Student

Može li se energija vodonične bombe iskoristiti u mirnodopske svrhe Termonuklearno oružje preti

Decenija od 1885 do 1905 donela je takva temelj'na otkrića kao što su otkriće prirodne radi-oafctivnosti, rentgenskih zraka i Ajnštajnove specifične teorije relativiteia koja je između ostalog iznela sasvim novo tvređnje da su masa i energija isto, nadme ustvari razlićite manifestacije jednog istog fizičkog jedinstva. Tada istraživači nisu ni sanjali o гаzvitku koji će slediti iz ovih pooetaka u sledećih pedeset godina. Naročito je istovetnost mase 1 energijee mnogo godina izgledala kao metematička fikcija. Mada je poznata formula E = mc 2 (c je brzina svetlosti od 300.000 km u sekundi) govorila da se u vrlo maloj masi krijo ogromna energija (25.000 miliona kilovatčasova u jednom kilogramu) nisu tada bila poznata sretstva da se ova energija oslobodi. Ali je istraživanje atomskog jezgra išlo br?im koracima u dvadesetom veku i niz sjajnih uspeba ц razdoblju od trideset godina kulminirao je 1938 godine u otkriću cepanja uranovog jezgra koje su izvršdli Hahn i drugi. U tora procesu se uranovo jezgro bombarduj a neutronom. teškom čiestioom bez električnog naboja, prima ga u sebe i cepa se u lakša jezgra. Istovremeno se oslobađa više neutrona a d«o osnovne mase se na osnovu pomenute formule pretvara u energiju. Ovo Џ ukazalo na mogućnost proizvođenja lančane reakcije u masi urana, mada je još neke teškoće tek trebalo savladati. U svakom slučaju mogućnost stvaranja jedne atomske bombe bila je upo- | znata, i sa i-zbij anjem drugog svetskog rata dalja istraživanja , bila su zaogrnuta velom vojne tajanstvenosti. Prva lančana геakcija izveđena je đecembra 1942 j u Cikagu. 1945, ,samo sedam godina po otkriću cepanja atoma i četrdeset godina po objavljivanju teorija Dr. Ajnštajna, atomska fizika je privukla na sebe pažnju sveta time što je grad Hirošima opustošten atomskom eksplozijom. Atomska bomba oružje drugog Ovo oružje preti da u sadainjim diskusijama bude zanemareno neopravdano, jer p>ošto se

javnost moraja navići u mišlje! nju na užasavanje od vovdonične bombe, sdgurno je da će u najmanju rtiku atomska bomba biti ј primenjena u budućem ratu. Kri! tična masa materijala fisije је | najmanja masa koja je još dovoljna da započne lančanu reakciju, i eksplodira sama od sebe. Atomska bomba se sastoji u njenoj najprimltivnvijoj formi od dve količine materijala fisije (bilo urana 235 bilo plutonijuma) od kojih svaka zasebno ostaje ispod kritićne mase, dok je obe za jedno pnevazilaze. Kritična masa se kreće prema prooenama profesora Oliphanta između dvadeset dve i šesdeset šest funti. Eksplozija se izaziva na taj način što se oba dela odjednom spoje čime se sa sigurnošću pojavljuje jedan neutron koji otpočinje lančanu reakciju. Mogu se, prirodno, upotrebiti više od dva dela, ali potreba 1 da se oni vrvlo brzo istovremeno spoje stavlja ovom hroju u praksi uske granice. Usled toga je celokubna koliična materijala fisije u atomskoj bombi nužno ograničena na višestrukost kritičlos mase a itme je i količina za željenu eksploziju odgovarajuće sužena. Bomba Hirošime imala je razornu snagu koja ođgovara 20.000 tona TNT (najteže bombe upotrebljene u II svetskom ratu imale i su de:«t tpna TNT). Moderne | atomske bombe mogu da budu i snažnije uglavnom na bazi boljeg i iskorišćenja fisije. Raloh Lspp je napisao u izjavi pretsedniku Aj- j zenhaueru da su sada atomske bombe pedeset dva puta jače cd bombe Hirošime. Lapp dalje dajft i procenu da Amerika sada pcse- ( duje zalihu od »nekoliko hiljada atomskih bombi«. ».,. 111 do eksplozije, ili uopšte ni do čega« Vcdonična bomba funkcioniše na principu kojd js potpuno različit od principa cepanja jezgra, i naime na bazi termonuklearnog sjedinjavanja. Na temperaturama j od nekoliko miliona stepeni mogu brza, pokretna jezgra lakih alemenata da se sudare i da se spoje u jednc jedino jezgro težeg elementa, pri čemu se jedan deo celokupne mase pretvara u eneargiiju, Tipično za ovu vrstu reakcije jie spajanje jezgara triii- , juma i deuterijuma pri čemu nastaje jezgro helijuma 4 uz jedan

neutron i 17,8 miiiona elcktronvolta energije. Da se laka jezgra dovedu na potrebnu visbku temperaturu lipotrebljava se obična atomska bomba kao upaljač. Dok je atomska bomba organi'teua u svojoj rezomoj moći spomeiuitim granicama kritične maee, za vodoničmu bombu, kako se vidi, ne postoje takva ograničenja- Priroda reakcije spajanja (i lako doi bijanje vod<xiika i Ijtijuma) čine mogućim pravljenje bornbe skoro proizvoljno velike razome moći i бак (mereno ovim mieriMingi) srazmemo jevtine. Dalja značajna razlika izmeđii obe reakcije sastoji se u tome što brzina cepanja moie da se reguliše, čime je teoriski moguće oslobođenu energiju koristiti kao izvor snage. Reakcija spajanja пе može da se reguliše i stoga je jedina mogućnost njene primene pravljenje bombi. Pretpoetavlja se, doduše, da zvezde svoju ©nergiju zračenja duguju kontinuiranoj reakciji sjedinjavanja. Храк Bethe Hahn i drugi vodeći fizi-1 čari tvrde da je to fizički пешоguće u jednom tako uskouj prostoru kao što je zemlja. FbcLčar R. F. Bacher je pisao u »Bulletin of the atomic scitentists« od maja 1950: »Ne postoji nikakva mogućnost da se ova vrsta reakcije na zernljd drži pod kontrolom ... na zemlji vode ove termonukleame reakcije Ш do ©ksplozije Ш uopšte ni do čega.« Ovo nije lako dovesti u sklađ sa vestima koje od medavna kruže o »načinima miroljubive upotrebe«. Nagoveštaji o takvoj upotrebi došli su iz različitih izvora ali pojedinosti nisu otkrivene. Izgleda kao da je jedina primena u »astrofizičkom inženjerstvu« (kako ga naziva Dr. Teller) ©dnosno, ako se izuzme istr'ebljenje Ijudskog roda, u pravljenju u budućnosti jedne veštačke zvezde u svetskom prostoru da bi se otklonila hitna potreba za energijom. ЈUВI L ЕЈ SPORTSKOG DRUŠTVA TEHNIČAR 5 GODINA PLODNOG RADA

Prošle godine. u decembu mesecu navršilo se 5 godina S.D. »Tehničar« sportskog društva studepata i nastavnika Tehničkih fakulteta Zvanična proslava u vidu sportskog tumira je izostala, ali je zato uprava »Tehničara« odlučila da štampa jubilarnu spomen—knjigu u kojoj će pokušati da iznese momente iz dosadašnjeg rada. SD »Tehničar« kao sportski kolektiv postoji još od oslobođenja ali neregistrovano, razvijajući sportski život među studentima tehnike. Stalni priliv studenata a uporedo stkn i povećanja broja članova u sportskim društvima uslovio -jje odluku o stvaranju fakultetskih sportskih društava. što je »Tehničar« još mnogo ranije činio formirajuči. uz pomoć studentskog sportskog odbora, rekvizitne baze iz koje su fakulteti i gođine sa pojedinih fakulteta uziглаД gpremu i održavali takmi-

čenja. Stvaranjem sportskih društava po fakultetima: »Građevinca«,- zatim nešto kasnije »Arhitektonca« pa i ostalih, »Tebničar« je prerastao u centralno društvo, razvijajući kvalitetan sport. Njegove sekcije i klubovi i danas i spadaju među najbolje student( ske sekcije u Beogradskom pot-1 savezu. Inicijativom beegradskih studenata tehnike imamo danas tradiciOnalno takmičenje studenata iz Zagreba i Beograda. Preko stotinu takmičara sa jedne i druge strane vodili su, u devet di: sciplina. sportsku tK>rbu za prestiž i naziv bolje ekipe, U tome su kolege iz Zagreba imale više uspeha. Oni su do sada pet puta osvajali prelazni pehar, a beograđani tri puta. Prošle godine đo tog takmičenja nije došlo, { što je velika šteta. Ne treba misliti đa je »Tehničar« odgovoran svoje moi mentalne finansiske situacije. Od-

govornost pada na sve tehničke fakultete, Odbor udruženja studenata i Sekretarijata odgovarajućih fakulteta. SD »Tehničar« je primio na sebe organizacaju tih takmičenja ali пв može daj ih finansira jer su i njegova sredstva ove godine bila minimalija. Postoji nada da če Odbor udruženja studenata i Sektretarijati fakulteta naći mogučnosti za daIje ođržavanje ovih takmičenje, jer je to jedina sportsika manifestacija studenata tehnike. Prošlogodišnje materijalne teškoče ostavile su svoj težak pečat na rad društava. No, ono se danas brzo oporavlja i u najskorije vreme SD »Tehničar« će opet biti ponos studenata tehnike. Za ovaj impuls veliku zaslugu imaju ođbori studenata tehnike, koji su svojim stavom i materijalnom pomoći učimji da se prebrode sve teškoće.

Teškoća još ima, i biće ih. Sportski kolektiv SD »Tehničaга«, sada je jedno snažno društvo čiji su članovi spremni da daju sve za prosperitet svoga društva. Uz pomoč naših nastavnika i Odbora udruženja studenata, rešiće se i prebroditi sve teškoče.

Pajić S. Radrtslav

pretapdnik S.D. »Tehničara« l

ŠAH

Brzopotezno prvenstvo

U ponedeljak 26.Х11. odigrano je i brzopotezno prvenatvo po ševeniškom sistiemu, na kome su učestvovale sve ekipe sa ekipnog prvenstva. Prvo mesto osvojila je ekipa Građevinskog fakulteta. B. I.

STUDENT • ZABAVA .ST.UDENT. ZABAVA.STUDENT . ZABAVA