Student
ODRŽANA SEDNICA UNIVERZITETSKE KONFERENCIJE SK
U petak 12. januara održana je prva scdnica Univerzitetske konferencije Saveza komunista kojoj je trebalo da prisustvuje 150 delegata sa fakulteta, visokih i viših škola i akademija. Sednici je prisustvovalo 136 delegata. Među članovima Univerzitetske konfercncije nalaze se 82 studenta, 21 asistent, 6 docenata, 34 vanredna i redovna profesora i 7 radnika i službentka. Sednici Konferencije prisustvovali su kao gosti Veljko Vlahović, član Predsedništva CK SKJ, profesori Beogradskog univerziteta članovi viših foruma Saveza komunista: Radivoje Davidović, Miroslav Pečujlić, Zvonko Damnjanovič, Jovan Marjanović, zatim M ; rko Popovič član CKSKS, Pera Đokovič, član sekretari* jata Gradskog komiteta, dr Dragiša Ivanović, rektor, kao član Konferencije, prorektor dr Jovan Gligorijević i Budo Lazović, predsednik Centralnog odbora Saveza studenata Jugoslavije. NOV NAČIN RADA
Univerzitetska konferencija je najviši organ univerzitetske organizacije SK. Fakultetske organizacije SK mogu svoje predstavnike da opozovu i zamene ih drugima ukoliko nisu zadovoljne njihovim stavovima ili radom. Konferenciji predsedava radno predsedništvo kojc priprema sledeću sednicu Univerzitetske konferencije, a mandat mu traje između dve sednicc Na prvoj sednici Univerzitetske konferencije SK odlučeno je da tema sledeće konferecije bude tema predložena Programom rada »Mo gućnosti revizije mreže visokih i viših škola u SR Srbiji i racionalizacija sistema nastave i naučnoistraživačkog rada«. Razume se da će, s obzirom na specifičan prilaz ovoj temi koji mora da ima jedna organizacija Saveza komunista (političke i društvene posledice p>ojedinih poiava, stavovi komunista sa fakulteta 5 i nalaženje jedinstvenog stava celokupne unlverzitetske organizacije SK), radno predsedništvo od 5 članova, izabrano na prvoj sednici, morati da uloži maksimum truda kako bi i rexultat diskusije bio zaista stav komunista sa Beogradskog univerziteta koji treba da se čuje u okvirima grada i Republike. U radno predsedništvo, koje će pripremiti materijal za sednicu sa ovom temom, izabrani su: Branko Ra-
Ivuvič, (predsednik), Hamdija Ramič, Marica Brankovič, Vera Lukić i Dragan Tešić.
DISKUSIJA
VASO DAVIDOVIĆ, student Prirodno-matematičkog fakulteta, rekao je da Odluka o reorganizaciji Saveza komunista na Univerzitetu ima mnogo nedostataka. Prc svega, suštinsko je zapostavljeno, a sve ostalo je formalan prilaz tekstu koji čini Odsulu. Po njegovom mišljenju, u Odluci se insistira na povećanom broju sastanaka i diskusija, a to Ijudima sa Univei*ziteta nikad nije neclostajalo. Zato je za Davidovića daleko važnije šta raditi, a ne kako i na koji način. Zatim je Davidović govorio o mestu i delovanju člana SK, o položaju studenata u samoupravljanju, a osvmuo se i na mnoge pojave u društvu. Dr VLADIMIR JAKOVLJEVIĆ, sa Filo/.ofskog fakulteta rekao je da je dobro što se Piogramom rada predviđa ož'/ljavanje nastave idejnog obrazovanja. Međutim, po njegovom mišljenju, još nigde nije istaknuto da se treba boriti protiv patemalizma, iako se verovaino zbog toga studenti ustručavaju da uzmu učešće u naučno-istraživačkom radu. Postoji saznanje da nema nauke koja nije posvečena čoveku, pa prema tome dmštvene i humanističke nauke nisu jedine kada je u pitanju vaspitanje i idejno obrazovanje mladog čoveka. Po mišljenju dr Jakovljevlća, treba se u diskusijama više osvrnuti na stvaranje humanističke naučnosti i na to da je Univerzitet pre svega naučna ustanova, pa tek onda nastavna. Dr VLADA RASKOVIĆ, redovni profesor Ekonomskog fakulteta, izrazio je mišljenje da su Program rada i uvodno izlaganje Milosava Prclića dovoljno jaka osnova za budući uspešan rad. Međutim, po njegovom mišljenju idejno-politički rad na Univerzitetu je već duže vremena jednostran. Naime, on se uglavnom svodi na nastavu predmeta »Osnovi nauke o dmštvu«, a taj predmet na neklm fakultetima, a pre svega višim školama, iz neprihvatljivih razloga još uvek nije našao svoje mesto. Rašković je naveo podatak da je u SSSR-u ovaj predmet 5 puta više zastupljen u nastavmm planovima nego kod nas, a u Zapadnoj Nemačkoj 3 puta više. Zatim je dr Rašković predložio nekoliko mogućnosti za intenziviranje nastavc idejnog obrazovanja. RADOJICA KLJAJIĆ, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta, mišljenja je da treba ja-
snije izraziti predlog programa o zapošljavanju diplomiranih studenata sa univerziteta. Po njegovom mišljenju, potrebno je formirati posebne komisije koje će inicirati akcije i koordanirati ih sa akcijama drugih fakulteta i univerziteta u zemlji. RADIVOJE DAVIDOVIC, profesor Ekonom skog fakulteta, nije se složio sa nekim mišljenjima koja su u diskusiji izneli student Vaso Davidović i dr Rašković. Profesor Davidović je mi-. šljenja da je svakako dobro govoriti i istupati otvoreno i iskreno, ali, ne zbog prisutnih vec zbog samog V. Davidovića neophodna je korekcija nekih njegovih stavova. Zat’m je profesor Davidović govorio o mestu Univerziteta u našem društvu, o mestu i obavezaina intelektualca u društvu, Intelektualno pravo je samo istorijski stečeno pravo rada, i intelektualni radnik nije posebna profesija sa posebnim pravom već sa dmštvenim obavezama. Zatim je prof. Davidović razjasnio neke stavove o Sindikatu, o zamrzavanju dohodaka, a polemisao je i sa zastupnicama mišljenja da je za idejno-politički rad najvažnije pitanje pređmeta »Osnovi nauke o dmštvu«. Profesor Davidović jc zatim zamer.'o svim komunistima sa Univerzileta koji su ćutke prešli preko nekih javnih diskusija, članaka i napisa u »Gledištima«, čiji su autori profesori Univerziteta. a na neke od tih pojava u dva maha je skretao pažnju i dmg Tito, RATKO BUTULIJA, dosadašnji organizacioni sekretar Univerzitetskog komiteta, rekao je da se danas u društvu uglavnom ne ide dalje od konstatacije da je Univerzitet spccifična sredina. Savez komunista na Univerzitetu još uvek nema jasnu viziju o svojoj ulozi, a znatan broj komunista je daleko od svih napora koji se čine. Univerzitetska organizacija SK je brojna ,ima preko 9.000 komunista, od kojih je preko 7.000 studenata, ali više je potrebna snaga uticaja nego snaga brojnosti. Među komunistima na Univerzitetu ima i onih sa najrazličitijim stavovima. Jedan broj članova SK tako misli da sama pripadnost Savezu komunista unapred znači odricanje demokratije. Isto tako, jedan broj komunista samo vreba i eksploatišc greške dmgih. Zatim je Ratko Butulija izrazio mišljenje da je Savez studenata danas sve više savez mladih građana, a sve manje savez idejno-opredeljenih mladih liudi i, što treba da bude. JUGOSLAV STANKOVic sa Pravnog fakulteta, mišljenja je da je večina prisutnih pod utiskom da je prisustvovala sastanku nastavničke organizacije SK. To mišljenje je potkrepljeno i činjenicom da ie samo jedan student uzeo učešče u diskusiii. Zatim ie Jueoslav Stankovič polemisao sa mišljeniem Miče Preliča, iznetim u uvodnom izlaganiu, da jedna gmpa sa Univerziteta pre*enduie na monopol kritike Po mišljenju Stankovića, čvrsto branjenje svojih stavova nije isključivo kritika.
Sudeći po diskusiji, prva sednica Univerzitetske konferencije je zaista podsećala na sa-
stanak nastavničke organizacije SK. Jer, i onaj iedan student koji je uzeo učešće u diskusiji nije bio ni delegat ni pozvani gost, već jc, s obzirom na to da je kionferencija otvorena, došao da iznese svoje mišljenje. Međutiin, pošto je sledeća sednica Konferencije posvećena isključivo jednoj temi, opravdana je pretpostavka da će se među 82 studenta delegata naći bar nekoliko učesnika u diskusiji.
IZBORI
Prilikom izbora organa konferencije, predsednika i delegata za Gradsku konferenciju došlo je do nekoliko nesporazuma. Pre svega, organizacija izbora je bila slaba tako da jecSin broj delegata nije dobio sve listiće jer nisu davani u istom trenutku. Zatim, nesmotreriošću onih koji su pripremali glasačke listiće, nekolicina n : je uopšte glasala za predsednika konferencije, za koga je bila predložena dr Bonka Orešćantn-Harisijades. Naime, usled toga što je njeno ime bilo štampano uz naslov listića, i što su delegati na početku sednice aklamacijom prihvatili dr Harisijades za predsednika, neki nisu glasaii pa dr Bonka Harisijades nije dobila potrebtm broj glasova. Da nije bilo ove tehničke omaške, stiče se utisak da bi dr Harisijades dobila sve glasove. 1 prilikom predloga za Gradsku kcnferenciju SK došlo je do nesporazuma. Naime, pojedini delegati su smatrali da oni koji su pred krajem studija ili su ih završili ne mogu da budu delegati Univerziteta za Gradsku konferenciju. Tako su Veroslava Tadić, student trećeg stepena Pravnog fakulteta, član Univerzitetskog saveta i dosadašnji sekretar za ideologiju u Un : verzitetskom komitetu i Danica Mojsin, sekretar Gradskog komileta omladine izbrisane sa liste delegata. Istovremeno, zastupnici ovakvog stava nisu imali u vidu činjenicu da su Gradskoj konferenciji potrebni Ijudi sa Univerziteta kpji dobro poznaju stanje na niemu i mogu da brane određenu, usvojenu politiku a ne predstavnici pojedinih fakulteta, U siučaiu Danicc Mojsin, koja ima odgovomu političku dužnost jer kao sekretar Gradskog komiteta SO komunicira sa 100.000 mladih Beograđana, učiniena jc Lakođe gruba greška. Jer, Savez omladine ne bira svoje delegate, Danica Mojsin, iako je već diplomirala, član je SK u organizacij! na F:lozofskom fakultetu, i, ako bi se formalistički postavliale stvari verovatno je da bi i njena teritorijalna organ : zacija, da je na njoj predlagana. mogla da p>ostavi isto pitanie. U svakom slučaju, sigurno je da su u pitaniu biti fonnalni kriteriiumi, a ne kriterijum kvahteta i ličnih mogućnosti predločenih kandidata, a ta* kođe je sigurno đa je ovim nastavliena stara praksa sa Univerz'teta da svaki fakultet mora da ima svog predstavmka. Jasno ie. da su u ovom slučaiu bili neophodni predstavnic’ Saveza komunista sa Univerziteta a ne sa pojedinih fakulteta. i da su na viđelo : zbiP sitni interesi pojedinih fakultetskih SK. M. MILOJKOVIc ' (10 tflOft
Pažnju komunisto često su odvlačila tekuča dnevno - politička pitanja
\ASTAVAK SA 1. STRANE
Lanjkna da je time »reorganizacija SK na Univerzitetu obavljena«. Odlukom su samo izvrse ne određene organizacione promene i izvršena izvesna prilagođavanja koja tek u narednom periodu treba da posluže jednoj novoj, svežijoj i dinamičnijoj idejnoj i političkoj akciji. Promene u Savezu komunista na Univerzitetu deo su procesa kroz koji se čitav Savez komunista Jugoslavije kreće ka savremenijim vidbvima idejnog i političkog delovanja u uslovima samoupravljanja. Sa te najšire osnove samo se i mogu procenjivati i usmerivati promei u našoj organizaciji. Odnosno, samo imajući u vidu celinu društveno-političkih promePa i smisao i sadržaj idejne borbe -koju Savez Jugoslavije danas vodi, mogu se određivati i uloga i zadaci Saveza komunista na Univerzitetu. U tom smisdu mi bismo ujedno učinili nešto i od Sireg značaja za SK, a i od neposrcdnog značaja za delovanje i razvoj SK na Univerzitetu, ako bismo dobro izučili svoju sopstvenu organizaciju, organizaciono stanje u n Joj. obeležja idejnog i političkog angažovanja kornunista, odnos SK prema razvoju samoupra vljanja na Univerzitetu. posebno ocenili kolika Je : kakva stvarna uloga i doprinos komunista, u prvom redu naučnih i kultumih radnika, a takođe » studenata u kultumom životu, u raz'oju nauke : naućne misli, zatim temelinMe
se okrenuli izućavanju odnosa intelektualne omladine prema Savezu kommhsta, šta mladi član SK znači u svojoj sredini, čime se i koliko odlikuje od ostalih...
UNIVERZITETSKA SREDINA OTVORENA DA PRIMA I UZVRAĆA UTICAJE
U jednoj takvoj sredini kakva je univerzitetska u kojoj se prirodno oseća i sa posebnom osetljivošću ispoljava i prelama sve ono što se zbiva, čitav život našeg grada, naše zemlje sa svim protlvrečnostima i sukobima, koja živi sa problemima savremenog sveta, otvorena da prima i uzvraća uticaje, za Savez komunisla je jedno od značajnih pitanja razvijenost, zasnovanost I usmerenost društvene krltlke. Borba za reorganizaciju Saveza komunista na Univerzitetu, u najvećoj meri je, u stvari, borba za njegovo izgradivanje u snagu koja je u stanju da podstiče i nosi idejnu borbu, da u njenim rukama kritika bude viđ stvaralaštva, način i put okupljanja svega što je progresiv* vno na izgradnji novih odnosa, stvaranju novih vrednosti. Idejna borba i kritika, međutim, ndsu sastavni deo delovanja Saveza komunista i javljaju se neravnomerno, ponekada dobijajući stoga vid kampanje. Našu pažnju bi morala zaokupIjati činjenica da se idejni problemi nagomilavaju, što izaziva povremene intervenicije orsana komun ? «ta. TaVv<»
kada do njih doiazi, ustvari, ne sarao kritika određendh stavova koji nisu prihvatljivi, nego i oštra kritika svih komunista u određenoj sredini i osuda njihovog rada. Istovremeno sa ovim, javljaju se i suprotnc tenđencije, što se zapaža i kod dela komunista na Univerzitetu, da na pravo kritike stavi svoj monopol manja grupa za to »stručno i naučno pozvanih Ijudi«, koji i u Savezu komunista traže za sebe poseban položaj i funkoiju nekoga ko »koriguje i dopunjava politiku«. Kroz razgorevanje idejne borbe i živo poli tičko reagovanje na sve ono što se u našem društvu zbiva, na čemu se sukobljavaju staro i novo, konzervativno i napredno, organizacija Saveza komunista na Univerzitetu če i sama doživljavati promene i preporođaj. Sve ovo, naravno, podrazumeva daleko intenzivnaji život i unutar samog Saveza komunista, Idejno konfrontiranie i diferencijacija na bitnim programskim pitanj’ma su neophodni da bi se što jasnlje određivali orijentlri za društvenu akciju komunista. Kroz takvu akciju će sigumo jedan broj članova otpasti. Koji, to nećemo utvrđivati prozivkom na sastancima, nego kritičkim ocenjivanjem ko je gde u društveno-nolitičkoj akciji i idejnoj borbi, sa kojih pozicija nastupa i zašta se bori. S druge strane, ovakav intenzivniji idejni žviot i pove čani zahtevi u odnosu na člana SK učiniće da oni koji nisu spremni na napore, koji ne drže korak sa osnovnim tokovima idejnog i političkog života postepeno otnadaju iz SK, raste''ećuiući pa svog samo fizičkog prisustvovania
IZABRAN NOVI UNIVERZITETSKI KOMITET SK
Novi Univerzitetski komitet broji daleko manje članova nego do sada. Univerzitetski komitet je, prema odluoi o načinu i oblicima organizovanja komunista Beogradskog imiveziteta, izvršni politički organ Konferendie. 19 članovog Komitcta su;
Avdic Nada, student Visoke poUtičke škole, Bertolino Milorad, docent Prirodno-matematičkog, Bulajić žarko, redovni profesor Ekonomskog, Vasović LjUjana, student Medicinskog, Ivić Ivan, asistent FUozofskog, Kandić Mllutin, asistent Stomatološkog, Kljajić Radojica, vanr. profesor Poljoprivrednog, Kovačević Đuro, post dlplomac Pravnog, Konevski Trajko, redovni profesor Građevinskog, Korać Žarko, student Filozofskog, Kuzmanović Radenko, student Fr lološkog, Milanović Slavoljub, student Sumarskog, Milić Bogdan, student Više upravne školc, Obrenović Desimir, student Poljoprlvrednog, Pejaković Vjera, student Mašinskog, Santini Mira, student Pozorišne akademije, Sekulović Velimir, student Tehnološkog, Stanković Vla* dan, docent Pravnog fakulteta.
ČLANOVI KONTROLNE KOMISIJE SU:
Breta Margila, student VPS, Bukur Drago niir, student Tehnološkog fakulteta, Vitorović Zorica, student Pravnog fakulteta. Zorić Dragoslav, predavač Visoke političke škole, Jasniđ Velizar, docent Poljoprivrednog fakulteta, Lazarevski Miroljub, student Građevinskog fakulteta, Marković Velibor, lekar sp>eciialista sa Medicinskog fakulteta, Petrovič Veselin, asistent Stomatološkog fakulteta, i Potkonjak Nebojša, profesor Više škole za spolinu trgovinu.
Kontrolna komisija ima 9 članova
CLANOVI REVIZIONE KOMISUE SU: Vasović Ratomir, student Visoke škole za fizičko vaspitanie, Draškoci Miroslav, docent Farmaceutskos fakulteta, MuČalica Zoran, asistent VPS, Pekez Mara, student Pol’oorivrednog fak, Suvajdžić Slavko, red. prof. Saob r aćainog fakulteta. Cirabaliević Milka, sekretar Više tističke škole i Cvorović Petar, student Eko nomskog fakulteta.
Reviziona komisija ima 7 članova.
DELEGATI UNIVER7ITETA ZA GRADSKU KONFERENCIJU SAVEZA KOMUNISTA, sa mandatom od dve godine, su: Bruno Brun, Zarko Bulajić, 'Đorđije Vuković, Dragiša Ivanović, Miodrag Jančić, Bcž’dar Jović, Svetislav Kostić, Stevan Milićević, Miriana Milojković, Budimir Milojić, Dušan Paoić, Tatjana Petovar. Mihailo Popović, Pavle Radoman, Maia Sunarić, Ljubiša Tatović, Dragoslav ćirić, i 01 ga Humo. Za Gradsku konterenciju SKS izabrano je IK delegata.
sIUUENT
3