Student
КО УПРАВЉА УНИВЕРЗИТЕТОМ
Општи закон о ушшерзитетима који је донела Савезна народна скупштина у првој половини 1954 године увео је суштинске измене у систему управљања универзитетом. Њему су следили републички закони. Још остаје да се донесу статути Универзитета и појединих факултета, па ћемо имати изграђен до краја систем управљања Универзитетом, Но, у ггракси се већ две године спроводе принципи које је поставио Општи закон. Универзитетски савет је иајвшии ортан уггрављања на Универзитету. Њега са■чињавају: 1) чланови које бира републичка Народна скупштина из реда научних, стручних и других јавних радника, 2) по један члан кота, бира свака факултетска управа _ као свот претставника. 3) један одборник Народнот одбора храда у коме је Универзитет, 4) један претставник студената и 5) ректор и проректор У ниверзитета. Савет се бира на две године. Из реда својих чланова савет бира претседника. Претседник савета нашег Универзитета је друт ГБурица Јојкић, а студентски претставник у сааету je друт Вукашин Стамболић, студент Филозофског факултета. Најесен ћемо оаједно бмрати свот новог претставника, јер је досадашшем „студентском иосланику” већ истекао мандат. Увиверзитетску праву сачишавају ректор, проректор и декаггог свих факултета. Управа води текуће послове на Универзитету: разматра питаше наставе и научног рада од заједничкот интереса за факултете, бира научне сараднике и руководгЈОце универзитетских установа. управља имовином, фондовима итд. Она се такође стара и ° материјалном сташу студената, За рад на овим питањима образована је на нашем Универзитету Управа за материјално старање о студептима, са* којом су мћоги већ вероватно имали додира приликом конкурисаша за усељење у дом. На седвицама Универзlггетске управе на којима ее рз-
СИГУРНО СТЕ СЕ ЗАПИТАЛИ КАКАВ ЈЕ СИСТЕМ УПРАВЉАЊА НА УНИВЕРЗИТЕТУ? КО ЈЕ ТУ НАЈСТАРИЈИ И КАКАВ ЈЕ ОДНОС ОСТАЛИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕМА ЊЕМУ. МНОГИ ОД ВАС СУ СЕ О СВЕМУ ОБАВЕСТИЛИ, АЛИ ЗА ОНЕ КОЈИ ЈОШ НИСУ ДОНОСИМО ОВАЈ ПРЕГЛЕД ОРГАНА КОЈИ УПРАВЉАЈУ УНИВЕРЗИТЕТОМ И ФАКУЛТЕТИМА
справља о питањима од интереса за студенте имају право да учествују и претставници студената. Ректор претставља Универзитет, хтретседава седницама управе и сазива их, припрема седнице савета и управе. Извршава одлуке ових тела и стара се о примени статута. Он има и низ других права У обављању текућих пос.тго-
ва. У случају спречености замењујега проректор, Рек тор нашега Ушгаерзитета' досада је био Др Илија Ђуричић, а проректор је Др Панта Тутунцић. Универзитетска окупштина редовно се састаје једном годишње ради претреса цзвештаја о раду Универзитета. Њу сачишавају наставници и одређени број асистената и ДРУгих факултетских сарадника као и један број студева-та, Скупштина бира тајним гласањем ректора и проректора на рок од две године. Секретаријат универзитета врши админмстратнвне, техничке и друге сличне послове Универзитета.
На челу му стоји секретар, који је потчињен ректору. Управљање факултетом почива на истим принципима и у основи постојв исти органи, еамо незнатно измењени. Ти оргаии су факултетски савет, факултетска управа и декан, Факултетски савет сачињавају претставнпци друштва које одређује републичка Народна скупштина, затим чланови које бира факултетска управа из својих редова, један студент, декан продекан. Положај и стил рада Факултетског савета је аналотан положају и раду Универзитетског савета, наравно са неким мањим изменама обзиром да је факултет мања установа од Универзитета. Факултетска управа Је састављена од наставника и одређеног броја факултетских сарадника. Она во ди тето-ће послове из надлежности коју јој одређује закон. Када се у упр-ави претресају питаша извођеша наставе и спровођења правила студирања, имају право да учествују и претставници студената. Декана бира Факудтетска управа из редова професора. При тслхе треба напоменути да се хонор>арии наставници не могу бирати 33 ’декане, члана Универзитетског или факултет ског . _ Жложај декана на факултету углавном одговара положају ректора Универзитета. Ради континуитета рада декан из претходне године је аутоматски продекан у наредноЈ. Јавна факултетска скупштина наставника, факултетских сарадника и студената, коју сазива Факултетска управа да би поднела извештај о стању на факултету, одржава се кра јем сваке школске године. Секретаријат факултета (или како га још многи по традицији зову „Деканат”, што је неправилно) има исту улогу као и секретаријат Универзитета.
Учешће студената у Управљању у ниверзитетом и факултетима је новина. Још уствари вису ни донети статути који ће коначно одредити начин избора студентских претставкика у органе друштвеног управл»ан.а Универзитетом. Међутим, 12. XI. 1954 годјине изабрани су први студентски претставници у ове органе. Почетком следеће школске године имаћете и ви прилике да бирате студентске претставнике у Универзитетски и факултетске савете.
ВЕЖБЕ
ЗГРАДА ТЕХНИЧ КИХ ФАКУЛТЕТА
Читаонице и библиотеке
КАКВИХ СВЕ ИМА БИБЛИОТЕКА И ГДЕ КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ЧЛАНОМ БИБЛИОТЕКЕ ДА НЕ ПРОПАДНЕ ПРВИ СЕМЕСТАР...
Једна од највећих библиотека у Београду, како по броју књига тако и по CBojoij уређености и величини зграЈде јесте Универзитетска библиотека „Светозар Марковић". Налази се између техничких и Правног факултета. Члан може да буде сваки уписани студент на Београдском универзитету и да. користи све уџбенике и друте књиге. Библиотека располаже са преко 600.000 свезака и великом читаоницом са ореко 100 седишта. Остале факултетске библиотеке утлавном ноqe вишв карактер предметних, стручних библитека јер у њима имате једно издањв неког уџбеника по двадесет и више примерака. Једна од таквих и вероватно највеhajr БвоградЈЈ« * 6 ЈбДШBГг ka на Правном факултету. У њој такође имате три велике читаонице, обезбеђену гардеробу чији број носи и број седишта у читаоници итд. Такве су још библиотеке и читаонице на Економском, Филозофском, Природно - математичком, техничким и другим факултетима. МеђЈггим, све оне имају за циљ, у оквиру своје гране и струке, да прикупе сву могућу литературу како би студенти били и у томе концентрисани на рад. Поред овога један добар фонд књига постоји и по свим могућим семинарима на читавом Универзитету. Ту је уства-
ри још уже извршена подела књига тј. скупљене су књиге које су везане искључиво за неки предмет или групу сличних предмета. Поред ових чисто универзитетских библиотека постоји још и читав низ других библиотека у граду. Једна од таквих установа је Народна библиотека у Кнез Михајловој ул. 36 код Калемегдана. Она располаже са око 500 000 свезака, док члан може да буде сваки грађанин на територији Београда. Библиотека располаже са преко 120 места и системом администрације који Ое утлавном као и у свим бсталим библиотекама. Кад желите да нађете неку књигу довољно је да знате њено име или. имв' писца и да затим у азбучном каталогу или ' по ' имену писцај нађете под којим се бројем води, а када то добијете онда књигу можете одмах да лодигнете. Овце можете да добијете драгоцена дела РЈТсописник књига из ХШ и XIV века, као и сва наша штампана дела на територији ФНРЈ. Зато се каже да је Народна библиотека један културно библиотетски музеј нашега народа иако је 6н знатно смањен, јер је стара зграда Народне библиотеке орушена до темеља 1941 године. Том приликом су изгореле ретке књите, чија се културноисториска вредност цени
иа npeioo 50 Јшлшјарди динара. Нова зграда Народне библиотеке, о чијем се зидашу води дискусија баш ових дана, треба да буде једна од најмодершфтх у земљи. Углавном, поред наших издања овде такођв можете да добијете и чувена дела светских класика. Затим, наши писци на страним језицима, страни писци о нама, разне часотхисе и друго. Ова библиотека, као и све друге, ради током читавог дана. А када вам говоримо о овоме није лоше да кажемо и о санкцијама које се предузимају. Управо, за свако оштећењс књиге библиотека кажњава разним укорима, забраном давања кшига и сл., док грубље оштете предаје и суди)ји за прекршаје. Поред Народне библиотвке постоји још библиотека града Београда, Дома ЈНА, Синдикална библиотека, библиотека Коларчевог и Народног универзитета, разне библиотеке по огаптинама и друге. У свима њима можете да добијетв књите утлавном више посвећене друштвешш наукама и сл., јер су o«e тако и намењене једној широкој читалачкој публици. У сваком случају све ове библиотеке могу да користе студентима прве године, тако да * они који желе да им први семестар не пропадне овај напис може да им послужи као упутство где све могу да дођу и како до пајединих књига и ухдбеника. 1
С. АНЂЕЛКОВИЋ '
ИЗВОД ИЗ ЗАКОНА 0 УНИВЕРЗИТЕТИМА НРС
f, стицање своЈства студснтв Члан *1 Студентом Универзитета постајв ce уписом на један од факултета. Грађани Федеративне Народне републике Југославијв и страни држављани, који су завршили потпуну средњу школу општег образовања, имају право да се под једнаким условима упишу на факултет. Грађани који су завршили Средњу стручну школу или учитељску школу имаЈу право да се упишу на одговара Јуне факултете сагласно посебним прописима. Не може се уписати на факултет лице коЈе је осуђено на казну строгог затвора или на казну затвора дужу ОД в месени док та казна траЈе, као и лице коЈе Је пресудом дисиипликског суда за студентв искључено са универзитета ол носно факултета, док та казна тра Је. Лиие осуђено на казну ограничења грађанских п « ава „ зке се уписати на факултет док та казна траЈе само по одлуци факултетског савета. Члан 82 НострификаииЈа и еквиваДенциЈа школских докумената у иностранству врши се посебним пропиеима. • Члаи es Упис студената на Факулте|јч. врши се на почетку школскв године. Члан 64 Студенти факултета су реДовни и ванредни. Ванредни студенти могу поtTolати на факнлтетима на којима то дозвољава наичн извођења наставе. Статутом факултета одређуЈе се да ли на факултету могу постојати ванредни студенти. , Члан 65 ‘ у току студиЈа студент моке прећи на други факултет. Гпри прелазу факултетска у-
права признађв студенту семестре уписане и испите положене на факултету са коЈег студент прелази ако је нвставни план за положене предмете на факултету са кога прелази истоветан са наставним планом за те предмете на факултету на коЈи студент прелази. Ако постоји разлика у наставиим плановима факултетска управа одлучиђе које ће семестре и положене испите и под каквим условима признати студенту. 2. Права и дужности студента Члан 6« Студенти имаЈу право и дужиост да сагласно одредбама статута факултета посећуЈу предавања, вежбе, семинаре и друге облике наставе, као и да полажу испите. Студенти су дужни да се придржаваЈу универзитетских и факултетских прописа и да чуваЈу углед студента и универзитета. ф Члан 6в Студенти имаЈу право на здравствену и социЈалну заштиту и друга нрава и повластипе сагласно посебиим прописима. • СтипендиЈе и други облипи матери Јалног помагања студената уоеђују ee носебним прописима. Члан 69 Студенти имаЈу право ла учеетвујх у раду оогана управљања на Универзитету и факултету сагласно одредбама овога закона. Студенти учествуЈу У упоављању установама коЈе се баве здравственим, социЈалним и материЈалним питањима студената. Члан 76 Ванредни студемти имаЈу иста поава и дужкости као и редовни. Статутом факултета одрећуЈу се олакшице roje уживају ванредни студенти у погледу
обавеза, посе)швања предавања, рада на вежбама и у семинарима и других обавеза. Ванредни студенти не могу уживати олахшице у погледу полагања иопита и израде прописаних радова. Ч.тан 71 Студент који у току редовне наставв на четвртом полаган»у испита из истог предмета (чл 43 ов. закона) не постигне прелазну оцену, губи све повластице везане за својство студечта. Исто тако, те повластице везане за својство студента губи и студент који не положи исгТите из свих обавезних предмета на Универзитету у року од године дана по истеку прописаног последњег семестрз редовне наставе. Одредба претходног става неће се примењигати на студента који Зе био слречен у полагању испита тешком болешћу дужег трајања. Студенти означени у члаковима l и 3 овог закона, задржавају драво да, сагласно од-
редбама статута факултета похвђају наставу и полажу испите. Студент који у току редовне нставе је имао у полага».у испита прекид дужи од три године, дужан је да поново уnlnne последња два семестра. Статутом факултета могу ce за те студенте предвидети и друге обавезе, као услов за полагање преоеталих испита. 3. престанак својства студента Члан 72 СвоЈство студента престајв: 1) Дипломирањем; 2) Исписом са факултета; 3) Осудом на казну строгог затвора дужу од 6 месеци: 4) осудом дисциплинског- суда за студенте на казну искључења са факултета или са универзитета. Факултетски савет може одлучити да студент који Је осуђен на казну ограничења грађанских права, изгуби своЈства студента. Лице коме Је своЈство студента престало на основу из тачке 3) и 4) става првог и по основу из става 2 )овог члана, може се по истеку судске односно дисциплинске казне уписати на факултет под општим условима одрећеним овнм законом. при поновном упису оваквог лина, сходно he се поименити олоедба става 2 чл. 65 и члана 71 овог закона. Члан 73 СвоЈство губи студент коЈи не положи у року од лве године. дужан Је да поново упише испите из евих предиета препвиђене наставним планом факултета за прву годину студија. Лине коЈе Је изгубило своЈство студента по оскову из претхедног става, не може се поново уписати на исти факултет. Одредба става l овога члана неће се примег-ивати на сту-
дента који Је био сггречеи у полагању испита тешком болешћу дужег трајања. 4. Дисциплинске одговорноств студента Члан 74 За повреду универзитетских и факултетских прописа и угледа студената, студенти одговарају дисциплински по. прописима које доноси универзитетски савет. Поступак по дмсциплинским прекршајима заснива се на начелима кривичног поступка. Члан 75 Студенту може бити изречена дисциплинска казна искљу чења са факултета од i до 5 година у случају када изврши повреду дисшшлине у тако тешком облику који показуЈе друштвену или моралну неподобност истога за рад на факултету. у нарочито тешким случаЈевима може се студенту изрећи дисциплинФса казна искључен>а са универзитета од Једнв до пет година. Члан 78 Дисциплинске казне из члана 75 закона, могу се изрицати само од надлежног дисциплинског суда. По протеку годинв дана од дана извршења прекршаЈа не може се покренути дисциплински поступак, а по протеку две године не могу се изрећи казне за дисциплински прекршај. Члан 77 Уииверзитетски еавет може по молби кажњеног студента или по своЈоЈ инициЈативи, а по претходном прибављеном мишљењу првостепеног дисци плинског суда изречену дисциплинску казну из члана 78 овог закона опрости или тежу дисциплинску казну замени блажом дисциплинском казном. ПРАВНИ Ф АКУЛТЕТ>*.
4
Student