Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

110 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

Танкосића, од којих су добивене две бомбе, Бровнигови револвери, муниција и цианкали. Саучесништво Прибићевића (Милана) није утврђено, и прве вести о томе засноване су, на жалост, на исказима неких отпуштених чиновника. Порекло бомби из крагујевачке фабрике не може бити никакав основ, јер су те бомбе могле бити узете и из слагалишта "бомби комита из рата.

„Ако се до мога одласка одавде нешто ново не открије, услови [за ноту Србији] би се могли проширити: а) сарадња са српским пограничним властима да се спречава прелаз (људи) и пренос (оружја) преко границе; 6) отпуштање свих граничних власти у Шапцу и у Лозници; в) кривична истрага против Цигановића и Танкосића.,“

Берлин је, међутим, нестрпљив. Цар Виљем пише 14. јула аустриском цару писмо у коме га поново уверава да ће он стајати уз њега у овој кризи. Он га храбри да иде напред: „Одвратни сарајевски злочин обасјава све оне неизлечиве смутње "безумних фанатика и цео рад, који спремају великословенски изазивачи противу државе.“ МИ он мора да одреди своје држање у сукобу између Србије и Аустро-Угарске. „Ја сматрам, каже цар Виљем, не само за моралну дужност свих културних држава, него као и један услов за њихов опстанак, да против пропаганде делом, која је узела за циљ да напада монархије, свом снагом устану. Ја не губим из вида озбиљну опасност за твоје земље, па и за Тројни Савез, од смутљивачког рада српскога и ве'ликословенскога, и признајем потребу да се јужне границе твоје државе ослободе тога тешкога противника.“ Уочи тога дана немачки амбасадор иде грофу Берхтолду, и задовољан телеграфише, после свога састанка са њим, у Берлин, 13. јула 1914. год. „Берхтолд је сада и сам убеђен да је брза акција неодложна“. Он се нада да ће се сутра споразумети са Тисом о тексту ноте коју треба предати