Student

Sa Prirodnomatematičkog fakulteta Otpori i trenja na fizici

Sukob: katedra studcnti činjenice koje zaprepašćuju Da li je fizika bauk Fakulteta generacije su ukočene.

Pre nešto više ođ dve godine pretstavnici katedre za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta sastali su se sa svojim studentima da razmotre neke probleme iz rada katedre. Bio je to prvi sastanak sazvan radi rešenja nekih pitanja i nikome od prisutnih nije, svakako, padalo ni napamet da će ta pitanja biti isto tako aktuelna i posle dve godine iz prostog razloga što su ostala nerešena. To, opet, ne znači da na tom sastanku nije ništa rešeno. Doduše, rešeno je ne baš mnogo stvari. Samo to ni u kom slučaju nisu bile sitna i beznačajna pitanja, , Između ostalog katedra je prihvatila predloge studenata da se Elementarna fizika (fizika jedan i dva) polaže u đva dela i da se prevede udžbenik nemačkog fizičara

Skripta Nije slučajno što ćemo se malo zadržati na ova dva predloga, naime, istina za volju potrebno je objasniti zašto je Savez studenata baš ovo tražio. Udžbenika za fiziku nema. Postoje skripta koja je naplsao profesor D. Jovanović. Studenti kažu đa su im ta skripta, najblaže гебепо, nerazumljiva, ponekad, i više od toga. To se priča. A činjenica je da je jedan đeo tih skripata, svojevremeno, profesor D. Jovanović bio predložio za udžbenik. I činjenica je da je komisija za udžbenike ta.J rukopis odbacihi kao nezadovoljavajući. O tim skriptama postoji i jedna anegdota: govoreći u prisustvu autora o kvalitetu tih skripata, prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta je, misleći da su studenti netačnim stenografisanjem predavanja uslovili njihovu nerazumljivost, гекао: »Stvarno ta su skripta su nemoguća,.'.« Drug prodekan, naime nije znao da su ona štampana po rukopisu profesora D. Jovanovića. Cinjenice Jedna mala statistika mnogo će nam reći o opravđanosti studentskih zahteva. Generacija studenata fizike od 1952 godine (uzimamo nju za primer zato što je ona odabrana prijemnim ispitom i stoga se smatra boljom od ostalih) imala je 52 stuđenta. Njih je na prijemnom ispitu ispitivac šef katedre profesor D. Jovanović. Posle četvrtog semestra ta generacija je stekla prdvo za polaganje fspita iz elementarne fizike. I-pit je u junu položio jedan stuđent, u septembru dva, u januaru niko. u.iđućem :,unu jedan student. Edans- u četiri roka-četiri studenta Stanje ostal h ocena t d lih studenata je cvako; od pedeset i dva dva su sa sređnjom ocer.om deset, csam sa srednjom ocenom ed osam do devet, ostalima je sređnja ocena đo osam. Jsta generacija (primljena prijermim ispitom) studenata mehanike, matematike i astronomije, koja takođe poiaže I‘zfku. ima ovakav bi<lans: u junu niko nije polo'io, u septembru opet niko, u januaru niko, u junu niko, u septmibru jeđar i u novembru dva studenta. DcK.’e u šest ispitnih гоkova p'. ložila su 3 (i slovima 1 tri) studenta. Medu ovima koj. nisu položili ima i stuđenfta kojima je scednja ocena iz ostalih predmeta deset Г još nešto: kad Ijudi na ovom fakultetu upisuiu matematiku, onđa većina cd njih inifV na nastavnički poziv. Pd lome je logično očekivati da kao đrugi stručni predmet uzmu fiziku j j r im ona može koristiti u -.јЉгvom hudućem pozivu. Međufim, od šest stotina matemal.’čara dva imaju fiziku, a ostali astronomiju kao drugi stručni predmet. Sada će čitaocu bita jasnije zašto su na onom sastanku studenti tražili nov udž'benik i to udžbenik merodavan za ispit, a ne skripta, i polaganje elementarne fizike u dva dela.

STRAH I TREPET

Posle ovlh Clnjenica mnogo realnije izgleda da kad dobar deo studenata. i to onlh kojl su fiziku položlli, kažu: fizika je bauk fakulteta, nju treba dobro nauem Iz stranib udzenmka, potom: pokušati se snaćl u skrlptama profesora, i onda poćl na polaganje, pa ako. .. A da se o tome govori, i to mnogo govori, vidi se po Cinjenlci da je na poćctku ovogodišnjih vežbl iz fizike jedan aslstent rekao studentima: priča se da je strašan profesor, strašna fizlka, strašni aslstenti... On se, doduše, malo prebacio, Jer studenti ne misle da je i fizlka strašna. REC FAKULTETSKOG SAVETA Rekli smo da Jc рге dve godine katedra obcćala stuđentlma da će ispuniti njihove zahteve. Prošla je prvo jedna godina, kateđra je ćutala o tome. Savez studenata je stalno insislirao na tonu*. Onda je stvar došia prert fakultetski savet. Na zahfev studenata zakazana jc seđnica savcta. Zakazana je i ođgođena. Razlog: profesor ntje došao. Onda Je još jeduoni ista sedn'ca zakazana i 'još jednom odgcđena i razlog je još jeđnom bio isti. Najzad, 2 decembra 1953 godlne sednica je održana tj. profesor jc došao. Studentski pretnavnik Je upoznao savct izmeJa ostalog sa člnjenicama koje smo ovđe Jznell kao i sa zapismkom ša Jedne konferenclje studenata o o-

vom pltanju. FaKultetski sa\et je zapisnički konstatovao između ostalog i ove' odluke; Neophodno je da se đo кгаja ovc Školske godine preclzlraju programi 1 to za: a) jedinstveni jcđnoeodišnji kurs fizlke; b) poseban kurs za studente matematike, astronomske 1 mehanlčke grupe; v) dvogođiSnil kurs za studente fizičke, fizičko-hemlske i meteorološke grupc. Komisija za udžbenike pri Upravi Prirodno matematičkog fakulteta dužna Je, konstatovao jc savet, da organizuje stručnl pregled podnetih Joj skrlpti. Sem toga savct je prcponičlo da se uvcdu dva Ispita iz dvogodišnjcg kursa flzlke. Sem ovog poslednjeg, nlfle ništa od toga sprovedcno u delo. Pomalo smešno zvučl (samo 1 smeh nije uvek veseo), Cinjenlca da su ove odluke ostale još uvck samo na hartlji, da niko od nadležnlh nlje ni prstom maknuo da ih realizuje. Л za to vreme generaclje stoje ukočene na fakultetu zbog nepoložene fizike. I ne samo to. Zbog fizike ovc školske godine nljedan student Cetvrte godine koji nema fiziku (a takvih je ogroman broj) nlje mogao dobiti stipenđiju na fakultetu. Nećemo na kraju davatl nlkakav komentar ovomc. Nećemo pitati profcsora D. Jovanovića zašto mu je na jednom prcdavanju Jedna trcćina studcnata dcmonstratlvno napustila amfiteatar. Nećcmo da razmatramo ispravnost njegovog mišljenja koje iznosi pred studentima; »Sve su nauke sluškinje fizike«. (Sic!) Nećcmo nl da ga pitamo, kao Sefa kateđrc, zašto Je fizička, Citaonlca pretvorcna u ađminlstraciju katedre. Nećemo ga pitati nl zašto ne izvođi ekspcrimcntalnu nastavu. Samo verujemo; profesor Dr. Dragi jovanović je vcoma kvalitetan nauCnik naroCito kađ Je reC o specljalnosti naukc kojoj je posvetio život. Isto tako vcnvlemo da Је spccilallzaclja mno go potrebnija. poželjnija 1 korisnija na posleđiplomskom studlranju. V. Mlletlć

СА И ОКО ИСПИТА Н АЛИЧЈА

ч Јануарски испитни рок већ је завршен на свим факултетима. Статистичкс податке још немамо. а све док они буду нспознати немогуће је правити било какве анализе, доносити судове или извлачити закључке. Бројпи утисци понети са испита које сам обилазио су само лпчна запажања или прибележени детаљи из разговора са многим кандидатима и испитивачима. • • • Код кандидата којп Је вршио усмену анлизу драме Хамлет, Др Војислав Ћурић запазио је истовремсно и пезнање и збуњепост. постављањем потпитања професор је покушао да утврди шта Је по среди. И шта Је даље било са Офслијои и Хамелтом? Па ... опда Је Хамлет прешао Офелију ... Под тражењем пристојности захтевп многих професора су често и претерани (студенткињама медипине је забрањсно долажење нс само на испите већ и на вежбе у панталоnasia. По хладним зимским данима поЈедине просторије факултета су претвпренс у гардероое за пресвлачењс;. Оспоравамо исправност ставова појсдиних профссора оорећи се за рсалност и еластичпост придржавања Једнс мсрме. и тражнмо да студнети сами у границама својих могућиости и назора, својим изгледом и понашањем допринесу да испит поприми један свечани чин. Али учестала од-

говарања на испиту уз жвакан,е гуме и жаргон „штрафте" који поједини „лафови“ преносе и лансирају и по испитним дворанама прсвазилази све оквнре пристојности па и најшире схваћеног „слободиог поиашања". Још једним примером може се таква појава илустроваги. СвоЈу „збун.еност“ На испиту нз фармакологиЈе Један мсдицинар Је овако мотивисао: Знате, нешто ми данас не радс кликсри. Запањеност. Др Синоше Богдановића Је всроватно схватио као одушсвљавање и скромио додао: „Заиста Ја мртво капирам Рафа и Чкаљу“. Плашећи се „моралисања“ избегавамо дискусије о понашању студената на јавним местима. Задовољни општим стањем као да затворених очију прелазимо прско испада nojeдииаца. и поред тога што опи могу да буду и те како драстичпи. СлучаЈ студента к«ЈЈи Је у овом испитном року напуштаЈући испит кочиЈашки опсовао професора то наЈбоље показуЈе. • • • Кад Је стао пред професора у глави му се вртело, у ушима звонило. Зурио Је v питања чиЈа су слова играла и бежала некуд по таваници. Iloкушао Је да одговара али јс Језик отказивао сваку послушност. Испитивач Је приметио пенормално псхичко стање кандидата и посаветовао га да испит одложи за дан-два. иреварићете се ако помислите да Је посрсди била „трема“. Пошто се добро испавао кандидат се већ сутра појавио пред професором: и добио девстку. ова прича са хепиЈедном имала је тужан почетак. Бруцошу Је много било стало да положи своЈ први испит. И слушаЈући од стариЈих да знање пије увск довољно, поверовао Је у маЈсториЈе некпх старих „испитнпх вуковз“. На пола сата пред почетак исппта на екс Је испио дупли коњак. грозничавост предиспитне психозе учини људе децом. Тако да често поверуЈу и у наЈпаивније приче и савете исконструисаие у проблемауичиим главама. • • • У кабинет Јсдног стриЈег професора пријавила се студепткиња коЈа Јс сутрадан требала да полажс. Наравио, била Јс примљеиа. Само, што профссору ц после получасовног разговора ниЈе бпо Јасан циљ те посете. Још мање онда кад Је и дотад невезаии разговор девојака овако на^тавила:

Ви наравно излазите на улицу ... приметите оандеру ... Само Је и заборавите ... Л ја. Све ми се урежу... и одЈедиом почпу да Јуре кроз главу ... и ... Професор Је знао за себе да иије психијатер и ко зна докле 6и отишла његопа збуњеност, да наједном дсвоЈка пиЈе почела да се слободније заваљуЈс на наслон фотељс. Уз уздихано истурање груди, слободниЈе пребацивање ногу и мазно понапљање;

Знате, Ја немам дечка... а... НепоЈмљивост овог несвакидашњсг случаја заслужуЈе да буде забележен. Нелагодност коју при том изазива толико срозавање Једне људскости уздржава од већих коментара, • • • За ову су ми појаву рекли да је нетипична. Ретка Је и отскора се поЈавила. СпремаЈући се за испит професор у пола осам улази у гвоЈ кабинет. и тамо затичс тслефон како наЈако звонп. Догоди се да се непозпатп саговорпик интересује: да ли Је П. 11. који данас полаже. полагао и да ли Је ... Најлогичније је да брижни рбдитељи или приЈатељ, кад већ зна и броЈ телефона зна и време почетка испита. Учтчвост ипак налаже да иу се саопшти да пспити почмњу тек кроз пола сата. ТелефонираЈу разноразни људи. и па различите начиие ће се захвалити и _ наставитп разговор. Неко he пропесору ставити до знања да Је таЈ и таЈ капдидат преосетљив и збуњљив. д неко ће пошто м v Је син „случаЈно" рекао име ирофесора код коЈег данас полаже сетити се професора и потсетити га; како Је његов брат од тет-

ке био интимни приЈатељ кума професоровог пашенога. Кроз пеколико трелутака пред пама већ седи таЈ какдидат. и претпоставите себи тсжину тог напора. Да и после примања такве увреде за Једног наставника нема теже _ уздржите себе. и будите правични и непристрасни према кандидату. Ипак кажу професори утеши вас помисао да млади човек можда и пе зна о „услузи" која му Је учињена.

Све пас теше такве могућности. и поверење у достоЈаистзсност паших професора. * • • Јануар je прошао. исталп су резултати успомсне апегдоте ~. Овај напис ниЈе имао за циљ (да још Једнои папоменел!> аилитичко тралсењс типичног. само, да се забсле:ке поЈедине појаве које споЈом проблематичношћу упозоравају да се преко њих пе нрелази олако.

Владимир МАТОЕИЋ

Zašto нема udžbenika?

BORA JOVANOVIC, GLAVNI UREDNIK »NAUCNE KNJIGE«: PROFESORI Nl- PRIPREMILI UDŽBENIKE SA KOJIMA BI IZASLI PRED JAVNOST Zašto nema uđžbenika nc fakultetima društvenih pauka? Mi ne odlučujemo mnogo o udžbenicima. Nama svi udžbenici đolaze ргеко fakuUeta«. Ne može se štampati nijedan udžbenik pre nerto što ga odobri komisija za udžbenike, najpre sa fakulteta, a onda i univerziteta. Oni fakulteti, komisije i profesori imaju inicijativu. Od Fakulteta društvenih nauka sa udžbenicima najslabije stoji Ekonomski fakulte-t. Retkost je đa dobljemo udžbenike od njih. Sada za taj Fakultet u radu je jedino udžbenik profesora Obradovići »Osnovi statističke analize«. Slićno je i Filozofsikim fakultetom. Profesori sigurno nisu pripremili udžbenike sa kojima bi izišli pred javnost i kritiku. Izlaze skoro samo neautorizovana skripta. Mislim da је to poseban problem. јег su skripta daleko skuplja nego štam рта knjifta. a pitanje je ko liko je i tačan tekst, јег se ćer'o one izdaju prema studentskim beleškama.

Pravni je od dva tri fakulteta u naj,povoljnijoj situiciji. Sada se slažu »Istorij političkih doktrina« i »Jeorija države i prava«, obe od Dr Rađomira- Lukić. Imamo u pripremi za taj fakultet još neke udžbenike. Kažem mi ne odlućujemo mnogo o udžbenicima, pošto njih odobravaju odgovarajuće komisije. Problemi s kojima se borim> uglavnom su ovi: 1) Nedovoijan grafički kapacitet tj. pretrpanost naših štamparija. Mi vrlo brzo pripremimo rukopise za štampu. ali ih štamnarije uzimaju u rad sa velikim zakašnjenjem. 2) Rukopisi nam vrlo često dolaze preko školskih vlasti nepotpuni, bez svih slika i pnloga, pa i zbog toga đolazi do izvesnog zastoja. 3) Univerzitetski udžbenici ru u 80% slučajeva s vrlo teškim slogcm (matematika, medicina i drugo), pa nije lako naći štampariju koja bi takve rukopise шоgla slagati, upravo takvih štamparija je malo. 4) Najzad. tiraži univerzitetskih udžbenika uglavnom su mali (najviše do 3000 pri merak-a). Takvi se poslovi ne rentiraju štamparijama, pa

ih one, s malim izuzetkom, nerado primaju. Ipak sa štampanjem univerzitetskih udžbonik", kao što sam ranije rekao, u ovoj godine ide vrlo dobro. Tome je doprinela i čkijenioa da je univerzitetska komisija za udžbenike vrlo ekspeditivma i da ima dovoljn'" sredstava za dodeljivanj j subvenciie koje mi i®ključivo upotrebljavamo za snižavanje cena udžbenika. DOCENT FILOZOFSKOG FAKULTETA DR DIMITRIJE VUCENOV: Udžbenik je najčešće rezultat naučnog rada čitavog niza naučnih radnika Zašto nemamo udžbenika na fakultetima društve nih nauka? Verovatno, bar koliko se tičs Filozofskog fakulteta, iz mnogih i raznovrsnih razloga. Fakultetska komisija za udžbenike nije nikada, koliko je meni poznato, od završetka NOV do danas pravila anketu među profesorima po ovom pitanju. A takva anketa sigurno bi otkrila čitav niz uzroka i raz ličitih stavova ne samo u pogledu problemn udžbenika nego i čitavog sistema nastave. Po pitanju uđžbenika i njihovcig mesta u sklopu sistema nastave postoje različita i oprečna mišljenja koja nisu uvek prouzrokovana samo subjektivnim stavom i iskustvom pojedinaca, nego često i objektivnim uslovima. Iz čitavog kompleksa uzroka nedostatka uđžbenika ja bih izvojio рге svega jedan u kome se skoro i ne govori i koji se potpuno zanemaruje kad se raspravlja o ovome pitanju, to je pitanje metoda. Udžbenik je najčešće rezultat naučnpg rada čitavog niza naučnih radnika i njihovih pojedinačnih dostienuća, ali je ta različita pojeđinačna po stignuća potrebno povezati u jednu metođski zaokruglje nu celinu (pri čemu će neki i otpasti, a drugi dobiti druk čije tumačenje itđ.). A pitanje metoda. ne u njegovim opštim prinripima n.go u đetaljno razrađenoj celini, ne možemo smatrati u ovom trenutku rešenim za znatan deo naučnih disciplina. Premetođe u tim naučnim disrasli smo dosadašnje naučne ciplinama ali nismo uspeli da u većim naučnim radovima afirmišemo u potpunosti razrađen nov metod. Pi-J sati udžbenik u takvim uslo vima i u takvoj situaciji stavlja autoru u zadatak u čije se rešavanje oni teško mogu unu'tati bez veoma velikog rizika. ВПо bi, razume se, 'sasvim pogrešno svesti uzroke ovoj pojavi samo na ovu komponentu, pa je zato neophodno potrebno izvršiti široku analizu ovog problema, čuti mnoga i različita mišljenja i suprotne stavove. Koji upotrebljivi udžbe nici postoje? Zašto profesori ne objavljuju uđžbenike ili ne autorizuju skripta? Na posleđnje pitanje mislim da sam delimično već ođgovorio, bilo bi celishodnije da na oba pitanja odgovori komisija za udžbenike koja deluje na fakultetu već deset godina i ima svakako potpuniji pregled i bogatu đesetogodišnju dokumentaciju o ovom problemu. Predlozi? Mislim đa bi jeđna đobrosmišljena i utrajno vođena politika komisije za udžbenike na Filozofskom fakultetu mogla da postigne bar delimične rezultate.

3