Student

КАМП КОД ВИЗБИЧА ЛЕТА 1954

ВЕСТМИНСТЕРСКА КАТЕДРАЛА

Није било потребно да дуто путујемо па да констатујемо да се налазим на реланији Београд Ниш којом најчешће путујем. У купеу није било корпи, бисага, балона и других ствари које чине инвентар мојих земљака када пођу на путОвање. Тишину која је владала у купеу пореметила је песма коју смо сложно запевали и која је престајала само онда када смо јвли. Нисмо отпевали ни пола репвртоара, а већ смо се приближили граиици. Царшшци дознавши да смо студенти нису губили време око нас. Свом нуту у Јутославију посебно се радујемо Након четрдеоет часова путовања стигли смо у Остенде, а за тим бродом отпутооаали до Довера. Без неког великог задржаван>а прегледали су нам пасоше и оверили визе, а затим су дошли цариници. Колико литара љуте имате? Три. (Allright) У Лондому нас је дочежао званични претставник Националне уније студената Енглеске. Били CMio изненађени када смо чули друга Скалија како гонори српски. Студирам славистику и био сам неколико пута у Југославији. Сваком свом путовању у Јутославију посебно се радујем. Сутрадан cmio отпутовали за Бизбтгч, град на шездесет миља Од Кембриџа. У околини Визбича сваког лета ничу кампови који доносе нов живот норфлушким пољима. Младићи и девој ке, студенти читавот света долазе овамо већ неколико година. Национална унија студената Бнтлеске у заједници оа фармерима већ неколико година организују „радне акције" (иаводнице су намерло стављене да не би ове кампкше изједначавали са нашим радним акцијама). Радне акције у Енглеској без Енгл е за! Наш камп се налазио у Валпол Хајвеју на фарми мистер Селбија. У логору је било студената из Немачке, Француске, Индије, Персије, Италије, Југославије, Тајланда и других земал»а. Енглеска је била заступљена са три студента: руководиоцем логара, његовим замеником и куварицом. Када смо дошли добили смо шаторе, душеке и ћебад. Мистер Џон логора упознао нас је са правилима који постоје у кампу. На крају нам је рекао да кааот има свој дућан који је отворен сваког дана од 17 —19 часова. О Мистер Џону мотло би и посебно да се пише. Изјавио нам је да је лабуриста, да је био у Југославији и да студира економију. Да студира економију то смо одмах увидели. Целокгшно посл!Оваше у логору обављао

је сам, иако је постојао Комитет логора који су чинили изабрани претставници свих земаља. О свом дућану Мистер Џон се посебно бринуо. Свакога дана за време ручка обавепггавао је да је дућан отворен од 17—19 часова. Продавао је чоколаде, сапун, пасру за зубе жвакаће гуме и ДРЈедног дана кад је читао план рада, прекинуо га је једаи студент. Не заборавите да кажете када je дућан отворен. У трпезарији је настао оншти смех. Мистер Џон је поцрвенео. Наш добри Џон „бринуо се“ о нама. На растанку је тражио од сваког студента по три шилинга и организовао нам свечани банкет. Неки кажу да је и на томе нешто зарадикх Лупањем у шерпу пробудила нас је Елзи. Брзо смо устали, умили се, доручковали и очекивали камион који је требао да нас превезе на имање. Камион је убрзо стигао и за петнаест минута били смо у воћњаку. Че кала вас је група радника са којима смо радили. Поделили смо се на групе и посао је почео. Једни су брали јабуке, други шљиве, јагоде, малине итд. У мојој групи гторед нас два Југословена, била су по два Нем ца и Француза. Са нама је радио стари чика Бил, кога смо много заволели. Чика Бил се посебно радовао што је имао у својој групи Југословене. Причао нам је како му је син био у Јутославији, како је читао о трагичној смрти ђака у Крагујевцу, како је видео Маршала Тита на телевизиском пријемнику када је био у Енглеској. Чешће за време рада долазио је код нас и молио нас да му причамо о Југославији, а посебно о радничким саветима о којима је нешто читао. Слушао нас је пажљиво и молио нас је да му неке ствари детал>није објаснимо. За време ужине био је увек с нама, Тада смо разговарали о свему и свачему. Лепо је од вас да се овако слажете. Весели ме што видим Југословене, Вемце и Французе како живе као браћа. И заиста је тако било. Са

Жаном, Лудвигом, Андреом и Мо цартом имали смо јако ххријатељство. Радили смо сложно и настојали да што солидније оба вимо хтосао. Чика Бил који је мерио и паковао јабуке, опомишао нас је да се толико не замарамо. Празиили смо своје корпе и поново се пели на јабуке. Стари Вил нас је задовољмо гиосматрао и често понављао. Very good boys. Тако су дани пролазили. Сваки дан је био различит по догађајима и дискусијама. О сваkoim дану могло би се посебно причати. Узгред буди рсчепо са храном смо доста кубурили, јер ми нисмо вавикли на чај, пиринач и нехса друта енглеска јела. Резерве које смо имали у коферима много смо ценили. Једног дана Елзи нас је ххосебно обрадовала. Сххремила нам је добар ручак, па се чак побри нула и меса да буде. Било је то на дан када је званична делегација Националне уније дошла да обиђе логор. Мистер Џон се побринуо да све буде како трсба. Штрајк Када се навршила ттрва недел»а мистер Селби је дошао у камп да нам плати за обавл>ени посао. Сви смо добили једнаке суме новца, јер смо радили на сат. Мистер Селби је очито био задовољан радом и врло љубазно се сваком осмехивао када га је исплаћивао. До мистер Селбија седео је Џон који је одмах наплаћивао стан и храну. После овога међу схудентима се много дискутовало. Нико није био задовољан, јер је било сасвим јасно да је дневница била киска (плаћао нас је са неколико килограма јабука). Интере совали смо се како је у другим камповима и видели да се налазимо у горем положају. Упознали смо мистер Џона да нисмо задовољни са дневницом и да би он о томе требало да разговара са мистер Селбијем. Разговори Џон- Селби заврхиили су се без успеха. Прошла је и друга недел>а и ситуација се није поправл>ала. На конференцијама је диску-

тавано о томс и захтевано је да се стаље поправи. Једног дана док је мистер Селби обилазио воћнак зауставили смо га и објаснили му да нисмо задовољни дневницом— За те исте паре, могу да добијем жене које he солидиије да мм раде, гласио је одговор мистер Селбија. Знали смо да то не одговара стварности. У оваквој ситуацији Џими, трећи Енглез који је био у кампу имао је посебну улогу. Пошто се радило на час, он је вастојао да организује што већи темпо рада. Неколико дана имали смо бра н»е јабука по норми. Сви су настојали да буде што више јабука. Џими је био последши. Не ко му је добацио. Хајде, што си стао. Направивши се као да није чуо, Џими је наставио да ради. Овако се више није могло. Једног дана дошло је до неслаган>а са мистер Селбијем и кампери су напустили посао. Ни су хтели ни камион да их превезе, већ су певајући пешице отишли у логор. Мистер Селби, Џо®и и Џими били су узбуђени. Одмах су тражили да се одржи конференција. Објаснили смо им Да нисмо задовол>ни са надницом. Мистер Селби је одговорио да нема рачуна да више плаћа. Џими је хтео да ово теоретски обради и пх?чео је да нам држи предавање. Револтирани демонстративно смо напустили конференцију. У сали су остали Џон, Селби и Џим. Мистер Џон је сео на моторцикл и одјурио у град. Ујутру смо обавештеети да су наши захтеви прихваћени. Две победе За кандидате за претседника логора истакнути су један Енглез, Француз, један студент Цр нац из Тајланда. Мистер Џон је замолио кандидате да за време гласања, које је било јавно напусте салу. Објаснио нам је да је то ради „демократије“. Гласаше је било веома бурно. Прво гласаше завршило се безуспешно јер ниједан од кандидата,' није имао потгребну већину. Ми Југословени гласали смо за црнца, Французи за свога кандидата, а остали су били подељени, У другом гласању најеише гласова имао је црнац, али му је недостајао још један глас за потребну већину. Пребројали смо се и видели да један од наших другова није на конференцији- Отрчали смо и обавестили

га о гласању. Н>етов глас Je одлучио. За претседника је изабран црнац. Мистер Џон је објавио да је за претседника изабран црни чо век посебно наглашавајући оно „црни човек". Ми смо дуго аплаудирали. „Свет треба да буде соба У којој ће имати места за cee људе“ У воћњаку за време рада 7 кампу за време одмора и увек када смо били у друштву, диску товали смо о разним политичким проблемима. По поонаиању проблема и схватањима, друштво је било шарено. Дискусија почињала случајно, а завршавана веома бурно. Мистер Џкми је био конзервативац. Рекао је да више симпатише Идна него Черчила, да Идна сматра за најпаметнијег човека Енглеске. У наше дискусије није се мешао, али кх је пажљиво прислушкивао. Када смо дискутовали о МауМау он је проговорио. Није се сложио да акција Еиглеза у Кенији претставља отворено мешање у унутрашње ствари народа те земље. То је категорички одбијао, Сви су му се смејали и то из свег гласа. Он је оборио главу и наставио да бере јабуке, „правећи се Ен глез“. Са Немцима и Французима ди скутовали смо о уједињењу Немачке европској одбранбеној заједници и париским утоворима. Њихова схватања су се много разилазила. Ћутање за време пе вања химни постало нам је сада јасније. Мистер Каузинс, радник са фарме или просто млади Бил како смо га популарно звали био је човек кога смо много заволеи. Радо је долазио да игра футбал са нама и када смо играли са неком другом земљом, увек је навијао за нас. У наш шатор често је навраhao и започињао разговор о све му. Причао нам је како је био комуниста и да је напустио партију „због слепе политике руководства", да је гласао за Чврчила иако није конзерзативац“ јер Черчил нас води у сскцијализам. „Русе и Американце подједнако несимпатише и велики је непријатељ наоружања уопште, а немачког посебно. Макартура је пссебно мрзео. За нашу земљу се посебно интересовао и рекао нам да би желео да дође у Југославију. Дивио се Балканском савезу изјавивши да је то најбољи цример како земље различитих си(Наставак на стр. 8) Милош БЕЈБИЋ

УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ЗГРАДЕ У ОКСФОРДУ