Student

(Naetevafc м strasve l) doktorskim tezama. (I po pitanju doktorskog rada odnosno njegove teze, opsega i nivoa postoje i danas najrazličitija mišljenja žto svakako ometa rad na doktoratima, te je isto tako potrebno i ovo pitanje raščistiti). Katedra na MaSlnslcom fakultetu, naročito za strufrne predmete, nlje se uopšte razvlla i oetal« Je samo kao organiaacija na hatflji. Teoretski rad se uglavnom odvljao po kablnetima predmeta, ali uglavnom saimoinlcljatlvno, retko rukovođen od strane naabavnlka. Izveano opravnje za nerad katedre verovatno da leži u njihovoj organizacljl često sastavljena od predmeta kojl između sebe nemaju mnogo zajedničkog). Na većini inoe.ranih fakulteta, naučno-lstražlvački rad ве odvija po zavodima, mkovođen od Jednog 111 više nastavnlke. Zavodi su tada osnovne nauftne organizaclje na fakultetu. To omogućuje da se kompleksni problemi rešavaju i đa se zavodima korlsti većl broj saradnlka za svoje uaavrSavanJe. Mlslim da bl ovo bio put za formiranje 1 usavrSavanJe mlađeg kadra i na našim fakultetama, i da se otpočne tamo gde zato već Ima uslova Г .Ј. gde su zavodi donekle formirani 1 snabdeveni. Seminarskl rad, veoma dobro 1 korisno sretstvo za uvođenje 1 spre-> manJe kađrova 1 strućnjaka, do sada nije poetojao (ill veoma retko) 1 tek sa-da se dlskutuje o njegovom uvođenju. Aslstentima u pogledu pedagoSkog rada pruža se veoma malo. Vrlo retke su disfcusije sa rnlađim kolegama. a i medusobno, o načlnima spro vođenja nastave kao 1 o korišćenju svih sredstava za njeno poboljšanje. Nisu reitkl fakultetl (Nemaćka 1 Engleska) gde se aslstentima (pod nadzorom nastavnlka, u početku, a đocnije i samostalno) omogućuje držanje pojedinih delova predavanja kao l zamenjivaaije otsutnog nastavnlka. Na ovaj način se mlađl kadrovi pripremaju za nastavni pozlv, osiobađaju se nelagodnosti da pred većim forumima predaju i upućuju na sistematsko i đublje poznavanje ргеdavane i proučavane oblas‘i. Mislim da bl 1 na našim fakultetima trebalo isto pokušati, Jer već imamo stru fcno, pedagoško pa i naufcno ospopobljene asistente. (Гогта bl se lako našla), Izvesna iskustva ovakvog kom-

pleksnog odgoja mlađih kedrova postoje na paiim fakultettma all bi ih svafcattco trebalo proanalizlratl i Sire primenitl. Već aađaenjl broj stuđenata, probleml kojl sc poetavljaju od privrede, kao i potreba za usvajanje i raevlj'ainje naučno-istraživačke delatnosti zahteva zn« |V no veći broj pomoćnog i nastavnog keđra vlsoldh kvalifikacija Јег Je bez toga nemlnovno srozavanje nivoa nastave i nauke uopšte. Realne mogućnoeti za dobijanje Iskusndjih stručnjaka iz prlvrede za stalni rad u šfcoli ne postojl. Angažovanje t korlšćenje stručnjaka iz prlvrede 'treba svakako forsirati ali za sada onl mogu bitl aamo dopuna, po izvesnim pitanjima 1 to povremeno. Glavno težište će ipak pasti na odgoj naučno-nasbavnog fcadra пд samoj Staoli, za potrebe same Sfcole kao i za potrebe prlvrede. Naša industrija već рвеба potrebu ra znatnlm brojem sltručnjaka sposobnih za naučno-lstraživačkl rad, za svoje laboretorije i pogone. ona lh očekuje od Skole. (U nemačfclm školama na рг. znatan Je broj svrgenlh stuđervata kojl oetaju u Skoll, rađećl kao pomoćno naetavno osoblje i kao saradnici zavoda, na

problemima nafuKne-etručne probleтлШсе, doic ne dofctortraju a tad» nadve« broj odl«l u privredu). NaИ faHculteti morać«, svakako, da 1 nadalje »driavaju letaknute studente иа rad u Skoll. AJco se sa njlma aiatematskl radl onda će od njih imatl koristi škola, prlvreda i s:ruka. Sis'.ematski odgoj rezirnirano bi se saetojao u radu na seminarlma, vežbama sa studentlma, radom sa starljlm asistentlma i nastavnlkom, radom u industrijl sa kojom odnoisni ravod aarađuje, rađom na prpblemima privrede u samom zavodu кжо i radom na problemu iz koga će mu docnije biti data 1 teza za đofctorski rad. Za 'iaj sistematski odgoj treba faJoultetl da počnu sa seminartma, ss intenzivnom kolektivnom ватаЛпјот sa prtvredom rađl bržeg i potpunljeg formlranja zavoda. Pored toga treba refiltl 1 naipred navedene probletne organizaciona prirode kao i pitanje pravilnog ma“ertjalnog obezbeđenja mlađeg naučno-nastavnog kadra. SbatutJ fakulteta će evakako ova pitanja precizirati i nadiam se đa će ovth nekoJlke speciflčnlh faktora, koje sam naveo, fcao i diskusija koja se u ovom Ustu sprovodl, pomoći 6a se donesu optimalna rešenja.

Једвд nepc»»fKTjma Екоиомског факулхета

ЖИВОТ У ДОМОВИМА

АКТИВ С.С. ОСНОВАН У „14 ДЕЦЕМБ РУ”

nniverzitetska hronika

Колективни живот у домовима одвија се махом маше више слабије организоваио. Негде тша друштвених клубова а негде се има утиоак да се живи као у хотелу. Заједничко време се састоји у становању а познајемо се из мензе. Остали део времена препуштени смо сами себи. Приређују се игранке. махом комерцијалног карактера, а шта је са другим начинима каше активности: са вашом помоћи ССРН, организацији СКЈ, омладинској организацији у гра ду. .Како Кемо провести своје слободно време у дому, задоаољити потребе разоноде и забаве корисније и интересантније. И крај у коме је дом очекује од студената више него што даЈУ- Због свега овога Универзитетски одбор Сапеза студената дао је иницијативу за оснивање актива Савсза студената по свим домовима. Оснивање оваквих тела је нужно и неопходно, да се покрене друштвено-политички живот, културна и спортска активлост. Универзитетски одбор имао је пре свега у виду друштвено политичку улогу ових тела. Ово неће бити дупли колосек студентске организације са одлучујућим компетенцијама, нити други управни одбор са одређешш статутом законски регулисаним, биће то тело које he се залагати за развијање друштвено политичкот рада и осталих активности међу студентима у домовима. Актив неће имати форму удружења Савеза студената на факултетима, али се не може идентификовати ни са управним одбором. Координациони одбор актива састављен од студената са свих факултета, имаће врло широко поље делатности. До сада удружен>а Савеза студената на факултетима нису имала увида у рад својих чланова у домовима па се догађало да су усел>авали, односно добијали упуте за дом* студенти који то не оправдавају понашањем у дому. Прелазило се преко опомена управних одбора, па су се дешавале немиле појаве (случај на Новом Београду). Решавање ових проблема је ван овлашћења управног одбора али они ипак нарушазају хармонију живота у домовима. Оснивање оваквих тела је новина у нашем Сасезу студената па се не могу најпрецизније одредита њихове компетенције, односно проблеми на којима ће радити. али се надамо да ће пракса показата пуни смисао и садржај рада актиза у дому. Овај актив ће помагати управном одбору у решагању социјално економских проблема преко конференција или састанака по факултетима. \ ★ Прошле недел>е станари дома „14 Децембар" су основали свој актив Савеза студеката. Уочено је у дисхусији да у овом дому није било уопште друштве но политичке активности. Ухтравни одбор је ово прећутао чак се није јавио за рен нико да се самокритички осврне на досадашњи рад. Иницијативии одбор је предложио конкретне мере н акције које he се предузети ло краја године. Осноv ваће се нешто као друштвени клуб набавиће се часописи и штампа, шахови и радио, Одржаће се политичке и спортске усмене новине футбалске Vтакмице са другим ломовима и Да се организује другарско в€че за студенте дома које треба да постане традиционално. Други лео био је посвећен проблемима дома.

Највише с<? говерило о побољшаљу удраг-Н.чд је из нео дроспЈчпн гхример С-бе 163 у којој су- додао је у шали, „егзистекцијалпсти". Такође су постављени захтеви забрапе употребе алкохола у бифеу и снижењу цена храпе у њему. 17 другова јс изабрано у Координациони одбор актива а управни одбор је позвао студснте да у цгго већем броју присуствују шеговим отвореним састапцима.

Миле Милетић

Студентски дои „14 децембар“

INDEX

CAMO ШТО НЕ ПРОГОВОРИ Испред фотографија радова енглеског вајара Хенри Мура пред излогом енглеске читаонице је живо. Људи по сиатрају неми, Одједном из срсдине допре девојачкп глас: .— > Само што не проговори! Сви су се зачудили. У чуду су гледали једки друте. Нису веЈНЈвали да неко види верност у уметничком изразу Хенрн ?<lypa. Међутим. мало касније све се разјаснило гласом њсне другарице: Лудо једна... па то је фотографија Хенри Мура... А. Ј.

Diplomirali su...

Na Tehnlčkom fakultetu: Miodrag Golubovlć, Milutdn Pavlović, Milena Nikollć, Ljubomir Aibinović. Nlkola Oorđevlć, Mllorad Antlć 1 Dragoslav Jovanović. Na Ruđarskom fakultetu; Aleksa Janković, Dobrila Koledln l Mirjana Dimlć. Na Farmaceutskom fakultetu: Vera Vaslć, Zoriea Vlđovlć, Sto;anka Kanacki. Olga Stllzar, Dragobrad Stamenković, Hermina Orbart, ОИvera Petrovlć. Marija Ivanjica, Gordana Vućković, Radomir Popovlć, Zuzena Uvarski, Draga Petrovlc, LJubica Pavlovlć, Jelena Popov, BoŽidar Dokmanović, SHtaet Amau:ović. PAŽNJA STUDENTIMA PRAVNOG I EKONOMSKOG FAKULTETA

Uskoro islazi \г štampe UPRAVNO PRAVO FNRJ prva knjiga od redovnog profesora Zagrebačkog sveučilišta dr. IVE KRBEKA i ISTORIJA I TEORIIA KNJIGOV ODST V A Od dr. RADMILE TEOFANOVIĆ ▼ KNJIGE IZDAJE: BIRO ZA IZRADU OBRAZACA bdavačko-štamparsko preduzeće BEOGRAD, Prizrenska ulica br. 6 Poštanski fah 479 Telefoni: 26-065 i 28-107

Zavodi, osnovne naučne | organizacije