Student

GLEDAOCI SAMI UREĐUJU LIST

Lesli Hauard AGENT Intelidžens Servisa

I ne samo da je to uvideo, već kasnije nije ispuštao nijeđnu priliku da pomogne u borbi protiv te Nemaćke. Međutim, i pored svega ovog, mitraljiranju »Ibisa« od strane Junkersa 88 poruć nika Belšteda ne bi se poklo nila ovolika pažnja, da se ono moglo ma i jeđnog momenta shvaliti kao nesretna sudbina tog najviše engle-*kog ođ svih engleskih gluшаса- I odman po nesreći. a i kasnije, retko ko se ne bi pitao; zašto su, kao što se saznalo, lično Hitler i admiral Kanaris, šef nemačke obaveštajne službe, izdali izričnu, određenu do tančina, nedvosmislenu naredbu za upućivanje eskadrile Junkersa 88 u susret avionu koji je saobraćao između Lisabona i Lonđona baš 1 juna 1943 godine? Na odgovor je trebalo Cekati, evo, nešto više ođ trinaest gođina. Trinaest godina je trebalo đa prođe pa da se đospe do tajnih arhiva, da se jezici razvežu đa misterija leta aviona 777 prestane to da bude. Podac! koji mu pružiše preživeli iz Belšteđove eskadrile, obaveštenja koja saku pi obilazeći, когак po korak, gradove u Spaniji i Portugaliji što ih poseti na svom zadnjem putovanju Lesli Hauard, činjenlce koje nađe zabeležene u najpoverljivijim dosijeima Ratnog Ureda, sve to dade jednom engleskom novinaru, Janu Kolvinu. dovoljno indikacija i doka/a da kaže —• najveći engleski predratni glumac bio je žrtva planova obaveštajnih službi. To tvrđenje do danas niko ničim nije demantovao, Istorija počinje 1939 godine. U svojoj beloj vili na Beverli Hilu, u predgrađu Holivuda, Lesli Hauard, ispružen na divanu, čekao telefonski poziv. Njemu je 46 go dina. Njegova slava je na vrhuncu. Njegova lepota intelektualca, iron.čne plave oči, visoko čelo, njegova vitka silueta engleskog aristokrate, poznati su širom sveta kao ! plemenita nonšalantnost Idna, tada samo nada engleskog političkog živo ta, Ш glas šekspirovca Laurensa Olivijea. On je bio

Hamlet, on je bio čudni Lon donac u Berklej Skveru, on je bio fantasta tajni agent u »Engleskom agentu« uspesi na filmu ga više ne mo gu zagrejati. Naročito ne danas. Jer. kao i on dana? ćitav svet ćeka jedan odgovor. Telelon zvoni i odgovor, u*a sno suv i dirljivo prost, sadrži samo jeđnu reč: Rat! Tri godine kasnije u svom londonskom stanu okruženom ruševlnama što ih ostaviše za sobom nemački bcenbarderi, Lesli nanovo očekuje telefonski poziv. Primate li, pita jedan vladin funkcioner, da ođržite za nas jednu seriju konferencija u Spaniji i Portugaliji? Radi se o pobijanju uticaja nemačke propagande; treba govoriti u Spaniji i Portugaliji o Sekspiru, o Bernaru Sou, radi se o pridobijanju za stvar Engleske Poluostrvo. Propagandna misija, ali i nešto više od toga zna se da Forin Ofis obaveštava Leslia: »Mi vam ne đajemo diplomatski imunitet. budete li imali nezgoda, mi vam nećemo moći pomoći-« Glas nepoznatog koji Hauard sluša, glas je Geja Bar džesa ,engleskog diplomate koji je posle rata prebegao u SSSR. Ta činjenica daje danas nekim engleskim krugovima povoda za veoma smele pret postavke, čija namena nikako nije samo, ako je to i uopšte, skidanje vela tajni sa smrti Lesli Hauarda i osta lih dvanaest putnika »Ibisa«. Sa mnogo više razloga, *ne đutim, privlači pažnju jedan drugi čovek čovek ko ji beše Leslijev saradnik u njegovoj misiji i koji je umro zajeđno sa njim, njegov odliČni prijatelj i impresario, čovek koji je toliko Hčio na pretsednika Ratnog Kabineta Ujedinjenog KraIjevstva, da se i onaj koji Vinstona Cerčila odlično poznaje. mogao prevariti. On se zvao Alfred Cenels. Cerčilove figure, giasa i pokreta, on je nosio i iaket i crnu leptir-mašnu svog uzora, pušeći takođe stalno silne cigare koje u čitavom svetu postaše simbol pobeđe. Hauard i Cenels ođsedoše u centru Madriđa, u hotelu Ric, koji t!h đana beše stecište i poprište borbi špijuna zaraćenih strana. Dok je u holu hotela davao autograше, njegov pogled srete pogled jadne žene izvanredne lepote, koju mu, divnu i nekoj lakoj ustreptalosti, na njegovo traženje odmah pret staviše. U uglu, sedeći duboko zavaljeni u fotelje. sa viskijera u rukama, dva čoveka posmatraju diskretnu scenu. Oni s’u Englezi i posmatraju ći, vrše svoj posao, odnosno, posmatrajući oni ratuju: izveštaj koji će oni večeras adresovati na London, a koji i đanas postoji u đosijeima Ratnog Uređa sadrži op:s susreta čuvenog gfumca sa ženom velike lepote koja u Mcdridu pod ime.-om »groča Miranda« radi za Nemačku. Danas je još nemoguće tačno reći da li je Lesii znao šta je prava uloga ove žene koju zna čitav Pariz, čitav Lonđon, čitav Berlin kao »cvet« madridskog visokog

društva. Možda je znao, možda je njegov zadatak bio da zavede, đa *okrene« u korist Engleske agente Trećeg Hajha. Možda nije znao. O ovom činjenice koje je skupio Kolvin ništa ne govore. Grofica Miranđa je inteligentna i veoma obrazovana žena- Ona govori engleski čija rafiniranost i suptilna muzika diraju u srce onog koji igraše jezičkog čistunca u Pigmallonu. Ona odlično poznaje Englesku. Ona poseduje izvanredni smisao za hu mor. »Opasna žena«, javljaju kablogramom svom šefu đva agenta Inteliđžens Servisa koji toga dana u holu Rica posmatraju prvi njen dođlr sa Hauardom. Engleski ambasador organizuje u čast Le slia veliki ručak sa španskim igrama i pesmama. Iznenađa on. izbrojavši postavljene pribore za jelo, razrogačenib očiju, uzvikuje: Nemogućc ,nas je trinaestoral One, koji trinaest godina posle njegove smrti pokušavaju da rasvetle smrt trinaestog putnika »Ibisa« a trinaesti. pred sam p>olazak, zauze mesto u avlonu Lesli nisu bili iznepađeni ovim nastupom sujeverja. On, koji se bavio spiritizmom, koji je verovao u poruke sa onog sveta, u znamenja, u mi sterije brojeva, grčevito se pređavao vođenju po nevidijivom putu koji je, smatrao je, obeležavala njegova sudbina. Kažu đa je pred polazak iz Londooa pričao svo.iim prijatelj'ma đa c*eća đa če putovanje biti njegovo poslednie putovanje. Đa ga negde između Londona, Madrtda i Lisabona vreba smrt Neki »prorok« mu je pretkazao »blisku smrt na Okeanu«. Ambasađor šalie kola da nađu četrnaestog i nekoliko trenutaka potom, tr'naest gostiju za stolom vide k»ko ulaze glave uvučene u okovratnik crnog mantila. sa ružom u kosi, žcna pred kojom su do tađa savaznički dinlomati Mii obazrivi kao pređ nemačkim špijunom. (Nastavnk u sleđećem broju)

J-esli JUuitrd u Шпш »l'igmalien«

IZBOR

ROMEN ROLAN "GANDI I TAGORA"

Jedan od glavnih Gandijev;h učenika, D. B. Kalelkar, profesor u onoj školi koja je Gandijevom srcu najdraža: Satj r agrahashram Sabarmati u Ahmedabadu objavio je Jevanđenje Swadeshi, za koje je G-andi na uvodnom mestu dao svoje ođobrenje. Ova se brošura obraća širokoj javnosti. Da vidimo, đakle. to veliko V j e г u j u kojim proućava narod jedan od onih koji su na izvoru Ciste nauke: »Boff silazi na zemlju, 8 vremena na vreme, radl spasenja sveta... Aii to r.ije nepromen* IjJvo pravilo da se pojavljuje u obiiku Ijudskoj? bića... On to može da ućini J u obllku nekog apstraktnog principa Ш neke velike ideje koja prožima svet... Njegovo je novo otelovljenje Jevanđelje Swadeski.« Jevanđelista priznaje da sva tvrdnja može izgledati eraešna. Ako se u Svvadeshi -gleda samo pitanje bojkota inostranih tkanina. Ali to je pitanje samo vrlo mala prak tična primena jedhog širokog »religioznog principa, коше je cilj da izbavi ceo evet od razdora punih mržnje 1 da oslobodi čovečanstvo.« Njegova je suština sadržana u indisklm svetim knjigama. Evo je: »T v'o ј a s o ps t v ena Dharma (udes) j e najbolja, ma nema zasluga. Izvršenje Dharm e, k o j a n e b i b ila tvoja, uvek je obavijeno opasn o st I m a. J e d i n o ona-j postiže sreću koji se usredsređuje na svoj o j sopstvenoj đ u ž n o st i.« Ovaj osnovai zakon Swadeshi oslanja se na veru u »jednog boga koj-i se zauvek pobrinuo o sreći vasione. Taj bog je dodelio svakom Ijudekorn biću mesto koje mu odgovara, da bi ispunio svoj maročiti zadatak. Sve Ijudske delatnosti moraju se prilago<iiti i>osebnim prilikama u životu čoveka... Mi ne možemo da izaberemo soju kulturu, k»o što ne možemo odabrati svoje rođenje svoju porodicu ili zemlju, mi imamo samo đa pnhvatimo ono što nam je od boga dato. Dužni smo da pririmo svoje tradi-

cije kao da dolaze od boga i nr.ša je striktna dužnost da se prema njima upravljamo. Bio bi greh odreći se«. Iz ovih članaka o veri proizilazi da se čovek jedne zemlje nema šta da brine o drugim zemljama. Da li je bar đozvoljeno jednom narodu da razvije sva sredstva kojima raspolaže da bi povećao svoju trgovinu i industriju?. Nikako. Hteti snabdeti Indlju velikim fabrikama to je nedostojna želja! To bi značilo dozvolitl da se skrnavi vera drugih Ijudi. A zločin je izvoziti svoje proizvode, kao što je zločin uvoziti proizvode dirugih. Jer »preobraćanje u drugu veru protlvi se načelima Swadeshi. A logična je posledica ovog zakona (mada neočekivana za jednog Evropljanina) da ne treba izvoziti ni svbje ideje kao ni svoje proizvode. Ako je Indija, u svojoj istoriji. bila grubo ponižena, to dolazi otuda što ispašta za davni zločin svojih pu.edaka koji su trgovali sa Egiptom i Rimom, zlo čln, ponovljen od svih generacija koje su nepopravljivo nastavile sa takvim zabluđama bez pokajanja. Nekn se svaka zemlja, Svaka klusa drži svog sopstvenog zadatka, neka živi od svojih sopstvenih Sredstava i svojih tradicija! »Izbegavajmo da budcmo intimni sa onima čiji su društveni oblčajl drukčljl od našlh. Ne •memo da poveiemo svoj život sa životom onih IJudi pi naroda, čiji se ideal ne slaže sa našim... Svakl je čovek kao potok. Svakt narod je kao reka. Onl moraju sleditl svoj tok, Cistl i nepomućeni sve dotle dok ne dospoju u more spasa, u kome če se роше6ati sa svima«. To je trijumf najčistijeg, najograničenijeg Nacionalizma. Ostati kod svoje kuće. Zatvoriti sva vrata. Ništa ne menjati. Sve saćuvati. Ne prodavati ništa napo!‘j. Ništa ne kupovati. Ostati versk. čist. To je srednjevekovno jevanđelje kaluđera, odvojenih od sveta i. Gandi širokogrudo dopušta <*a se s tim poveže njegovo ime. Razumljivo je Tagcrino zaprepašćenje pred tim vizio-

narima reakcionarnog nacionalizma, koji nastoje da zaustave tok istorije, da okuju duhovni polet I poruse sve mostove sa Zapadom... Istina, to ni izdaleka nije Gandijeva misao. (On vodi dakle, računa o svfctu i ne odriče se revnosnog rada na pridobijanju novih pristalica). »Odbijanje saradnje nije uperono protiv Zapada. Ono je proiiv onog što je materijalno, što nije duhovno u civilizaciji i protiv eksploataeije slabijih koja »tuda dolazl«. (Odbijanje saradnje, dakle, samo se bori proiiv zabluda Zapada i radi 'za njegovo dobro). »To je povlačeajc u scbc«, (ali privremeno povlačenje, da bi prikuprli snage pre nego ih stavimo u službu čovečans-tva). Indila mora da nauči da žlvi pre nego što nauči da umre za čovečanstvo...« I Gandi niukoliko ne odbija saradnju sa Evropljamma, pod uslovom da se oni nrilagode spasonosnom idealu koji on nudi svim ijudima. Ova prava Gandijeva misao je be granično šira, čovečnija i univerzatnija nego misao Jevanđelja koje je objavljeno pod njegovim okiriljem. Zašto je on za to vezao svoje ime? Zašio đ.opušta da se njegov uzvišeni ideal, upućen ceioi zemlii, zatvara u uske granice indiske teokratije? Opasnih li sledbtnika ovakvog učenja! Ukoliko su češći, utoliko su kobniji. Neka bog sačuva svakcg velikog čoveka od tih prijatelja koji stvaraju samo .iodam đeo njegove misli! Stvarajući ođ toga zakon, oni ruše harmonija koia pretstavlja glavno dobročinstvo ve' žive du-' % !

To nije sve. Ваг oni koji žive sasvim blizu svog učiteIja, njegovi neposredni učenici još su prožeti njegovom moralnom plemenitošču. Ali oni koji su učenici učenika, i drugi, narodi do kojih dopiru samo izobličeni odjecl šta će oni zadržati od njegove doktrine, unutrašnje fristote i stvaralačkog samopregora. Ono najpovršnije, najmaterijalnijc: mesijansko očeklvanje samostalnosti Indije (Swataj, Home Ruie) pomoću ručnog razboja!! To j-e negacija progresa. To je varvarstvo! Tagora se buni, ne bez razloga. Zbog nasilja koje su aposloli nesaradnje (a i sam Gandi nije od toga pošteden) isp-oljili ne prema Ijudima već prem a stvarima sa Zapada. Kraj

SPIROPULOS; Portret

ИЗДАЈВ САВБЗ СТУДР, НАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И АКАДЕМИЈЕ * УГЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ * ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МУХАРЕМ ПЕРВИЋ * УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА БЕОГРАД, БАЛКАНСКА 4/IV, ТЕЛЕФОН 26-ОЗб * ЧЕК. РАЧ, 1032—Т—227, ИОШТ. ФАХ 542 * ШТАМПА „БСРБА“, ДЕЧАНСКА 31 * ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА 120 ДИНАРА