Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

108 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

„ја сам одговорио Сазанову да се, по моме мишљењу, не може спорити да је агитација против Аустрије, — коју већ годинама изводе Срби у Босни и Херцеговини, а коју подржава Србија, – врло много допринела да се припреми овај страшни злочин. Сазанов је остао при своме да је то дело неколико младих усамљених људи [7ако говори и ГТашић/ додаје цар Виљем уз ову реченицуј, чија се веза са једном организованом завером не може никако утврдити. На ово сам одговорио да је овај атентат нова опомена старим монархијама за размишљање о њиховим заједничким интересима, аи 'опасностима које се спремају за њих. Сазонов је то примио, али са много мање ватре него обично досада када се говорило о интересима Монархије. "Овакво држање се може објаснити само неодољивом мржњом његовом против Аустрије (Тако је! забележава цар Виљем [), мржњом која овде све више мути хладно и бистро суђење...“

Из Берлина, аустро-угарски амбасадор, телеграфише 12. јула грофу Берхтолду: „Као што је В. Е. из мојих последњих телеграма и из личних утисака грофа Хојоша видела, како Њ. В. Цар Ви-љем тако и сви други службени чиниоци не само да стоје савезнички чврсто уз нас, него нас охрабрују и чине највећи притисак да садашњи погодан тренутак не пропустимо, већ да пођемо најенергичније противу Србије и уништимо тамошње бунтовничко гнездо једном за свагда. Они нам остав-љају да изберемо средство какво хоћемо.“ Цео овај телеграм грофа Сегењија је за рат, а израз је мишљења немачких кругова.

Ово храбрење је несумњиво добро дошло на Балплацу, где је још само гроф Тиса донекле сметао. Јер је тамо у главноме било све готово за акцију. Из једнога телеграма који је гроф Берх"толд упутио аустро-угарском амбасадору у Риму фон“ Мереју, јасно је да је непромењено била одлучена акција против Србије. -