Student

KOME JE POTREBNO SAMOUPRAVLJANJE

Serija razgovora o samoupravljanju koje su vodili naši saradnici po beogradskim srednjim školama je zavrsena. Želeli smo da ovu anketu produžimo, pošto smo, u početku, smatrali da je nemoguće steći potpuniji uvid u stanje samoupravljanja na osnovu podataka iz svega pet škola (naši saradnid su posetili Devetu, Treću, Prvu i Sestu gimnaziju i Petu ekonomsku školu). Međutim, ono što smo čuli u razgovorima sa učenicima i profesoriraa ovih škola, bile su uglavnom jedne te iste fraze, što zaista pruža dovoljan uvid u stanje samoupravIjanja (bar u svesti samoupravIjača-učesnika). Da kažemo istinu, planirali smo oyu anketu sa übeđenjem da samoupravl janje u srednjim školama uopšte ne postoji, da је to puka fraza. Bilo je to predubeđenje članova Redakcije (koji su ujedno i vodiИ ovu anketu), bivših »aktivista«. Na žalost, ništa što smo čuli u mirn školama ndje nam razbilo to pređubeđenje. NAJVISE POHVALA OD DIREKTORA? Pričane su nam lepe pfiče (kada su ih pričali »aktivisti«), ili jađikovke (od strane »neaktivnih« učenika), a ponekad čak i dobro naučne iekcije iz sociolodje. 0 samoupravljanju, kon&etno, najviše pohvala (a i predloga) čuli smo od strane direktora ili profesora, bez obzira na usputne primedbe učenika koji su prikazivali stvar malo drugačije. Svi učenici izgledaju veoша zbunjeni kada im se postavi pitanje šta oni đobijaju konkretno od samoupravljanja, iako svi oni tvrde da je takvo samoupravIjanje neophodno. Dok nije bilo Zakona o srednjim školama (koji eksplicitno zahteva učeničko samoupravlajnje) učenici su se

sami borili za svoja samoupravna prava. Sada, kaida p>ostoji Zakon, statuti škola, organizacija SO i široke mogućnosti uticaja na upravu škole, samoupravljanje je, najblaže rečeno, zakržljalo a učenici ponekad podnose stalno kršenje zakonskih (nekad i običnih, Ijudskih) normi bez ikakvog otpora. Tek kada istupa u ime neke organizacdje, postaje ličnost, neki »faktor« u školi. Savez omladine sveo se na organizaciju distributera »Susreta« i veoma uredno i vredno sastančenje, Ш na grupu mladih karijerista ili »idealista«. Ova organizacija je tako daleko otišla u blrokratizaciji da više, u srednjim školama, ne predstavlja interese игешка več onih rukovodilaca koji, iako su učenici, imaju svoje životne planove i potrebe. ZA JEDNU NOVU ĐACKU ORGANZACIJU v Ostaje još samo jeđan zaključak: potrebna je nova organizacija srednjoškolaca čdji bd najvažniji zadatak bila zašti>ta učeničkih prava i interesa. Zajeđnice učenika koje postoje u svim školama i koje sada organizuju sekcaje imale su, prvobitno, taj zadatak. One se još i sada mogu preobraziti u organizacije koje bi bile sposobne da brane prava učenika, da utiou i na proces nastave i na proces upravljanja (odnosno samoupravljanja) školom i tako da angažovanjem svih učenika pretvore te iste učcnike od objekata u subjekte, učesnike u nastavnom (i samoupravnom) procesu. Ove orgamizacije ne bi samrm tim postale političke ornizacije јег po svom osnovnom zadatku tome i ndsu hile namenjene. ALEKSANDAR PAVKOVIC

SKOK U NEPOZNATO

MATURANTI POSLE МАТШЕ:

to se više približava kraj maturanti sve više postavljaju sami sebi pitanje: kuda posle gimnazije? Ne retko, na ovo pitanje većina mafcuranata odgovara sleganjem ramena. Nije u pitanju samo neodlučnost zbog raskoraka između ambicija i mogućnosti za njihovu realizaciju; problem leži i u nepoznavanju mogućnosti koje nude beogradski fakulteti. Cak f oni koii ■SU se opredelili za studije na ođređenom fakultetu nisu upoznati sa programom stuđija. Poznavanje predmeta i rada na buducfm fakultetu je veoma redak slućaj i rezultat je pojedinačnog interesovanja. O radu na nekom iakultetu saznaje se uglavnom u: razgovora sa poznanicima, studentima ili profesorima. Izgleda da administracija i nastavnički kolektiv gimnazija veoma malo basnje posvećuje usmeravanju nuadih ka izboru životnog poziva. Knvica, ipak, nije samo do nastavničkih kolektiva srednjih škola već i do samih fakulteta fo>ji ne vode računa o svojim budućim studentima. Rešenje nije samo u izdavanju priručnika 23 buduće studente, u kome oni

nalaze spisak fakulteta i njihovih ođseka. Potrebno je đa se organizuju neposredni razgovori po srednjim školama u kojima će srednjoskolski profesori upoznaiti zainteresovane učenike sa sistemom studiranja na fakultetima koje su završili. Bilo bi takođe korisno da učenlci grupno posećuju fakultete. Prilikom tih poseta mladl bl se neposrednije upoznall sa njihovlm radom i mogućnostima zapošljavanja u raznim privrednira granama posle završetka studija. Međutim, ovo su samo predlozi maturanata beogradskih gimnazija, a za njih bi trebalo đa se zainteresuje i neki prosvetm forum. Dok prosvetni organi ne budu našli za shodno da nekako orgamzuju upoznavanje mladih sa izborom studija, sve će ostati po starora. Doći će neki drug iz Zavoda za profesionalnu orijentadju, podeliće učenicima anketne listiće sa bezbroj pitanja na koja moraju odgovoriti i doneće zaključak, na osnovu statističkih podataka, da se većina maturanata nije opredelila za određene studije. Statistika će biti napravljena.

D. HERCIGONJA

MOJ DOM

iz almanaha srednjoškolske poezije

Moj dom je pust. Ja nemam roditelje ja nemam шШ kut. Moj dom je pust. U njemu ima mnogo ptica, шој dora je leglo malih veverica. Ali on je hladan, u njemu nema više vatre, niti drage ruke moga tate, Moj dom je pust.

NEVENKA POPOVIC

KOLIMA U BOLJI ŽIVOT

SNOVI MLADIH I RAD U INOSTRANSTVU

Sve je više našdh vršnjaka ko* ji rade u inostranstvu. Da li oni tamo traže posao ili ih omamliuju priče o basnoslovnoj zaradi, mogućnost da se brzo dođc do kola i sl. Razgovarali smo sa R. M, de* vetnaestogođišnjom devojkom koja je radila u Studgartu tri me seca za toliko je imala dozvolu. Sada čeka *adnu garanciju pa će ponovo ргеко granice. • Kako si otišla u Studgart? Imala sam garanciju od sestre koja je prvobitno važila samo za tri nedelje, ali sam je prođužila na tri meseca. • Da li si znala šta ćeš tamo raditi? Ne. Želela sam samo da odem i da radim bilo šta. • A šta si radiila? Dobila sam mesto sobarice u hotelu. • Koliko je iznosio tvoj radni dan? 10 sati đnevno sa dva sata pauze. • A uveče, posle radnog vremena? Sa nemačkim kolegama sa

kojima sam se brzo sprijateljila, izlazila sam na njihove igranke. ili sa »našim« u jugoslovenske kafane. • Da li si imala i susreta sa emigrantima. Bila sam predmet njihovog interesovanja jedno pre podne u jugoslovenskoj kafani. Na moju sreću sve se završilo na njiho voj konstataciji: »Sve je u redu, čita »Arenu«. • Da li ti se isplatio boravak u Studgartu? Kako da ne. Za raesec i po dana zaradila sam oko 2000 novih dinara. • A sada? Cim stigne radna garancija, vraćain se. • Koliko dugo ćeš ostati? Dok ne zaradim koliko mi treba. • Sta si planirala od zarađenog novca? Najpre garderobu, a zatim kola. Razgovor vodio:

м. м. мшс

ON NAVIJA ZA VIJETNAM

Postaviti jednom mladiću u Jugoslaviji pitanje sta on misli o ratu u Vijetnamu, ili još bolje, na kojoj strani su njegove simpatije, izgleda u prvi mah suvišno. Neko će reći da bi se u taj, stvamo nezanimljiv poduhvat, mogla upustiti samo nekakva anketarska komisija, koja bd imala zadatak da konstatuje jedinstvenost našdh građana »po pitanju rata u Vijetnamu«. Razgovarao sam o Vijetnamu sa jednim mojim vršnjakom, nekadašnjim drugom iz razreda. On je prvotimac iednog beogradskog fudbalskog kluba i već iraa veoma privlaćna mesećna primanja. Njegovo zanimanje i niaterijalni položaj ovde nisu važni. On kao i svi primemi građani oštro osuđuju američku agresiju u Vijetnamu i smaitra da je rešenje moguće samo na političkom planu. Pa dobro, šta tu onda nijc u redu? Izgleda neverovatno, ali baš ta njegova podrška narodu Vijetnama nije ispravna. Jer, to nije podrška od srca, već jeđnostavno stav smatranje jednog običnog navijača, Moj sagovomiik zna fačan broj oborenih američkih aviona, ali ne zna, ni približno, broj žrtava američkog bombardovanja. On je veoma dobro upućen u tipovc oružja, koja su u upotrebi na

ratištu, ali sve to nema nikakve veze sa patnjama boraoa Vijetnama. Pitam ga, da li zna ko je glavnokomandujućd američkih snaga u Vijetnamu? Vestmorlend. Da li znaš nekog od rukovodilaca Vijetkonga? - (?) I tako, on ne zna šta znači skaćenica FNO. Dalje, on nikada nije video zastavu Vijetkonga. Na drugoj strani on tačno zna koliko zvezdica ima američka državna zastava i šta znači oznaka US FORCE ARMY. U novinama o Vijetnamu čita samo naslove. Ne zna ko piše te irveštaje: »Valjda neki naš novinar«. On se Ijuti na borce FNO što su potisnuti iz Huea, isto kao što se svaki vatreni navijač Ijuti na svog Ijubimca kad ovaj pogreši na utakmici. Daleka je zemlja Vijetnam. Rat u tako dalekoj zemlji na svakoga drugačije doluje. Međutim, koliko je ovakvih miadih Ijudi koji taj rat doživljavaju koo utakmicu. Možda je bolje ovako postaviti pitanje zašto novinari, oni u velikim listovima, naslove za događaje iz Vijetnama prave kao da se radi o fudbailskoj utakmici, I ne samo naslove. ✓

SLOBODAN ZUNJi

pravopis se ne predaje

Ziinteresovani za probleme pismenosti nas mlladih, obratili smo se drugarici Anđeliji Popov, višem stručnom saradniku Filološkog fakulteta, koja na prvoj godini jugoslovenske književnosti vodi vežbe iz praktične stilistike. Pretpostavljali srao đa ona ima ne samo najbolji uvid u pismenost đosklorašnjih srednioškolaca, nego i da se njeni sudovi zasnivaju na dugogodišnjoj praksd. Pošto se razgovor vodio i o lcvalifikacionim ispitima na fakultetu, interesovalo nas je kakve zahteve postavljaju ispiti u odnosu na pismenost. Drugarica Popov je kazala: Ođ učenika osnovnih škola očekuje se da savladaju »elementarnu pismenost«, pod kojom se razume pravilnost svih gramatičkih obiika i korektan pravopis, a učenld srednjih škola treba da postlgnu »vlii stcpen pismenostl«, koj! se ispoljava u sađržinl, kompozicijl 1 stilu pismenih sastava. Na pismenom delu kvalifikacionih ispita ili kolokvijuma koji se ođržavaju na fakultetima pišu se sastavi sa opštim temama u granicama srednjoškolskih programa. Sastavi sa takvim temarna omogućuju ргоveravanje opšte kulture kandidata i njihovu opštu pismenost. Detaljnije orijentaciono načelo za ocenjivanje tih radova glasi: »Taj sastav treba da pokaže do kog stepena je razvljena sposobnost kandidata za samostaino razmišljanje tj. kako kandidat ume da posmatra 1 zapaža, kako svoje zapažuje ume da povezuje 1 logično, jasno I JezičkJ pravilno iskaže; kako rasuđuje i- zaključuje na osnovu podataka kojim raspolaže». U vezi sa tim drugarica Popov je napomenula: Po mom mišljenju trebalo bi u starijim razredima sred-

njih škola više negovatl intelektualni stil đa bi učenici bill spremni za obrađu t onih tema koje zahtevaju samostalno iziaganje raznlh znanja, misli 1 zapažanja o poslavljeuom pitanju. Za to nije dovoijno čitati samo beletristiku nego i dela iz obla* sti književne kritike. Bilo bi neophodno, da bi se dostigao viši nivo pismenosti, da se plsmenost neguje sistematski, tj. da joj se posvećuje bar jedan čas nedeljno u osnovnim, odnosno jedan u dve ne* delje u srednjim školama. Međutim, i tu postoji jedna objektivna teškoća: gradivo iz istorije književnosti toliko je obilno da se profesori prosto ne usuđuju da izdvajaju dva časa mesečno za pismenost pored svih domačlh radova I referata koji takođe oduzimaju velikl broj časova. • Nego da se vratimo na pisane* ne vežbe odnosno ispite; koja je najslabija strana ovih stuđentskih radova? Da bi se napisao takav sastav, treba savladati sav program iz srpskohrvatskog jezdka, a naročito cme partije koje se ođnose na jezičke zakonitosti savremenog srpskohivatskog jezika, među kojima je i pravopis. Učenici treba da se trude da bolje shvate osnovne principe onih pravopisnih pravila koja se javljaju p>ri pisanju a to su: sastavljeno i rastavljeno pisanje reči, jednačenje suglasnika, rastavljene reči na kraju reda i sve principe naše logičke interpunkoije. Greške te vrste su tipične i smatraju se nesavJadanost eiementarnom pismenošću, a to doprinosi negativnom sudu o opštoj ku tun kamikUUa. Takav stav prema pitanjima* opšte pismenosti viada u svim kulturnim zemljama, pa je prirodna naša te/nja da tako bude i kod nas. Razgovor vodila: JELISAVETA PROTIĆ

putem seminara u sk

Uosnovnim organizacijama. SK u beogradskim srednjim školama vrše se pripreme za prijem u SK onih omfadinaca koji to žele, a ispunjavaju osnovni kriterijvun punih 18 godina. Pri tome može doći do nesporazuma između osnovnih organizacija SK i omladinske organizacije, kao što se to dogodilo u Ćetrvtoi gimnaziji u Beogradu. Opštinski komitet je savetovao omladinskoj organizaciji da se izbori za svoje pravo da da karakteristiku svakog kandidata za SK. Osnovna organizacija je ovo odbila, jer smatra da su učmioi nezreli da bi mogli diskutovati o tako važnim pitanjima, a sem toga, članovi osnovne organizacije mlsle da bi došlo do rivalstva među razredima, a i raznih grupacija koje se javljaju u svakom odeljenju. Ог ganlzovana je zato neka vrsta seminara za one koji žele da budu primljeni u SK. Na tim sastancima oni se upoznaju sa Programom, Statutom SK i Ukom komuniste, a kroz dlskusiju omladinaca članovi osnovne organizacije će utvrditi ko je zreo I ko nlje da primi crvenu knjižicu. U srednjim školama je uobičajeno da se primaju oni učenici koji su nesto radili po raznim omladinskim forumima. To

је bila neka vrsta priznanja za njihov »rad«. Sta su avi omladinci uspeli da urade? Obično se samo sastanu i donose neke odluke koje niko, pa ni sami članovi Komiteta ne poštuju. Neki od tih aktivisita nisu ni pokušavali da »rade« nego su samo figurirali. Tako, SK ne bi trebalo da primi samo one koji su imali nekakva zaduženja, koja su često bila čista apstrakcija. U dosadašnjoj praksi je bilo siučajeva da su u SK prlmani odlični učenlci i ako sc oni nisu ni za šta interesovali čak se nlsu nl izjasnili da li žele da budu primljeni ill ne. Takvi učenici su primani na predlog profesora i članova osnovne organizacije čiji su očito mlljenici. Ako bi neko odbio da bude primljen, dizala se velika prašina bez potrebe, jer mladl Ijudi j>oznaju najbolje svoje žeIje i sebe. Sami komunisti kažu da su im potrebni mladi ali kreativna ličnost a ne samo onl koji če plaćati članarlnu i dolaziti na sastanke. Ovome pitanju potrebno je prlći na Široj osnovi. Svi bi učenici trebalo da ortluče o tome ko treba da bude kandidovan a ko ne jer se oni među sobom najbolje noznaju. Naravno, potrebno ie uVazati poveret.,e omladinskof orgrar«izaciil ma kako da ona sada fnnkcioniše. м. ostojić

Silf'/t IИПКСI* M. OSTOJIć

1968/12

r OMLADINSKA REDAKCIJA ZORAN DEKIC MIRJANA VASOVIC MILAN M. MISIC BORIS PISTIGNJAT lARKO NEDEUKOVIC SLOBODAN ZUNJIC JELISAVETA PROTIC UREDNIK ALEKSANDAR PAVKOVIC .

STUDENT

15.