Student

da li je sindikat suvišna organizacija u našem društvu

Teonjsko raspravljanje o polozaju i uloz;, funkcijama. organizaciji i oblicima akcije sindikata nužno vodi u pokrćfanje niza drugih društvenih problema koji stoie u vezi sa sindikatom. Pomenućemo samo neka od njih. 1. Naše društvo i društvene organizacije već više od dve decenije nalaze se u procešu ncprekidne reorganizacije koja kako se čini, u poslednje vreme, dobija izvesno übrzanje. Mislim da je neophodno ozbiljno se pozabaviti smislom. vrednošću i stvarnim dometom • pojedinih reorganizacija, jer izgleda da ne bi bilo teško pribaviti veoma übedljiv dokazni materijal da mi previše verujemo u moč organizacionih rešenja i da razni kongresi, simpozijimi, seminari i reorganizacije dolaze i prolaze be/, /načajnijeg uticaja na oblasti dmštvenog života na koje se odnose. 2. Како staviti racionalne brane neobuzdanom normativizmu koji se izdigao i formirao sopstvenu sferu egzistencije? 3. šta se sve dešava u životu i društvenoj praksi pojedinaca, gmpa i društva u celini, kad postoji veliki raskorak između normativno-vrednosne i realne dmštvene stmkturc i organizacije? Ne postoji li opasnost kompromitacije i 'gubljenja izvorene snage pravih idcia. vrednosti i ciljeva. u situaciii u којој duže vremena postoji značajan raskorak između proklamovanog - i stvarnog? 4. Kakav јс odnos između kratkoročnih i dugoročnih ciljeva dmštvene akcije i razvoja? 5. O centralizaciji i decentralizaciji. Ako iskustvo nešto znači u životu. čoveka i zajednice onđa smo mi na svim podmčjima dmštvenog života mogli osetiti da centralizacija kao i deceittttClteacija . same-pa.sebi mogu biti dohre i tačnije rečeno.. naše iskustvo pokazuje da su i jedna i dmga' pretežno loše. 6. Kakav je odnos između samoupravljanja i društvene podele rada? 7. Kada raspravljamo o sinđikatu neophodпо je celovitije raspraviti odnos sindikata i različitih đmštveno-profesionalnih grapa i njinovih uđmženja. Da 15 је sindikat organizacija radničke klase i ostalih radnih Ijudi. ili samo radničke klase? Zatim, ko čini radnifkn klasu. hINDIKAT MOŽE BITI SAMO ORGANIZACI ЈЛ RAĐNIĆKE KLASE Sindikat kao rcalna žh-otvoma organ'zacija može biti samo organizacija radničke klasc i onih pojedinaca, gmpa ’li slojeva čiji su živottm i radni uslovi na nivou radničke klase. Kritičari sindikata upotrebliavaju razhčitc u dokazivanju suvišnosti sindikata ц ristemu samoupravljanja. Jedno od tih mi-

šljenja, izneto u materijalu sindikata 2) ovako glaisi; »Uloga sindikata opada i to je sasvim normalno. Tu ulogu prcuzima ekonomska jedinica u којој proizvođač cbezbeđujc svoj materijalni položaj«. Nimalo nc pcdcenjujući zna čaj ekonomskih jedinica trcba reči da ovo shvatanje podscča na sređnjovekovnu viziju društvcnog života kada se u zanatskoi rad’onici odvijao cclokupan život čovcka.tma više ’storijskih primera propalih pclo.tšoja dn se usredsređivanjem na refcrmu malih radnih grupa izvrši reforma dmštva. S druge strane, ako ekonomski iii radnu jcdlnicu shvatamo kao kulu od slonove kosti normalno jc dn nam prcduzeće kao osnovni crgan’: acioni oblik moderne ekonomijc neće davati ne sarno društvcno-humane, nego ni čisto ckonomski očekivane efcktc. Pa i radna organizacija ima ogram’Čenc ciljeve. To su pre svcga, pro ! .zvodnja cdrcđcnih dobara ili usluga 5 stvaranje dob ! ‘k Л čovck i Ijudska zajcdnica imaju i ranoge druge ciljevc i u ckonomskoj i u vanekonomskoj sferi. Pošto jc rasprostranjcno mišljenje da sc sa mounravljanje i sindikailna aktivnost isključuju ili noklapaju. odnnsno da je sistcm samoupravljanja preuzeo i da može nrcuzcti svc osnovne funkcije sindikata, ovde čc biti naveden jedan primer*) којз treba da pokaže da je funkcija radnlka samoupravllača konfliktna i da se sindlkalna funkcija javija kao reophodra korektivna aktivnost. Uzmimo radnika kno člana radničkcg saveta u situaciji kada treba doneti odluku "o uvođcnju nove tchnologiic n preduzeće. On može vršiti najmanje tri funkciie, odnosno možc sc ponašati na jedaa od tri moguća načina: a) kao pasivni posmatrač i formalni konsultant rukovodeće, grupe prcduzeća na taj način što će samo glasati za unapred pripremlienu odluku u čiie raz.ličitc konsekvence nije uopšte upućen, ili je upućen ali sc nc želi zarnerati rukovodiocu; b) kao privredn ; k-samaupravljač koji sc svesno zalaže za uvođenje novc tehnologijc, јег zna da će to dovesti do većc proizvodnje, produktivnosti i viših dohodaka; c) on takođe zna da to u isto vremc možc dovesti do otpuštanja i nczaposlenosti njegovih drugova iz pogona koji su ga izabrali u radnički savet i čiji je on glasnogovorn’k. Ove dve funkcije (privrednićka i sindikalno-zaštitna) ne moraju ali mogu biti u vrlo oštrom sukobu. Potrebu za društveno-zastitnoni funkcijom sindikata dcbro је izrazio radnik u jednom preduzeću u SAD, koje je bilo organiizovano na zadružnoj osnovi, kao kolektivno radničko vlasništvo, rekavši: »Pa, naravno ovo jc mojc preduzcće, ali inak mora da postoji neko ko će štititi mene kao čoveka i radnika od mene kao kapiitaliste«. Postojc različiti činioci koj' uslovljavaju potrebu za pojačanom. borbcnijom i svcstranijom aktivnošću s«nd : kata. Ovde ćc biti pomenut.i samo ncki. 1. Tržišni karakter privrede. Mada vec djiž.e vremena vodimo raspravu o ddovanju Zakona tr/išne ckonomije, mi još uvek ni prbliž no nismo svesni svih pitanja, problema i konsekvenci koje sa sobom ncsi tržišna privrcda. 2. Cvršća orijentaciija privrede i društva na modornizaciju u kojoi sćndikali mogu biiii značajan faktor za podsticanje promena i eliminisanje otpora koji će sc javljati prilikom uvođenja tehnološkihi inovacija. 3. Razlike u društvenom položaju, 'društvenoj moći, ugledu i kulturno-obrazovnom nivou između noicdinih organšzaciono-funkcionalnih, socioprofesionalnih i socioekonomskih grupa u preduzeću, grani regionu i društvu. 4. Mada u društvu nostoji baz : čna saglasnost oko nekih osnovnih vrednosti i ciljeva dmštvenog razvoia ne smeju se zanemariti i mnoffobrojne r?zlkc koje mogu biti izvor različvtih sukoba. Poznato je da pnstoie značajne razlikc u uslovima privređivanja, životnim uslovima i društvenom’ položaju pojeđinih delova radničke klase. koje se krećr? u rasponu od tzv. radničke aristoVratije do radničke »Irotinre. Jedno # cd vcoma značainih pitanja kojim bi е е sindikat morao nozabavit! jeste nitanje minimuma životnog standarda u našem društvu. 5. Atom : zovanost i parcijai.izovanost radničkc klase која sc danas najiasnije manifestuje kao tz\ r . zatvorcnost radnih organizacija.

6. Paralelno postojanje radničkog samoupravljanja i jakih oligarhijskih. neformalnih i birokratskih strtiktura i centara društvene moći u radnoj organizaci-ji » društvn. 7. Rasproslranjcnija đelatnost privatnih poslodavaca kao što su: samostalao zanatlije, samostalni ugoslitelii, samostalni nrevo/nio;. samostalni poliopr vredni proizvođači. advokati. imućniji građani naših gradova koji /apošljavaju kućno pomoćno osoblje, verskc zaiednice i njihov'o ustanovc, mcđunarodnc organizacijc, sU'ane diploraatske misije. као i stranc firme i niihova razna prcdstavrdštva u našoj /emlji. 8. Rasprostranjeilost nezuposlenosti i оојаćana socioekonomska ncslrrumost zaposlenih kao značajan ograničavajući ćinilac samoupravljanja. 9 Izvoz radne snagc i uvo/ kapitala. 10. Prenaclašeno*t kratkoročnih i nedovolina orijentacija i ušmerenost na dugoročne ciIjcvc i vrednosli dmštva i radničke klase. 11. Rasprostranjcna pojava sukoba izmcđu razlićitih neforrnalnih amna ili klika koji godinama razjcdaju pojedipe kolcktive nc retko dovode do propasti ct4c organizacijc. 12. Toš uvek rašircna noiava sukoba pri’zasnivanju i raskiđaniu radnih odnosa i pri raspodeli ličnih dohođaka. 13. Potreba da sindikat pokrenc akciju nrotiy bezobzime eksnloatacijc kojoj ,su izložcni njegovi naročito mlađi Članovi od strane privatnih stanodavaga. Značl, slndikat može i trcba da iina porcd društveno-polltlčke. društveno-ckonomske, obra zovno-kultume, vasoitne i dmštveno-integrativne, društvcno-moblHzaclisku i saštitnu funkclju u odnosu na delovc svoga članstva Cu kelektlvii i društvu) koji nisu u staniu da brane svoje interese. Kada na primer govorimo o kulturno-obrazovnoj i vaspitnoj funkciji sindikata ne ,n M imo sarno na proces formalaoe st'canja različitih znania, već i na notrebu uČenia tjudi kfioperaciji i safadnji. Celokupna dosadašriia istorija čovečanstva prožeta ie uglavnom sukobima u kojima su sc formirali kao univerzalni obrasci akcijc napađ i odbrana. a znatno manje kooneracija i sarađnja. A društvena situacija je i u ovom pogledu konfliktna. Samoupravljanjc zahteva koonerativni-saradnički. a tržište kompctivni t ; n hčnosti. KO IMA PRAVO ПА ItNOSI PROMENE U STSTEM Druga i vcoma značajna erupa pitanja jestc da li sindikat ovakav kakav je, } sada rnožc da realizuje svojc funkcijc? Da li i kako sindikat može izlieći sudbinu dmgib ortranizaciia? U materijalu nck : stavovi u vezi sadržinc rada, mcsta i uloge sindikata u našem samounravnom društvu postoji višc nitanja koia zahtcvaiu ozbilinu racionulno-kritičku teoriisku d'skusiju. U/mimo, na p r imer. sledeći stavr »Ne može se postavljali dilema da 1: se sindikat stavlia na stranu radnika Ж sistema. jer upravo rcšavaniem (ih sistematisk ! h nitanja istovremeno se rešava i položai radnoa čoveka (ckonomski nolo/aj i njenove mogruć afirmisanja). Prc svcga, postavlja sc pita п|е šta ko podrazumeva pod sisfemorn 1 A zat:m, ako se sistem ne uzme statički kao iednom zanvek na najbolii moguči način podignu (a građevina. postavlja se i pitanje ko sve Jma pravo i rnognćpost dn unosi nromenc n rsistpmu? » <p To znači, ako sistem uzmemo nnako kakav’ on stvamo jeste. odnosno kao rnanfe ili više protivrečan skup često međnsobno nedovoltno povezanih шега tekuće dmštveno-ekonomske. soclialne ill kultumc nolilike, Ušavamn ga znaČoinog korektivnog činioca, a sindlkat umrtvliufemo. Sve dok budemo u situariji da ♦ vorci pojedinih mera sami sebe raskrinkavahi ili. ioš češće da poiedine promašaie proglašavaiu riužnoćšn. imaćemo priv'dnu monolitnost i iedinstvo čiia ie širn podloca hirokratsk; strah da neuke mase mogu biti zhunjene i za ved<me na pogrešne postunke. Jer, ako je s’stemom bilo omogučeno da su »samo u nroštoi codipi Hčni dohoci norasli za 7 odsto iznad n r ođuktivnosi : rada. znač' »neonravdano« i t : me sc ir aknmnlacije orclMo u l'čne đohotkc oko 2 mil?larde dinara ? »noiedeno« oko 40 hiliada mdnih mcsta« i ako ie »politika visok'h ličr>rh dohodaVa đoi’Ha do to

ga da je povećana potražnja za uvozom’a smanjena potražnja za domaćorn robom« 4), onda sindikat nije učinio ono što je morao učiniti u interesu radničke klase. Prosto је neverovatno da u sociialističkoj državi, dok pojedini delovi radničke klasc oslaju bez posla ili se sa minima)nim ličnim dohocima bore za održanje eolc l’/ičkc cr/istencije, u islo vremc, imućniji sloiev- ulrkujn se ц zadovoljavanju svojih veštački slvorenib potrehn. Ne mislim da je uvozni aulomobil luksuzna voba, ali se treba podseliti da je prošle trodine automobol bio največi juuoslovenski uvozni artikaJ. Na kraju. hteo bih da se osvrncra pa jedan novinski izveStaj koii ie objavila »Politika« od 16. 2. 1968. па strani 7. U tom izveštaju, pod naslovom »Otvoreno o smdikatima«, između ostalog kaže sc: »Clan Predsedništva CK SKJ i raniji predsednik Centralnog veča sindikata, Svctozar Vukmanović, i/iasnio se za otvaranje dvjalopa o sinđ kaiima. On smatra da je dobro što se o torae u Savezu korrnmista raspravlja, što ргс Cetvrtog plendma, sodinama nije bilo mogućno«. Teoriiski i prakti-čno -značajno jc pitanje koji su društveni uslovi doveli do situacijc da i pored sisteina radničkonr samoupravljania i rukovodeće uloge radničke klase,_ јеdan proslavlicm' revolucionar i sind : kalni lider nije mocao da vodi diialosr u partiji radničke klase? Mislim da predbr : onska situacija nije našla odfrovarajuću teorijsku analizu i celovifijc objašnienje. Kao što se problem staljinizma ne može svesti samo na tzv. »kult ličnosti«, ,na nastranu narav i poluprimitivan mentaV'tet .Tosifa Visarionoviča. tako se nt naša nredbponska teorija i praksa ne mosru teorijski objasni.ti samo primitivnim bimkratskim mentalitetom bivšesr šefa tajne policije koii je 20 godina ilegalno ometao proces demokratua* cije đruštva. Teorijska rasnrava ovih pitauja značajna Je iz višc razloga. Ja ća pomenuti samo dva: 1. Naši visoki mkovodioci stalno apekiju oa članove pojedinih organizacija da slobodno iznose svoja mišljenja i da se za ta mišljenja bore. AJco tosa nema, smatra se, da je to po sledicn uglavnom neznanja i n : fike ■ svesti. 2. Drugo i značainije oitanje jestč da, li su (i predbrionski uslovi dana.s sasvim fžČ(ezli, kako danas stoji stvar i šta će bhi sutpa sa tzv. renesansom do knie је neosporao doŠlo poslc TV Plenuma SKJ? Po шош mišlieniu, pored nekjh Јоб uvek prisutnih činijaca koii ograničat'aju demokratsku atmosfem i stvaralačkd ispoliavanie miŠljenia i akcija pdsfoje i dva 1 hova'ti* nioca, a to su; ' • *1. socioekonomska nesigumost i stralt -«d ne/aposlcnosti u redovima radničke klase, 2. strah od prinudnog penzionisanja ц rcdov:ma drnštveno-nolitičkih radnika. , Na nedavno odr/anom nlenumu Gradskog komiteta omladinc Beosrada koji je rasppavijao o nezaposlenosti omladinc imao sam prilikc da od omladinskih aktivista zaposlenih u predu/cčirna višc puta čuiem ovakvo mišljeпјс; »II današuioi situaciji naša aktivnost je naral sana. Ako preduzmemoi ili nagovestimo bilo kakvu akciju koja nije dobifla blagošlov mkovodećc ekipc. pa ma kako oria dmštveno bila /načajna, biVamo-dočekani rečima: »Kome sc ovde ne svfđa' neka traži bolje. Na kapiji čcka dosta onih''koji će i sa ovim biti zadovoljni«. S dmgc strane. Лта .slučajeva gdc ‘•ku sc rela_tiviT£x,4nladi, sposotmi i sociializmu pdani Ijudi nrmudno novnkT sa 4 nozortiicc dru štveno-političkog živnta. jecmnstavno zato što su se usudili da krit’čki osmišle i iavno iznesu svoie rezervc п ndnosu na neka pitanja tekuće politike. NAPOMENF.; П Izvod iz điskusije »Dalji ranmj sindikata«, održane u Centra’nom veću SSJ. 25.4.1968, 2> Centralno većc SS.T »N>k : stavovi u vezi sadržine rada. mesta i ulogc sindikata u našcm c nmounravnom dp'štvu«, Beograd, 8.3.1968. str. S2 3) Prirper .ie uzet У predavania profesora Јгктл 2:upnnova. koje ndržao školske nn Filozofskom u Beogradu. 4.) »Politika« 2. 4. 1968, str. 9

RADOVANOVItf

»Student« u Veneciji i Firenci

Deset čitalaca nagrađenili u »Studeutovoj na?radnoj anketic i nckoliko saradnika i urednika *Studenta« - posetilo je od S, (to 11. maja Trst, Vcn*c(ju i Firencu. > Porcd obilaska kullurno-umetničkih znaiaeoitostl u ovlm gradovima, imall smo nameru da posctimo L'niverzltet u Firenci. Nažalost, zbog nedavnlh studcntsklh demonstracija i sukoba sa polidjom, Lnlverzitet je bio zatvoren. • Od nsaeg vodiča u Fircnci, sinipatičnog stuienta arhitekture Marčela koji je doskora bio sekretar studentske organlzacije na Univerzitetu u Fltenci, saznali smo da su neposredan povod za zatvaranje Unlvsrzlteta bile ralrnc stuđcntskc de-

monslracije priiikom govora prcdscdnika vladc Alda Moroa kojc su, poslc provokactja polidje, dovelc do nereda. Suđcnjc pcđcsctoricl uiiapšenih studenata, mcđu kojima jc blo i naS vodič, zakazano jc za slcdcčl mesec. Aktivnost studcnata pojačana je naročito u predizbomoj kampanjl koja ic sada vodi u Italiji. Kako smo uspcli da saznarno, većlna progrcsivnih studcnata uzdržače se od glasanja Jer su sc sve partije oglušllc o zahtcve studenata za reforrnom univerzitcta, te su ovi sada jedna vrsta vanparlaincntamc opozicije. Svi učesnici izleta slažu sc da jc putovanjc bilo dobro organizovano i da mogu samo da zažalc što nije potrajalo dužc.

PRAVNI FAKULTET U BEOGRADU

povouom mmtu шш

želi svim studentima Beogradskog univerziteta uspeh u radu

STUUENT

11.