Student

20 MILIO ZA 15 DANA

(Nastavak sa 1 strane) Sem toga predlaganl su za pomoć 1 apsolventi sa zaostallh sedam ili osam ispita, a ima slučajeva da su za pomoć predlaganl i oni koji su već dlplomirali. A kada su sabrane cifre zahteva svih fakulteta dobljena je suma od prekko 11 miliona dlnara. Svoj đeo krivice u pravljenju ovakvlh spl skova imaju 1 organizacije Saveza stuđenata na većinl fakulteta. Univerzitetskl ođbor Saveza studenata je ukazao na nepravllnostl pri podell ove pomoćl, a Rektorat uvidevši da Je premašena planirana clfra, našao za shodno đa fakultetlma pošalje nova uputstva o pođell, s tim, Što je svakom fakultetu određena suma koju može đa utrošl. Međutlm, 1 ovo novo uputstvo nije izmenilo suštinu stvarl, sem što će biti izvesnih smanjenja ili ellminisanja iz splska pojedinaca. Po našem mlšljenju ostaje i đalje Činjenica da Je ovakva pođela pomoći apsolventima nepravllna. Rektorat je đao obrazloženje da će pomoć đa deluje kao stimulus za brže diplomiranje, a to značl da će übrzo otlćl u ptivređu stotine novih vlsoko kvalifikovanih stručnjaka. te da će to biti, u neku ruku, uzvraćanje društvenoj zajednlci za ono što apsolventima daje. М1 smatramo da u ovom slučaju pomoć nije stlmulus za brže diplomiranje. Na prvom mestu dolazl ova primedba; pomoć su đobill 1 onl apsolventi kOJI godinama imaju jeđan ili dva ispita. 2a njlh će ova pomoć izgleđatl kao posebna molba, 1 plata istovremeno, đa likvldlraju te ispite 1 uzmu điplome. Sem toga, ml zameramo.zašto su apsolventi iz 1554 godine Još u oktobru 111 novembru sklnutl sa spiskova stlpendista a sađa se daju ogromne sume novca da se ne bi »ugasill krediti«. Novac Je pođeljen. Ovu grešku Je nemoguće ispraviti. Ostaje nam samo đa apelujemo da se ne ponovi ovako šta, đa se stipendijama 1 uopšte eko_ nomskim problemima studenata, a 1nto tako i trošenje državnog novca prilazi sa više sistema I plana, studioznije 1 celishođnlje. M. S.

Годишња скупштнна здрасствено потпорког удружења

(Настлвак са 1 стр.) периоду када су и потребе (болест, одело) знатно веће него раније. Скупштина је решила да треба свим силама радити ка осамостаљењу секција ЗПУ на факултетима у смислу њиховог учвршћења као основних јединица Удружења. Скупштина је дошла до закључка да је то најправилнији пут да се удружење афирмира међу студектима. Досада су овом удружењу студенти врло мало знзли. Нису знзли његов карактер и задатке. Чак многи нису знали ни зашто при упису семестра уплаћују оних 200 дин. Један дискутант предлаже да се на овој скупштини дискутује о начину усељавања у студентске домове, а други износи да на његовој академији помоћ дели један члан одбора удружења студената. Читава збрка je досада владалаотуда што су руководиоци секциja ЗПУ радили по свим економским питањима од поделе стипендија деканата до усељавања у домове. Тиме су они постали економско секција удружења Савеза студената. па je за већину студената изгледало дз помоћ добијају од економске секције. У духу закључака годишње скупштине Савеза студената Реоградског универзитета, сваки факултетски одбор удружења треба да формира и организационо учврсти економску комисију којз he бити дужна да води рачуна о економским проблемима студената. да даје предлоге ехономском одбору Универзитета у решзвању студеитских економских проблема, једном речју да води економску политику на факултету. Јасно је да секција ЗПУ i треба да сзрађује са овом економском комисијом али она мора да буде самостална организација, а то ј значи да и по саставу руководства ! мора да буде одељена од екочом[ ске комисије. М. С.

STUDENTSKI DOM NIJE HOTEL

(Nastavak sa 1 strane) sentimentalnost, samo kolegijalnost i drugarstvo shvaćeni nakaradno. Možda je uzrok svih ovih i mnogih drugih pojava u nedostatku brige svih za dom, njegov ugled i prosperitet. Jedan govornik reče da se mnogi u domu ne osećaju drukćije nego kao u hotelu. Oni dom shvataju kao prenoćište kao krov nad glavom. Njih se ne tiču problemi doma. Jedino $u u stanju da postojeće problem e ućine još težim. Ako je tako, gde je onda samoupravljanje? Da li se samoupravnost iscrpljuje time što upravni ođbor sačinjavaju izabrani studenti. Рге bismo rekli da je to početak samoupravnosti, samo prvi korak koji pretstavlja bazu i realnu mogućnost za aktivno učestvovanje svih članova kolektiva u upravljanju. Ali mogućnost nije istovremeno i stvarnost. Posle tri godine tapkanja u mestu, vreme ie da se pronađu načini za ostvarenje pune samoupravnosti. U domu »Ivo Lola Ribar« svakako nije najizrazitije to da brigu o domu vodi samo onaj najuži krug Ijudi koji su na to pozvani funkcijama u upravnom odboru. Ovde su, za razliku od ostalih domova, i dosada, bar aktivisti $а fakulteta, aktivno učestvovali u pripremanju i donošenju važnijih odluka. Pa ipak to su još uvek samo pretstavnici a ne svi studenti, Ovaj problem postavljamo ovde, јег smatramo da »Lola« po snagama kojima raspolaže i dnsjim realnim mogućnostima, može da bude taj u kome će se uvlačenje studenata u upravu prvo ostvariti Da li će to biti putem organizovanja sekcija. aktiva (po fakultetskoj pripađnosti), da li učvršćenjem . osnovne organizacije SSNRJ ili na neki drugi način sporedno je pitanje. Posebno mesto u diskusijl zauzela je analiza odnosa upravni odbor upravnik. Upravniku je prebačeno da ne izvršava odluke upravnog cdbora, da podleže uticaju administracije, da je nedovoljno energičan prema osobIju, đa nepravilno vrši raspored na radna mesta itd. Posebno mu ie zamsrano što popravka instalacija i čišćanje zgrade nije izvršeno na vreme. Nemamo mogućnosti, a ni potrebe da ulazimo u istinitcst ovih primedbi. Iznosimo ih ovde kao informacije. Isto tako. informacije radi, napominjemo đa upravnik nije ništa rekao na sve ove primedbe, da uopšte nije učestvovao i diskusiji (neuobičajeno za našu dosadašnju praksu), a kako je izveštaj pretsednika upravnog ođbora sadržavao finansiski đeo reč upravnika se na skupštini uopšte nije čula.

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКА

СЛАБ РАД СА ПРВИМ ГОДИНАМА

На природно-математичком фа култету, од почетка школске го дине почела је жива активност на пољу ове делатности. Претседник Удружења Савеза студеката каже: „Одмах после изборне конференције' одбор Савеза студената је усмерио идеолошко политички рад у два правца". На предавања и дискусионе састанке за студенте читавог факултета у оквиру секција Савез а студената. Одбор Удружења је организовао за све студенте предавања: „О комуни" и „Наша спољна по литика", са посебним освртом на нормализацију односа са СССРом. а до краја овог семестра одр жаће се предавање „Титова посета Индији". Ова предавања су била масовнл посећена од стране студена* - - владало је живо интересовање слушалаца. који су поставили велики број питања предавачу. На основу тога може се закључити да су оваква предавања од велике користи. Идеолошко политичка активност је по секцијама била нешто другачија. Ове секције којих на овом факултеТу има десет, планирале су по два-три предавања у овом семестру. Јгрже професори, наставници или студенти. Досада су одржана предавања tmn дискусије (јер по по неким темама се држе само дискусије') из области друштвених наука, код математичара ..Декаот као филОзоф и математичар"; код механичара „О изворима сазнања“, код Физичаоа и хемичара „О материји", У плану cv за оваl семестао Iош нека предавања. као ..Дшалектичнлст модерних Физичких теорита". затим „Развоl матепиталистичке филп_ бофске мисли од антике до XIX века“. Посебно су опганизоване дгискусиlе по неким питањима из на ше унмтраичче политике и то ..О комуни", „Основне карактеристике Iугословенске псивреде и њене везе са иностранством". Постоји једна врло лепа Форtoa рада на овом факултету. To ty тзв. стручни клчбови на коlи ма се држе прелавања везана спепијално за струку студената. Друштвени клуб свакодневно ради и располаже са важнијим листовима и неким друштве ним играма. Но, то је недовољно, па је потребно обезбедттги ви ше дневних листова и часописа, а смањити друшгвене игре. јер постоји групица студената који читаве дане проводе играјући ове друштвене игре. а и не погле дају дневну штампу сем „Спорт“ Они онемогућавају рад онима ко ји би стварно желели да се у друштвеном клубу упознају са дневним догађајима. РАД СА ПРВОМ ГОДИНОМ Већина секција досада није извршила учлањење студената првих година у организацију Са 1 веза студената. Поклања се врло мало пажње раду са новодошлим студентима. Математичари су једино решили да треба да одржавају посебне састанке са првом годином да би им помо гли у раду. Први семестар је на измаку. а ништа се није предузело у том смеру. Они то мотивишу тиме да не могу да скупе „бруцоше". што помалу чудно звучи. Има тешкоћа те природе, само то ке би било оправдање за недовољне резултате.

Р. СМИЉКОВИЋ

ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИ РАД НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

ПОДЕЉЕНА ДЕЛАТНОСТ

Имамо ввлики број студената, око шест хиљада, и седамнаест секција рекли су ми другови у факултетском одбору. Због тога смо само један мали део идеолошког политичког рада централизовали. Кроз предавања, која организујемо два до три пута месечно, третираћемо најактуелније политичке догађаје, како унутрашње, тако и спољне, а затим и наше најважније економске проблеме. Прво је било предавање дру гз Ђерђе о новим појавама у совјетскот политици. У наредној недељи биће предавање друга Ђурице Јојкића о комуни. Даље је на дневном реду друтптвени план за 1955 годину. односи Југославије са азиским земљама. Овим предавашима присуствује 300—500 људи и ми смо тим бројем задовољни. Читава остала делатност, у првом реду разрала теоретских гтитања марксизма. у већој или мањоl мери гговезано са наставом, оријентисана је на групе. РАЗНОВРСНОСТ ФОРМИ И НЕКИ ПРОБЛЕМИ Бројније групе показују већу активност. Почев од разраде разних стручних питања. што није издвојено од идеолошко политичког рада, па до преда-. вања са дискусијом, дебатних клубова, литерарних секција и књижевних вечери. На мањим гоупама је ситуаци,lа слабија. Ту би спадала археолошка, оријентална. класична. У току прогале године код њих скоро ниie било идеолошко политичког рада. Колико ,ie било активноети у оквиру удоужења, она је чисто стоучног капактепа. Па поедавањима за читав факултет ппоцентгално 1е наlмање учешће студенатч баш са тих група. Али ни ово rrnie универзално ппавило. Албаноло'шка гоупч. наппимер. имз само стллеиата. али на њоl постош сваколнеина политичка активност и веловно поаћење и тоетиоање ут г гплтт'т- и спољних политичких проблема. АКТУЕЛНОСТ На гоупи енглеског језика лоугови настФе. ла csoiv активттосл порпжу што више са ствао ношћу. На пославањм о rr>v”ГТЧе тт пт>Т TTMOKVCHia jg била воло К'Г'Т’4. Колективно су

посетили Железник, да би се упознали са процесом производње, а у разговорима са члановима радничког савета и са проблемима управљања. Може се слободно рећи, да је овакав рад привукао већину студената. ЗАЈЕДНИЧКЕ ИДЕОЛОШКЕ ДИСКУСИЈЕ Од старих активиста на овом плану, другова са филозофске групе, с ггравом се очекују резултати. Ове године њихов дебатни клуб организовао је две дискусије. прву о Марксовом економском учењу. Два састанка су била истгуњена предавањем и ггитањима, на које je одговарао предавач Р. Давидовић. Студенте су интересовала noleдина питања овог згчења у савременом светлу; питање осиромашења радничке класе, закон вредности и Фетипгизам робе данас. Штета ,1е што ова дебата није била гаире попз тлаоисана. То би привукло већи број студената са осталих факултета. Друга дискуси,lа. о пленуму књижевника. углавном о рефератима Коса и Крлеже, привукла je и Iедан број студената са других факултета. Живе дискусије. као. рецимо. раније о комуии, није било. У штампи није било довољно материјала и морало се скоро искључиво ослонити па излагања апсолвента Лукића. С обзиром на интересовање за ову тему. дискусија ћс се наставити кад материјали булу отштампани. ГТосле предавања о савремепим социјалистичким покретима у свету. за почетак другог семестра припрема се лискусија о проблему личности. Није ли ова тема идеално повољна. да окупи студенте и са других факултета, у првом оеду Поавног, и да заједнички буде обрађена? Један облик сарадње већ је остварен са Медицинским факултетом. Студенти филозофије одржали су два предавања из циклуса о неким питањима историског и дијалектичког материјализма. а ло краја семестра у плану су још три. Љ. Р.

Слика недеље

Сава Анђелковић

МЕНЗЕ СУ ПРЕОПТЕРЕЋЕНЕ И ЧЕКАЊЕ „НА РЕД" ЈЕ ЧЕСТА СЛИКА

Снимио

ГДЕ ЋЕ СТУДЕНТИ ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ДОЧЕКАТИ НОВУ ГОДИНУ

Мада ће на скоро свим факултетима бити организован лочек Нове године студенти Природно-математичког факултета неће, како изгледа, дочекивати у својим просторијама. Припреме су почеле на време, али деканат факултета није лозволио својим студентима да кописте просторије факултета. Ради се о томе да је одлуком Ректор>ата дозвољена употреба факултета за студентске прославе само у дане државних празника или када одобри де”^чат. Тако ће студенти природно■*атематичког факултета. изглета. морати да дочекују Нову гопину на ттпугим местима, и зато io потребгто мпого више новаца.

С. РАЈИЋ