Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

102 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

стоји још од пре 15 дана, ово се много одуговлачи. Међутим, царев мемоар је био у ствари излагање побуда за његову одлуку.)

„Министар је упознао цара с оба претресана начина на која би се могло против Србије устати. Цар је био мишљења да би се оба гледишта могла помирити: али је био за то да шреба Србији поставишп сшварне предлоге. (Овде је са стране руком цара Виљема 1 додато; али врло јасне!) и врло кашегоричне!) Ни он, министар, није порицао користи таквога начина рада. На тај начин би се избегла срамота која би пала на Монархију ако би изненада напала Србију, и Србија би била приказана као кривац. Овај начин поступања олакшао би и Румунији и Енглеској да лакше остану бар неутралне. Главна је брига овде сада какве захтеве треба Србији поставити (са стране немачки цар бележи: Доста су имали времена за то), и гроф Берхтолд би био срећан да сазна шта се о томе у Берлину мисли. Он налази да би се нарочито могла тражити установа једнога аустро-угарскога органа у Београду, који би могао да пази на пансрпску пропаганду и на растурање друштава и отпуштање неколико компромитованих официра. Рок за одговор Србије требао би да буде врло кратак, од прилике 48 сахата. Тај рок, иако је кратак, биће довољан да Београд тражи мишљење из Петрограда. (Немачки цар са стране додаје ове три речи: Харшвиг је умро.) Ако би Срби примили све постављене услове, то би било „врло антипатично“ решење, и он још размишља о захтевима које би требало поставиши Србији тако како их она не би никако примила. (Цар Виљем [| је подвукао ову реченицу и додао са стране ову забелешку: Да напусти одмах Санџак! Онда смо у правој свађи! Аустрија мора одмах поново шамо ући да спречи сједињење Србије и Црне Горе пи да Србима одсече излаз на море!)

Т „Министар се жали на Тису, који му отежава сваку енергичну акцију противу Србије. Гроф Тиса