Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

2 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

осуђен, а у ствар се умешао сплеткама и Никола из Црне Горе.

— Ко ће бити наследникг

— Биће Петар Карађорђевић.

— Како тог Па Петар је зет Николин.

— Јесте, одговори Калај, али његови односи са зетом су толико рђави да није опасан. У осталом, Карађорђевићи имају у својој политици две особине — да се не кавџе ни с Аустро-Угарском ни са Турском, својим најмоћнијим суседима.

— То ће рећи да долазак Карађорђевића не значи неред на Балкану. .

— Ја то нисам казао, заврши разговор Калај. Карађорђевић ће морати, може бити, да би се популарисао, ући у какав народни покрет, али како није више млад не очекујем с те стране каквог заплета; Никола из Црне Горе, видећи да је пропао његов план да на српски престо доведе свога другога сина, Мирка, може покушати, кроз католичке Арбанасе доћи до Призрена и са југа нешто предузимати против Србије. И Турска ће зато имати да се носи с њим...

Сутра-дан, у органу бечкога Министарства Иностраних Дела, изашао је уводни чланак који 29. мај у Београду признаје: „Свеједно је ко у Србији влада; нека буде само у добрим односима са Монархијом“. Тако је мислио и министар спољашњих послова, Голуховски. — Да ли овај чланак у Гтетаета -у, — питао је грофа Голуховскога француски посланик маркиз

де Реверсо, сутра-дан по 29. мају, — представља званично гледиште» — Јесте, тако је, — одговорио је Голуховски,

бацивши један поглед на тај чланак...

Кад је краљ Петар, као изабрани краљ Србије, пролазио кроз Беч из Женеве њега је на станици дочекала гомила Срба и Хрвата, поданика Фрање Јосифа, певала химне и поздрављала га са „Живео Краљ Србије и Хрватске!“ „Живео Југословенски Краљ!“