Student

(NASTAVAK SA 1. STR.ANE)

Možda će neko zapitati zašto i naučnici koji nisu univerzitetski profesori ne bi radili u institutu i onda ako bi on bio pri fakultetu.

Trenutno je takva situacija da su, sem asistenata kao pomoćnog osoblja, svi instituski naučni kadrova sa univerziteta. Misllm da ovo nije slučajno. Cak i kad bi fakultet odhičio

da đovede Ijude sa strane, teško đa bi se ko od njih prihvatio da rađi u institutu u kome fakultet, odnosno univerzitetski profesori imaju isključivo pravo odlućivan.ja o svim glavnim pitanjima. Fakultetsko veče bira kadrove i određuje činove; ono potvrđujc radne planove i utvrđuje radne norme. Drugim rečima, onaj koji sa strane dođe u institut bio bi lišen većine samoupravniih prava, na šta, naravno, bez velike nevolje, nc bi niko pristao. Sužavanje naučnog kađra isključivo па univerzitetski krug, nije jedini pođatak o negativnim stranama pripajanja mstituta fakultetu. Uvođenje instituta u sastav fakulteta pređsavlia tendenciju da se i celokupna nauka o književnosti kocentriše na jednom mestu i uspostavi neka vrsta vlasti u njoj. Mi ukidamo centralističko-birokratski način noslovanja u drugim oblastima, a u nauci, gđe је to najmanje poželjno, stvaramo centralističku instituciju izrazito birokratskog tipa fsa direktorima, načelnicima i šefovima), u kojoi su Uudi sa univ°irziteta manje nattčnlcl. a vlšc vlast u naucl. Sve ovo nužno vodi nekoj vrsti mono* pola u nauci o kniiževnosti. Zaista neobična s’tuaciia; svi’đa ukidamo monopole, a u nauci ih stvaramol Nije mi poznato da u drugim zemliama, gđe su ostale oblasti delatnosti znatno centralizovanije nego kod nas, postoie centrabzariia nauke na katedrama za kniiževnost, Koliko znam, strani instituti za istoriiu kniiževnosti, i kad su u saradničkim odnosima sa katedrama, nisu nigđe njima PretnostavIjam da je jedan od razloca takve nančne огgam’zaciie, i na istoku i na zanađu. želia da se načini što više nrostora za slohodno i nesmetano pnoučavanie literature. Malo ie гагЛоеа da mislimo da bi na institutu za istoriu knit* ževnosti, koii bi kođ nas nenosređno bio nodređen katedri, hio tnoguč slobodan razvitak nauke u duhu koii ne odeovara shvatanjima određenih univerzitetskih profesora. Kao što smo videli iz iednog napisa u »Вогbi«, dosadašnja praksa instituta osporila је čak i građanska, to jest samoupravna prava nekih mlađih člancva instituta. Monopol i slobođa naučnog rada nikada nisu išli pod ruku. Svaki monopol guta Ijuđe i usrnerava ih jedne ргоtiv drugih. Stavlja, na primer, profesore poezije u situaciju da hirurškim intervencijama odstranjuju iz svoje sredine one koji se sna-

gom vlastite individualnosti opiru monopođističko-birokratskim strukturama. Kao i drugde, monopol i ovde dovodi do sivila, obezličavanja čoveka i übijanja stvaralačkih impulsa. I ooi koji vrše vrlast, kao i oni na kojima se ona vrši, podjednake su žrtve kada se nađu u kandžama monopola. Covek se pita kako je mogućno da su «s-nafske naslage među nama tako duboke da ne možemo zameniti staromodne institute nezavisnim naučnim iedinicama ooerativnog karaktera, stvorenim iedino radi obavljanja konkretnih naučnih zadataka. U vreme kada se za osnovno merilo vrednosfj uzima konkretan rad. a ne zashiee, bilo bi logično da i naučnici budu rasooređivani nrema svoiim stvaralaokim rezultatima i đisooziciiama, a ne, kao do sada, po činovima ili po'čemu drugome, još gorem: usko nolitičkim kriteriiumima, grupnom pripad"ošću. nrotekcionizmu itd. Ne želeći đa shvate nravi smisao mojih izlapania. neki ođ moiih koTera našli su se u neprilici kako đa otkriiu »lične« motive iz kojih ja tako unomo istunam »nmtiv interesa fakulteta«, to iest nrot’v niihovih fnteresa. Пч im pomovnern: iz orostoa mriosra što ne đa hudem član bilo kakvoe esnafa. Ja sam profesor Vniiževnosti. a ne ceh maistor. Drugi. medutim, mi*ie da sam ut'mist smatram da ie momiče, umesto činormičko-administmtivnoe instituta, ostvnviti slobodne nau* fne Voi« hi onemt'vnog institi’ta. Vao tela, г»геитлтаlе i osknj ;jfe vnosti. Ta. nak, smatram đa su utonisti oni koi? mi cl ° da se »♦'»»т* mož'* đugo ođržati ti nnvome. Pristnt're adrninistrat ! vTWT csntralizma u nauci doći će n skoroi hudućnosti u sukoh sa novom stn’Vttmmn našeg dn»?tva. 7ato. no rv<r.roe nvereniij, niilv'v stav nite samo ntnoistički č°k nreri e tavliia i avantnrn koia dovodi ц nitan»> nosfoianie samo instituta i egzistenciju Ijudi koi? u njemu rađe. U celom snom za mene ie ieđno izvesno: altornativa za ili nrotiv nrinaianja instituta FaVuTtetu đoTazi otuda što neko od nas ?ma norrrešmi nredstavu o svetu u Vome živi. Ko? p>F«>r«ndi»m Vo» ; m fakultet m?sh da na demokratski nač?n re«U onstonaV instituta, niie ođgovor na nitanie. TT rmiri, noznato je, stvari se ne rešavaju referendumom...

DR MIODRAG FOPOVIC

BELEŠKA UZ TEKST PROFESORA POPOVIĆA

no ?f ?! SC b , ol -.' e razume o ovaj tekst, potrebПО n C d ? se da JV ne^e obavesti. P-i ,? sle nedel j e održana je sednica Veća iloloskog fakulteta па kojoj je trebalo da

se, posle višemesečnog odlaganja i sporenja, donesu važne odluke: da li će se Institut za književnost pripojiti Filološkom fakultetu, ili ne; da li će se usvojiti predlog konkursne komisije da se za asistenta u Institutu ne izabere ponovo Aleksandar Petrov zato što je svojim ponašanjem »podsticao sukobe u kolektivu«; i da li će, konačno, Institut uopšte opstati. Mišljenja su bila oprečna, zbog čega je i predloženo da se pomenute odluke donesu putem referenduma. Dr M odrag Popović, vanredni profesor Filološkog fakulteta, suprotstavljao se pred-

logu đa se Institut pnpoji Fakultetu, bio je protiv zahteva konkursne komisije da se пе izabere A. Petrov, bio је takođe i protiv referenduma, što se i u tekstu može videti. STUDENT sada poz ; va i ostale nastavnike Filološkog fakulteta i saradnike Instituta da iznesu svoje mišljenje o prirodi ovog spora. Posebno pozivamo; dr Dušana Puhala, dr Iva Tartalju, dr Ivanu Bogdanović, dr Dimitrija Vnčenova, i dr Vasa Milinčevića i dr Jovana Deretića. Javna diskusiia o Institutu je, po našem mišljenju, potrebna. Ako se profesori Filo

loškog fakulteta i sarađnici Instituta ne mosaglasiti prilikom ocenjivanja pojedinih Ijudi, ili naučnih projekata, ako se ne mogu nagoditi o ličnim pozicijama u Inst'tutu, ako jeđan drugoga na naučnom nlanu ороvrgavaju, eto, zaista dovoljno raz’oga da se razgovor vodi i izvan sale za sedmce. Јег, oni nisu jedini koji o tome treba da odlučuju, kao što nisu ni jedini koji bi mogli da rađe u Institutu. Institut je potreban. To najpre treba i* mati na umu. '

RAZGOVOR O NOVOM SISTEMU OBRAZOVANJA

ZAJEDNIČKE (ILI MATIČNE) KATEDRE I LABORATORIJE PRUŽILE BI MOGUCNOST ZA VECU EKONOMICNOST U KORISCENJU SREDSTAVA I BOLJU SELEKCIJU NASTAV* NO-NAUCNOG KADRA • POTREBNA JE SARADNJA SA DRUGIM REPUBLIKAMA PRILIKOM REORGANIZACIJE VISOKOG SKOL* STVA. Druga sedmca Univerzitetske konferencije SK Beogradskog univerziteta, koja je održana 26. februara, bila je posvećena racionalizaciji mreže visokoškolskih ustanova i rada univerziteta. ŠKOLSTVO SE NE MOŽE EKSTENZIVNO RAZVIJATI Razlozi za racionalizaciju su jasni. Očigledno je da treba, pored već učinjenih promena unutar svake iistanove, da se preduzmu i druge mere, ne bi li se efikasnost rada celokupn<>g visokog školstva doveli u sklad sa đugoročnim društveniim p>otrebama i zadacima геforme. Opšti trend u procesima razvoja savremenoga sveta je da nerazvijeni sve više zaostaju iza razvijenih. Ako, dakle, hoćemo da se pridružimo grupi onih razvijenih, onda moramo ozbiljno da se pozabavimo 1 time da organizujemo visokoškolsku nastavu ргеша zahtevima organizovanja i rukovođenja moderne društvene zajednice i modeme privrede... Ekonomskom reformom ne može se sve rešiti ako procesom reforme ne obuhvatimo i druge oblasti, a pre svih školstvo, - гекао je Miloš Samardžija. Čuli smo i ovde neke predloge, nastavio je Miiloš Samardžija, koji idu za tim da se prvo raščisti jedan đeo nastave koji je rezultat koncepcije ekstenzivnog oblika obrazovanja. Ako smo već načelno odlučili da sa ekstenzivnim razvoiem ne možemo postići ono o čemu sam ja malo ore govorio i onda moramo da idemo na modemizaciju i intenzifikaoiju izvesnih formi organ’zovanja privrednog razvoia tada ш školstvo ne može da se razvija ekstenzivno. MALO IMAMO KVALITETNOG KADRA Da li škole u nas omogućuju da dobijamo kadrove koji su nam neophođni? Po nizu analiza i procena, izgleda, ne omogućuju. Zato mi danas treba da se pozabavimo reorganizacijom, kako bismo tamo negde 1975. god'ne ili možda 1980. imali odgovarajuće kadrove. To ie posao koji zahteva posebne pripreme i ana l izu. Možda je za to potrebno i organizovanje istraživačke delatnosti pri Univerzitetu ili negde dmgde, koia će se nozabaviti racionalizacijom visokoškolskih ustanova... ... Nemoimo se više zavaravati! Mi danas imamo maJo kadrova viisokostručnih, kvalifikovan'h, koji su potrebni za organizaoiju modeme privrede. Prema tome, ako želimo đa imamo razvijenu privredu, moramo da priprermmo kadrove koii će moći da је osavremene. Ni to neće biti završetak nrocesa. To će biti tek nj-gova početna faza. Ona zahteva niz organizacirNmh mera koie će nam omogućiti da visoko školstvo postavimo kao mođemu insti' tuciju koja u prvom ređu sprema kadrove. SE pwFT,A7I RFORGAVT7ACIJI KAD JE REC O FAKULTETIMA I pored toga što je baza našeg visokoe školstva bila preuska pre reforme iz 1960-1961,

godine, na nekim mestima se ipak preteralo ovako misle gotovo svi koji su se pojavili za govomicom. Da je reforma pažliivije spro vedena, teškoće bi danas bile шапје a inter* vencije bezbolnije. Jer, sadašnje stanje u školstvii ne može se sasvim obiasnUi promenama koje su se u međuvremenu odigrale na društvenom planu. Drugim rečima: ovako složena pitanja zahtevala su više kritičkog odnosa prema optimističfcim projekcijama perspektivnog plana kadrovskog razvoja, i više sluha na nekim visokim mestima Savezne i Republičke administracije. »Kad već nisu na vreme azbegnute kaže Branko Raković u uvodnom izlaganju, pogreške je najbolje nazvati nji* hovim pravim imenom«. Greške se sastoje u nepromišljenom proširivanju mreže visokoškolskih ustanova, otvara nju škola bez odgovarajućeg nastavno-naučnog kadra (pretežno honorarni nastavnici). Cak se dešavalo da su se diplome jednostavno prodavale u nekim centrima za vanredno studiranje. Na neke primere neracionalne organizacije nastave upozorava nas Cedomir Đurić, student Pravnog fakulteta: Na teritoriji Srbije postoje dva pravna fakulteta: U Novom Sadu i Beogradu i dva odseka Pravno-ekonomskog fakulteta u Nišu i Prištini. Dakle, četiri visokoškolske ustanove koje spremaju istovrsne kadrove... Predviđene potrebe za pravnioima u periodu od 1964. do 1970. godine su oko 5.060... Pri sadašnioj efikasnosti studija samo na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomiraće do 1970. godine oko 4.500 stiidenata. Iz ovoga proizilazi da će biti potreban samo još jedan fakultet... To znači da će doći do niperprodukcije pravnika. POSTOJE SLICNE I ISTOVETNE GRUPfi. ODSECI I KATEDRE.. Postoji danas u Beogradu nekoliko fakulteta koji imaju vrlo slične pa čak identične gmpe, odseke i katedre, što je u direktnoj suprotnosti sa racionalizacijom koju predlaže mo. Uzmimo samo Fakultet polltičkih nauka. M Cinjenica je da se na ovom fakultetu izučava niz predmeta koji su vrlo slični sa onima koj! se predaju na beogradskom Pravnom fakulte tu. Isto tako je nepotrebno postojanje smera za Međunarodne ođnose na trećem stepenu Pravnog fakulteta i na Fakultetu političkih nt uka. Pripremni rad kojeg se, prema zaključcima Skupštine Srbije iz maja 1966, prihvatio Sekretarijat za obrazovanje trajao je dosta dugo. Dokumenti Sekretarijata »Stanje i predlozi za racionalizaoiju mreže visokoškolskih ustanova«, može po oceni đekana Elektro-tehničkog fakulteta Branka Rakoviča, da posluži kao dobra osnova za dalju diskusdju o reorganizaciji. Da bj se moglo pristupiiti reorganizaciji, isticano je u više navrata na sednici, potrebno je najpre izgraditi kriterijume koje treba da zadovoljava svaka visokoškolska ustanova. Nasuprot kriterijuraima iz »ekstermvnog perioda školstva«, Konferencija je podržala predlog Sekretarijata za obrazovajne i kulturu: da su ispunieni uslovi za rad visokoškol skih ustanova ođlučuiuće merilo. Treba se pre svega izboriti za kvaPtet obrazovanja a zatim

za ekonomičnost, imajući, naravno, u vidu i potrebe u kadrovima. (0 planiranju kadrova govorili su skoro svi učesnici u diskusiji i dosli su đo istog zaključka; treba što рге početi sa naučnim planiranjem kadrova.) KRENUTI S MRTVE TACKE U FINANSIRA* NJU NAUCNOG RADA •f Istaknuto je da su pedagoška i naučna đe* latnost nedeljive. Zato se i zahteva da se u finansiranju naučnog rada krene sa mrtve tačke. Osnivanjem velilkog broja institucdja, mnog) univerzltetski nastavnict sede na dve stolice i primaju dvostruke prinadležnosti, Jer na institutima rade honoramo. Saradnja sa privredom predstavlja dobru meru ali se na taj način problem naučnog rada na univerzitetima ne rešava u potmmosti. Pored pomooi Fonđa za naučni rad, očekuje se i pomoć Za* jednice za obrazovanje. . т“ Cinjenica je da postoji niz nedovoljno ispitanih mogućnosti za efikasniju i ekonomič niju organizaoiju nastave i naučnog rada * na Beogradoskom imiverzitetu kaže Branko Raković. Pojava u osnovi iste ili srodne nasta* ve na dva-tri mesta sasvim ie neraoionalna. Ako bi postojale zajeđrdčke Ш matlčne katedre l laboratorlje pružile bi mogućnosti za veću ekonomičnost u korišćeniu sredsta* va I bolju selekciju nastavnog kadra. Isto tako predložio je Raković poštujući samoupravna prava svakog fakulteta, treba ponovo usnostaviti jedinstvo Univerziteta u svim pi* tanjima koja se tiču celovitog procesa obrazovanja i naučnog rada. TRADICIONALIZAM U NASTAVI Dr Svetozar Stojanović je govorio o potfc* bi za modernom nastavom. Imamo jedan sasvim tradicionalan sistem nastave. Slvorili smo čvrste navike kojih se teško oslobađamo. Ja ne kažem svuda. Zbog toga teško izlazimo na nivo svetskih univerziteta u pogledu modeme nastave... Godinama se kođ nas predaiu opšti kursevi zato što je takav nast-’vnj plan i nrogram. Ooštt kurs koji nastavnik mora stalno da ponavlja, m*nje Ui više men?ajući neke detalie. Cak i za knjifaru ili ud*bcnik on onet ponavlia tai isti oošti kurs. Zašto ne idemo па sneciialne ktirseve? Imamo udžbeniike. kniige. h'teraturu na nema nikakvp notrebe đa se tnkvi kursev? drže. Zašto recimo nastavnici na fakuitetu nc bi uvel? ckraćene letnie semestre da bi nastavnik koii je već dinlomt’rao svake dmse, trece U? nmkar pste rrodme đa upiše iedan takav semestar sa sn^r : ialnim k’trsevjma i đa mn se to onda na odgovarainći način nrizna i slnž? mu za mnmdovanie u s T, ižbr. Na seđn : c? ie istakmtfo Ha o'avremeniiivanje visokog školstva n Srb ; ji treba koordinirati sa nokušai?mn koi? se u tom smislu vrše i u drugim republikama. * * * Za nredsednika TTn'vnrritetclte konttrenHie SK Beo«*radsTo«r irebren > Miian Ign’atovTć. as’stent bk'tlfda. Na sledećoi seđnćci ITnivr»rr;fi*tske konferenciie razffovaraće se o drdjem razvoju samoupravljanja na univerzitetu.

R. PAVICEVIC

1%8/g

STUDENT

3.