Student

Pisao sam neđavno o Dos Pasosu 1 njegovoj Iluziji socijalne revolucije. Cini mf se da je T. S. Eliot u mnogome slučaj iste vrste. Eliot je i kao Dos Pasos visoko obrazovan Amerikanac, koji ne mari za savremenu Ameriku, ali umesto bekstva iz američke stvarnosti u Grinvič-vilidžki radikalizam i mit o svesnom i usmerenom proletarijatu kođ Dos Pasosa, Eliot je otišao u Englesku i izgradio za sebe jedan aristokratski mit pozajmljen iz Engleske llterature i istorije. Eliotov klasicizam, rojalizam i anglokatolicizam, u smislu kaka sam ja izvukao iz njegovih skorijih radova, odražavaju daieko više jeđan akađemski stav, no istinsku uverljivost, baš kao i Dos Pasosov kult klasno svesnog proletarijata: teško bi biio reći da monarhizam l crkva đobijaju danas sve veći znaćaj, kao što bi lako bilo tvrditi da je taj značaj čak i u Engelskoj sve manji. Isto bi tako teško bilo reći da se američki radnik udaljuje ođ srednjeg staleža u vreme kad mu se on po svom položaju približuje. Mnogi Amerikanci Dos Pasosovog i Eliotovog tina a to su osećajni i načitani pisci, smislili su jeđan prijatan svet u koji njihove misli beže iz smutnji I protivurečnosti oko njih. U slučaju H. L. Menkena, taj svet pretstavl jen nekim nemačkim univerzitetskim gradom gde svet pije mnoao piva, prosto guta knjige, gde se poštuje lokalno plemstvo kao da nemačko carstvo nije srušeno u prošlom ratu. U slučaiu drugih američkih književnika, iz reda zatočnika starog Juga, to je starinska plantaža na Jugu gde žive Ijudi probrani i đuševni, gde su žene lepe i otmene, a cmci verni i srećni samo da taj Isti Jug nije iščezao još 1865 godine. Kod Izre Paunđa, to je srednievekovna Provansa gde siroti, ali uglađeni trubaduri zabavljaju plemenite gospe kao da ti isti trubaduri zajedno sa Provansom nisu u najdubljem grobu. Kod Dos Pasosa, to je armija nesebičnih, vrednih i odlučnih rađnika, punih lepih drugarskih osobina i veselosti kao đa ti isti radnici nisu obuzeti kupovinom „Forda" 1 radija, više no org?n’zovanjem za borbu, za obaranje buržoaskog društva. A u slučaju T. S. Eliota, to je svet sedamnaestovekovnog crkovnjaka, kod koga je najskrupulornija savest usklađena sa sposobnošću da piše lepu prozu samo kad danas ne bi bilo ništa teže, nego naći čoveka sposobnog da bude dobar pisac koji pri tom veruje u bezgrešno začeće. • Eđmunđ Vilson ]e, пеша sumnje, jedan ođ najznačalntjlh llčnostt koju Je amertCka literama krltlka imala. Napisao Je desetine knjlga. eseja, kritlka, prlkaza, memoara t saflra Gotovo nema značainijeg američkog knjlževnika o kome nlje pisao. Ovaj esej uzet je Iz. knjige „Obale svetla”, objavljene 19'2 godine, a pisan je 1929 godine. (Preveo D. SIMIC

SAVREMENA TEMA

TT mraCnoj sobi, pokonđireno nameštenoj, seđi čovek već đuboko zašao u godine. Na njegovim slepočnicama oseća se pepeo epoha sagorelih za poslednjlh pola stoleća. Epohe prežlvljavatl, značl menjaU stavove i duh. Naravno, duhovne promene su potajne i podmukle. Kako se uopšte mogu zapaztti: ta nlsu to ekonomstte рГошепе. Te ekonomske promene kojima je bio podvrgnut savremeni čovek Jesu gradnja spo Ijašnjeg sveta, naplrlitana i žare na arhltektura draglh nam građova, arhltektura којц možemo prostlm okom razdvojlti na staruru i novu. Duhovne pak ođllke čoveka nlkada i nlkakvim eredstvlma ne možemo podellU па stare 1 nove. Pa ipak, ako se р<бе o tom »savremenlku«, a to ste 1 vl, po evemu suđeći to je l vaS stric i njegov sdnčić ako se piže o njemu, nužno se mora pisati o slojevlma u čoveku. Slojevi svesti shvaćeni u slikovitom i prenesenom značenju, mogu se smatrati za konstrulsanu pojavu (samim tlm što sadrže spoj vremenskl raznoliklh delova). U plemenitom naporu da se ta mnogostrana »duša« što vernlje izrazl, dobili smo pedantnu knjlževnu školu koja je odredila »raskulačenlm elementlma« l »prikrivenlm neprijateljlma« da budu glasnl govornicl starlh Ide Ja, a plemeniti Junaci su svim žarom poštenih i čednih ulazill u borbu sa nesrećom koja Je iz bijala iz prljavog neprijateljskog mozga. Koliko Je olova izllveno protlv konstruktivistlčke llterature ne može se nikada dornatl Јег Је medveđi nespretna »odbrana« te llterature bila uistlnu njena Još veća dlskvallfikacija nego svl za Jedljivi napadi. Nljedan ironlčni krtlčar konstrulsane literature nlje imao toliko zajedljlve mašte đa Izmisll izreku po kojoj Je opis ponoćl propoved nazatka. Modutim, lako Je ta llteratura po svojoj forml konstrulsana, ona Ipak na šematizovan Ш čak stllizovan način sllka Jednu nlSta manje konatruktlvnu (građenu od raznih vremena) pojavu. A ta pojava je taj savremenlk. To čudovlšno stvorenje stvoreno sve ođ protlvrečja. Od starog l mlađeg. A da staro 1 novo postoje kao srećno razdvojene pojave, o tome nema spora. Izgovorimo frazu: staro i novo Ta fraza Je veoma bleđa, zato ćemo te dve rečl da naslikamo: -iasOr u sušnoj godlni, zvao nas Je sltnl smežuranl čovećuljak svojoj kućl. U primorskom gradiću pusta kamena ulica Clnila nam se samo tužno vrućom. Јоб tužnlji blo je čovečuljak kojl htede trgovatl sa sadržinom izletnlčklh paketa. U kamenu ullce nlje se vldela nlkakva razllka epoha. Arhitektura, pomalo dosadna davala nam je samo jedan vid sveta, nepromenljlvo senjsko kamenje. Ali za starčevim vratima, u podbulom zadahu mračnog sobička prenell smo se u neku đrevnu zemlju. Stotlne najbeznačajnljih predme tlća na svetu, gomilalo se po posteljl, po zatvorenlm prozorima i crvljlvlm duvarovima. Crne Hmene kutlj«, kandila, vage, vreće, šeširi, umašćenl konopci, kožne I metalne drangullje . .. ne, zaista se ne sećam te sllke,

ne znam šta Je sve taj čovefc cuvao u besprekorno urednom haosu. Svaka iđiotska stvarčica noslla je neko svo j e l starčevo značenje, nacrtala na nas memlom i starlnom. Košmar predmeta nallčio Je na dno pakla, na tantalizirajući život sa stvarlma bez prave funkclje a sa Izmišljenlm rnaćenjem, sa sa Cuvanim značenjem koje su ne. kada imale, dok im je ćutljlvl starac bio gospodar u sada mrtvom dućanu Ira spuštenih kapaka sred tlhe ulice u kamenu. Običnl, Ispečen suncem, karnen, krio je ružnl haos sltnurlja prerasllh u avetinjski monstrum biv б e g ali još uvek postojećeg sve t a. I, opet, kažemo, kamen je puet I ne vldi se ništa Iza njega. Ali materljalan je l tragove prošlostl ćemo naćl za spuštenim kapclma, u jezgru materije. Međutim nlkakav napor neće nam odgonetnutl Sta se krlje iza koščatog starčevog čela. (Јег ako bismo možda sasvlm istlnoIjubivo potražlli Jezgro njegovog duha, možda ne blsmo našll nikakvlh tragova prošlosti, možda bi bio blag l dobar. I zalsta ko može odoletl ovako humanom nagonu ra nalaženjem čoveka, ko može trajno kovatl kontrast Između starog i novog, (a svaka drama počlva na takvbm tukobu), otuda eto proUvrečnosti i zastanka u nedoumlci). No, kad samo gledate u starca, njegov ravnodušan i hladnl pogled JoS uvek gospodarl 1 neugodno vas prožlma osećanjem maloletnostl. Radlje blste pobegll lz sobe u kojoj ste sa njlm, zaboraviU bl ste ga, all se to ne može. Taj starac postoji u vama pa l u vašem strlcu 1 njegovom BlnMću. Potsetiću vas na malog Dragana. Davao je čokoladu 1 Vesni 1 Miši, svojim drugovima iz dvo rišta, ail jdenog dana je luplo nogom o zemlju 1 povikao: »Ne dam vam čokoladu. To je moja čokolada«. To Je mall vulgaml savremnlk, tek što je prohodao, a već se u njemu stvara mali ne srećni dućandžlja. U njegovoj kući nećemo naćl vage nl ružnlh

kutija, ali Jeđnoga đana će mall Dragan bltl suđen zbog krimina na u privredl. Proste savremene teme uvek imaju u sebl dvojstvo čoveka, sukob starog i novog, to nlje fraza, to Je stvarni svet. I, ako napišemo »savremenu temu« u kojoj neće biti konsti-ulsanja slojeva sveeti šta ćemo dobitl? Dobićemo sllku tužne kamene ulice ispećene suncem 1 jednoliko postavljene u prostoru 1 vre menu. Reclmo tađa sa zadovoljstvom naslikali smo čoveka danas 1 ovde. Kad smo to rekli, kao da nlsmo nlšta ni uradlll. Jer u prlncipu smo protiv literamih kon-

strukcija. Treba nam Ceetitatl na trezvenosti. Etq do čega dovodl avaka bdtka za čist u Uteraturu. lli za pravu. тако su Jednl protlv p*lhoanalize (molim vasl to je bolesno.) Jer Je konstrukctja. Dhjgl su protlv karaittera Jer su i oni konstrukcija. Gde Je polemika protiv funkcionalne drame, a gde Je odbrana slučajnostiT Hoće li se l to ppjaviU? Slučajno- knjlževnost se ne obazire na teorije. Za tako nešto može se naćl gomlia eltata. Otuda neka se zamlsli da je ovaj napis teorija protlv teorija, a da smo to đokazalt gomllom cltat« o Balzaku, Zoll, O’Nllu i đrugim piscima.

R. Ророу

Студенти IV године Акадешгје за позориигну уметност, класа проф. М. Милошевића, извели су као своју дипломјску претставу Стеријину драму „Смрт Стефана Дечанскот”. Режисер Мирослав Беловић уопео је да у овој старинској трагедији нагласи заиста вредне делове и да студентима пружи прилику да у неким услогама постигау веома висок домет, Слика горе: Татјана Бељакова у улози Зорке. Слика лево: Бранко ВујовиК као логотет, неоспорио најбољв остварење вечери. РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА БЕОГРДДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И РЕДАКЦИЈБ „СТУДЕНТ” Укупно је на конкурс приспело 80 радова ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС Про з а I награда „Пази“, пловимо“ шифра „1853“ II награда „Бјегунац аутор Жарко Јовановић W награда „На раскрсници“ Цвијовић Милиаојв 111 награда „Повратак“ шифра СИП IV награда „У слободном стилу“ шифра 12354 IV награда „Јутро“ шифра СИП IV награда „Повест о асквилама" Владимир Личина Поез и ј а I награда „Храст“ шифра ЕОЛ II награда „У ноћи разбијеног сна“ Л>. Митровић II награда „Без љубави“ Данило Дробњак Ш награда „Преполовљена кућа“ Витомир Јефтић 111 награда „И сутра" шифра Зора ЛИКОВНИ КОНКУРС Скуптура I награда Олга Ивањицки II награда Мира Марковић-Сандић 111 награда Миловановић Момчило 111 награда Лазић Стојан Сликарски радови I награда Тодоровић Војислав II награда Тодоровић Војислае 111 награда Гарашанин Слободан 111 награда Гарашанин Слободан IV награда Тодоровић Војислав IV награда Николић Добривоје IV награда Пејовић Слободан IV награда Чудовић Митке Граф и к а I награда Рогић Миодраг I награда Мичић Саша II награда Војновић Будимир 111 награда шифра 555-17 Бц КОНКУРС МУЗИЧКИХ РАДОВА 111 награда Хорска свита Владислав Димитријевић. „СМРТ СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГ” У ИЗВОЂЕЊУ СТУДЕНАТА АПУ

PREVEDENI STIHOVI

TRI ENGLESKA PESNIKA lalco Je teško davati ocene o apsolutnoj vrednoetl književпШ dela, Ipak se ва prtllćno rtgumosta može konstatovgtt d* ajeđeća trt pesnika pretstavljaju najveća imena u engićSkej poeelji XX veka. Sa atributom »najveći pesnlk dvadesetog veka« n4jććšće se sreće ime V. B. Jeltaa, аЦ razllke koje postoje u njihovirn pcenićkim koncepcijama iskljućuju bermalo svaku mofUćnost poređenj*. V. B. Jelts (1886—1059) najvećl pretstavndk Irskog nacionalnog Fofereta kojl obuhvata stvaranje ćitave jedne generaclje pesnika đramatićara, proiao je složenu evoluclju, о<| prvfh, romOritlćarskih mladdća đo zrelog 1 mlsaonog stvaraoca koji se oseća pozvan da reSava ftovekove filorofske 1 etiftke pr.obleme. Utlcajl, taftnlje, izvori za inspiraclju su veoma raznovrsni 1 kreću se od korlšćenja starlh Keltskih predanja koja su odt'grala sVdju ulQgu u razvoju Engleske književnosti nešto ranlje, u đoba Homantirrn«. pa do fllozofije istoćnjaftklh mtsttka l okultlsta. Tomas S. Ellot (1888—). Prapiraju erudicija i raznovrsnoet utlcaja koje Je pretrpela poezlja ovog velikog pesnlka ostajući i, dalje origlnalna i Izrazdto irtdividualna: Imaginlstiftki pokret tz dvađesetih godlna dvađesetog veka, oeećanje besclljnosti generacije između dva svetska raU, sve bogatstvo ttalljanske 1 francuske knjdievnosti ćije jezike Ellot odllftno poznaje, zatim đo-ktrlne tradicionalne hrišćanske filozofije, pa metaflzlCarl Donove • školć, ftine da njegova pesnlćka i đramska dela ostavljaju utlsak neke vrste rezimea svetske knjlževnostl koja se tndivldualno tzražava Jezikom vckovnlh iskustava. Motiv kojl se veoma ftesto sreće u njegovim delitna Je »uproutavljanje filisUrske i sitnlftareke stvkrnostl današnjice idealizovanlm likovima prošlosti u kojima razoftaranl pesnik tražš opravđanje i svrhu svoga postojanja. E«Ut tjltvel (1887 —). Svež, đekorativan jezlk pun neoblčnih metafora, neuslljeno 1 sasvtan nefdrmaino rttmiftan, Je prvo ito upada u ofti u pesmama E<l4t Sttvel. Sto se vlše bližlmo danainjem datumu noU negodovanja, preziranja savremene etlkc zauzlma ave znaftajnlje meato u Sitvelovoj poezijl. Ova panorama nlkako ne pretenduje da da presek atvaralaštva ova trt pesnlka. Evolucija koju su svl pretrpell, kao t objlnost materijala kojl natn stoji na raspoloženju, zahtevali bi đaleko više prostora. pesme koje objavljujemo eu ufete na dohvat s« Jedinom namerom da pretstavlmo пабој publid pešnlke koji su malo (T. S. Eilot) Ш nlkako (Jelts, sitvel) prevođenl. s. ш. I V. В. JEITS LEDA I LABUD Iznenadan vlhor: veiika krila mlrno udaraju Ngd pokolebanom devojkom, bedra Joj milovana / Tamnlm pahuljama, u njegov ktjun vrat Joji uhvaćen, Držl Je bespomoćno na svojdm gruđtma. Kako ga preplašenl nejasnl prstl odbljaju < Perjanl ponoa sa opušteralh butlna? I k&ko može telo, opruieno u belom rogoru Da ne oseća tuđe srce gde udara u grudima? Drhta] beđara stvara Slomljenl žfd, plameni krov 1 kulu 1 Agamemnona mrtvog. Tako uhvaćena Tako potćlnjena ćulnom krvlju vazduha, Da n je spojila saznanje sa sllom mu Рге ne Sto Je ravnodušnl kljun mogao da Je tapuatl? T. S. ELIOT •Z »LJUBAVNF PESME DŽ. ALFREDA PRAFROKA« Hajdemo onda, Ja l ti Dok će se veće nasuprot neba prostri KO etorom uspavfcni bole&nik na stOlu; Hajcfemo, kroz ullce neke poluprarnog starija f Cunđava uzmleanja Besanih noćl u Ićdnonoćnlm Jeftlnlm hetćUma 1.-.P I1 *' 71088111 ’’ restorana sa školjkama ostrlea: Ullca što slede kao dokar Jedne с.» j Namere bedne Da vas do poražavajućeg pitanja odvedu... O, ne pltaj »SJta je to tu?« Hajdemo 4 napravimo našu posetu. Dolaze Se«e, Idu kroz od&Ju O Mtkelanđelu prićaju. Zuta magla trtja leđa o prozorska okna, Prošao Je jerlkom preko ćoškova većeri, zastao iznad bara sto stoje u kanalima, p ? ledimB P» d « dlm iz dlmnjaka, т J *, terB J om * tznenadan napravio, e\,i Prl »* et I . da topla oktobarska noć, Sklupćo se Jednom oko kuće 1 ušnuo. 1 raista blće vremena dlm Bto se ullcom kreće, Trljajući leđa o prozorska okna: Btće vremena, biće vremena и.л- 8е P ri P remi »ce da sretne llca koja sreće: Biće vremena гџ übljanje 1 stvaranje I vremena za sve poslove 1 đane ruku Sto г>а vaš tanjlr dlžu 1 meću pltanjć; Vremena za vas I vremena ra mene. X vremćna Još za stotinu kolirlla. 1 stotlnu vlzija 1 revlzija, Pre no što ge uzme dćopek ur ftaj. Dolaze žene, Idu kroz odaju O Mikelanđelu prićaju. I zalsta blće vrćmena 11 smem ?« < »Da И amem?« iu4£u!- da .f e okrenem . «lz stepenice slđem. Јт»«.ЛIЛ« kru^om usre<} svoje kese iV Г7 е . * Kako mu kos » Postaje Istartlena!.) Vratna mirama a? ho^« a kra ?° a do brBd «’ doterana, vratna marama bogata i skromna, al obiftnom tflem (Rećiće: »ai kako mu Je ruka 1 noga ШапјепаЂ^^®” 4 Da li smem Svemlr uznemlritl? U mdnutu ima vremena Za odluke 1 revlzlje koje će mlnut preinaćitl. Jer Ja sam lh sve znao već, znao ih sve: Vefterl, Jutra. poslepođneva znao, kašikom žlvot sžm irmerlo; Znšm glasove kojl umlru umlrućlm pađćrn. I»pod/murtke udaljene sbbe. I kako da se usidim? EDIT SITVEL; GOSPODHN BELZEBUB KADA Gospodln Belzebub porva da dođe Sllabub u hetel u paklu Gde Prozerplna prvo pade. plavi ko žandarmerija bill su tBlasi mora, (ijuljajućd 1 Soklrajućl kelnerleu) • Niko ne dođe da mu da rum već Nebeskl rtm Hipopotamtis-sam Alfred lord Tenlsona kad prelazi rampu postavljenu p hladnom vegetacdjom od bledlh deputacija UzdržlJivlh radnlka (svi potpisanl In memorlam) Nadajućl se da slavno trčktju laureata stopama (Idućl u klaslćnom metru) Ko Balaklava, allazl lava sa Krova, a ko more plava drvena žanđarmerija ... Nlko od nJ4h ne dolažaše. (preveo Slobodaa Selenić)

KULTURA i UMETNOST