Student

SPORT NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU Najveća sportska organizacija и zemlji

Sportna Beogradskom univenitetu ima svoju tradiciju. Iz pojedinih kiubova 1 društava izrasla je snažna i Siroka organizacija Savez sportskih organizacija studcnata Beogradskog univcniteta. Danas Savez sportova Bcogradskog univcrziteta pretstavlja najveću sportsku amatersku organizaciju п zemlji. Ova sportska organizacija je stvorila uslove da se fizićkom kulturom bavi veliki broj studenata. U sporiskim organizacUama sve više sazreva onaj zdravi kriterij 1 pogled na fizičko i moralno uzdizanje ijudi sportista.

Danas je u Savez spozTova na Univerzitetu obuhvaćeno 103 društva i sekcije u koje je učlanjeno ргеко 9.000 studenata. Briga o fizičkoj kultu rl studenata spadala je isklju čivo na etudentske organizacije. Sve do sađa učešće škole u rešavanju ovog probleша ostalo je minimalno. Danas su promenjeni uslovi. 1 škola mora sve više da ргеuzima đeo obaveza u pođizanju fizičke kulture studenata. Teoretski i programski krenulo se napred time što je u Statute fakulteta i Statut Univerziteta prodrla misao da je škola dužna da se brine o fizičkom vaspitanju studentske omladine. Iz toga proističu nove obaveze i škole i Saveza studenata рте ma ovom problemu. I kad smo se našli evi na jednoj strani moramo krenuti novom inicijativom u mobilizaciju svih raspoloživih snaga na Univerzftetu. Bez ijedne sportske sale A kada se iznese činjenic3 u pravoj prozi, onda kao hla dan tuš na sportski entuzijazam pada ova rečenica: »Savez sportskih organizacija'na Univerzitetu nema ni jednu salu«, i kao dodatak uskoro je neće ni imati. Zar se onda može govoriti o sistematskom sp>ortu i zar je moguće održati jedan stal ni kontinuitet u sportu bez objekata. Ovde se ne poStavIja samo pitanje mogućnosti bavljenja fiskulturom u zatvorenim prostorijama u toku zime, več i na otvorenim površinama. Zbog toga je veoma aktuelno pitanje izgradnje objekata i otvorenih sportskih površina. Večina naših fakulteta je podizana bez ikakvih unutrašnjih ргоstorija za fiskulturu a takođe i bez sportskih terena u neposrednoj blizlni. To je bilo onda kada se škola brinula za »dušu« a ne i za telo. Međutim. uslovi su promenjeni. Savremena škola traži potpunu ličnost fizičku i duhovnu. Mi nismo u situaci ji da se borimo za rehabilita ciju u gledanju Skole na odgoj mladih Ijudi, ali smo za-

to u mogućnosti da jednom organizovanom akcijom stanje popravljamo. Mišljcnja i predlozi Rešenja se moraju tražiti. Savez sportova razrađuje jednu novinu koju će pokuša ti da forsira u toku pretsto-

jećih meseci. Ali to se mcrže uspešno rešavati samo uz učešće škole i snažne podrške studentskih organizacija. Radi se o uvođenju instruk tora za fizičku kulturu. Naime. na fakultetima bi radili u sportskim društvima i sekcijama instruktori Ш treneri, koji bi bili strućna pomoć sportskim đruštviroa. Njihovo uvođenje imalo bi značajnu ulogu u razvijanju dobre organizacije i strućne pomoći društvima, s jedne strane, i postepenom razrađivanju budućeg programa izvođenja fizičke kulture* s druge strane. Problem je nov, nerazrađen. eli je važan zato što je došao u vreme težnji omasovlja vanja sj>orta. Ako je iluzorno govoriti o uvođenju obavezne nastave fizičke kulture na Univerzitetu onđa je svakako realno govoriti o uvo-

đenju izvesnog broja sportskih instruktora koji če radi_ ti na fakultetima. Druga strana problema, možda teža, jesu objekli. Kada bi se samo ovi problemi rešavali udruženim snagama mi bi brzo üblažili problem na sledeći način. Рге svega zahtevati da se u svim novim zgradama koje se podižu za fakultete sutereni isko riste za izgradnju sportskih sala, a ako је moguće sa bazenima i kupatilima. jer to ne bi iziskivalo neko veće po večanje investicija. Takođe bi trebalo tražiti mogućnosti podizanja sportskih objekata

u blizini fakulteta kako bi se studenti mogli na otvorenorn prostoru baviti fiskultu rom. Investiciona izgradnja zahteva duži period. Zato mi nešto hitno od nje i ne očekujemo. Ali to ne zna£ da mi idemo na smanjenje uloge sporta. Naprotiv, mi čemo sve više razvijati njegovu masovnost i širinu ,sa postojećim sredstvima. Sto se tiče rekvizitne baze ona se može rešavati neza visno od investicija. Ali kako? Dosadašnja finansiska sredstva dođeljena Savezu spvortova su veoma mala. Budžet dodeljen Savezu sportova niukom slučaju nije đovoljan. Sva pomaganja sportskim društvima išla su skoro isključivo kroz budžet Univerzitetskog odbora Saveza studenata. Ta su sred-

stva bila nedovoljna za stvaranje solidne rekvizitne baze u društvima. Tako u ovoj godini prosečno pada po 50 dinara po studentu za sportsku aktivnost, nabavku sport ske spi'eme i investicije. Uprkos svemu tome, postizani su dobri rezultati ,ali dosadašnji sportski rekviziti su dotrajali i skoro neupotreblji vi. Tako se sportske organiza cije nalaze ove godine u veoma teškom stanju. Savez stu denata mora uložiti sve napo ге da u zajednici sa fakultetskim organima obezbede finansiska sredstva za rad dru štava na fakultetima. Naročito je važno istaći po moć škole sportskim organizacijama kroz budžetska sred stva. To je za sada jedina efi kasna pomoć koja se mora tražiti ako mislimo da održimo izvesnu aktivnost u društvima. Osnivanje novih fiskulturnih . . škola Do sađa su u Savezu sportova radila 4 potsaveza (odbojkaški, košarkaški- rukometni i streljački) i fiskultur ni centar. Ove sportske aktiv nosti su dobile svoju afirmaciju u sportskoj javnosti. Snda se radi na osnivanju novih škola u kojima bi se рго_ Sirila ova aktivnost raznovrsnijim oblicima. Prošle godine osnovana je Teniska škola koja je za relativno kratko vreme poetigla \т!о đobre геzultate. Sada se u Savezu radi na osnivanju , smučarske škole. Skola će biti na Sari. Objekat za smeštaj škole je dobijen od Jugoslovenske Nar. Armije. To su dve barake ko je su služile pripadmcima JNA za smučarsku obuku. Troškovi oko opremanja ovog smučarskog ceiltra neće biti veliki. Budući đa se centar nalazi na odličnom terenu privlačan za smučare i planjnare one će postati jedan od znaćajn ; > objeka*a naše sportske aktivmosti. Za opremu su nabavljeni kreveti i posteljina. Sportisti imaju dovoljno razloga đa se гаđujii otvaranju smuĆarske škole na Sari.

Z. Leković

Што ти је ТЕХНИКА

Каже се да бог три пута помаже. То као да сваки пјгт ни)е тачно. И поред два покушаја бог не помаже Универзитетској скупштини да изабере ректора. А с рећа је варљива. Па су надлежни изтледа решил« да неризикују, јер бог може и трећи пут да изневери. Зато је позвана у помоћ техника. ‘ •

На слици се види специјално за ову прилику кон струисана опарва која ће послужити за безболно допремање професора на скушштину, Срећни конструктор пошто је иопробао сво) проналазак узвикнуо је „Ех брате мој што ти је ова техника”. Без ње тешко да би ми у првом семестру изабралц ректора”. Мишљења смо да овом даровитом гтроналазачу треба омогућити пост студиј јер наши професори ће идуће године бити још старији. Можда ће им сметати висине крк>з које су npu садаилној конструкциове машине принуђене да лете?

Без речи

Paris Mach

Из наших крајева

Ови снимци драги читаоци делимичио могу да вам дочарају слике величанственог дочека приређоног у Блатинцима поводом доласка дипломираног агронома Петронија Буквића. Како се сазнаје у добро обавештеним круговима Блатинаца, друг Буквић је и поред тога што је у Београду имао и добру службу свирао је другу трубу у реномираном оркестру Мије Тресића код „Веселе браће“, и одличан стан, у једној соби, пола кујне и купатилу становао је он, његова жена, двоје његове деце, ташта и таст, пристао да у месној задрузи заузме дужност пол*опривредног стручњака.

ТЕШКО ПИТАЊЕ

Ех, да ли ћу и ја доживети да наша футбалска репрезентациј а некад победи? После два узастоцна пораза наше фудбалске репрезентације, јавност се очитледно забринула за суд-

бину нашег фудбала, Слика лево ггриказује једног младсцр л>убител»а овот, за наше навсЈјаче, напорнот опорта, који резигнирано раздтишља о тој проклето) пролазности живота.

ИЗДЛЈЕ САВЕЗ СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА II АКАДЕМИЈА • УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МУХАРЕМ ПЕРВИЂ • УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА БЕОГРАД, БАЛКАНСКА 4/IV, ТЕЛЕФОН 26-035 • ЧЕК РАЧ. 1032—Т—227. ПОШ. ФАХ 542 • ШТАМПА „БОРБА", ДЕЧАНСКА 31 • ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА 180 ДИНАРА