih dana stigli su telegrami iz SAD i Japana u kojima je najavljen dolazak njihovih delegacija. Nešto ranije svoj dolazak najavile su ј delegacije Grčke. Turske, Italije i Francuske. Predviđen je ovaj dnevni red konferencije: 1. Otvaranje konferencije., 2. Utvrđivanje dnevnog reda i procedure. 3. Studentska saradnja kroz razmene i gostovanja umetničkih društava i grupa i ргеко nacionalnih i mađunarodnih festivala. 4. Me đunarodno upoznavanje studenata sa nacionalnim kulturama pojedinih zemalja, organizovanjem međunarođnih seminara. stuđentskih turneja. izložbi ] slično. 5. Saradnja studentskih akademija za pojedine grane umetnosti- (pozorišnih, muzičkih. likovnih). 6. Mogućnost godišnjih studentskih konferencija za pojeđine grane umetnosti. 7. Festival za vreme pete međunarodne studentske konferencije. 8.

Publikacije u vezi međunarodne saradnje studenata na kulturnom polju. 9. Iduća međunarcdna konferencija o kulturnoj aktivnosti i 10. Razno, Službenj jezicj konferencije biće engleski i francuski. Delegacije čiji se dolazak očekuje 4 januara dočekaće na stanici pripremni komitet konferencije koji je delegatima pripremio van radnog dela zasedanja interesantan program boravka u' Ljubljani. Delegati će 5 januara posetiti Gradski narodnf odbor Ljubljane. Uveče Sa vez studenata Ijubljanskog univerziteta priređuje drugarsko veče. Sutrađan delegati, će pose titi rektora Ljubljanskog univerziteta. Trećeg dana boravka posle dnovnog zasedanja, delegati će razgledati grad, a uveče će prisustvovati svečanoj pretstavi Ljubljanske opere. Za osmi januar predviđen je obi" lazak Postojinske pećine i zadržavanje na jeđnom obedu intimnim programom u jednoj tipično slovenačkoj planinskoj kućici. Poslednjeg dana - konferencije CO SSJ priređuje delegatima svečani banket i drugarsko veče. 14. P.

ГОДИШЊА СКУПШТИНА КЛУБА ЗА УН:

ПУНА АФИРМАЦИЈА

Клуб за Уједињене нације студената Београдског универзитета одржао је у петак, 24 ов. месеца годишњу скупштину. Поред великог броја чланова скупштини су присуствовали Панта Тутунџић, проректор Универзитета, Нинко Петровић, претседник и Борко Стошић секретар Удружења НРС за УН, као и претставници студената из Загреба, Сарајева и Скопља. У реферату претседника Клуба М. Бељића, и касније у дискусији, истакнуто је да се Клуб за ову годину дана афирмисао како на Универзитету тако и у Удружењу НРС за УН чији је члан, и захваљујући активности својих чланова и свесрдној помоћи са стране, успео да стане на своје ноге. На Скупштини -је било доста говора и о конкпетним облицима делатности Клуба у овој години, која ће бити још разноврснија него до сада. На крају су додељене награде у књигама најактивнијим члановима Клуба и изабрана нова управа. П.

CTАPA ПЕСМА

Недавио смо на саветовању о међународним везама у Београду, на пленуму Централног одбора ССЈ и скупштини Савеза студената Београдског универзитета имали прилике да чуЈемо врло оштре и оправдаве кри тике неких појава у вези са ме ђународном активношћу наше организације. Ту је пре свега указано на претерано трошеље, бол.е рећи расипан>е друштвених средстава на многоброЈне често непотребне „научне" екскурзије које ни по свом циљу, ни карактеру не оправдаваЈу своју сврху. И баш ових дана када се очекује спровођеље у живот скоро донетих закључака о одласцима у иностранство, дешава се дљ неке организације не само да те закључке не спроводе у дело, него их и неодговорно крше. Навешћемо само два драстична примера тога неодговорног односа према одлукама органа Савеза студената. Иако Је друговима на Архитектонском факултету било познато како се и иа који начин могу организовати екскурзије и да без сагда сности Универзитетског одбора нико не може групно путовати у иностранство, они су ових дана припремили „научну“ екскур зију у Грчку у којој у три групе чествују 94 студента и шест професора и асистената. Оли ће за пет дана (I) боравка Солуну и Атини коштати заједницу ви ман>е ни вишс него 1,005.000 динара. Према информацијама из деканата Архитектонског фа култета овај новац им Је доделио Секретари Јат за бЈгцет НР Србије. Поред оволике суме нов ца, они. су понели и нешто суве хране. » И Музичка академија отпремила Је у Беч 36 туриста са око 130.000 дин. Отишли су да отслушају неколико кокцерата. Да су посетили Железник, или фабрику вагона у Паланци или које друго предузеће и себе при ближили онима који „куЈу* паре за нас све, а уштедили ту стотину хиљада за друге ствари корисније би било за заједницу у овој 1954 години. Не улазећи у то колико ће ове екскурзије успети и шта ће стотину архитектонаца за пет да на научити у Грчкој или музичари у Бечу, ми само постављамо питање докле ће се тако веодговорно расипати средства ко ја нам заједница даЈе за школовање и стручно усавршавање. Зашто другови из удружења Са веза студената нису о томе никога обавестили. И ва краЈу: да ли је Секретаријат за буџет нр Србије довољно размишљао о корисности акције коЈу финансира? Нико није и не може бити против научних екскурзија као таквих али ми не можемо, а да не реагујемо на чињеницу да се за једну петодневну турнеју даје тачно онолико колико би, на пример, било довољно да се за годину дана стипендира двадесет студената и да сваки добије месечно по 5.000 дин! Такође се можемо запитати када се већ ради о пракси и стручном усавршавању, зашто се опда по стојећа средства не употребе за друге сврхе: например за давање стипендије за специјализациЈу у иностранство или одашиљање мањег броја људи на научне екскурзиЈе на дуже време, тако да стварно нешто науче и пренесу искуства.

В. МИЋОВИЋ

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА