Student

univerzitetska hronika

PROBLEMI IZRADE STATUTA NA TEHNIČKIM FAKULTETIMA

DVE NEPOZNATE NA TEHNICI

# FIZIONOMIJA STRUCNJAKA I CELINA STUDIJA OSNOVNI PROBLEMI # TENDENCIJA DA SE NASTAVNI PLAN PRILAOOĐAVA NASTAVNOM OSOBLJU # STETNO FAVORIZOVANJE POJEDINIH 't PREDMETA

Verovatno da na tetu nerna danas aktuelnih pitanja od izrade statuta fakulteta. O njima se svuda žiVo diskutuje. To je i normalno, kada se uzme u obzir da statut treba da reguliše ra.zvitak fakulteta kao nastavne I naučne ustanove za jedan duži period vremena. Kakvu fizionomiju treba da dobiju naši fakulteti, kakvog stručnjaka da daju to je ne samo školsko pitanje, već i opšte društveno, Opšte smernice su već date Opštim i Republičkim zakonom o univerzitetima, ali statuti to moraju da preciziraju. U tom smislu od interesa je istaći neka opšta shvatanja na fakultetima tehničkih nauka. Tehnički studij sam po sebi je vrlo Siroka oblast nauke, te se kao takav izučava kroz niz posebnih grana fakulteta. Unutar fakulteta do danas je postojala dalja podeljenost na otsek uže specijalnosti pojedinih grana nauke. Takav sistem škoiovanja davao je inžinjere uže specijaliste, gde je specijalizacija često bila izražena u vrlo visokom stepenu. Da li je takva orijentacija bila dobra i da li је treba zadržati, pitanje je koje se zadnjih godina stalno nametaio našim fakultetima. Opšti tip stručnjaka Tražeći odgovor na ta pi*anja održana su brojna savetovanja i konferencije interfakultetskog i fakultetskog karaktera, najčešće sastavlje ne. od profesora fakultela, pretstavnika privrede, studenata i drugih zainteresovanih. lako ne kod svih fakulteta, preovladalo je shvatanje da treba stvoriti lik inženjera opšteg tipa. Razloga ima više. Prvo, stanje i razvitak ргк vrede zahteva veliki broj inženjera koji će se moći šire kretati u pojedinoj tehničkoj oblasti; Drugo, razvitak tehnike 1 sadašnja rascepkanost nastave ogromno opterećuie studij, tako da je postao nesavladljiv u jednom normalnom periodu; Treče, škola treba da da osnovna opšta, teoretška znanja određene naučne grane, potpunu specijalizaciju inženjera škola ne može ni dali, to je stvar prakse. Ovakva koncepcija inženje ra opšteg tipa usvojena je na Građevinskom, Mašinskom. Arhitektonskom, Rudarskom i Tehničkom fakultetu, i počela je da se realizuje i da se uobličava u prednacrtima sta tuta tih fakulteta. Osnovne koncepcije Mašinski i Građevinski fakulteti usvojili su skoro indentičnu koncepciju i po огganizacionoj strukturi. sistem studija čini nekoliko u zastopnih etapa: Prva, pripremni deo studija (prva i druga godina) gde se izučavaju opšte-teoretski predmet; Druga, takozvani stručn ; deo studija (treća i četvrta godina), gde treba da $е do biju osnovna tehnička i ;tručna znanja; Treća etai>a je (peta godina) usmeravanje studija na uže oblasti u cilju produbljavanja već stečenog znanja 1 što bolje pripreme za diplom ski rad; Cetvrtu etapu svakako činl post-diplomski studij, pre<J viđen Opštim zakonom o univerzitetima, a čiji je sistem potpuno nerazrađen. Na Arhitektonskom i Tehnološkom fakultetu slična јк

orijentacija, samo bez usmeravanja u petoj godini studija. Ovakva, iako pretstavljena, koncepcija pokazuje da današnji sistem pođizanja visoko-kvalifikovanih stručnjaka mora pretrpeti radikalnu i korenitu promenu

Gubljenje osećanja celine Bez takvih promena postići će se sasvim suprono od onoga što se želi. Te promenb u planu ii programu traže, spajanje i sažimanje pojedinih predmeta, oslobađanje

raznih nepotrebnih detaljisanja u studiju, svođenje zadataka za vežbanje na obim zato predviđenih časova i drugo. Naročito treba istaći veoma štetnu tendenciju đa se nastavni plan prilagođava prema postojećem nastavnom osoblju. Mnogi predmeti su

spojeni u jedan, a predaje ga više nastavnika, pa se često gubi celina. Ima pojava neshvatanja celine studija, dobronamernog preterivanja, fa vorizovanja svojih predmeta na štetu drugih i slično. Gubljenje osećanja celine studi|a kod pojedlnih profesora je zaista veliki nedostatak dosadašnjeg rada na usvajanju nove koncepcije inženjera op 4teg smera. Jasno je đa bez definitivnog rešenja fizionomije struč njaka koga fakultet treba da daje, ne može se ni govoriti 0 izradi statuta, ako se ne želi ozakoniti postoječe stanje nastave, a ono nikako nije zadovoljavajuće. U tom cilju danas se moraju angažovati sve snage s?a fakulteta 1 van njega, јег kolikogod se do danas učinilo, ipak su ostala mnoga pitanja otvorena i njihovo rešenje vrlo sporo se privodi kraju. Konsultovanje prakse Dosadašnje diskusije oko statuta vodene u krugu: nastavnici studenti privreda, pokazale su da je takva saradnja ne sna već i neophodna. Studentska udruženja i pretstavnici studenata u savetima bili su akti/.ii pokretači mnogih pitanja oko izrade statuta, što je neob’čno koristilo ii u tom pravcu treba nastaviti, lako su to delikatna pitanja fakulteta, studenti su se svojim konstruktivnim stavovima pokazali kao korisni saradnici u stvaranju fizionomije fakn]teta. Praksa konsultovanja i tra ženja mišljenja privrednlh faktora imala je 1 treba da ima znatnog uticaja na formiranje statuta. Moderna privreda neminovno zahteva čvrstu povezanost raznih naučnih i nastavnih ustanova sa praksom i njihovirp ргоblemima. Uzajamni međusobni uticaji škole na privredu i obratno, sve više dolaze do izražaja i danas se mora mno go više činiti u tom pravcu Društveni organi upravljanja fakultetima u tome imaju po sebnu i vrlo važnu ulogu. R. V.

ZGRADA TEHNICKIH FAKULTETA

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОПШТЕГ ШТРАЈКА СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

4 април 1936

„Још давно ггрије рата нарочито је био познат Беотрадски универзитет по његовим необнчно напредним акцијама, он је такорећи, давао нмпулс и карактер читавој борби омладине Јутославије”. тито Тешки услови живота и школоваша, израбљивање и пл>ачка, политичка и национална угњетеност наших народа, натерали су београдске студенте да диг ну свој глас хгротеста противу постојећет, реакционарног, режнма, придружу јући се тиме општем покре ту напредне омладине Југо славије. Војно-фашистичка дикта тура вије презала ни од чега да угуши волуционарнм, покрет на Универзитету, покушавајуКи да тим сломи борбени дух младих људи. Пооштре не су мере како би се осујетао сваки покушај отпора, агенчи и полиција свуда су врИивали. 1936 године образована је тзв. Универзитетска стража, са којом је на Универзитет дзведена полиција која Је контр>олисала рад на Универзитету. Тадашњи ректор Ћоровић као и део чиновничкот особљг на Универ-

зитету претварили су се у полихџиски апарат. Исте годиlне дасциплински суд на Универзитету до«ео је одлуку о кажњавању чланова Акционог одбора зоог догађаја који су се з6гјли 1 фебруара 1935 године. Друг Вељко Влаховић, тадангњи ттретседгаик акциопог одбора, био je удаљен са Универзитета на 2 године, многи су ухапшени. Полиција је вршила жесток притисак уз помоћ фа шистичке ортанизације ОРНАС коју су сачињавали малобројни студенти. Трећег априла 1936 године студенти су послали сво ју делегацију код ректора Ћоровића са захтевом да се укине Универзитетска стража и казне изречене члановима Акционог одбора. Ћоровић је пред н»имз залутшо вратима свог кабинета. Сутрадан, Актџиони вдбор је прогласио једнодневни штајк у знак протеста ттротив самовол»е рек тора Ћоровића. Студенти су поздравили штрајк, они су показали своју јединственост и тиме омогућили њетово успешно извођење. На факултетима су постављсне штрајкачке страже. На Медицинском факултету долази до отворених сукоба између ОРНАСоваца штрајкачке страже. ОРНАС-овци су мучзш на-

пали штрајкаче, у тучи мтаоти од њих извукли су добре батине. Жарко Мари новић који је неколико минута раније савлађивао сво је лекције у Карађорђевом парку није ни помишљао да he тог тренутка бити крај његовом животу, један* од ОРНАС-оваца забио му је нож у леђа, право у срце, тако се угасио једац живот, многе лекције су остале недочитане. Вест о потибији Жарка Марино вића пронела се муњевитом брзином међу студенте; смрт њиховог друга изазва ла је револт и гнев коме није било граница. Сутрадан. кордони полиције и агената нису спречили колону студената која се по кишном априлском дану пробијала према Новом Гробљу, чиме су одали достојну пошту свом погинулом другу. Одмах после тога, са покликом „Ура, у професорску колонију”, студенти су дошли до стана ректора Ћоровића и демолирали га. Штрајк је продужен и трајао је 25 дана. Преко својих прогласа који су излазили у току штрајка. акциони одбор је позивао; „Студвнти и студенткиње! Не смемо клонутм! Ми нисмо усамљени. Ми стављамо до знања садашњим универзитетским властима

да ћемо истрајати у борби до коначног остварења наших захтева, па и по целу највећих жртава. Истрајмо у борби и тражимо своје право на живот!” И заиста после 25 дана напорне борбе штрајк је постигао свој циљ: смењен је ректор Ћоровић и раопу штена терористичтса органи зација ОРНАС. Скупа је цена којом су студенти пла тш!и свој успех, миоги су чспребијаки по затворима, један је и животом платио; али априлски штрајк показао је огромну снагу стулентсрот покрета и утицај «оји је на н»ега имала Пар п/jja и СКОЈ. У свом чланку поводом двогсхдагшњице штрајка, об ' јављеном 8 априла 1938 године, Иво Лола Рибар каже: „Снага нашег покрета која је баш задњих дана у неколико махова дошлг тако до израза, показује

пут који је пређен, пут чији је почетак, почетак једне епохе, април 1936; путЈ на коме је наш покрет шао до своје оргапизованости и свести о својим задацима и заиста, постао покретоад кроз једно покољење иде ка животу и ка свом циљу: ка свесној служби народу друштвеном задатку генерације народне ггнтелитенцпје коју хоћемо да створимо”. Заједно са 1 фебруаром 1935 године када је у сукобу са полицијом изгубио живот Мирко Срзентић, 14 децембром 1939 године када се са хладним децембарскмм даном угасило и неколико живота напредних студената и 4 април остаће у светој успом!ени свих мла дах људи.

Саво КРЖАВАЦ

UDRUŽIVANJE NAUČNIH SNAGA

Uskoro opšti jugoslovenski udžbenici iz istorije pedagogije i teorije književnosti

Posle donošenja zakona o Unlverzltetima, koji Je kompeten clje upravnih organa Unlverziteta preneo, dellmlčno, na repu bličfre skupštlne, 1 na organe društvenog upravljanja pojedinlh univerzlteta, postojl mogućnost sužavanja 1 slabljenja i ranije ne naroćlto plodonosno ostvarene međuuniverzltetske sa radnje. I u tim usklm okvirima # ta saradnja se pokazala kao neophodna i korisna. Potreba za njom oseća se naroćito sad kada se radl na izradl statuta fakulteta, gde bi koordlnlsanje iskustava istorodnlh fakulteta u zemljl moglo u mno.gome da doprinese širem 1 punljem obeleža vanju fizionomlje fakuJteta 1 strućnjaka koga fakulteti treba da izgrađuje. Zbog nedostatka te saradnje došlo je već u samom poćetku do znatnih razlika u formullsanju istih problema, jer nužno uopšteni, naćelnt, stavovi opšteg zakona daju mogućnost razllčitog tumaćenja i realizovanja. Takav je slućaj sa tumaćenjem zahteva opšteg zakona »da univerziteti stvaraju stručnjaka op šteg tlpa«, koji Je veoma različlto akcentlran, ne samo na raz nlm unlverzitetima, nego 1 fakultetlma na istom unlverzitetu. Isto tako su u nacrtima Statuta uoćljive znatne razllke u oštrlni admlnlstrativnih mera uopšte, a posebno u režlmu studiJa. Tako je naprimer Beograđski unlverzitet uveo skoro na svtm fakultetlma prljemne isplte, đok to ostali univerziteti nlsu ućinlll. Ne samo što je razlićit kriterljum studlranja, nego postoje 1 veoma neujednaćenl u slovl za napredovanje naučnog kadra. Oblicl saradnje Međuuniverzltetska saradnja, ako hoće da bude korlsna, mora рге svega pretstavljati koncentrisani napor svih univerziteta u zemljl u pođtzanju naućnog podmlatka. u ovom planu sarad nja bi se u neposrednlm uslovlma, mogla organizovatl u dva pravca: /:ао ujednačavanje pogleda prillkom formulisanja pro grama postdlplomatsko.g studlja 1 kao uzajamna pomoć unlverzltetsklh centara u podtzanju naućnlk radnlka u oblastlma za koje na dotićnlm fakultetlma nema rasipoložlvlh naućnih snaga. Tako, naprlmer, pedagoška katedra u Beogradu nije u mogućnostl da sama podigne nauć nl podmladak. dok bt to uz pomoć zagrebaćke pedagoške katedre btlo moguće. U sllćnlm okolnostlma može se na taj naćln organlzovatl l specljalizaclja kao 1 Izrada doktorsftih teza. Kratki kursevi iz pojedinih naučnih ob lastl. koje bl držall istaknutl naućn radnlci pojedinlh unlverziteta, u mnogome bl doprinell podizanju kvalteta nastave. Na fllozofskoj katedri u Beogradu nastava Iz Istorisko" matertlallzma se uopšte ne održava, lako su postojale 1 postoje mogiićnostl pozivanja profesora iz Zagreba kojl bi održao specljalan kurs iz istorlskog materijalizma. S druge strane ovakva sarađnja bi se mogia korlsno reallzovatl u vldu uđružlvan’a naučnlh snaga radi svestranile analize

pojedinlh naućnih oblastl, čime bl l pcsoo oko izdavanja udžbe nlka blo znatno olakšan. U ovoj oblastl će, na inicijativu najvliih prosvetnlh organa, a ne samih univerziteta, uskoro bltl ne što učinjeno. Kao plod ovog zajeđnlćkog rada oćetkuje se udzbe nlk iz opSte pedagogije i istorije pedagoglje. jedan prirućnilc za teorju knjlževnostl kao i stav po pitanju uvođenja sociologije na fakultete društvenlh nauka. Dalja saradnja među univerzitetsklh, odnosno, fakultetsklh komlsija za izdavanje udžbenika dovelo bl đo organizovanja kolektiva, kojl bi radio na stvarania opšWugoslovenskog udžbenika. Sada se. međutim, đešava da dobar udžbenik iz odre đene naučne oblasti ostaje u okvlrima jednog univerzlteta, јег se štampa u ograničenom broju prlmerrfca. U okviru ovakve jedne sarađnje imali bl, najzađ, mogućnosti da na katedri za jugosloven sku književnost u Beogradu slušamo makedonsku 1 slovenačku književnost, što za sad nije slučaj. ! Sarađnja stuđentsklh organlzacija U odnosu na saradnju Udruženja univerzitetskih nastavnika studentska međuuniverzitetska saradnja je zadovo'javajuće raz vijeno, mada joj još uvek nedostaje širine 1 određenostl. Na ročito su značajne međufakultetske konferencije koje se održavaju jedanput godišnje, a posvećenl su uglavnom rešavanju stručnlh pitanja, kao l drugi ob lici (razmena štamne. materijala, stručne ekskurzijc) saradnje. U okviru saradnie u oblastl kul turnog rada ustaljene su uzajam na gostovanja akademskih đruStva Beogradskog i Zagrebačkog univerziteta 1 razmene književnlh panorama u okviru studentskih llstova u zemljl. Pored toga postojl jedinstvena studentska organlzacija koja koordinlга 1 planira stručnu praksu tehnlčara, međecinara, ekonomista 1 veterinara. Sve navedene Cinjenlce govoге u prilog stvarania stalnih ob lika međuuniverzitetske saradnje. Korlsno hl bilo ako bl nekl od naivažnljih oblika te saradnje blli flksirani statutlma fakulteta 1 univerziteta. Trenutno je neophodno ostvarltl saradnju okn izrade scntuta koja će omogućitl usklađlvanje cvrjentaclje nastave, tipa stručnjaka 1 režima studiranja. Saradnja Istorodnih međufakultetsklh katedri dala bi mogućnost ujednača vanja 1 upotpunjavanja nastavnlh planova i programa/ kao 1 načina Izvođenia nastave. Ne treba zapostavlti ni međuunlver zltetske skuoove na kojlma bl se raspravljala opšta pltanja razvoja univerzltetsklh eentara. Pokazala se, takode, potreba sa radnje organa društvenog uprav Ijana. koja bi se odvijala putem utvrđenih redovnih sastanaka. Ostvarivanje ovakve jedne saradnie mora biti sastavnl deo akcija univerzitetskih vlastl, uđruženla unfverzitetskih nastav nika t organizacija Saveza studenata. M. P.

STUDENT

3