Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 111

Србији. У среду 15. јула поднеће је цару у Ишла, а после се може одмах предати у Београд, т. ј. пре него што Председник Француске Републике пође у Петроград (Поенкаре се спремао 15. јула увече за Петроград у посету рускоме цару).

Чиршки је могао бити задовољан, „ако не брзином са којом су у Бечу радили, а оно држањем грофа Тисе. Овај магнат мађарски прилагодио се већ идеји о рату. Одмах после разговора са њим, Чиршки саопштава државном канцелару у Берлин:

„Гроф Тиса ми је казао да је он досада саветовао обазривост, али из дана у дан се уверава да Монархија мора доћи до јаких одлука (Па наравно, записује овде своје одооравање цар Виљем П), како би показала своју животну снагу и учинила крај жалосноме стању које влада на југоистоку“ Српска штампа, јада се Тиса, и српске дипломате су постали несносни. Њему је тешко што мора да пристане на рат, али је сад убеђен да га мора бити, и даје реч да ће употребити све силе да он буде успешан.

„Срећом, сад су сви управљајући кругови у потпуном споразуму, и сви су одлучни. И сам цар, са којим је пре неки дан говорио у Ишлу барон Буријан, гледа на догађаје мирно, и држаће до краја. Стојање Немачке уз Монархију имало је највећи утицај на чврсто држање царево.

„Текст ноте коју треба упутити Србији није још готов. То ће бити 19. јула. А што се тиче тренутка кад је треба предати, решено је да се сачека одлазак Поенкареа из Петрограда, т. ј. 25. јула. (Каква штета), додаје својеручно цар на овом те леграму.) А онда, чим истече рок одређен Србији, на случај да не прими све услове, објавиће се мобилизација. Нота ће бити тако састављена да Србији буде немогућно да је прими. Нарочито је важно да се од ње траже не само уверавања и обећања, него, по његову мишљењу, акта. Ноту треба тако саставити да је широке масе разумеју, а нарочито