Student

O političkom kameleonstvu

Malo ovako malo onako

Irgleda nam sada da je centralizam ostavio mnogo više zla nego š»to se uopšte veruje. U takvom jednom sisterrm, pokazuje sc sada, cele gneracije su na izvestan naćin ošte ćene, jer su izgubile jednu dimenziju Ijud&ke b'Ćnosti, to jest samostalnost koja je važna pretpostavka odgovomosti. Od ličnosti ne mo?erao da tražimo ođgovomost, ako je ona nesamostalna. Ali ranoge ličnosti neće da budu samostalne, izbegavaju konflikte i razlikc, i tako njihovo socijalno biče postaje prazno, jer oni ne sudeluju zbiljski ni u iednom kretaniu. Oni su u svemu pomalo, i niučemu sasAim. Nedosledne su kađa se pojavi neka kritičnija siruacija, i prve menjaiu pravac. * * * U reagovanju na studentske demonstracijc ispoljilo se dosta primera tog pogubnog delovanja centralističkog sistema na mišljenie i karakter ličnosti. Kako su zapravo reagovali? Neki pofitički fommi i neki pojedinc! od ugleda d.a-\ali su saopštenja u stilu »malo malo onako«. Takvi, kao i oni koji nisu govorili nihteli su da se ne istrče (ovaj glagol je bio đosta dugo u našoj svakodnevnoj političkoi tfrminologiji značio nešto što je opasaio: mudri su pretrčavali, đotrčavali ili pritrčavali, ali ic istrča-\ anje smatrano kao osobina naivnijih ili mludih osoba). Ali ta saopštcnja, sračunata na to da, ukoliko se poiavi suprotno gledištc sa visokog mesta mogu lako da budu nrimeniona i u iednoi i u dmgoj mogućnosti. Razume se, cia su gledišta takve vrste bila s one strane pra\og razumevan ja i prihvatania ove pojave. AM pre nego što takve ukratko prikažemo, osvmućemo se na neke druge načine reago \anja. Oni na« prosto zapanjuiu. Na primer: Univerzitetski komitet SK u Nišu prvi se iziasaao protiv đemonstracija. ali je i među prvim*»up«tio »punu podršku« predsednlku Titu, to jest niegovim stavovima prema studentskoj pobuni. Postavlja se pitanie, da li je moguća tako brza promena mišljenja, ili tu od mišljenja nema ni traga? U hajmanju ruku, tu se spoljava nepoznavanjc draštvenih i političkih prilika u zemlji. Još čuclesniji primer ovog naglog menjanja i ncdoslednosti pokazala je »Borba«, li«t koji je doneo mnogo grdnih izmišljotina o dernonstracijama. U ovom listu pojavila su se u ava uzastopna đana dva uvodnika sarim razliritc prirođe (prvi je bio »Mlado žito i kukolj« u ponedeliak a drugi »Posle Titovog govora« u utorak). Videvši da njena ocena događaja, iz-

nesena u prvom uvodniku, nema nikakvih izŠleda da bude prihvačena, »Borba« je naplsala mgi uvodnik u kome nas bezočno uverava da je njeno gledište na događaje jedinstveno (Što je taćno) i da ono ne protivreči Titovorm gledištu (što ndko, ko imalo mozga ima, ne može da prihvati). A.H, po svemii sudeći, »Borba« nije bila usamljena u tom i takvom proceniivanju đogađaja. Kao i sva ostala beogradska dnevna štampa, i »Borba« je verovatno bila vr nekog, uz neke ličnosti i neke gmpe koje sada ostaju skrivene. Da nije bilo takvog oslooca, »Borba« ne bi prvi uvodnik objavila pored Titovog govora. čime su razlike posrale očevidne. To se kod nas često događa, da Jijudi s-voja neaktuclna ili loša übeđenja začas promene, kao prljavu košulju. »Borba« i oni cko nje, baš fako su postupiH. Ili jc to možda samo taktika. Vratimo sc sada na onu pn - u grupu. U nju spadaiu sri gradski politički fommi i pojedina republička tela. Gradski komitet SK je među prvima po nespretnosti u ponašanju za vreme demonstracija. On je pokazao. pre svega, nepornavanie situacije na Univerritetu. lako se Gradski komitet sasvim saslasio sa Titovom ocenom događaja, možemo slobodno reći da on nije od početka postupio u tom duhvr. Zašto Gradski komitet nije na vreme označio platforrau studentskog pofcreta, kada je bio u rhogućnosti da se sa niom upozna na osnovu izvornih tumačenja i dokumenata. AH. Gradski komitet podi'žava i ono što se događalo* ra terenu«, tj. u radnim kolektivima i teritorijalnim organizacijama. Ovim Gradski komitet zapada u protivrečnost. Ne može se zaista podr/avafci ocena predsednika Tita i ono što je »na terenu« uveliko karakterisalo stav proma studentima. A taj stav je na mnogim mestima bip negativan; studenti su proglaiavani za defetiste, huligane: govorilo se đa oni ruše fahrike j sl. Verovatno je da je i Gradski komitet u tome odigrao poveču ulogu, zbog čega sada i ne može da se odrekne toga »na terenu«. Moramo postavlti pitanje: ko je stvarao udarnr grupe komunista za horbu protiv studenata. Da H su te grupe stavame spontano ili u dogororu sa opštinskim komitetima i Gradskim loamitetom? Gradski komitet je dužan da to objasni, kao što je dužan da objasni zašto nije uticao da se po fabrikama nc šire laž.ne priče o studentima. Stav Graclskog komiteta karakteriše ioš neSto, to jest činjenica da se on nije približio akciji studenata. da nije pokušao da je usmeH, eak ni onda kada je ta akcija dobila sasvim ođređen tok? Da li su iza toga stajali neki ciijevi i neka druga politika? I to mora da se obelodani. Sto sc tiče dmgih foruma i oi'ganizacija u Gradu, Gradske skupštlne ili Socijalističkog saveza, npr. možemo takođc reći da su i njihovi stavovi prema studentima bili od početka (kada su, zaiedno s ostalima, mogli sprečiti ono izuzetno brutalno ponašanie milicije) pa sve do u nedelju uveče, takođe bili na Hniji koja je bliža oštroj osudi nego prihvatanju. Naravrio, i ovi fommi sada prihvataju stavove predsednika Tita. Ukoliko ovi forumi. i ličnosti koje imaju veču moč u niima, zaista prihvataju mišljenjc predsednika Tita, onda su dužm đa javno prirnaju svoju grešku u prosuđivanju događaia u toku seđam dana. A ta odgovomost jc velika ona dovodi u pitanje političku zrelošt rih fomma, njihovu uključenost u glavna zbivanja u našern društvu i ioš štošta. Ne bi se sve smelo završiti onako kako je to kod nas do sada bilo uobičajeno: Ijudi se priklone jednom mišljenju koie nadvlada, a đa ni jedne kritičkc roči o sebi ne kažu. Mime savesti i gordo nastavliaju dalje baš kao đa su prvi zakoračili tim putem. ». v.

Uzbuna u političkoj čaršiji

Kad se jedna politička struktura učvrsti, i kad joj bilo koja druga društvena snaga spolja poljulja ustaljeni način ponašanja onda se ona razljuti i razgoropadi. ■ni joj se da to neko želi da joj drž? lekciju ' a k° treba vladati masom, a taj, p>ošto se nc iiazi u njenim rukama predstavlja opasnost Ponju samu. Pošto birokratska psihologija ne može nikako đa se pomiri da postoji neki drugi Pravilan način mišljenja sem njenog, a pošto smatra jedino kornpetentnom da daje oc 1 donosi odluke u ime društva, to je onda djelanje izvan njene Ijušture sumnjivo i nečistim namjerama, tc ga kao takvog eba što energičnije sprečavati. Sama Činjenica da čitav studentski pokret se ovih dana javio nije formalno uključen ni u kakvu birokratsku strukturu, a njegova se zapravo okrenula protv ovog balasta. jdovela je sve društvene faktore na veliki ispit 17 lekcije političkog vrednovanja sa stanovišta (a ne njenih surogata). Mnoge organiza"Vie su ovih dana pohitaue da zauzmu odgovastavove, tako da nema skoro ni jednog _°ruma koji se nije izjasnio o smislu i vrijedn osti studentskog pokreta, koji se tako, za njih, fantomski pojavio avaj, hijerarhizovana struktura političorganizacija nije dorvoliavala onim donjim se slobodmje postave prema ovim »buntov1 Trebalo je sačekati šta misli viši foTako je i očekivala rigidna birokratska Psmologija, I šta se desilo? Pošto se studentski P°kret javio kao neka snaga koja ne priznajc ■■' rav o fotelje. več pravo istine, to je pogodilo

sitne politikantske duše j one su počele da šc batrgaju. Ali, budgći da su studenti istakli u svome programu samo stvarne probleme to je politička čaršija, znajući da t>i joj poricanje očigleđne progresvnosti ovih htjenja bilo isuvišc rizično, okrenula kartu. Ona je počela da traži svoje adute. Počela je sitne propuste, tj. nebitne elemcntc Pokreta, da proglašava kao katastrofalnu divergenciju od linije SKJ. štampa je odista doprinela da se ovakva zabluđa raširi skoro po svim krajevima zemlje. Radne organizacije su počele da osuđuju metođ (koji je po ocjeni najviših rukovodilaca posledica neefikasnosti mnoštva drugih metoda u okviru samoupravnog društva), a obaviješteni smo da su u pomućivanju pravog smisla studentskih zahtjeva dosta učestvovali oni Ijudi iz partijskih rukovodstava protiv kojih treba pređuzeti društveno potrebne mjere. Žalosno je da se na prlmer Savez sindikata Jugoslavije ograđuje od stavova svoga lista »Rad«, koji je objektivno prikazlvao akcije studentskog pokreta u Beogradu, i koji se nlje upuštao u traženje sitnih začkoljica jednog progresivnog pokreta. Zašto se sindlkalnl lideri plaše objektivnosti 1 čestite podrške »Rada«? Isto tako je teško razumjetl zašto se neke druge ličnosti nijesu na vrijeme izjasnile, mada se to od njih očeklvalo. Posebno nas čudl uzdržljivost I politička ne osjetljivost najvlšeg pretstavnlčkog tljela tj. Centralnog komteta Saveza omladine Jugor.lavlje. Ovo je posebno neobjašnjivo i iz razloga šfo Savez studenata po staturanim određbama ulazi u sastav Saveza omladine. Dakle, smatra I! CK SOJ da najnovije političke akclje jednog dijela omladlne, tj. studenata, ne zaslužuje njegovu cljcnjenu pažnju? Ovako nefer portavljanje prema studentskom pokretu izazvalo je nervozu kod st.udenata, koja je trajala sve do onog momenta kad su se uvjeril da najviše instance pravilno ocjenjuju njihove težnje. Međutim, studentl su sada mnogo razočaran! u svoje ogovarače, Jer su ovi preko noči promijeniH stavovc i počeli da ih podražavaju i hvale na sva usta. Nijc se teško đosjetiti šta jc u pitanju: izneseni su stavovn najvnših rukovodilaca SKJ, koji su svima. danas poznati. A studenti sc ne Ijute kad ih neko razložno kritikuje, ali kameleonsku pontiku smatraju za jedan od najgorih oblika polinčkog đjelanja, i ođlučno se bore protiv nje. B- DZ-

A ŠTA SADA

Sada su na redu demokratske diskusije, toliko isticane za ovo nekoliko dana. AH, da H diskusije na svim nivoima, ili će se pak zadržati samo u fommima i na univerzitetu. Sta poslije prvih reagovanja, posebno reagovanja radnih kolektiva. Svaka oluja, manja ili veča, za sobom ostavi Čistiju ulicu nego što jc prijc nje bila. ali se po njenim uglovima. ili pak na sredini (ako je tu bila neka rupa) zadrže mnoge prljavštine. UHce trebaju biti čiste, neko trcba da ih očisti, Da H ćemo biti kadri? Postavlja se jedno konkrctno pitanje, mislim, najvažnije u sklopu ovih događaja: šta če biti u društvu, u radnim i dmgim kolektivima, ako njihovo javno mišljenje izražava neko dmgi, a ne oni sami, jer očigledno je da se za ovako istupanje radnih kolektiva neko pobrinuo. Sta če biti ako se i dalje neko bude brinuo na ovakav, mačehinski način? Dok nc prevaziđemo

ovakve odnose, dok ne prevaziđemo forumsko, komisijsko, potkomisijsko itd. odlučivanje neće ništa značajno da se učini. Nama je zato potrebna društvena reforma, potreban nam je ogroman intelektualni napor. Sada je na redu da se Savez komuništa potvrdi. On to može samo kada u svojim redovima (od najviših do najnižih te!a u Čitavom članstvu), i ne samo u članstvu, bude uspost'avio stvarne demokratske odnose, demokvatsku i argumentovanu dlskusiju i rešavanje datih problema na isti način. Treba ukinuti polilikanstvo i boriti se za istnu. Zato je Savezu komunista potrebno da bude kritičan. »Jer ako i ne postoji sumnja u polaznoj lački, utoliko v!ada veća zbrka u pogledu cilja. Ne samo da je izbila opća anarhija među reformatorima, nego će svaki sam sebi morati priznali, da nema nikakva tačna uvida a to, što u sebi krije budučnost. Međutim, to je upravo prednost novoga pravca da mi ne anticipiramo svijet dogmatski, nego novi svijet Želimo naći tek pomoću kritike staroga. Dosad su filozofi imali rješcnje svih zagonetki u svojim tezgama, a glupi egzoterički svijet trebalo je samo da otvori gubicu, pa da mu u nju ule-* fe pečeni golubovi apsolutne nauke. Filozofija je postala svjetovnom, a najuvjerljiviji dokaz za to jest taj, što je sama filozofska svijest uvučena u vrtloge borbe ne samo izvanjsfci neg i iznutra. Ako konstnhranje budućnosti i završavanje za sva vremena nije naša stvar. onda je utoliko sigumije što trcba da izvršimo u sadašojosti, mislim na bczobzirnu kritikusvega postoječeg, dakako, bezobzimu kako u tom smislu da se kritika ne boji svojih rezultata, a isto tako ni sukoba s postojećim silama«. (K. MARKS: Pisma Rugeu septembra, 1843). A. H.

Briga za društvenu imovinu

Ovih dana dok se strasno, licemcmo, dcmonstrativno i sa pendrekom raspravIjalo o samoupravljanju, društvenoj neJednakpšti, odgovorriosti ‘ i mnogim drugitn stvarima trezvenc glave su negodovalc proliv uništavanja đmštvene imovine, nereda i izgreda. Tako su mnogi »radni kolektivi« upućivali saglasnc telegrame po modelu: odobravamo

opravdane zahtevc studenata, ali ne i nerede i uništavanje društvne imovine. Ova pesmica je ponavljana u skoro svim izjavama i napisima u Štampi čitavih 7 dana, jako je o tome moglo biti reči samo u vezi sa događajima u toku prvog đana, odnosno noći. Takođe je stalno ponavljano da se problemi ne mogu rešavati na ulici, Jako su studenti seđeli u zgradama univerziteta. No, ova taktika zabašurivanja i skretanja pažnje je utoliko prihvatljiva što je bila saglasna svome cilju. kontekstu i pravu ćutanja. Ono što nas žesti je birokratski mentalitet koji se tu i tamo ispoljavao u svoj svoioj bestidnoj surovosti direktno oporićući u iskazu ono za šta se »zalagao«. Jedan od najlepših primera za ovo je zalaganjc druga Draže Markovića da se bude objektivan u oceni sukoba na Novom Beogradu. Insistirajući na tome da treba pogledati i »đrugu stranu« on je upozorio da treba pozvati na odgovornost one koji su zapalili cisternu (u vređnosti od 80 miliona st. dinara). Bfinući za 'drUštvcnu imminu on je »zaboravjo« nia lakše i tiže isprebijahih' i denata i rađnika, od kojih je u to vreme dobar rleo bio u bolnici. P. D.

Odgovori Tanjugu

Komunisti Tanjuga poslali su pismo Univer/itetskom odboru u kome se izražava saglasnost sa opravdanim zahtevima studenata i uverenje da jc ogromna vedina studenata i profesora privržena idealima socijalizma. Dalje se kaže da se »ne smemo Ijutiti što su objavljivana i mišljenja i ocene sa kojima se ne slažete. Jer, jedna od tačaka vašeg programa je i đemokratizacija štampe, a međn fundamentalna obeležja demokratizma spada i tolerantan odnos prema drukčijim mišljenjima i stavovima«.

Komunistima Tanjuga moramo odgovoriti da se mi ne Ijutimo što se objavljuju mišljenja različita od naših, već đa se Ijutimo kada

se naša mišljenja i stavovi prečutkuju, a tu postoji velika razlika, naročito u primeni načela demokratije i tolerantnosti. Druga zamerka komunista Tanjuga odnosi se na zahtev, iznesen na nekim skupovima, da se smeni, pored ostalih, i glavni urednik Tanjuga. Taj zahtev predstavlja mešanje u samoupravna prava kolektiva, utoliko pre, kaže se, »što za razliku od drugih novinskih kuča, kolektiv Tanjuga sam bira svoje mkovodstvo i to smatra samoupravnom tekovinom«. To, da kolektiv Tanjuga sam bira svoje rukovodstvo, valja pozdraviti. No u najmanju je ruku čudno to da kolektiv koji se izborio za tako značajno samoupravno pravo, prećutkuje mišljenja onih koji se, isto tako, bore za svoja samoupravna prava. U tom sraislu treba dodali da niko nije zahtevao da se uređnik Tanjuga smeni nekom visom silom, ižvan samog Tanjuga i svoje savesti. Osim ako nijc tačna primeđba komunista Tapjuga po kojoi ne smemo ocenjivati njihov rad »samo prema nbjavljenim, a često skraćenim i nepotpisanim napisima u štampi, na radiju i televiziji«. A ako je ta primedba tačna, pa odgovornost za brojne dezinformacije snose nepotpisani uredmci štampe, radija i televizije, Tanjug bi, u najmanju ruku, trebalo bar da protestuje, ako yeć, shodno svojim načelima, ne želi da se mesa u samoupravna prava onih drusih novinskih kuca. ALEKSANDAR ILIC

ALEKSANDAR ILIC

Bezvoljni ili suviše oprezni

Beogradski studentski pokret, ma koliko bio spontan i jedinstven, u svojim redovima imao je izvestan broj pasivnih članova, članova-posmatrača. Naročito prvih dana pokreta. Jedan mali broj studenata zadugo se nijc viđao na zborovima i mitnzima. Na Filo-

loškom su to bili, obićno, studenti iz Beograda i studenti imućnijih roditelja. Takođe i na drugim fakultetima koliko sam mogao da saznam iz razgovora sa kolegama- Njihovo ne pojavljivanje može se objasniti na nekoliko naćdna: nekiraa su roditelji zabranjivali da dolaze na fakultet (mada se dešavalo da su, u takvim slučaievima, studenti bežali od kuće i spavali nekoliko noći po učionicama). neki su, naviknuti, na to, čekali saopštenjc ?>odozgo< i trenutak kada se raogu uočiti konfrontirane snage. Jasno je da je takvima nedostajao neki iole ozbiljniji uvid u nastalu situaciju. Posle nekoliko dana, kada je studentski pokret uglavnom dobio podršku svih progresivnih snaga u zemlji, ti isti studenti —usuđuiem sc da ih nazovem političkim beskičraenjacima 511 f e P°j av tli na zborovima i aktivno ukjjučih u pokret. Na Filološkom je među njima bilo i članova SK. Da se zna; studenti su stvanio pokazali visoki stepen poiitičke zrelosti, ali među njiina još uvek ima jedan mali broj »političkih ro bota«. Odjecd jednog, odavno prevaziđenog, centralističkog partijskog sistema nikako da zararu. M. S f

v AN»EDM broi

3