Student

ВЕЛИКИ САВРЕМЕНИ РОМАН (ОСКАР ДАВИЧО: „Бетон и свици", Просвета, 1956)

(Наставак са прве стране) његово, тштилшо. Свест сваifor од њих је гото&о увек на разлттчитом нивоу. Они су пошли, у исто време, али не са истог места; са истим крајњим циљем, али не са истим међустаницама; са истом упорношћу, али са раз шш средствима, дакле маље и.тги више поштено, правилно и оправдано. У тај конгломерат продире зрака Давичове луче. у онот што на митингу бљује ватру, зашто? у оног што грудима зауставља бутицу како? Зар он није само човек? у свест ко,lа је изиећу четири зида, кад на њој нема очију од чијег поштоваља хоће да живи понеки од тих малих ловзца среће. НиЈе ли то гоех тражити, од човека апсолутну истинитост .апсолутно одоиттан»е себе, сумњати у исмреност његовог одушевљења, У свему томе тражиттт личну рачуницу, и пгк>глас"ти пве то за неплеменито. Није ли грех правити од човека надчовека, да би био истинит, моралан, плеизгонећи га тгз н.егове приропе? Има ли на’зад коц ноомалнот чевекч.' апстоактног, а истинитог одчЈпевљења. пожптволан-,а? Хоћемо ли ми фаталиоччм у р-омунисти, или комунистучовека? По Вуку Рсавцу комјгнисти су они који треба Да из несу ствар до врха. Без обзира има ли та ствао уопште краја „треба да се запне кап да га има‘‘. За komvнисту, по њему, нема обЈектиених тешкоћа. Нека нас лично не буде, али нека се не закасни нипелан ce кунд, Ми комунмсти немамо радног воемена, нисмо у олносу него смо рац. Hvk се илентигћчмну 5 -' га гво Јом иде s ом; она Је њему његов интимни живот; он о послу не roßomi као о средству зараде, него као о животу. Док доуги: Рамо tv на истом загату. у води, у петру сања киапмше ппиткв I»ипеле са коЈима ће поодефиловати кроз село, Тпма, опет сања шљиве на кошма рађаЈу буради ракиЈе; доуги овде траже репортерске сензациЈе; трећи се уче пожпт вованости ToeHvrnaiv ла постану хероЈи, или пак да то своЈе 4vb~tbo noenecv у уметност. Сви атх када се нађу самм прерачунавају своЈ знот v сањану предметност. ie за њих Још увек бооба у коЈоЈ с е треба маЈсторски гростављати и'»а Ј>»ћи у вид v нре свега г°бе; човек Је ван своЈих зидова увек Још ненонео.љив, њогово повеоење Је гамо родбинскп. Он ниЈе сгтроман да изгуби. таЈ само сво} гвет, да боаиа измећг њега и света, општег, коЈе тако много од њега тражи. а мало даЈе, мисли он, буде еруп»ена, па звбога где б ; и се гзкпмо. гле би био пом-итовчн тај наш Још увек хгмптћаннн и апаховап; тле би оч онда да се Јуначи, гле ће ла жали. гле he ла га теше. За њега Је оптпте Јотп vaex безлично. ieo његов, Ахдеда ie рекао да оека неће лоћи до прага његове •куће и он v то вег>» ,s е и иат му је река нећ гтрешла праг. Може ли пркроца човека (то Је оно uito се саа сматра нормалним човеком, дакле сутра то може бчти нешто aovro) бити превазиђеча? Да ли 1е апсолутно илентификовање са опiutom ид*lом fivnvKMocTti вез регерве и вез ијегнЈ личне посебне жел»е могуће и значи ли оно облезличавање? Ваљла не. У обlективноl истини 1е и cvRЈективна, и,оl сагласна. s без друге прва не постоји. Може ли бити обезличавање. идентификовање са животом коуе иису потребни апологети. Али зато 1е потребна велика мооална правда. lep онај ко критикује прихвата великв обчвезе. Јер има нечег неморалног v, томе ако le онаЈ ко суди испод онога о коме сули Вук прекорева еве Па ипак не може ла им постане савест У томе и Iесте његова трагеди.lа и њихов успех. Његовим збацивањем њихова савест није рањена. за нормално, за објективни крите-

ријум Вук греши, ианоои штету. СубЈективно он Је херој, прави револуционар булућностм. Сад због несхватања околносви, Дон Кихот. са висинв се само и може пасти. Он који је превазишао законлтоСти, мора бити жртаован њима. Шегов хуманизам, наизглед грубост, Је наЈвиши могући хуманизам, Јер за критериЈум узима будуће. Ту Је дакле достигнуто идеално. А где смо ми од њега? Оиај ко узима 6д себе има морално право да узме и другом; то је шта више доказ његове љубави. у том хумаиизму нема вишв Iшчег хришћанског; он ни}в личио

задовољство због учињеног до Cpor дела. Вук воли. он огромно воли, али то на oceha ни Рима. Зар волети значи и немилосрдно тесати узвике ах( Ух! у читавом Вуку Je Iедна згуснута топлина и љубав, коЈа ако се то може схзатити, мрзи понекад (Ахмет) због своЈе превелгике љубави. Јер ои воли суштииу. Он не искОришћепа живот него га живи, како каже Давичо, он жнви будуКност. Али околности, поЈецииости, нормалност, суксесивност, континуитет, то заборављају они што пре стижу. И увек иужно и то 1е хумтмо, страдају. Онн то мооају Њих не треба жалити Суди,lе су нуж.но у праву Та биљка се Mofia развити касније на истој ПОЛДIO3И Рима не може да схвати Вука , Ако ми смо били само то твоЈе вечно грабљење нечег другог. што Још нисмо, необа зирући се на оно што јесмо... sила би то... радиlе смрт. Шта би онда било живети? Нико не би умео ни да воли" Рима се стиди н.егових миповањв lep између њих fe Ои .нисмо сами не можемо вишр да будемо еамн" Ми смо затрпани мислиva о загату о подзвмиим водама Кад xohe ла каже ја, Вук каже ми радниви А Рима Је желела да она буде пг>ва његова брига, пова брига тих сземогуКих плећа. тих огромних руку. lep она Је само добоа симпатична сањали ца жељна лепих играчки. А он? Он ce свега тога олриче под таквом снажном сугесгиlом да mv се чини да му то што људима чини уживање ни.lе иикад ни било потребно. V свакој ствари он види Iедан проблем вивде. он не види Риму прохмкталу пенушаву и витку, он вили и воли Iелну жену ко1а гпеба да постане инжењео. ■у ц,ргппоч животч нема егзалта пи»е коlа 1е локаз непотпуно-

сти живота, тгразиина, мсђупростора. Кад такои људи булУ умирали нико неће плакати. ређи he се само: био је добар. Јер оаш оу „родитељи ове земље у којој смо мл грађан.и“. Главно Је немати сажа.љења према себи а Вук га нема, одакле и потиче њсгова слобода и хуманмзам. Такав човек може имати, за критеријум, yместо „радио сам као за сеСе", „радио сам као за сае људс“. Вук се не гаси да &и плаиуо, он сагорева константно, јер неко увек мора да стражари. „Страшмо ншкад не пролази, ваља остати војкик до смрти „чему онда живђт” , да се страхота сагледа" „Кад he се сагледаги" „Никед“ Јер снови кад су aeh реализовами, чине се таквима да поотављамо ггитање ко је комв подвалио. па зато човек као да никдд не може бити потпуно, онако како то целовит поједипац жели, бити слободан. Он Је и носач слободе, коЈи понекад не oceha ни себе. Засед. Али када се Једанпут сви људи идентификуЈу са општим? има ли смисао живот тог иосача слоооде? Итекако. Јер жиВ.М се „само на један начин" живећи. Ово Је један дубљи омнеао слободе где она ниlв схваћена као фунчција угпожености СЕВЕ, као стаклено звоно. Слобода Је у краЈњоЈ ин отанци, слободв ол самога ссбе. Овим Је за увек дсградирана сва метафмзика СОПСТВЕНОСТИ и над једннм човеком кога угрожава свемир. Чињенипа да 1е Bvk обlектив но штетио ствари ко,lоЈ )е суЗ Јективно хсепео све на‘бол*е сматра се несрећом. Ресзвац je погрешио, каже се v кпиги, ову мисао ножв схввтити свако по свом убеђењу, Јео ,1е мислио да Је „довољко чииити исто да би било мсто“. Ја 1е схза там као одређивање егзмпснције јсдиог одрођеног времемскот поЈма добра коlв може би ти реално ехиађенп и обслодањено као немогуђиост пзв скпкања законитости пззлитка. Лобпо, добао жисот. то cv релативни поЈмоаи коЈи mod*<v бити поилагоћеии очоме зп кога се таио нешто ствађа. Не по стоlи добро. регистоовано само свешћу његовог твоона. Рсавац Је остао жив. али н.в му се догодила несрећа Да ли Је она морала да се догоди? Давичо као ла окрмвљуЈе ~Чо век ie Једино живо биђе коlв себи ииљеве ПоеИо граница нормалног и приропног (то 1е приоопа човска) пот стичући га да се баци на све што га надlзча“... У такце људв Је епадао Вук а њега cv због Једне грешке v коЈу су га. тако се сугерира у књизи. само сулиЈе довеле, избациле из Пар тиlе Лоуг JbvOnma из спеског Је љутито узвикнуо на слушалици npvrv Ctolahv „избани" и тиме 1е ствап бта евгииена V кн-изи се очевидно ncehs cvпоотставл.аи.е таквом nvxv односч mpHv комунистима. Komvнисти мораЈу сви подlеднако ла мисае о сваком човеку, а чорек се не нили са Марса, треба бити са њим Тоеба веровати сваком комун.исги и чппеку и нау чити га да потитуЈе себе и своје мишљење. Научити гз самоинипиlативм и размишљању. В' к 1e чоиек коме 1е био потоебан непрмlатељ, иепоестина акциЈа. непрестани Iуриш. Кала ниlе знао куда ће са сво Јом сиагом, почео 1е па хвата вампиоа V књизи се Вукова судбина ивзииа несрећом, а о њо) се не може рећи па ли 1е нужна или случаlна. Тачно 1е па се ппцпопа не сме оилочати. али се ке сме забопавмти ла Је оно бипа Вукппа поирода.

Али иико лотЈе Јсркв јер несре-« ће се увек дешавају. ЈЕ>уди хоће срећу. Треба ли зато ово мало среће раздели™ и с н»ом спориЈе и удобније ny товати? у првом случаЈу стзарамо себе, али остајсмо задовољни. У другом можемо octsa рити срећу, изаћи из себе, идепгификовати со са процесом рашћења и вечито расти. шго Је управо и Једина могућа среha. Вуд ке води рачуна о томе да постоЈи могућност ла се кола због брзине којом их он терао могу распасти. Не пили опасност да комунисти пробиЈаЈу врата на коЈа неће иматн ко да уђе. На врата дзкле треба доћи е њима. Надљуди не могу бити узор људима. Дакле и поред све величине и правце Пуков став не може бити прихвзћен као метод, али таквом човеку ие сме да се логоди иеерећа. Зато смо ми ту. Он нема право само зато Јер ми то не можемо. а страла као прпи, као претхолпица, Ои нема поава али и ми ћемо постати сн с том раз.пиком што heмо себи лати за право. У питагку 1е маса. време и Вризима а то су фуннчиЈе пута. Роман „Бетон и свипм" изникао је из једие љубави, оне Давичове љубави из „Србиlе“. Из једне снажне, узбуђоне интелгггенпије и упориог настоја?ћв др се нађе наш прави пут и чоррт raj пут. Вез обзира колико Је Данмчо геравилно одговооио И9 питањз која у кп»м?и поставља, боз обчиоа на то што Je пг*неглр унето и ппе р.чпте жучи, што има и слабих сто-она. ова кшига Је наш на ! бољи савпемени ро мз.н и озмо по rnve што Је Тз п"топ,п ппставио 1Ш ших со олгорроати и по томе mro Је на'злд пооjft/firj»vTO v ггнтимчи гвот нпптог чоиока, шеговог битисаи.а, смисла и, лт Т)рог поштоваша и хеоои/гзма. Сваки онаЈ ко о овој земљи мисли са узбуђељем и- озбиљноп т '' v са коЈом размишља 0 себм. остађе до послели.ог nona ове ктм-гге оазумски рмо тт иопал т ' т о нап°т ишpanJaimaPtf, 'o алтопнатипе. због коlе Је ова ктнига нописача. како? Готово сваки рел ове ктвиге гготпебан Ј*» и оттпррлан; Дп* вичо гтпима зтуенуто. г^чекао Bvr Pcnвагт не ргзалтира се туђим 1 ’f C* 9 'V** тгтерппттттт И Гмгта ћптгапчо-т. ррчумгрго, ттије утчцтило ем пт»м неоч o*ne кч>ите. отпане cv ппава поезита. У oroi кн>и""и немч нитедне уметничке лажи. ОграђуЈуђи се ол извеспих Давичорих а.пузиЈа и cvrecTTfia .како пентити ова шгтагва коЈа су v кн»изи постављенчз, motv оеђи ла је ово пут нашег романа.

Мухарем ПРРВТТћ.

KULTURA I UMETNOST

ДЕЛИКАТНА ФАТАМОРГАНА

Довољан Је само кратак поглед на ма које од 22 из» ложена платна па да се уоче широки, ннмало спутавани потези. епски опора Фактура, смело контрастирање и тамних повпшина. Исто тако непогоебно је луже задржавање да &и се чапазила повремена мпотреба драстичних колорћстичких односа („Сеоски брег“, „Цвеће"), Јгпадљива храброст при примени вепиких ујелиач ених повРшина и лаконска симплификапиЈа мотива. На тим елементима базипа прра. узбуђујућа максимала Сотиповог оспилатора. Али, ако се потом погпел пажљивгпе усредсреди на јетно одређено платио или боље само фрагмент тог платна, распршиће се краткотраlна n.nvnMig ла би се на њепо место поставило истинито али и сурово сазнање. Неочекиваиим обртом квалитети коlи cv до скора личили на »олине и успехе, noeranaiv се у порпке и гпешке. Оне хпа гости са заиста ве ликим почрпптама аугомат ски нестаје уз тторазну констатацију о њиховој штуро-

Уз прву нзложбу Слободана Сотирова сти. Местимично лепо оства peim ск падови боја, детаљнијом анализом, спутавају се на успошну комбинацију највише три боје („Кукуруз“). Па и тада си сликар тек где-"де допушта ужива ње у дражима које носе чисте боје сијена окер, умбра а чешће користи њихов епој. Тако Је и на том пољу онај у потезима и фактури скоро наметљиви темпераменат изневерен при гушеним, безвучним коло-

ритом. Отуда овај део Сотирх>вог сликарства као да се маше ослања на студију а више оа емотивне импулсе који су. додуше, понекад успешно обликовани, али чешће рота.али неорганизовани и недоречени. Тежња' ка концизиом изразу ко'а се очитује у појединим радовима своди се па преггричапање достигнућа коlа ме ћутим, нису и сопствена. То можда прегставља грчсвити напор вли не и праву реч која продире и осваја.

Андт>еl АНДРЕЈЕВИЋ

Сл. Сотиров : Кршпка луб енице

Snovi mrtve devojke

PRVI SAN Kamo И sroće da su zavese svučene! Tada bl ruke vcć zaßrlile sebe, tada bi rnke pošle n posrtu cvetovlm* što pokrivuju prijatel.jp, pror.ore i erudi. Promlcali eu svu noć kou.janlel bp* uxrncija. Kazao mi Je neko da se po*ledam u oittedulo. (Ja sam prijatno proleće. konjanici moji). Kazao mi je neko da im svima okrenem leđa. (Ja sam podnevnl san, o, vetrenjaće ravnica), Promieali sn ranjenlci »a levom n desnicl rukom, Kamo II srcće da sn Ispijene r.le ćaSe! Кшо ini je ncko da pogledam н svoje ruke, one sn ploviie po nebu sa perajlma od žora. DRPGI SAN Neće se prelamatl u meni snopovi zreloc: žita јег su pfjuskovl castali u *rrlu uzbuđeniii polja. Maliovina i lisaji prorastu ini na boiovima, a dimnjak želja ostajc neradimljen. čak sn I crni krovovi tarnbili bele rode. šala je mesećeva isra sa ženama ođ tlla I tinos mesa: jedlno postoje otbiljna srobija i tesno skrojena nebesa, i erni piamen n beznadnom prkosn tralja, IT jesen mi sabljasta kosa doblje boju *lata, kiše ratmekSaju sree, dojke nabujaju od korenja, Samo da nemam borak nrastao п zemlju, šake mi ne bi ostajaie na po puta sa ništa. , Mirjana VUKMIROVIĆ

Сонет о играчкама

Источпо од раја и сад уденл конац воде. Мајице бсле нођ је узела за своје прше. У лету укуспом почињу младе роде да сеју охоле вишље и ув ек захвално трн>е што је девето небо сметнуло са свога ума. На идеалпом тргу кестен паметио пуца. А ко се није пео брдом од радијума као на бундеву златпу бсз г-них кочи'B кљуца и поглед обара лако. Ваџе ђе да отворе ужину тако просту с тг;гсућу дана форе јер кгра ипак буде нежна ц коЈекуде. И ја hy на пристрасном зиду зидзти гордо слово за своју себичну сестру, за >авно Страисилово где се у hcemhom шлему доноси бол за људе.

1956 г.

Милосав МИРКОВИЋ

Ljubomir Tešlć: Na kraju grada

Pesma iz sna

za Rastka Tadića Ođmotavam svoje aavelljaje sna; pepeo l cvet; Tu travu, to mleko ko će da mi safuva dok gre Sim čelom Ispod senke Samo jedan skok i preskofiću svoja ramena. Ti §to si proklet. Ti sto si veći od vetra, sunca do kolenca, Tebe traže đa vlaiaS ovim П г гет l vodom Nomnj. Obilazi i daljf bezbrižnim hodnrn oko zcmlje (ka.o oko svoje nnde) bcz krune ! venca. Ipak, žellm đa se kruni Sem. đa pnstanem oblak, da vladam bar ieđan tronutak ovim zalivom, ovim ’ pećlnama iz kojih, uvek, vreba po nekl ja, I da radavim Sve t,e keoece svojom krivom rukom! Otkunljen od дПпе. križi ta nemoć i ernfarija i nad tvojim otvorenlm uvom dvojn'k-mesec r.avija.

Božidar SUJICA

Čovek među ljudima

Dpućujem poziv zvezdama 1 grunu mi suze Ondn pozivam snnce I usne mi se zacrvenc Pevam o isvetu I u glavi oacćani bilo Pevam o svojo.j Ijubavi I sneg se olopi Bneg među snegom Magla među »naglom Zrnevlje žita medu zrnevljem Pepeo među pepelom Reči sletaju s mojih usana I 4’ctar ih podiže u visine.. Ti sl ruža. a ja sam rosa « Ti si zsmlja. a ја sarr ošenica Ti si taias. a ja sam žal Ti si ouhina —■ horizont sam ja •Ti si pesak, i ja »am sunce Ti si reka, okean sam ja Ti si nararlža, a ja st m stablo Ti si fedro. a ja c* napinjsm dahcm Tf si slantka a ja iskra živ’ota Тј si jauk, a ja sam reč Ti si prostor, a ja sam vreme Ti, ti si Ijuhav, в sloboda sam Ja (Preveo s engleskog Dragoslav Rančić)

Va<* Ooclrl (Vahf Oodel). švajcaraki etndent, dobltnih Je |»rve nagrad,! /.« DOe/iju na konhtirsn iniernacionalnoa atncientakon lista Verid Stjndent Njns /а 1Г56 jrodinn. Odlonak aoji đinosimo jc- \r и«‘ггн л г-1ј o'i"'ne ~('ovck mf'Tii IDubnko hnmana 1 mter.iariunalK i oiiojen« poeina nosi n aebi i upećatljive ргеокпpacije luoderno • čuveka.