Student

Pro festum

Referendum kao estelički čin

Ljud! koj! budu javno procenjlvaH vrednost slvaranja svojih savremenika rade to svesno da su pred očima svih i da su odgovomi i pred vremenom. I ocena stvorenog je svojevrsni stvaralački čin. Pri rodno je, da I ovde postoje mogućnosti đa se vrednost nekog đela ne vidi u trenutku nastajanja. Takvih primera je uvek bilo. Ko, na primer, danas pamti nekadašnje bestselere romane Milovana Vidakovića, ali zato su iz zaborava izvučeni »Memoari Si-

Društvena vrednost radnih akcija

Ko je malo bolje pratio radne akcije i ono s*o se o njima pisalo. zna da je do sada najveću naučnu studiju o vaspitnom i političkom značaju đobrovoiinog rada omlađine dao zagrebački sociolog dr Rudi Supek. On je 1963. napisao knjigu »Omladina na putu bratstva psihosociologija radne akcije«. Prošlog rneseca Supek je izjavio da је situacija danas drukčija i da se radne akcije više ne mogu uspešno odvijati. Društvenu vrednost radnih akcija u današnjem periodu osporio je i Pavle Novosel, takođe sociolog. I jedno i drugo mišljenje izrečeno je na nedavnom savetovanju sociologa iz cele zemlje u Splitu, čija je glavna i jedina tema bila društvena problema-

MILOJE POPOVIC:

»POLITIKA«. 3. 111 1968

Lideromanija

Odražavajuči sopstveno miš- Jugoslavije? Postoji, i to ogromIjenje preko svojih sredstava na! Ovaj drugi, ustvari, ine pošapatom i žamorom, javno mnjc stoji. On jc samo tako prednje bi, izgleda, zaključilo da je stavljen javnosti. Onaj ko misli na nedavnom Kongresu Saveza da on ipak postoji živi u iluziji, omladme izabran novi Predsed- isto kao što živi u još većoj ilunik Saveza omladine Jugoslavi- ziji i predsednik Predsedništva je. Znači, ono najupečatljivije da je on ipak ovaj drugi. Znači što je ostalo jeste da je omladi- li to da je u istoj siituaciji i ona dobila svoga novoga lidera. naj ko ga je takvog predstavio Ako bude on dobar, biće dobra široj javnosti? On je, ustvari, i omladina, iz čega se ne bi u najvećoj iluziji. On i doprinosmeo izvesti zaključak da važi si da đolazi đo takvih »dilema« i obratno. Eto, ispade da je zna- i mođernih religija. Zato, u čajnije što je izabran novi pred štampi i nema kongresnih resedink Saveza odmladine Jugo- zolucija i drugih kolektivnih slaviije nego što je održan Ilon* misli. U odnosu na njih, u dagres. Da, ali zar ne postoji ra- leko nadmoćnijem položaju zlika između predstavnika Pred- predstavljaju se misli novog osedništva Saveza omladine i mladinskog lidera. Da, lidera, predsednika Saveza omladine jer ga je opet takvog štampa

~Levi“ idol kori obožavatel’ike

Od poezije do atrakcije 24 časa

Ovih dana se mnogo govori o jednom miadom čoveku, studentu književnostl, Ratomiru Damjanovlću. Kao što je poznato, on j 2 postavio svojevrstan rekord go-

Glupost mojih snova

U listu »Mladost« već duže vremena postoji rubrika »Mladić (devojka) mojih snova«. Kao što je poznato savremene Snežanc u toj rubrici, opisuju svoga princa, i obratno. »Mladić snova« treba da izgleđa, otprilike ovako: »Visok i smeđ (...) Uvek s filter-cigaretom u ustima. Ne pije preterano, ali u društvu može da popije čašicu-dve. To jest, po nekim spoljnim karakteristtkama muškarac, a ne neka mamlna maza, II! zanesenjak kojl izlgrava Romea. (...) I, neka, bratc, ne bude napast... Kako bi izgledalo kada bih ja svog Romea na prvom sastanku počela da pretresam ispod košulje, ili džempera~.« в. м

voreći stlhove neprckidno puna 24 časa. Bio sam na toj »seansi« pesničke reči, i, priznajem, nikako nisam mogao da objasnim zašto jedan mlad čovek pokušava (i uspeva) da 24 časa ostane budan i da. uz to, neprestano recituje. Njegovo objašnjenje je poznato: prevelika Ijubav za poeziju. Lepo. Ipak, шога se priznati da sve to pomalo pođseča na maraton u atletici i plivanju. 2!ajednička crta između ovog »bđenja« i maratona je izdržljivost. Samo, izdržljivost ima smisla u sportu, Jer je njegova karakteristika. ali izjeđnačiti recitatorstvo sa sportom, oprostite, ali mi se čini da bi se na to naljutio i sam Ratomir Damjanovič. Sam Damjanović je na početku tečno i čisto recitovao pa je zatim bledeo, crveneo, klecao mahao rukama više nego što tc zahteva estrađa (verovatno đa bi oterao san i zamor), dok na kraju njegovo recitovanje nijc prešlo u jedno rutinsko izgovaranje stihova. i u tom tempu, ja sam siguran, on je mogao da izdrži bar još jeđnu noc, naravnc izlažuči se opasnosti da za uvek izgubi svoj »đobar glas«. Zar ni-

meona Piščevića«. Samo, uprkos toga. iskustva pokazuju da sc u većini slučajeva procena vrednosti u času nastajfnja, podudarala sa mišljenjem vecine, Zbog toga je, uveren sam, potrebno osloboditi zakon ponude i potražnje u ovoj sverl. (IZ INTERVJUA КОЛ JE »VECERNJI.M NOVOSTIMA«, POI> NASLOVOM »GDE SU ZLATNE ZICE TALENTA«. I>АО VUKASIN MICUNOVTĆ, PREDSEDNIK SAVEZN'OG SAVfcTA ZA OBRAZOVANJE I KULTURU).

tika omladine. Ovome skupu prisustvovalo je i nekoliko omlađinskih rukovodilaca, ali se nijeđan nije javio za reč i nije ušao u polemiku sa stavovima koji su sasvim suprotni odlukama donetim nedelju dana ranije na omlađinskom kongresu. Isti sociolozi, na koje se omladinci pozivaju, izneli su shvatanja koja iz temelja načinju pitanje koje omladinska organizaсјја i u narednom periodu ima nameru da stavi u centar svoje pažnje.

»SOCIOLOZI GLASNI MLADI ĆUTE,

predstavila. Eto, ispade da je štampa га sve kriva. Ne, ni slir čajno! Zar se, upravo, tako nc ponašaju i neki omladinski rukovodioci? Na tom istom Kongresu u predlogu novog Statuta stajalo je da је po funkciji član Predsedništva i predsednik Saveza studenata Jugoslavije, a ne predsednik Centralnog odbora. Svi znaju da takav ne postoji i da ne bi, ni slučajno, mogao ni postojati. Pa, ipak, tako se piše i po nekome podrazumeva. Oni, koji se na ovakav način predstavljaju javnosti nemaju ništa protiv. Izgleda, da, čak, uživaju u samozadovoljstvu. I u velikoj zabludi.

RATKO BLTULIJV

' w ... : < / ■'; 1 ч • ,■ ! Jeđan od našib takoreći oz- je iz publike doletela na pozorni- moli đa već jednom počnu đa ga biljnih omlađinskih listova »Mla cu i jedna boca, došlo zbog to- cene bar onako kako on ceni dost«, u svakom broju ustupa ga što su »Siluete« zaboravile da te devojke. Nema spora o tome deo svog prostora izvesnom Zo- ponesu termometar i, tako, nisu da u nas postoje i da se iz dana ranu Miščeviću koji, opet, razno- mogle da kontrolišu temperatu- “ 'jjf . . ... mnoge stvarne vrednosu, ne moliko koristi taj prostor: deli iepa ,u 11 pubhci. (Misčević je valjđa da se obznane u vreme suobećanja i pouke i dopisuje se i bez toga mogao da zna da nje- mra k a z dravih kriterijuma, ossa svojim obožavateljkama. Spo- govo svlačenje i lomljenje stoli- ta j u u senc j menuti spisatelj je glavom i du- ca u jednoj dvorant koja je na- Ali, nije nam jasno zašto i jedan gom kosom vokalni solista an- vikla na reprezentativnija gosto- jj stj к а к ау bi »Mladost« trebalo sambla »Siluete«, što naponu- vanja —— neće ostati bez ikakve da bude, potpomaže stvaranje njem s obzirom da, zamislite reakcije). takvib iđola i zašto ne otvbri (!), znatan deo čitalaca ovog Posle svega on se obrača đe- rubriku u kojoj bi sa svojlra lista to ne zna. vojkama koje mu pišu svakog vršnjacima razgovarao jedan U jednom od poslednjih brojeva dana »...u nekoliko različitih ver- odlični matematičar iz Jajca i »Mladosti« on je obavestio svo- zija, s različitim rukopisima, neki drugi ko jj ne žaiost ne je zabrinute poklonike da je različitim imenima iiz različitih U meju baš najbolje da sviraju do inciđenta na koncertu njego- gradova« i koje su, oh tako na- j pevaju. vog ansambla u Sarajevu, kada srtljive (!), pa Zoran (jadan)

KEMAL KURSPAHIt

Ј е mogao, ovaj iznzetno nadareni recitator, da organizuje đvanaest recitala od po dva sata. Što se tiče popularisanja poezi* je, mislim da bi efekat bio isti. Ovako, pored brojnih posetilaca koji su došli da čuju bisere nale i svetske poezije, bilo je i »radoznalih« čije je interesovanje bilo izazvano sarao atrakcijom.

DRAGUTIN MILENKOVTC

Starateljska ideologija

HAŠA POPOV

»Dcvfojke se гц]е što ne mogu da ]m dolaze mladići. A naročito se žale one koje ncmaju mladića«. . : ' ■' •■ ■ ■ ■ ■ Ova mala, banalna izreka koju sam čuo pre neko veče nosi u sebi formulu onog neobjaš* njivog »omladinskog« stremljenja i nemira. Mladi ijudi su van kontrole proizvodnih sredstava, oni »ih nemaju«, ali se ponašaju kao da ih imaju. Uznemireni su za sudbinu društva. za njegove uzuse i način proizvodnje, a u stvari smešteni su u nekom beskrajnom polju dokle ne dopiru železne poluge proizvodnje. I čovek bi se mogao decenijama čuditi omladinskom nemiru, i pitati se: za ime sveta šta je njih briga hoče li u druŠtvu biti slobode Ш demokratičnosti, kad su ionako van proizvođnje i van istinitih supstancijalnih okršaja. U nekim klasično buržoaskim člancima iz tridesetih godina upravo sam takvo čuđenje i sreo. Omladino, poručivao je brižni staratelji vaše je da učite i da čekate, okanite se politiziranja. Nemate produkciona sredstva u rukaraa, bez diplome ste, i zato če vas to vaše omladinsko stremljenje i nemir, ta vaša liberalističko-demokratska pomama zavesti na put lenjosti, nećete diplomirati i postaćete đuhovnl proletarijat. Definicija je precizna; demokratična, leva orijentacija koja vas iznutra tera da se brinete za produkciona sredstva i njihov poredak, 5 to pre nego što ih imate, neće vam ih ршžiti. A ako budete desni, tvrdoglavi, mračnjaci, čovekomrsci i kompletno indiferentni prema produkdonim sredstvima i njihovom porelku, dobićete brzu i laku kontrolu nad produkcionim sredstvima! ( To je isto ono što se u dugim pubertetskim noćima pripoveda o devojkama. Tad erotski najobrazovaniji mladić svom društvu u senci rascvetal'h lipa, u junske večeri objašnjava da do devojke neće doći onaj uspaničeno željni šizik kome je »mnogo stalo«, jer cure volc frajere. A kad vide tvoju nervoznu, drhtav« strast uplaše se. Јег, nastavlja on, đevojke traže sigurnost. One traže Ijubav, i ti im je i nudiš, ali si je sakrio, jer si ispred svoje Ijubavi postavio stravu. A tvoja pečal nije nikom potrebna, Da bizarnost ovog poređenja dovedemo do kraja, starateljska iđeologija omladinskog odgoja, posmatra proizvodna sredstva kao nekakvu čudljivu devojku, hladnu, nekulturnu i neobaveštenu o dvoslrukoj prirodi srca I duše, o njenim sakrivanjima i istinama. Starateljska ideoloeija jednostavno brka proizvodna sredstva i kontrolore proizvodnih sredstava. Ona je izmešala stvaraoce i cenzore. Ona omladini namenjuje život u takozvanom pripravničkom sektom gđe se nalaze samo apstrakcije. Ona je čak umela da stvori ekonomsko-istorijski fenomen fizičkog rada za mlade, ali koji neče b'ti konkretan, već će se rumeno presijavati. zavodljiv i privremen, na suncu zariugokratije. Umela Је da stvori apstraktni fizički rad. Starateljska ideologija kao tipično državistička im’sao, deli društva na sektore, pa je lisala i taj sektor Omladine (Svete Nase M;le

ТКШ & 9<mW ■У.Г' Tr*** Omladine). I u tom rezervatu joj dala deviru dai.trebamnogo učiti, : dobro učiti i samo učiti. • Gno što je Lenjin jednom priiikom rekao obraćajući se SVIM UUDIMA I STARIMA I MLADIMA, I ВЕВАМЛ I BABAMA, jer je hteo da kaže kako je socijalizam moral koji ZNA, a пе instinktivni etos, starateljski idcolozi su servirali Omladini kao poziv na akciju. To je naravno jedan od ideoloških pleonazama, jer omladina je poslednja kojoj treba govoriti da treba učiti, jer egzistirati kao omladinac znači, u kulturnom smislu rcči, egzistirati kroz učenje. Onaj omladlnac koji je inhibiran i prestao da uči, završio je duhovni pubertet, i postao seniian. U omlađinskom rezervatu koji stvore Staratelji i šama suština omladinske kulture, želja da se osvoji naučni pogled na svet, vene i sparušuje se. Omladinac natuca egzistenciju i kosmos, оп još ne zna granice saznanja, i zato je njegov um identičan sa umom svakog istinskog naučnika. To starateljska ideologija poriče, i zato već ograđenu parcelu omladinskog životarenja pregrađuje novim žicama i preprekama, pođučava mlade da je njihova kultura parcijalna, mladenački naivna, prakticističko-zabavljačka. Zaboravlja da će svi mladi Ijudi kad-tad postaviti ono hipotetično pitanje ZASTO SE ŽIVI? I đa zato treba, ako ne žclimo da tog časa ostanu beskrajno sami i očajni, pošteno da im priznamo granice svoga znanja u svim sferama života, od astronomije do moralno političkih regija. Starateljska ideologija boji se agnosticizma kao čume, jer misli da če omladinci, koji, kako Staratelji misle, žive u vakuumu, sve srušiti a ništa neće znati da izgrade. Staratelji ne znaju čak ni koliko je Ijudski zadatak fizički velik. Oni su davno izgubili onu strahovitu omladinsku percepciju prostora i vremena. Oni ne mogu ni da shvate šta to znači kada omladinac otkrije da je jedna od onih svetlih tačkica na nebu, ne JEDNA zvezda, već Galaksija M 31 u konstelaciji Andromeda, i da u toj jednoj tačkici ima 100,000,000.000 zvezda. I zato Staratelji veruju da omladina živi samo u »omladinskoj sferi«, tojest onde gds nema produkcionih sredstava, pa se zato čucle otkud kod omladine briga o prolzvođnim sredstvima i njihovom poretku. Oni ne znaju da omladina živl u jeđnoj sasvim drugoj sferi: u KREATIVNOJ SFERI. A ko zavodi na krive zaključke te StaratcIje? Oni omladinci koji ispadnu iz kreativne sfere, i koji do iznuravajuće monotonije ponavIjaju kako im je dosadno. dosađno I. samo dcsadno. Oni omladinci koji zdravorazumski kažu: mi se ne možemo osećati kreativnim doklegod nam se ne daju u ruke komande. To su senilni duhovi koji ne mogu da shvate iznijansirani relativizam izreke: »Devojke se žale što ne mogu da im đolaze mladići. A naročito se žale one koje nemaju mladića.« lako ih nemaju, one ih vole više nego one koje ih imaju. A to je jedan od osnovnih ključeva svake kreativnosti. '

2.

STUDENT

1968/8