Student

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

KOJIM PUTEM

ТЈ planlnskoj kućl koja se nekada (kao verovatno јоб 1 hlljade druglh) zvala Adolf Hltler na ПOO m. vlsine, na tzl sata hoda od najbllže železnlčke stanice, naSlo se 25 atudedata Iz Nemačke, Auatrije, Holandlje, Norveške, Danske, Francuske, Indije, Burae 1 Jugoelavlje da bl dlskutovali o oblldma focijallzma. Onl kojl su primill pozlvno plsmo očeklvall su vlSe od ovoga semlnaга naročlto u pogledu sltuaclje u NemačkoJ. ВШ su nalme najavljenl neki vrhunakl rukovodlocl 1 teoretlčari SPD-a. U tom pogledu učesnlke je očeklvalo mado razočarenje. Rukovodloci SPD-a. su izoetaU i tako su se etudenti nažli saml u diskuslji oko ovih problema, a pogotovo u dls kusij! o NemačkoJ. Na dolasku ođmah su me obavestili: Glavna se bitka vodl između mar ksista 1 ’-eformista, nekl su rekll čak 1 revizlonlsta. Pitao sam ko Je ko'. Nosioci reformizma su Skandinavci, Netnci đrte sredinu, Austrijancl 1 Holanđanl su (na aeminaru) markslsti. Indusl su gandisti i marksisti, Burmanac, budlsta i marksista. Dlskusija Je prema sastavu učesnika obečavala da bude interesantna ona je dala vifie nego Sto se moglc nadati.

Sa socijalističkog seminara u Nemačkoj

Zvanična dlskaslja ... Ta diakuslja nije iznosila, zv&nične stavove raznlh partija (naprlmer, izUбпо Je đokazivati đa Je Austrlska socljal-demokratska partija daleko od toga da bude markslstička,) već stavove učesnlka u semlnaru. Ona Je blla zvanična utoliko ito se odrtavala za vreme sednlca. Prvog dena semlnara bio Je predvlđen referat o Jugoslavljl. Svi ti Ijtfdl su znali neito o Jugoelaviji ali to Je bllo prlllčno malo. Tako Je proiao Cltav Jedan đan, prepođevna 1 popodnevna sednlca, posle referata u odgovaranju na postavljena pitanja. Pitanja su se kretala od najopStiJih, kao Sto Je naprimer spolj na polittka Jugoslavije, poljoprivreda, planlranje u Industrljl Itd., pa do vrlo konkretndh ... Podela zarada, sastav 1 kompetencije radničkih saveta, Skolskl savetl Itd. Tek drugog dana pristupilo se đlskttsiji o Jugoslavljl. Tu Je osnovni problem blo tzv. Jednopartlskl sdstem, zaftim uloga partije, problem Javnog mnenja, problem demokratlje. Na problemu đemokratije Je uop Ste največa bltka vođena. NJu Skandlnavcl shvataju kao krajnjl cilj 1 kao jedino moguće 1 dopušteno sredstvo u borbi rađnlčke klase. Norvežanin Olaf, naprlmer kaže: »Svaki narod zaslužuje onakvu vladu kakvu ima. Јег Je on sam izabrao!« I nemačkl narod Je zaslužio Hltlera? Nije ga on izabrao . .. Znači buržoazija može na svakom koraku da kršl zakone 1 ustave a mi treba da se množimo da blsmo biU đovoljno brojnl, za glasanje 1 za klanlcu! m Na to nlje bllo ođgovora! NJlhova teorija Je, da treba narod vaspitavatl 1 Skolovatl kako bi dn uviđeo pređnoetl sodjallzma, da glasa za socijal-demokratske partlje, kako bl one onda uredile državu. Logična posledica toga Je da Je nji hova koncepcija socljalizma, osakaćena izbomim koncesljama, okušajima okupljanja sitne buržoazlje, a kada dođu na vlast, brlgom za prlkupljanje glasova za sledeće izbore. Ta skandlnavska koncepcija svodi se na tzv. socijalizam »hleba i putera« za svakog 1 problem Je zapravo u tome, što Je taj cllj u skandinavskim zemljama sada uglavnom postignut. kuđa sada? To pitanje 1 oni sebl poetavljaju! 0 eksproprijacijl Jasno nema JoS nl govora. Ako se i prihvati da su te ze mlje evolucijom došle đo izvesnih so cijalističkih ostvarenja, onda se plr tanje Još oštrlje postavlja u kom pravcu sada okrenutl taj evolutlvan razvltak. Onl kažu: *mi možemo đa dođemo đo soclJaUzma sa gazdama 1 kraljevlma, all bez bede«. Ispada

skoro, da Је nestanaik prosjaka krajnji cilj socijalizma. A ima li kod vas klasne borbe (diskusija o Jugoslavijl se pretvorila u opštu điskusiju na dva fronta). Nema, odgovaraju oni. A štrajkova .. .7 Manjih, s vremena na vreme ... A Sta eu štrajkovi? Pa nlje to klasna borbat Klasna borba to je sa barikadama, revoluclja. Opštl smeh marksista. Peter, student prve gođdne prava iz Graca, koji sedi đo mene kaže: Eto, to su plodovl revlzionizma, ne znaju IJudi nl šta Je klasna borba! Savršenstvo đemokratije Je, vele onl, višepartiski sistem, tako da svako može da se opredeU. Kao odgovor đolazl naša argumentacija o vlšepartiskom slstemu, o bespartijnom sistemu itd. I tako nastavlja se diskusija na đva fronta. U pogledu marksizma seminar Je blo veran odraz diskusije koja danas vlada u mnoglm socijalističklm parttjama Evrope. Protivnici njegovi zastupaju uglavnom sleđeća mišljenja: Marks Je dao, dobru i korisnu analizu kapitalističkog društva XIX veka. AU ml se danas nalazimo u XX veku kapitalizam Je pcstao »bolji«, situacija se Izmenila. Ta argumentaclja nije daleka ođ raznih buržoaskih ekonomlsta i teoretlčam. Nlje mali broj među njlma kojl Marksu te zasluge priznaju, all ta se tvrđnja ustvarl svodi na to da marksizam treba danas u staro gvožđe baciti. Dalje, i na semlnaru baš ,1 kao u nekim socljalističklm partijama najJači argument protiv marksizma Je stanje u SSSR-u, Јег kažu onl: »Eto rezultata marksističke teorije«. Najzađ, problem demokratije 1 геvolucije stalno se vraćao u diskusijama. Јег pobomici tzv. demokratlje su tvrdili: »рге svega demokratija, dakle ona Je obUk vlađavlne kakav na(Nastavak na strani 6)

kroz stranu studentsku

Krajem oktobra ogromna lavina snega Siroka oko 300 m sručila se niz padinu planine Fujl sa vlslne od 1500 m. Tom prilikom zatrpala Je 17 ođ ukupno 60 japanskih studenataalpinista koji su se tada peli uz Fuji. To je najveća katastrofa u Istorijl japanskog alpinizma ođ 1868 godlne kada je na istoj ovoj planinl poginulo 16 planinara. Od 17 zatrpaalh stuđenata nađeno Je samo četlrl. Nastradall su studenti *za unlverziteta iz Tokio, Keloa i Nipona. • JAPAN. Sve slabije zdravstveno stanje siromašnih studenata koji rade da bi mogli đa studiraju, postao Је ovde ozbiljan problem. Ustvari, u nekim krajevima se pojavlo pokret za zaštitu ovakvih studenata.

ali joS nije đostlgao veće razmeee zbog neđostatka novčanih sređstava. Mlnlstarstvo prosvete Je počelo da planira osnivanje Sistema zđrastvenog osiguranja za studente, počev ođ 1956 god. Novl plan je predložen u saglasnosti sa ozbiljnim zahtevima iz svlh đelova zemlje, • Odelenje biroa potpornog udruženja studenata u Osaki donelo Je odluku o osnivanju stndentske obaveštajne agencije. Ođluka je donesena posle savetovanja pretstavnika šest najvećlh unlverziteta. Prema objavIjenlm planovlma, glavnl zadatak novoosnovane agenclje Je da pomogne studente nalaženjem odgovarajućlh mesta 1 đa Ih preporučl za službu. Studentska unija prefektnre n Osakl I Uđmženje slobodnog rada n Osaki stl, međntim, došll u sukob sa vlastima smatrajučl da ovakva služba pogoršava uslove života studenata koje će otsada smatrati običnlm radnicima. Za daljl razvoj ove stvari vlada veliko interesovanje.

"LUTTES“

FRANCUSKA. Organ socijaHstlčke omladine Francuske u jednom od svojih poslednjih brojeva donosi članak »Socljallstička doktrina u vezl sa fizičklm vaspltanjem« u kojem se zalaže za svestrano 1 harmonično vaspitanje omladine. Pošto je n ovom člankn istaknuto da »nema gore štednje od šteđnje na narođnoj ргоsveti 1 vaspitanju omlađine« izložene su 1 glavne tačke programa socijallsta u oblasti fizičkog obrazovanja: 1. fizičko obrazovanje 1 sport n školi I na unlverzltetu, 2 fizičko obrazovanje pre 1 posle škole, 3 kolonije za letnji raspust, 4 slobođno vreme 1 građanskl sport, 5. oprema.

Још један облик међународне студентске сарадње

Разменд стручне медицинскс штампе Тек су прошла непуна два ме сеца од међународне конференције о културној активности студената у Љубљанк, а већ су се почеле остваривати поједине нажт одлуке. Једна од одлука је била и осниванл Бироа за размеву информацмЈа. Тако је при Јзггословенском комктету Удружеша студената медицине, основав биро’за стручну медицинску штампу на иницијативу стручних медицинских часописа „Медицински подмладак" са Медицинског факултета у Београду и „Медицинар" са Медицинског факултета у Загребу. Биро Је основан са задатком да, с једне стране, врши размену студентских стручних пзгбликација, првенствено чаоописа, а с друге стране да у својим постојећим часописима објављује наЈвахније делове појединих радова из примљених публикација. Директнмм контактом са редакцијама објављивали би се и у целини поједини радовн од већег интереса. На исти начин би ое тамо слали и радови наших студената. Бнро је досада ступио у везу са сличним телима у Турској, ИндиЈи, Бурми, Енглеској и ФранцускоЈ и са њима се врши интензивва сарадња. Поред овакве сарадње, постоји иницијатива и за покретање Једне међународне нубликације, која би излазила сваке подине, а у којоЈ би се објављивали нај бољи радови појединих националних организација. Досада су решени основни проблеми за покретан>е овс публикације. Тако се Турска пационална организација прихватила уређивања, а холандска штампања, дов су послати неки радови наших студената. Оваква сарадња ће у сваком погледу бити од велике користи не само за стручпо уздизање бу дућих лекара. neh и за међу собно упознав? » т с

М. ПОПОВИЋ

PLANOVI ZA LETO

Kamp u Dubrovniku Usavršavanje stranih jezika

Organizacije које se staraju da orr.'idina što uđobnije provede ieto već su se dale na posao- Tako је i Bir'* za mcdunarodnu raz menu n m’adine i stud'nota Jugoslavije koji redovno u lelnjim

mesecima organizuje viže letovališta, prihvatnih centara u gradovima. tumeja kroz našu i strane zemlje. već izdao svoj plan. U лјелгш cen*r,Vno me'to zauz:maju, mnogim našim i stranim stu-

dentima već dobro poznata kampletovališta u Kraljevici i kraj Za dra. O uslovima u njima za odmor i osveženje, za organizovanje društvenom i zabavnog života najbolje mogu da kažu oni koji su tamo makar jedanput bili: obilna ishrana u kuhiniama letovalištima. potpuni sanitarni uređajL tereni i rekviziti za razne sportove, izleti u obližnja turistička mesta itd. Studentima se ovde pružaju i mogućnosti za izučavanje stranih jezika pošto će u letovalištima zajedno sa njima boraviti i stranci. tamo će biti organizovane diskusije (eventualno i seminari o najrazličitijlm pitanjima. U Planu Biroa za ovo leto posto ji jedna novina. Umesto dosadešnjeg kampa u Baškim Vodama. otvoriće se novi u samom Dnbrovniku, u parku dvorca »Rašice«, sa plažom na Lapadu. Sva letovališta će biti otvoreпа 1 jula ’ radlće đva me c eca. zuzev onog u Zadru koje će biti ‘

zatvoreno u prvoj polovini septembra. Dnevni pansion u Zadru i KraIjevici iznosiće 380 dinara, a u Dubrovniku 450. Grupe ртеко de set studenata uživaće određeni popust. Grupne prijave za letovanje Biro već prima, dok će se pojedinačne moći podnositi tek posle 15 maja- Mesto će se smatra ti rezervisanim tek po uplati 20% ukupne cene boravka. U toku leta Biro će se prihvatiti i organizovanja tumeja kroz našu zemlju prema željama poje dinih grupa. Da bi se one izvele što uđobnije. Biro će u svim većim gradovima i turističkim mestima organizovati prihvatne centre. M. P.

Za vreme ručka u Jednom letovalištu