Student

Biće bolje (ponovo)

CELA STVAR OKO RUBRIKE »BICE BOUE« ISPRICANA PO SECANJU, ALI ZA CUDO, PRILICNO TACNO

■jm yjr arljivi istoričar bi događaje i'VJ u vezi sa rubrikom »Biće bolje« podelio najmanje na osam delova, ne računajući prelazne periode. Odlaganje bi sigurno obuhvatilo pr\ r a dva dela, ako ne po značaju, po dužini sigumo. Obuhvatilo bi i cela tri dela, što se tiče pisaca, ali više se nije imalo kud: bilo je proslo već ncdelju dana kad smo M’livoje i ja izjavili da je sve gotovo i da se tekst polako kuca, a nismo još /nali ni o čemu da pišemo. (»Mihvoje i ja« to su Milivoje Majstorović i Lazar Stojanović. Kao piscima im je zajedničko naročito to što su drugovi iz osnovne škole. Naravno, neki kritičar bi našao više i to bi zvučalo pametno i bilo savršeno pogrešno, ali kritičarski posao je takav, rizičan). Kad je stvar jednoni krenula, ništa prirodnije nego da se nastavi. To su Srbi učinili još posle maričke i kosovske bitke, a primečeno je i u fizici (vidi »Inercijalno gibanje masa pri izravnom dejstvu nepromienljivih sila«). Nije se zbivalo ništa neobično, ali pošto savremeni čitalac zahteva činjenice, evo mu nekoliko, a on neka sam vidi šta će s njima i da li mu nešto govore. Trebalo |je od samog početka da svake nedelje popunjavamo čitavu stranu u »Studentu«. To se nijednom nije desilo. Najviše prostora je ispunio prvi članak, dve trećine stra ne, zajedno sa vinjetama, podnaslovima, veliklm nasloyom i ostalim dosetkama za uništavanje .suvišnog novinskog prostora. Clanke smo uvek predavah na vreme, dva dana nakon poslednjeg roka, od čega se nijednom nije odstupilo. Doslednost i tačnost su najvažnije poslovne osobine dobrog nov : tnara. Jed nom smo dobili veći honorar nego što smo očekivali( ni danas nije jasno zbog čega, možda oraaškom blagajnika), a dva puta manii (ovo je još manje jasno, jer su svi naši tekstovi ličili iedan na drugi kao jaje jaietu). Imali smo najbolju volju da ra-

dimo na terenu, radi autentičnosti, a i zato što je tako manje dosadno. Pokušali smo dva puta i oba puta imali smo posla s milicijom (od toga jednom s vojnom policijom). To nas nije ometalo; naprotiv, do palo nam se i koristimo se ovom prilikom da posvedočimo budnost naše službe bezbednosti (oba puta se to događalo noću, između dva i pet ujutro). Sarađivali smo na sasvim uobičajeni način, kao svi stari prijatelji. Uvek je jedan za drugog tvrdio da badava dobiia pola ho norara, da je lenština i nikakav pisac, da je on sve stvorio, a onaj drugi parazitira. Živeli smo mirno i svako je pušio svoi honorar, osim jednom kad je Milivoje pušio oba honorara, sasvim na svoju ruku. Posle je to vratio i nikad se nije izvinio. Posvađali smo se dva puta, a napili tri puta (od toga smo se jednom istovremeno napili i posvađali). Hteli smo da nrekinemo da pišemo dvadesetak puta (gotovo tri nuta više od ukuonog broja članaka koje smo napisali). Tekstovi nikad nisu ispadah onako kako smo hteli, ali smo zato uvek usrdno tvrdili da je sve to namemo i na kraiu smo i sami verovali da smo baš tako hteli. Vrhunac je bio kad smo u to übeđivali jedan drugog. Nijeđnom nismo proslavili niikakvo izlaženie ni bilo kakav drugi jubilei. jer smo uvek trošili imapred i imali više dugova nego novca (teška godina, besoarica, što na planu nacionalne ekonomike izvrsno odslikava članak »Zašto opada izvoz tovlienih svinja u konvertibilna područia« u »Večemiini novost’ma« od 8. 2. 1%8. godine). Clanke je pročitalo dosta sveta, što je pokazala nekakva anketa. vođena mimo svih pravda za ispitivanie iavnog mnienia. Otuda niene sreške ne mogu da se otkriju. što ie iedini nacin da neka anketa izbegne kritiku i ne bude dovedena u sumn.iu. Međutim, siguran sam da su

bar četvorica čdtala naše tekstove iz čiste pakosti. Jedan od njih sve novine tako čita i dobio je več ukor pred isključenje iz SK pre mesec dana, kad je vikao: »Partiji treba sveže krvi!« Poziva se na takav naslov u »Politici efcspres«, a koji se odnosio na neki govor Simeona Zatezala, miroljubivog sekretara Gradskog komiteta (onaj što su ga neooravdano napadali u junu i koji je svoju vrednost dokazao stavom prema događajima u Cehoslovačkoj). Onim »partiii treba sveže krvi« drug Zatezalo je mislio nešto sasvim pozitivno, nešto o prijemu novih članova. tako da nakosnika niie T>ilo teško razobličiti. _ Nije ni nama samtma jasno zbog čeqa smo orekinuli da nišemo. Došlo je to nekako samo od sebe, a Milivoie i ja obično navodimo ove razloge: On je imao ispite, a ja kraću prijatelisku posetu čehoslovačkoj, koia se u to vreme upravo politički renovirala, Očevidno, niie baš nek' razlog, iako je delirftično poHtički. Urednik je počeo da zakera. (Gl. i odgovomi urednik »Studenta« je visok, srećno oženjen i osvedočeno odgovoran, jer mu svaki čas vešaju o vrat razne zločine od neobjektivnosti do veleizdaje). On ponckad izgubi glavu ali ni ovaj razlog ne bi izdržao stvarno preispitivanie sa gledišta istorijskog materijalizma. Mnogo malih razloga sabrano: honorar ostao ista, a oigarete poskupele; pisanje dosadilo, popelo se na vrh glave, ćina; rubrika se ofucala, za tri dana svakos čuda dosta; uopste rečeno, nrešla dara U tom smislu je general McArtur uvek i govorio; »Gospođo, mislite na i sitnice«, a nije znao đa je to u ! stvari marksistički zakon o preI lasku kvantiteta u kvalitet (Hei gel se ne računa). Tako smo prekinuli l stvar je j legla. Niko je nije pominjao do I pre neko veče, kad meni Mili-

voje kaže: »Pazi ovako, daj da se* smisli neki entuzijazam za male pare, brza afirmaciija za starije mlade pisce, dajmo se na javnost.« Ja outim, smišljam, a Milivoje opet: »Ovako je loše, ali srećom, ništa se ne da popraviti«. »O politici neću da slu šam!« lecnem se ja »U Milanovcu jedan pričao, pa ga rehabilitovali tek posle govora u Splitu. Za spomenik mi i dan-danji zahvalno opštinstvo skuplia dobrovoljne priloge, a deca mu se izmetnula u alkoholičare i ad vokate. Nego šta!« Milivoje procedi kroz brkove (onda ih je još nosio i dobro su mu stajali) psovku o svetoni troistvu, ali u levo oko, što nije osobito mudro, jer sveto trojstvo ima tri leva oka i svako drukčije tumačenje je bogohuIjenie i jeres. Htedoh to potanko da mu objasnim, a on opet; »Kad kažem »loše je«, mislim ,biče bolje'.« Ja se iznenadih ovom paradok su i nazovem ga »sidromom mentalnog dezertiranja, provooiranog presijom instmmenata masovnih komunikaoija na senzibilizirane semantičke supstmk ture«, zato što uvek kad se zaprepastim, mnogo upotrebljavam strane reči. »Masiraš« reče Milivoie s visine (ier on, kao i urednik ima blizu dva metra i oni su naiviši intelektualci u redakciiii i obiasni da misli da ie nisanije mbrike »Biće bolie« doduše tanak nosao. ali bolje išta nego niŠta, itd, itd. Posle je sledilo šest malih niva i mnopo zaiedliivih analiza što nne valialo. ko ie tome kriv, ko je šta pročitao, ko ieste a ko niie pi«ac. čije s \i ideie. čemu đanas služi Lukač, a čemu Dostoievski, dve i po zakletve da MiHvoie i ia nikad v'še zaiedno nećemo đa rađimo i na kraiu dosrovor da onet p’šerno, smn ovaj put dmkčiie, bolie. »Biće boUe« rekosmo i iskanismo ioš dva mala niva na račun narednog honorara. Posle smo nanisali_ i nroglas, koji se zvao nrvo »đokument«, na »obaveštenie«. a na kraiu ie na«?Iov nrecrtan. Tai tekst se zagaibio bez nređumišliaia. a ovo dosad napisano ie po sećanju i na svoju odgovomost.

LAZAR STOJANOVIĆ

Sve je dobro, ali se ne da popraviti!

Narodu, kao nokad stoci, preti da se kolje. Tako mi nećemo nikad stići gde srao, pretipostavka, naumili. Sire se vesti časkom. Prvo je bilo oko Kine, pa su posle došli Rusi sa svoiima. Ne znara tačno, i sa Amerikom se karkulisalo kao silom u svetu. Kažu, lete tanjiri i da to nije mala stvar ako padnu s neba. Onda nemaš kud, već ko ima svojtu u Bosni in pod zemljom na dubini od nekih četir metra. Tako se glava donekle štiti od sila i propasti celog sveta. Ko je zaradio kamion, prevozi šljunak i nameštaj. To nije loše ako ne dođe štogod. Ako, pret postavka, dođe štogod _ onda to ide u vojsku i sad vojska prevozi sebe i municiju na front ; Da oće vlast da se sredi, to bi biio kako se samo poželeti može. Vlast đa pređe u narod, a narod da pređe u vlast. Tako je na selu i svi se paze i potpomažu da ne dođe do trenutka kada bi ja tebe a ti mene. Malo na slavi i da se učini štogod teško, mada posle svi igraju po avliji od sreče. Takav je red na zemIji. Ovako, sve se sprečilo među Ijudima. Neko se guši zbog leba, neko iz ćefa, nekome malo kad ima. Niko ne bi išao opet preko tuđe zemlje ako nema naredbe da se ne ide ili da se ide. Kad kaže vlast, onda nema kud da se misli. Već je najbolje da

se narodi skupe i dogovore, a posle svako svojoj kuci. Ovako, neki idu avionom i svršavaju svoja posla. Malo se vozaju i večeraju kod drugoga. A, u stvari, šta se zbiva? Oni se lepo dogovore i sve se kikoću preko radija i televizora, a ovamo se vr* ši pretnja nad svetom. I onda neko dođe i kaže da je dosta bilo. I kvit. Za to vreme, crklo i stokie i u Ijudstvu koliko je već predviđeno. Sad se to ponovo rađa i da živi neko vrerae. Ko još ima u kući kakvu bolest, nema vreme za gluposti, već se brine za lekove, za vitamine i oko stoke. Vajdica je da ti rođena vlast ne odmaže u poslu. Neka te pusti da se sam braniš na svom posedu i da gledaš kome u džep ide ona imovina od poreze. Ako te, opet, zivkaju svaki čas na manevre, onda liosa i bolno i gladno. Tako je, pretpostavka, s obe strane onih koji se tuku. I konji bo Ije rade nego Ijudi. Svako gleda svoj inat dok mu ne dođe glave, a onda kuku i lele po narodu. A celo vreme je voivodovao po đomovini, uzimo i šakom i kapom. Sad, to je inteiigentno, al' ne ume svako. Da dadu sa; mo malo okusiti, pa nam ne bi bilo žao. MALO SE POŠTUJE NAŠA SVETLIJA BUDUĆNOST S unutrašnje strane naše zcmlje neko hoće da rovari i da pravi sm’calice u pogrešnom pravcu. Tako manji poieddnci čine štetu i smišliaju svoie uske poglede. To su zaostali elementi u društvu, i treba ih eliminisati iz stvarnosti i pravilnih poglcda. Oni bi sada morali da se stide pred našim vodećim krugovima koje je demokratija birala da nam sude, a ne kao što je nekad bilo. Ja sad neću da kažem da nije bilo tu i tamo. Toga je bilo tu i tamo. Toga je bilo. Ali, mi se na ovaj način sustižemo sa krizom i sređujemo njene tokove u pravilne postupke. To se zapiše na papir i posle koristi kao škola za generacije. Međutim, neko uzme i obriše masna slova i dopiše kontra propagandu. Mene čudi što ima raladih Ijudi pod uticajem. Jednoga dana će oni postati elementi. Doći će do kriminala, činiće se zu-

NAROD DA PREĐE U VLAST

lum prema burnoj prošlosti i blud će Iharati ovom domovinom. Duša me boli kad vidim da se malo poštuje naša svetlija budućnost. Mi smo pošli ispravnim tokom istorije. Nama će biti zbog toga oprošteno. Međutim, ima onili koji se raimoilaze sa spiskom naprednih mišljenla. To su spiskovi nazadnih mišljenja, i njih treba obesiti kao primere. Izvinjavam se što sam malo konfuzno govorio, ali to je zato što sam i ja übeđen. EVROPI PRETI SMAK SVETA Sad mladi idu u redove. Oni će da drže garanciju u svojim rukama. To je dobro. Naši likovi su zbog to3a ponosni. Cini mi se da su postali još likovitiji. Uz druga je drug. To ie dobro. Nema sad da se razlikuiu kao nekad, nego se kontroliše i steže. Prošlo je vreme cepanja aduta u suprotnim rukama. Danas je kuđ i kamo efikasnije. Lepo možeš da spališ, opaučiš, pošaIješ u majčinu ili na takmičenje. Može sve da se izvlači iz rukava. Naši rukavi su puni nepredviđenih izvlačenja. Tako, na primer, Evropi preti smak sveta, To ie dobro. Mora se organizovati Nedelja pretnje.

Mora se dati doprinos i druga sitnina. Koliko ko može, aH od srca. Dobiješ značku 5 obesiš je. Posle Nedelje pretnje, organizuje se Sajam novih članova. Štandovi su uređeni a poslednja izdanja još mirišu na sveže bojice. To je dobro. Potpisuju se dugoročni ugovori. Svi su nemi od sreće. Ko ima lice, ono je ozareno. Defiluju učenici u privredi, gimnazijalci, redovni studenti i radnička omladina. Vodič zamuckuje od uzbuđenja. U školi se gube časovi, pa su i deca zadovoljna. Izložend eksponati se prodaju na kredit i uz popust od 40%. Sumrak je spašen. Sad je mladost na ceni. To je dobro. Imamo cenovnike i prospekte. Svako prekoračenje u smislu precenjivanja je kažnjivo. Domaće tržište se mora zaštititi od uvoza mladosti. Istina, mladost se može uvesti u visini od 100 hiljada starih dinara. Sve preko ove sume ima se cariniti. Bez obzira da li je mladost polovna ili još nevožena. Omladina se diže na površinu. To je dobro. Podzemlje je najzad čisto. Sada će strani elementi da vide da nisu u pravu. I pokajaće se. Naša mladost buja posle kiše. Sve buja i to je dobro.

M. MAJSTOROVIC

FUTURIZMI

IzvrSUl dnboke rovove u osnovne tokove. Preći iz akcije u racije. Reči su dobile vaspitne drške. Istina se skljokala vezanih očiju. Danu katastrofe preti diskusija. Garantovana sloboda pati od garancije. Promen’ino pravac nizbrdice na dole. Ko odvaja od svojih usta, mnogo govori. I za pojam se može reći da je prazan. Rad Je stvorio neradnike. Umarširajmo svim silama u mladost. Cuvajte mi siobodu dok ne izađem. Naseo si mi na mladost. Evropi preti smak sveta. Na straži trcba biti budan iza ieđa. Nastavimo rebabilitaciju novorođerrh, Siromašni imaju preimućstvo ispod bogatih. Budući naraštaii, okrenite se nazad. Dole bore se čela. I laknvane c'peie služe kao čizma. Preležao sam komunizam. Umirući, rekao je: »Najzad da sprovedem jedno svoje mišlienje do krala«.

MILIVOJE MAJSTORCVIC

Velikodušnost dželata

U gmpi osuđenih pobunjenika. izdvajao se jedan visok, stasit momak. Dželati, koji su se okupili oko pobunjenika, gledali su na tog momka sa divljenjem i poštovanjem. U jednom trenutku, najstariji i najiskusniji đ/e-lat, šmugnu neprimetno u gmpu pobunjenika i dođe do njega. Ti si bio vođa ovih... upita ga prijateljski, šapatoni. osvrćuči se levo-desno da ga nc bi ko primetio kako kontaktira sa. žrtvom. Da, odgovori ovaj. Divno ponovi dželat još tiše. Gledaj svakako da dođeš kod mene u ćeliju. Stani tako da budeš treći u redu kojim će yas voditi u podmmske prostorije. Gledaj svakako da zapadneš mc ni steže ga snažno za mišicu i izgubi se u mnoštvu činovnika. lekara, stražara i ostalih dželata. Malo zatim pade naredba da svi osuđenici stanu u jedan red 5 pođu za stražarom u zgradu. jer su se »dosta nadisali svežeg vazduha«. Onaj mladi vođa se iznenadi lakočom kojom je uspeo da stane baš treći, jer su stražari budno motrili na svaki pokret osuđeruika. Kada su prolazili podrumskim hodnikom videše da ih dželati očekuiu poređani svako ispred svoje ćelije. Osuđenik koji beše na čelu dopade prvom, dniigi dmgom, a u trečem vođa nrepoznade onog što mu je maločas onako prijateliski prišao. Ovai ga dočeka sa neprimetrvim smeškom, dohvati ga za mišicu i uvuče u ćeliju, koju zatim zaključa. Pred osuđenim mladićem se ukaza mala prostorija bez prozora. Cista. U jednom uglu bio je sto na kome je gorela sveća, pun hrane i boca sa pićem, i sa dve stolice sa strane. U dmgom Uglu se svetlucala oglancana i podmazana giljotinja. Dželat ga oslobodi veza, dade mu znak da ćuti dok se koraci u hodniku ne udaljiše, a zatim ga ponudi da sedne za sto. Ne znaš koliko sam ti se đivio za vreme dok si po šumama vodio ovaj boj protiv narodnih tirana reče mu prijateljski i otvori bocu pića. Razgovor se nastavi u vrlo prijateliskoj i familijamoj atmosferi. Govorili su o detinistvu. o prvim Ijubavima, o svojim roditeljima, o tiraniji koja vlada zemljom i o sretnim danima ko.ji če neminovno doći i o budućnosti. Na kraju ove male gozbe mladić se seti da ga upita; da nije mnogo rizikovao time što ga je oslobodio veza i ovako dočekao. Dželat ustade, lagano otključa vrata, pa pošto se übedi da ih niko ne prisluškuje, vrati se i šapatom mu reče: Ne brini, U dogovoru sam sa upravnikom. On zna za sve

ovo. Ti nemaš pojma koliko te on ceni. Dobar čovek na vlasti može mnogo da učini. A cm je ovo učinio za moju Ijubav. Ali da ne pozovu njega na odgovomost zabrinu se mladić. Ne brini ni za to. On je u saglasnosti sa komandantora gra da, koji je za ovo obavestio kraIja a i ovaj nema ništa orotiv. Vlast može sve da učini. Plemeniti Ijudi za moju Ijubav učinili su ovo. Pa dobro začudi se mladi vođa ja sam se ipak pobunio protiv vas sviju. A sada ođjednom, gozba, simpatije, naklonost... Mislio sam da ćeš me odmah übiti. Reci mi molim te, ipak, kome ili čemu treba da zahvalim za ovako iznenadan obrt događaja. Dželat ga blago pogleda, zatrepta, a kada mladi vođa primeti da u njegovim očima naviru suze, ovaj naglo skoči, zagrli mladiča, privi ga na grudi i tiho, tiho mu prošapta na uho: Nemaš pojma koliko sam srećan što si dopao meni, sinko! Ti si mi jubilaran.

DUŠAN JAGLIKIN

CIKLUS ZVANI »CIRKUS« 5.

GLUPI AVGUST

Na samome kraju od četvrte tačke pojavi se čovek s’ glavom naopačke. Naopako misl! naopako gleda s' naonake strane na stolicu seda. Ni malo se ne bi začudio ako i redovi ov! krenu naopako. On ie č’sta glupost koia telo 'ma i vpi*ka retkost među pametnima. On nređ svima jede 7abrpn*«*r»n voće i ima siobodn da priča šta hoče. PravMno«?ti svake n» ~~?.no oblači u šegu. Tstinn u laži da itbvpti rno?e *riedal”čl ovoj ispod lepe kože. Pazeči na s’ova da s«* ne oneče veseb blesavko na kraju nam reče; Ko želi d a vidi sveta sl*Vn nravu dovollno le da izvme glavn

MIUENKO ŽUBORSKI

NE OKREĆITE MI SVI LEĐA, POČEĆU DA KRADEM. ZEMUOTRES U EPICENTRU NANOSI NAJMANJU ŠTETU. I U LOVOROV VENAC UPLIĆU SE KONCI. MAJMUN I DANAS ŽIVI NA PORODIĆNOM STABLU! IMA IH KOJI SU PALI ZA OTADŽBINU S KRUŠKE. RADIVOJE DANGUBIC

RADIVOJE DANGUBIC

O NAPAD JE 810 BEZUSPEŠAN NIKO SE NIJE BRANIO © NEMOJTE VIŠE DA ME FARBATE VEĆ SAM POCRVENEO. ® DA LI ĆE UUDI NOSITI CRNINU KLAD DR2AVA ODUMRE.

STOJAN MITROVIC

IZLAZI UIURKOM &WW i T \T CBNA 30 PARA m POSIANSKI FAH 692 UREĐUJE REDAKCUSKI KOLEGIJUM BORISAV DŽUVEROVIĆ, AHJA HODŽIC, AI.EKSANDAR ILIĆ, KEMAL KURSPAHIC, BRANKA OTASEVIC, RAJKO PAVICEVIC, MILISAV SAVIC, LAZAR STOJANOVIC GRAFICKA OPREMA FLORIJAN HA.IDU GLAVNI I OD(;oVORNI UREDNIK ĐORĐUE VUKOVIC IZDAVAC UNIVERZMETSKI ODBOR - URF.DNISTVO I ADMINISTRACUA BEOGRAD, SVE'IOZARA MARKOVICA BROJ 79/11. TEI EFON 645894. - rKKUCI KACUN UNI VERZITETSKI ODBOR SSJ BU - ZA •SI’UDHNI« 008832 10. GODIŠNJA PRETPI.ATA 8 DINARA; ZA INOSIRANSIVO 18 DINARA. ŠTAMPA »G1 AS« - BEOGRAD, VLAJKOVICEVA BROJ 8.