Student
STUDENTSKI SVET
Komentar Univerzalna saradnja
Studenteki svet гагагап 1 podeljen u danlma opasnog zagrevanja hladnog rata iepoljava u poelednje vreme eve viže težnji, istlna Još * dva osetnih, ka prevaaiia. žtnju koje su unutar njcga izgradile uska ideolođka orijentisanost 1 privrženoet Izvesnim »vanstudentskim« silama. IspolJeno tu manje, tamo više. Dva postojeća međunarod na stuđentska telš centralističkl zasnovan MSS i Međunarodna konferencij* nadonalnih unija kroz ?{ЈI s? izvršnl organ COSEC. eve više i bezobrimije lepo IJavaJu monopolistićke teodencije utoliko ppasnlje Sio se javljaju baS sađa svaka sa svojih pozicija pokuSava da buđe inicijator »ostv*rivanJa studentskog Jrdinstva«, Pri tonie Sp hažalost korište sa manje Ш viSe soretnosti I raznl propagandni etekti i maltene đ.* Jedni pozivaju đruge na kompletnu »predaju« I priznavanje svoje krivlce. VOrovati đa će se ovim putem dc'i đo željeno.g cilja, pretstavlja iluzlju. A evo zašto. Je svetski etudentekl nokret ikad i bio Jeđinstven. treba imatl na лши da ie to bllo u vreme kađ se ĆHavo ćovećanstvo našlo pred đilemo.n: fašizam ili sloboda J k„d $e njegov najvećl I najl IJi deo opređelip za ovd đrugo I progresivni nacipnalni studentskl pokreti obJedinili su se na ovoj platformi. No, s pobedom ndd fašizmom izgubila ; Je u tenzitetu pnona koja Ih je ’rađa * upravo dolazi, naravno i dejstvom nlza dru 8 . ..fa-Jktorauiea prvenstveno polttike velikih sila. đo гаslojavanja u tom studentskom svetu. sjedinlerom takoreći samo u jednom istoriskom trenutku 1 na Jedr zađatku, a ne I ppveia. nom nizu đrtjgih kulkjrnih, socijalnih. politićkih soona. Макаг kolikp se га*pnjavio i makar kollko sa teške ootužbe Izrlcale nr raćun Jeđnih iH drugih. Ipak Je sećmie na slavne I ppmalo idilićne đane Jeđlnstva os'alo. Ono je upomo pođ-
grevalo iz dana u dan sve јаби 1 neophođniju potrebu za ostvarlvanjem stvarnog Jedinstva stuđentskog sveta. Ne Jeđnistva l vezanog za Jeđan prolaznd opšti, mckar koliko znaćajni zadatak, već jedlnstva zasnivanog na ćvrs.im principima koj! pro : sti_ ć-i ... životne ootrebe (i nienoh shvatenia) đa se naciona-lni stuđentski pokreti ијеd e na platformi onšte borbe za napredak. Dakle, d г ono u oshovi buđe orijentisano na jednu dužu etapu. Ovo ukazuje na izvanređan znaćej isoolienlh tenđendja za> jeđinstvom i JoŠ više na lluzornost njegovog poHizanJa kroz ukljućivanie jeđne »svetske« organlzaeije U drugu. Obe pate od ođređenlh slabosti, (n koiima je I 1 ovom listu bilo već dosta piseno) koje su nespojive sa onakvim Jedinstvom kakvo treba đa se ostvari u budućnncti. Cak ee ne mogu prihva-titi ni kao znaćajnijl poćetni oblid. Putevi vode đrugim pravcfma. Prevazdazeći blokovsku i usko ideološku pripadnost. ostvarivati univerzalnu (io će reći kulturnu sport sku. stnićnu. obićnu nriiatelisku) sarađnju između stuđenata raznih zemalja i ni'hovih nacipmlnih unija đržeći se principa ravno. pravnosti I đemokratizma. Tstlčući princlp univerzalne međunvrođne stuđentske sarađnje, Savez studenata Tugoslavije ustvari izražava Svoje savremeno shvatanje problema stuđen+skog jedin etva I pristupa ost a i.vbrnrtJu realistićki. Sva_ ko trćanje za po svaku cenu u nalkraćem dcHodu.. ustvari Dodrazumeva one metođe koje smo već izloiib i u ćiii usneh nemamo osnova da verujemo. Prvo saradnja. svestrano upjznavanje i postepeno prnVtfćno obieđmjavanje dentrirog sveta, e tek onđa krda 1 u koliko to bude treilc i organizaciono jeđingtvo. Suprotnim putem će se г ravo čitav taj pozitivni proces poremetiti 1 unazaditi. M. Prelić
Osnovan je Jugoslovenski studentski savez za UN
ZA PRETSEDNIKA SAVEZA IZABRAN MILOS BELJIC STUDENT IZ BEOGRADA
U Beogradu je 15 ov. шеseca održana Osnivačka skup ština Jugoslovenskog student sog saveza za Ujedinjene nacije. Poređ 25 delegata iz svih pet stuđentskih klubove u zemlji Skupštlnl sti kao gosti prisustvovall drugovi Vladlmir Simić, pretsednik Saveza za UN Jugoslavije, Borko Stošić, sekretar Savezi. zatim pretstavnik ISMUN-a Frlc Klebermas, delegat Au striskog studentskog eaveza za< UN Robert Marćik 1 đr. Pozđravljajući Skupštinu, drug Vladlmir Simić Je poželeo Studentskom savezu za UN uspehe u radu, IstakavSl đa borba za primenjivanje I razvijanje principa UN ustvarl pretstavlja borbu za mir i progres u svetu. Referat o razvitku Jugoslovenskog stuđentskog pokreta za UN i dosađašnjoj aktivnosti klubova koji postoje na svim unlverzitetima u zemlji okupljajući oko 3.000 studenata podneo Je MiloS Beljić, pretsednik Koordina. cionog ođbora KUN-ova Jugoslavije. U daljem rađu Skupština Је, nakon diskusije, usvaianja statuta novoosnpvanog Šavaza, izglasala tri rezolucilje n. pređlog pojođinih kluhova (O pravima ćoveka, Pomoći nerazvijenih zemljam-т i univerzalnost! OUN), izabrala odbor Saveza i Nadzomu komisiju, Za pretsednitka SaveVESTI Ovih dana zavrSena je u šarnoniju IX konferencija UNESKO-a za međunšrodne Omlađineke đ6* brovoljne rađove. Konferenclja je raspravljala o rezultatima saradnje u prošloj godini. kao i o mogućnostlma za uCeSde u rađnlra akcijama u ovoj gođini. Konfisrenclji je prisustvovaO i pretstavnik Narodne omladine Jugoslavije. * « * ITALIJANSKI MINISTAR RRO SVETE, INACE LIBERAL,. NARBDIO NEDAVNO DA SB ZAPLENE SVI STUDBNTSKI LISTOVI KOJI OBJAVLJUJU POLITICKE ČI.ANKE. TIM POVODOM LIST TORINSKIH STUDENATA ~ATENEO“ DONEO JB OVU KARIKATURtJ.
za studentskih klubova *a UN izabran Je đrug Miloš Beljić. Istog đana u 13 časova
druc Vlađa Simić, p.pretsed nllk Savezne narođne slrupžtine primio je delegate i goste u iprostorijema Savezne narođtne skupštine 1 zadržao se s njima u dužem ra'Zgovoru,
ZABELEZENO ===== NOVE INICIJ ATIVE Na neđavnom sastanku Univerzitetskog odbora SS BU dlskutovano je o međunarodnoj aktivnosti u protekloj godinl i donet plan za sledeću. Izrađen na principima međunarodne saradnje SSJ, on predviđa saradnju na vrlo Širokoj osnovi uz koriSćenje raznovrsnih obllka. Ona će se u prvom redu odvijati sa organizacijama s kojima se već od ranije sarađivalo i to putem dopisivanja, razmene publikacija, diskusija preko studentske štampe, razmene đelegacija itd. Predviđa se takođe pokretanje inicijative za uspostavljanje novih ođnosa, naroćlto sa stu4©ntskim organizacijama Sređnjeg i Bliskog Istoka, kao i produbljenje saradnje sa studentsklm unijama skandinavskih zemalja. Centralnl događajl u narednoj godinl studentski suSretl u Dubrovnlku omogućiće i Univerzitetskom odboru da organizuje izvesne aktuelne diskuslje sa pretstavnicima jednog broja stranih organizacija. Plan predvlđa i bogatu kulutmu i sportsku saradnju, a kao novina se zapaža i razmena studenata predavaća sa nekim organizscijama.
"Sloboda“
UREDNIK „ATENEO'* GL.EĐAJUĆI SLIKU MINISTRA) I TO MI JE LIBERAL! („Ateneo" 1956)
POSLE XX KONGRESA K P S S S R Značajan napredak
MaterJjali l izveitaji sa XX Kongresa KP Sovjetskog Saveza, koji su đosada kođ nas objavljeni, ođveć su obimni i značajni đa bi se već mogao napravlti pokušaj analize zbivanja koja eu prouzrokovala promene u sovjetskoj iđeološkoj i političkoj koncepcijl. Ima se utisak đa su šančevl šablona i dogme probijenl na fiirokom frontu i da Kongres pretstavlja početak jedne pove etfipe u razvoju Sovjetskog Saveza njegove jnivrede ! celokupne političke i kulturne konstelaclje, ц odbadvanja preživelih shvitanja i slobodnljeg kretanja u savremenim uslovima razvitka. Pod pretpostavkom ispravnofitl takvog zaključka, znaбај kongresa bi daleko prevazifiao okvire Sovjetskog Saveza 1 njegovih neposređnih političkih odnosa na međunarođnom planu. O tome Svedočl ne samo publlcitet koji је Kongres dobio u svetškoj javnosti i oprezne ocene od strane zvaničnih političkih kmgova na Zapadu. nego i reagovanje radničkih pgrtija u svetu koje је Još uvek u znaku očekivanja. Neosporna Je člnjfctjica đa u đanafinjlm uslovima međunarođnih odnosa kongres daje izdafinu dozu impulsa novim nastojanJima u pronalaženju đodimlh tačkl I zajeđničkih gledišta. tstovreTpeno. Kongres pretstavlja značajan doprinos politlci mirne koegzistencije, Sto već samo za sebe ima vellki značaj.
PoSto su aspektl ovoga Kon /resa zaista mnogobrojhl, ogranifićemo se u ovom krat* kom komentaru satpo na informaclju o đlfektivama koje je Kongres doneo za izrađu VI Petogođlšnjeg plana. Projekat VI Petogodišnjag plana uop Ste uzev pretstavlja produžetak đosađalnje poliMke privređnog razvoja. Težište napora koji se uldžu u
nastojanju da se đostigne Industriski kapacitet SAD I daIje je usmeren na razvoj leSke industrije. Inđustriska proizvođnja u 1930 godinl treba đa buđe veća za 65V n u odnosu na Inđustrisku pnIzvođnju 1955 gođlne U okvlru toga, proizvođnja sred stava za proizvođnju trefca se poveća za 70*/o, a prolz-
vtkinja sređstava za potroš- Kod prolzvodnje uglja, nanju za 6OVO. Prema totoO, 0- primer, planira se otvaranje snovne proporcije razvoja in- novlh rudnika sa kapacite^ dustriske proizvođnje ostaju tO'to od 240 millona; puštenje nepromenjene, Tabete koj'3 u rađ električnih centrala sa donoaimo pokazuje planirani godiinjom prolzvodnjom od porast proizvođnje nekih ar- 158 milijardi kilovat Časova; tikala. izgrađnja metalurgiskih kom Jedinica Proizvođnja Plan za Povećanje Artikal mere 1955 1960 uV» Sirovo gvožđe u mll tona 33 53 59 Celik м 45 68 61 Ugalj „ 390 593 52 Nafta „ 70 135 91 Elektroenergija u mlrd. kwč 166 820 88 Alatne mašine -u hllj. kom. 105 200 91 Automobill „ 445 6SO 46 Traktorl * 163 322 97 Frižideri „ 151 625 320 Motoclkli „ 243 395 62 Bicikll ~ 2876 4230 47 Radio aparati I televiz. prljem, „ 4000 10200 155 Pamučne tkanine u mil. met. 5900 7270 23 Veštačka vlakna u hilj. tona 110 330 199 Mineral. đubriva u mll. tona 0,6 19,6 194 Kao Sto se viđi iz teksta ta binata sa godiSnJom prolzbele, povečanje proizvođnle vođnjom od 16,8 millona twis velikog broja artikala je o- sirovog železa i 15,8 miliona gromno po fizičkom oblmu tona čelika. Već samo tl obpovećanja. Skokovi koje Ire- jekti zahtevaju ogromne Inba ostvariti prema ovom pla- vesticije. Uključivši eve Innu baziraju na izgradnjl no- dustrlske oblaati, Investicije vlh Industriskih kapaciteta 1 koje će biti uložene a izgrađ povećanju produktivnostl га- nju proizvodnih objekata u đa. toku narednih pet godina, iz-
noslće 990 milijarđi rubalja. Tempo stalnog povećavanja Investicione izgrađnje u Sovjetskom Savezu najbolje se vidi Iz podataka da je u Ргvom petogodi'šnjem planu Investirano svega 58 milijarđi rubalja i đa će u sleđećih pet godina biti uloženo skoro dvađeset puta više. Tempo prosećnog gođišnjeg porasta investicionog ulaganja u oinosu 1955 godinu iznosi nešto ргеко 13 procenata, dok ukupna suma premašuje investlcije uložene tokom poslednjih pet gođina za punih 400 milijardi rubalja ili 67 otsto. Sestl petogodišnji plan SSSR-a ođlikuje se od svih dosadašnjih planova znaćajem koji pridaje podlzanju produktivnosti rađa. Govoreći na XX Kongresu, pretseđnik Vlade Bulganjin је istakao da Peti petogodišnji plan u pogledu pođizanja produktivnosti rađa nije ispunjen On je na to ukazao kao na najveću slabost induetrije, kritikujućl shvatanje da se proizvodnja može povećati samo Izgrađnjom novih inđustrlskih kapaclteta.Novl PetogodiŠnjl plan pređviđa u svlm granama proširenje postojećih Ш izgradnju novih Industirisklh ali posvećuje đaleko veću pažnju boljem korišćenju postojećih kapaciteta, nego što Je dosađa bio elučaj. U nizu inđustrlfikih grann taćno se pređvlđa povećanje prolzvodnje koje tre
ba da buđe ostvareno boljom organizacijom rada i većom produktivnošću, automatizaCl још procesa proizvodnje i usavršavanjem tehnologije. Upoređivanje nekih podataka o tome đaje upećatljivu sllku. Kod čelika, naprimer, 47V0 ođ ukupnog povećanja ргоizvodnje u 19б0 godinl treba da bude ostvareno boljim korišćenjem postojećih kapaclteta. Znaći da ođ porasta рго izvodnje čelika koji će iznositi 23 miliona tona, 11 miliona tona treba đa buđe ргоIzvedeno u postojećkn kapacitetima, a samo 12 miliona tona novim postrojenjima. Nlz slićnih podataka kod velikog broja inđustriskih grana pokazuje tenđenciju efikasnijeg korišćenja postojećih kapaciteta, njihove modemizacije 1 bolje organizacije proizvodnje za račun smanjivanja investicionlh ulaganja u nove objekte. Prema izlaganju Maljenkova, 85% ukupnog povećanja Industriske proizvodnje treba đa buđe ostvareno đizanjem prođuktivnosti rada. Da bl se ovo postiglo, Kongres je dao đirektivu đa se obezbedi veća snabdevenost rada električnom energijom. Proizvođnja elektrićne energlje zbog toga trtba đa se razvije brže I više od opšte Inđuetriske proizvodnje. Z M
Mali potsetnik ŠТА JE lAESTE
Cesto u razgovoru s drugovima, na sastarnku Saveza etudenata čujete, ill na stranicama našeg Ш drugih listova pročitate skraćenice WUS, AIESEC, JFMSA itd. Vi znate otprilike da one oznaćarvaju neke medunarodne studenteke organizacije, ali koje, kakav je njihov karakter i ciljevi niste uvek sigumi, Danas ćemo vam reči STA ЈБ... I^ESTE Međunarodna organlzacija za razmenu studenata za teh ničku praksu (lAESTE) osnovana Je 1948 gođine. U njoj je učlanjen najveći broj evropsikih zemalja kao i SAD, Kanada, Izrael 1 dr. Jugoslavija Je pristupila lAESTE-u 1951 godine. Prema statutu ova organizacija Je čisto stručnog karajktera 1 zađatak joj je da organizuje razmenu studer tehničkih nauka radl obavljanja sfcručne prakse u stranim preduzećima i infifcitutima. Poćetkom svake gođine, ođržava se redovna gođilnja konferencija na kojoj se vr-51 ugovaranje razmene za n •ednu sezonu. Razmena s- vrši na bazi reciprociteta. Rađom lAESTE-a u naclonalnim okvirima rukovOđl.Nadonalni komitet JAES TE-a, koji s jedne strane održava ođnose sa komitetima đrugih zemalja u cilju obezbeđenja mesta za praksu svojih stuđenata. a s druge strane stara se đa u svojoj zemlji bbezbedi praksu stuđentima lz ođgovarajučih zemalja, JugosloVenski nacionalni komitet JAESTE-a nalazi se u Bcogr'adu On v.oi paspodelu praktikantskih mesta na sve tehničke I srođne fakultete u zemlji i putem kon kursa cJabira stuđente koji će Ići na praksu. Praksa obićno traje 2—3 meseca. Obim ra-zmene studenata koju vrli naš Nacionalni ko komitet lAESTE-a nalazi se gođinu je sve veći, kao što se povećava i broj zemalja sa kojima se razmena vnši.
г