Student

Pismo Krstivoja Avramovića

Drmgi drugovi »tudenti, Na vai proglas, kojj ste uputill radnic povodom demonstraoija na BU, doz\x>lite da vam kažem sledećc: Potpuno sara u svemu saglasan sa var nastojaću da savesno obavim i svoj deo p u razreSavanju važnih pitanja koje ste p< vtli. Kako sam preko rađija obavešten, moje radne organizacije je upućcn teleg osude demonstracija (Kolubarski radntici). alim da ne treba đa vas uveravam đa iza 1 slićnih telegrama ne stojim ni ja ni moji 1 ni drugovi, već oni koji moraju ustupati s' mesta stručnim i sposobnijim. Vi ste svak prozrelt tai pokušaj birokratije da se idet kuie sa radničkom klasom i o tome ja ne ništa ppsebno. - Tel Trn sarno da istaknem da ste i vi usl radnici, da ćemo nadam se sa vama brzo ra varati jna radnim mestima. 7hog tr> pa vi ir] nađam. da će ta sarađnia stuđenata i rađi naročito ua razrešavanju pitanja koja ste đatTto oostavili biti šjra, raznovrsnija i p Mislim da je u đanima koii đolaze važnije insistifati na brzom i efikasnom < vanju Čitavog našee đništva. U tomc stud sa - svojim , nastavnicima i radnicima moj treba mnpgo da učine. Ja. i ako jo§ tlisam < istioem đa novo društvo koje sje i vi vašim ctjama mnogo pomogli, ipak najviše pri| ' ama rruadima. Prema tome neorikosnoven pravo i dužnost svin mlađib da učine sve nrze napredujcmo. Zahvaljuiem vam na poverenju izražei time što ste mi se proglasom neposrecino o ratili i molim vas da ri)i slbbodno uvek pi kada smatrate da vam rnogu potmoći. zehm vam puno ušpeha u vnšim akciu * sledećim ispitima. Cenjemu redakciiu »Studenta« i sve stu te i jKoblje BU srdačno oozdravliam krs TU’TME AVHAMOVIC, rudarskl ra rn •Koluhnra«, Vreocl Anp rST; 1 KRSTIVOJE AVPAMOVTC, RADNIK IHILA KARAKLAJICA tA ~ LAZAREVVČ «odt,v.x •• |

Akciono-politički program beogradskog univerziteta i samoupravno-reformska pozicija

Dr IVAN MAKSIMOVIĆ

AkclonoooUtićkl "MijlMip 'iletfl tumačen je na najrazlićttlje naćinc. (7 tna su čudnovata ona gledlšta koja u tom P r °Au viđe antireformske i etatiitlčke koncep” pTeđfgta je MIo dotta. Simptomatlčan jeJ|jfo nasiov komentnra »Ekonomake politlke«: — da, / ihtevi ne«. AU aajcelovitlle tutHkpenje tog tipa dato J« u za(rcbar£kom »VJeenlZho 8 ,n g« ,mo zarnollll ■ prof etora Ivana MakT da «e oevrne na talrva ehvatanja naieg Akcionog programa i posebno' na ahvatanje koJcJje Irloženo u redakcijskonj člar.ku n »VJeenlku«. ( U ' ' ‘!rn brojc lma donećcmo osrrtc na Jol nek« oaicg programa. t iilzu naplsa u kojima Je u jednom do-IWj lu štarape neobjektiviwv Intepretirana i sa nemzumevanjeni analizirana ak-1 osnovne smemice i zahtevi Beograd*log univarziteta, ističe se kritika i ocena koJu je zagrepački Vjesnik od jula u članku »Smisao jednog programa« izneo na račun Akciojip-političkog programa Beograđskog U"hcnJteta. jStiv napis koji se pretežno odnosi na ekorom*tce zahteve izražene u Programu »vom n a|Wtičkom duhu ne bft bio vredan pažnje, da 'Tu njemu Istovrenrteno ne daje političko-e- Aftcionog programa kao tek•ta u kojem jc »dršla do izražaja u nckim blt°int postulatima antireformsk,|» platforma«, sc njegovi autori optužuju za nlz političkjh ’ ckonomsMftr 'zastranjivanja i •mlsamoupravnih stavova, kao što su zalaganje za »vračanJe na starf način privređivaina«, »petrificiranJe nikovocieće strukture«, *za novo narastan,e Umrratije«. »za novo snjevanje radnlčkog ViA JWF da u zaiedničke kase«, »za nedemokrat metoće, nasuprot samoupravnlm, uklju- ? '''ftjp * »nedemokratlzaciju Stanipe«, itđ. Ovak(jpeškim ocenama prkiružuie se već u uvodu ' rtnticipirani r zaključak da se u tekpfclT 'kvionog o »birokratsko dßy soškom zamaaljivpnju izvjesnih problema na se S društva«c, cef \ se treba još i više. plaliti ne go da ie Teč n otvorenim neniijateljskirrt' pa,niama 511 o Inasno dekiariranim pronvnfclma •vakog soci|alizma uopšte. Sta ie |ro u ekonomskim zahteviina Akcionog Beogradskog univertjteta što i iritlralo pisce napisa fz «Vjesninjima vide antisamojmra cni, antircdokumenat teži od klasno deklariran‘®p'tavova neprijatelja sodiJallTma? J| . , re svega. zahtev za doisšenjetn energićnl''o mera radi bržeg otklaojanja jako izraženc cijalne nejednakosti u naš«j zajednici. s .' u Akcionom prcgraniu dosta predznoidef> lnr ane centralne tečkeiu kojima se i već pojtojcce strukture iSOCljalv« ne J edr >akosti, —i pis' i kritičkog nanisa u ' iesniku« sami konstruišu jedan niz bipoteI naganja štMse mislilo, odnosno'šta se n, ni e razumeti pod ovim ukidanjem socijal-^l II h nejednakosjii Oni pre svega imalfu u r ‘‘čllke u doho?RT ižmedu~ i slabilt*

pređuzeća« I vlsoldh 1 nlskih primanja, (Td mah zatlni siede konstatsjcije da Je u ranijim I naroćitu u protekJuj goddnl privredl već ro> st« oduzeto dohotka, da će težnja ka socilkl* noj jednakosti. tj. prellvanje dohotka Još viKe oslabiti dobrog a ojačatl nesposobnog, da ce praktlčnl problem ko da odredi kriterlje j kr> da smanjl razllke u dohocima ponovo oživati misionarsku ulogu bfrokratije, koja Je več iddnom dovela do ekonomske stagnacije, da jeM' nom reči, čltav ovaj tćr ra socljainoml nakošču značl atak na neposrednog proizvođača kojf je stvorio višak rada I, sledstveno, h« samoupravljanje. tođe na kojima bi počivalo uklanfan je oštiih socijalnfh razlika I protlvurečnostl nastalih u čitavom našem dosadašnjem raz\oju, ncma njjcdne reči. nijedne rečenicg, koja bi ga atavljaia na antireformske i antisamoupravne pozicije. Naprotiv, objektivno I dobronamerno tu rnačenje prve tačke programa delom implioite a đelom ekspliclte ukazuje da je reč o niru ekonomskib i samoupravnlh mera, koje m usmerenc na suzbilanje monopolisflčkth i nesodjalističklh fthietoda ostvarivanja ckonoraske principa ili opštlh metoda ! krlterlja (ras> dela prema radu, mlndmalnl 1 makstmalni Učni dohotcl, akdja protiv Imovine stečene na nesodjallstičkl način, nadonalizacija neopravdano slečene imovine, Ukviđadja privelegiia, orogresivTio oporezivanjcf). Te mere/ principl i metodl iako ftjrmullsani uopšteno i za po fedina konkretna rešenja neoperativni 1 ne* funkclonalrd ne sadrže, međutirn, nijednu nesamoupravnu Ceeticu, niti antireformaki stav. Zar naše partijske ! skunštinske, samoupravne odluke i zaključci,, uKljučujući 1 p slednje smcmice IK CK SKJrne sadrže idr tične tekstove? • Kada bl se služili metođom »Vjesnikove« analize, koja se svodi na jlostalom površnu ekonomsku interpretaciju kola sc dajc mestflKteksta 1 misli' koje ne postoje onda bi se l poddja pisca u »Vjesnilrti« mogla ok\ r alifidmtl kao antlreformska, Mjjf pctriflcira Ili apologhdra poatoječa stanfa koja su bremenita nrotivitrečnostima. Ali U> *as svakako ne bl Tiičemu odvelo r ! r dlJaloga tre*’ Sputan ekonomskim determlni/.mom, vtđećl u svakoj kritlčkoj konstataclji i za razrešavanjem nastalih protivurečnostl n dosadašnjem pftzvoju, koji se rađaju iz birokratsko-etatispcke I robnonovčane strukture, atak na Interese radnlčke klase, kritičar lz »Vjesnika« podseća da dohodak u prosveti zavisi od dohotka radničke klase, I docira da se svi problemi specljaUzaclje, veličine pOtrebnoc kadra, itd. moraju, u krajnjoj liirfji/Izvesti iz zahtevafl potreba, 1 / zakona ekonomije ! njene jnodemizacije. I opominje ,dayse ne dab> nerealna ohecanjar(kao da je Akdono-politički program Beogradskog univerziteta več usvojen) jer »i dohodak u prosvjclzgradnja studentskih n; selja 1 to zavisl od dohotka radničke klasefl \o za već ovako kompieksne aPaUzc, u jjEojč se uvodl .celina privredne baze ! njene uadgradnje treba širi pogled l možda više, stlmčnosti. U modcmoj privredi mogla bi se branlti naizgleđ paradoksalna teza; dohodak u privred! iiradnićke klase zavisi od dahotka u prosveti. Kritlčaru iz »Vjesnlka« vei ovatno nlje ncpoznato da su sve đanas vod«će modeme prlvređe ćijol ostvarenol vlsini dohotka per c?i]pita mi težimo kao našem, u bududnosti več početkom ovog veka odlučno krenule kursom invesitciia u »Ijud9Ke glave«, tj,,, u obrazovanje i kvalifikacßu ka fdrova. I da se, na primer, računa da |e u SAD u periodu između 1927. i 1957. godine, samo iz NA 4. STRAM)

MAJAKOVSKI

RHEJI A f Mrpni ;S?KINI KAPUI_ JA DOLAZIMI f M •• • I Zfle 1 mtiHd od moUtara au jafil. Zar djflPtžlmo mllott od ovog vekat | • * • *1 VI, gto kao pmpeMca cvrkučete s n«ba, kaßp vas nije »ramota proglasiti se za poetiM Kađ danaa totiagom k-noiiti lobanju rretn! Sf Dođite, gladiii, 1 pokomi, tttžne prilike, napustite vašljive jazbine! Dođite! Ponedeljnike i utomike prefarbačemo krviju u praznike! * ♦ • • Drugovi u radnifikoj maai. Proleteri duha 1 tela. Tek skupa čemo vasionu ukrasiti, n ustiti da marševima ođiekuje cela. n sradičemo se ođ fraze, Na posao! Nov i živ! N T ek jefiit A u vodenice V" n oslačemo oratore razne, ’ dokoni, đa vrtc žrvnje vodom refii. • • • Treba pud soll progutati puđ soli i dim stotine cigareta da se pronađe refi koia boli iz arterskih duhina sveta. _ (ODLOMCI PESAMA I POEMA)

I plaše se Ijudl 1z mojih s« usta koprcaju noge nesvarenog krika. ANANAS JEDI, * \SSBSIk M LESTARKOM SF HRANI! POSLEDNJI. . v % BUR2UJU, mMm I . l DOLAZE TI DAMII • ♦ *\ Dolari \ najstrašnija amortizacija **>' amortizacija \ srca i duše. \ * Ira oblaka 'm velika lež) Amerika. • Leži, \ kvoče, \ 1 kakao \ loče. \ * * * Otvarali smo Marksa svaki tom, ko što otvaramo C šalone u svom stanu, no i bez čitanja snašli smo se u tom za koga se boriti i na čijoj strani. * * ■ * * * Ja se plašim povorke i mauzoleji, ustanovlieni jednom davno, nede li zaiiti otužnim lelejem T.enjinovu jednostavnost. Pa strepim za njega no za vid svoj više da konfeta siajem ne bude izrugan. v

O GADOVIMA

svako%oltu ima. panasjhoćy%iak> J j StiSaSe sc letovl revoludonamih krila. Presvuče se žabokrečjem sovjetska mas*. teTteđl* RSFSR f njuška malograđanska. (Neka nđ nikb za rljeć ne«K h« 1 kl l!W!ćfl.!b" , *V6ie IspovjedamT: Sa neobuhvatnih ruskih njiva, prvos sovietskng-jrođendama zamiernvši perie kako več biva^^H ieg «ieđ«s|j^ Nta'r —ii aUki-»prud.«— ——■^ A v >da: *F meni haliine s puno zriakova. Bpj srna i čekića nečež srad sviirtaJ /u ćemu bih > danas zahlistala na balu revolucionamoe Sovjeta?!« Na zidu Marks. Ram slike crvcni, Na •Izvestiiama* mače njemu raj prarl. A ispod plafona cvrkuće i pjerii kanarinac golužđravl. Marks sa ziđa .gleđa, gleda... I odjednom otvara usta ! već viče: •Revoluciju će malograđanska nit da oba\nj< ooasßijc od Vrangelove glave. Brzo, ‘ brzo kanarincima zavmite šijc «■ . da komunizam Vkanarinci nc Tfldavid« ; — > 1 ) Cakjjtre prema vmemlu H.difeu koji je^onemilosrdan

STUDENT I GODMA XIXU 18. JĐN 1968. ~sl #. list beogradskih , a , stndenata vanredni broj 4