Student

Драма позоришног радника МАРИЈАН МАТКОВИЋ „НА КРАЈУ ПУТА“

Маријан МатковаА је, посматрајуКи савесио м проницљиво наше пространо драмско стваралаштво, уочио неке од главних облика испољаваља његове малокрвнооти. Ограничивши се на ужу област сценске обраде тема из окупације и борбе против окупатора, сагледао је још јасниje недостатак интиммих, ситно људсккх садржаја, црнобело третирање ликова и формалну демодираност које мрзну наше розорнице. Овај одлични познавалац технихе драмског ггисања и савремеие стране драматургије, решио се да капише „На крају пута“ као почетак пута ка једном новом, узбудљивијем и при снијем гтриказивању наше најновије историје. Сем те племеиитс и поучне тежње, не може ое, нажалост, >*становити ауторова дубља уметничка потреба да напише баш ово и овакво дело. И онај малопре наглашени закључак у последњим сценама (Можда ћемо некада имати времена да посветимо пажњу судбинама појединаца каже отприлике једна ОД личности. Сада Je дошло време за то тврди, пишуКи комад писац и за драму као што су већ учинили роман и приповетка), то експлицитао објашњење, иако објапгњава зашто je Матковић уогтште писао драму не говори о томе зашто је писао о Неди Горски и Жарку Жупану. То су, иако очигледно најглавкије, најсложеније и најпротивуречније личности, само инструменти једног заплета који снажно делује док они ипак остају навијене лешине. (Рецимо, изванредно непоетично иапнсан, режиран и бдглумљен први састанак у парку). Самим тим што хоће да нас дубље упозна са својим личностима, ггисац то мора учинити уверљиво, потпуно. дајуКи их свестране, па наравно и противуречне као и све људе. То одбациваше клишеа за црно-белу штампу нарочито одликује МатковиКа. Он тежи не само да главна лица обележи са што више обичних детал>а који Ке при крити њихову природу луткица за драматуршка вежбања и пробе, него се лаКа озбиљног, тешког посла да досада снежнобелог (и уштирканог) партизанског коиссара и немогуКе црног усташког пуковника учини земаљским људима. Али, та унапред смишљена, спољна намера није могла да доведе до целовитих, пуних личности. Не постоје иикакви рецепти за прављење таквих ликова, оне извиру из правог умстничког дожив.ља.ја. Потресна тајна стварања личности блиске животу не лежи као што )е то веК овде једном показано ни у механичком мешашу поменутих супротних бо)а. Рикард Дорић )е свучен са разумског, хладног престала уобичајеног комесара у дат му )е унутрашњи, личми покретач; емрт његове драге, Еме. Не нека апстрактна приврженост борби, веК та) интнмни разлог чини га нетрпељивим према људима друкчије природе и друкчије судбине. Написавши ово, заиста се чудим како )е ипак комесар Рикард могао. и поред савссне интерпретације Јозе Лау рсичиКа, да остане укочена, од писца делегирана личност чи)им прилепљеним исповестима тешко верујемо. Још бољи пример оваквог калемљења )е усташки пуковних Пуиељски. веК добро познати лепи. обларени. цииични негативац. Верујем ла ie сВаког љубитсља позоришта који има ра-

дозиао дух морала и досада занимати трагична позадина, унутрашњи живот тих одвратних људи, ко)и, грабеКи много а не добивши отсшта, пропадају у последшим чнновима. МатковиК )е ту по)аву код Пуцељског, то не задовољство собом, гађење и изгубљеност покушао да д& у )едном монологу усташког пуковника у коме ова) ода)е своје обичне, детиње, младиКске стрепње, наде и разочарања. Па ипак, само )е ретко интелигентна и богата глума Бранка Плеше учинила да овај прилепак не отскаче грубо од осталих делова улоге. „На кра)у пута“ )е, у техничком погледу, освежење за нашу позорницу. Драма )е писана у два дела. Први део )е нека врста претреса за време кога пред ДориКа као иследника иступају жртве нађене у рушевинама Мирковца. Мртви љубавници (Неда и Жарко) труде се да га увере да права истина не одговара о«ој коју му пружају материјалне чињемице и његово расуђивање. Потпуно објашњење гледа се у другом делу који, уобичајеним драмским поступком, слика кра) овог непријател»схот упоришта. КоришКење нових изражајних могућности у многоме )е помогло снази, а нарочито занимљивости драме. Међутим, тумачење Дорићеве ви зије смом не само што даје утисак да )е писац устукнуо у својој формалон) напредности, него и мути смисао комада; до коначног. правог објашњења Нединог и Жарковог животног пута комесар )е дошао у сну, то је једна хипотеза искрсла у вре ме када je мислена делатност на иајнижем ступњу. Сценским условностима нису потребна таква оправдања. Редитељ Мирослав БеловнК по светио )е овој домаћо) драми велику пажњу. ОтстрањујуКи, у договору с писцем, све несценичне делове текста, остварио )е напету претставу. Ипак, стиче се утисак да )е први део, нарочито ременисценције, могао би ти и богатији слободнијим и живљим решењима. Нарсчито )е било тешко физички претставити мртве у првом делу. Осветл»авање рефлектором једно )е од најприхватљивијих решења. Натпросечна глума )е најсветли)а тачка последше премијере Југословенског драмског позоришта. Поред одличног Бранка Плеше. највише живота донео је Јожа РутиК. Његов сатник Хорват )е сочно сстварени унтер официр ко)и )е дисциплиновано служио три војске. Страхиња ПетровиК. газећи понекад сувише у сво) шаблон, укусно доноси излапелог домобранског генерала Лукића, с Хорватом на)уверљивије написану улогу комада. Ивица Танхофер сигурно игра понемчену загребачку даму. Партизани (Драгомир Фелба, Марко ТодоровиК и Душко Стефановић) су задовол>ава)уће остварене епизоде. На последње место долазе тумачи главних улога. Очигледно нерасположена Олга Спиридоновић и нервозни Зоран РистановиК нису удахнули живот у своје исконструисане љубавнике. Драма Маријана Матковића за иста )е озбил>ан пример. Иакл хладна и прорачуната, ока импонујс својом чистоћом и си гурном формалном усмеренсшћу те корисно указује на путеве смелог тражеша којима треба да пође и наша драма Пријатно Iе, после свега и рећи да је она изиад многих превслених ксмада које смо гледали и гледамо по београдским позориштима. В. Дммитријсвић

Нове концепције »Видика«

Из разговора са уредником листа, који је досада био готово искључиво лист студената филозофског факултета Бранком Прњатом, дознали смо за чије је остварење већ у току, и које ће у многоме да измене како намену, тако и карактер и концепције досадашњих „Видика“. Измене he се кретати у два правца: тематском и у правцу ангажовања што је могуће већег броја сарадника са свих факултета. Редакдиски колегијум на челу са Бранком Прљатом позвао је на сарадњу све студенте београдског универзитета. Нарочито је значајно што међу ове спадају и стз г денти л-иковне, позориш!не, прш*ен»ене и музичке академије што he у многоме да допринесе и тематском про ширењу платформе. Наиме, досада, углавном, ако не и искључиво оријентисан на књижевност, оригиналне и критичке радове, лист ће захваљујући сарадши студе(ната са поменутих академија почети да тре тира и проблеме осталих уметности. И у погледу избора књижевшпс тема редакциски колегијум „Видика“ има нове концепције. Досада углавном заинтересован за страну књшкевност, претеж!но модернијег датума (ово се нарочито односи на прошлогодишши жанр листа) према новим плановима даће приоритет у листу проблемима наше уметности, рецимо Југословенске средњевеков(не књижевности, што наравно не искључује могућност за

полемике или написе из било које епохе или о било којој нацији. Колегијум је обезбедио повремену сарадњу наших истакнутих умстника и критичара, који he да пишу о проблемима који у одређеном изузетно интересују студенте, дајући на тај начин свој стручни допринос рашчишћавању извесних појмова из уметности. Интересантна је и за сваку похвалу идеја, која ће већ у следећем броју да буде остварена, о објавл>иван.у радова студената који су погинули у НОБ-и. Треба поменути и напоре које Је редакциЈа учинила за ње контакта са осталим универзитетима у земљи. Резултат ових успелих покушаЈа биће панорама македоиске поезиЈе коЈа ће се по-Iавити већ у следећем броЈу. Још Једна новина Је обЈављиваше драмских покушаја студената. У Једном од следећих броЈева поавиће се одломак из Мисаиловићеве драме „Сутра }е други дан“, коЈа he, без обзира на квалитете, претстављати освсжење у репертозрскоЈ политици наших омладин?ких листова. 9 С ■

Ћ. КРКЉУЧ IГЕЈЗАЖ (дрворез)

Ервин Шинко: ОПТИМИСТИ

Има књига које у свом настанку већ носе обавезу да се прочитају, било дуготрајном припремом читалаца, било наглим открићем њихове вредности очима брзоногих критичара. И логично чим смо срели у излогу Шииков роман, запитали смо се, где у шуми нашег романа последњих година расту „Оптимисти"? * На корицама зелене књиге срећемо речи великог хуманисте недавног времена Ромена Ролана које, издвојене ггз писма чине вредан реверанце пишчевом напору. Постоје такође романи који дограђују тренутак Историје који су светлост и разумевање за нас који морамо гледати туђим очима, који приближавају слику времена пуног аналогија, пуног оног што је везамо и за нашу недавну прошлост. И када, у мору обрта, разговора, несувислих психолошких разматрања, успеле ресекције револуцио нароног покрета, рођења у дубину заошијаних покрета маса, дозлабога некњижевних тренутака писца када је насамо са собом, када иије везан за једмо од својих личности, осетимо аутентнчне тренутке верног бележиоца, онда можемо рећи да је писац успео у намери. Изгледа заиста да личности Шинкове добијају у снази само квантитетом ситуацнја у које их аутор доводи и огрсмном прокушаношћу, заправо ерудитивним познавањем психе револуционара које зрачи из целог дела, наметљиво. Али... овако се Јожи Бати млади револуционар

аифан терибл, групе револуционара ора понети на овом митиигу, вечера код Морица СаЈдема ми Је потребна да оштро разграничим и прецизно обојим врсте људи о коЈима причам... Али грубо Је ово гра ђење коЈе Је слично свакодневном: костур зграде од цементиих стубова vi онда, пола цигле зидови. То Је опасно за наше мишљење о писцу као уметнику и ми смо принуђени да мењамо наш ракурс. Осећамо да Је писац редуцирао, рационализовао субјективни ocehaj ствараоца пред осећаЈем објективне обавезе тачне интерпретациЈе времена. И када то изведемо, онда као олакшани читамо даље јер знамо да не треба тражити танану психолигизациЈу, сновидљиве обрте на које нас навикава наша савремена проза у добром свом делу, већ да имамо кшигу коЈа гради историју Писац Је бол боловао заЈедно са великим бардом мађарске револуциЈе Ендре Адием. Песник Је стално цитиран, позиван од аутора да повуче, разоткриЈе осећање. утка поезиЈу у странице. Као у каквом немом филму, нижу нам се драге али старе, тако далеке старе слике, о Једном великом Животу који je цветао и на мађарским пустама. О пролетерима, митинзима,

штрајку, разбијаљу, рововима, ликови утекли, страдали са, про Текли кроз Корчагине, Митје, Кримове, Дијеве, Пинкије. Литература пролеГкулта, чапајевских залета. И сва су та дела вајана од истог мермера, од истих мајстора, мајстори су расли у истој школи и заувек у нас ушли. Пазећи на време и му трибут, можемо тврдити да је оваква литература јесења, да се није На време оплодила. Али дело са оваквом темом пе губи сјај не само заштитом интереса историје, већ и дубоком вредношћу коју he имати за један сумаран и разновидан преглед порива и тема наше литературе. Писац је живео у једном добу, не као „сапутник“, њега још боле заблуде, он је у мислима на страници зауставио те обичне л>уде и као да слушамо „ја волим оне који не траже тек.иза звезда разлоге да пропадну и да буду жртва; кего оне које се жртвују земљи да би земља јсдном постала наша, време је да чсвек истакне себи мету, време је да човек засади клицу своје највише наде.“ Осе Каше и људи који потонуше оборени и изсећања су пишчева на страни тих људи који потонуше оборени и изгажени у херојском напору, а наше симпатије на страни човека који је о једном времену и ликовима који га градише, записао, и сачувао за нас своју поштену и корисну реч.

Д. Ћ. Кавран

ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ МЛАДИЋА Никада нећу очима попити сусрет danct и ноћи и тражити лепоту у плавим безданима. Никад нећу расећи таму ивицама погледа и загрлити дугу девојачких суза.

Милош ЈЕФТИЋ

ПРОГРАМ ДРУШТВЕНОГ КЛУБА ТВШ Среда 16 март у 20 часова ВсчсМиливоја Живановића Четвртак 17 март у 20 часова О лакој и забавној музици (са музичким илустрацијама) Петак 18 март у 20 часова Вече хуморески и карикатуре (Редакција „Јежа“> Уторак 22 март у 20 часопа Приказивање уметничког филма Среда 23 март у 20 часова Вече драме