Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

130 - _ ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

штампу да поштеди националистичка осећања Срба поданика аустриских, и да их наведе да пишу за решење српског питања у смислу аустриском“. На овај телеграм добија Јагов овај одговор: „Ја сам данас дубоко ушао у разговор са грофом Форгачем 0 неопходној потреби да се утиче на страну штампу. "Што се тиче Италије, аустро-угарски посланик је овлашћен да потроши колико мисли да треба. Ау«стро-угарски посланик у Риму фон Мереј мисли да је сад врло опасно утицати великим новцем на италијанску штампу. Њему је, ипак, препоручено да дејствује на римску штампу после корака у Београду... Грофу Чернину су стављени на расположење неограничени кредити да дејствује на букурешку штампу. Он мора нарочито покушати да купи „Адеверул... ИМ гроф Сапари добио је иста овлашЋћења за руску штампу... У Енглеској се новцем не може ништа учинити... Овде се сматра да би покушај утицања на француску штампу новцем био узалудан...“ — „По жељи аустро-угарске владе, "телеграфише немачки Министар Спољњих Послова немачком амбасадору у Петроград, — молим вас помозите грофу Сапариу да нађе посреднике који би новцем утицали на штампу (руску).“

Немачка влада се труди да се аустро-српски рат изведе и сврши најбрже, и у што већој тајности. Она се нарочито прибојава Италије, која још није обавештена о ономе што спрема Беч, али на«слућује и опомиње: „Аустрија не може у Београду ништа да тражи противу великосрпске пропаганде све донде, докле та пропаганда не пређе на дела. Убиство наследника престола не може се сматрати као такво једно дело, јер га није извршио српски поданик. Ако Аустрија намерава силом угушити српске народне тежње, ниједна италијанска влада не може то одобрити... Националне тежње такве снаге не могу се силом рушити. То је стара заблуда Аустрије да верује у свемоћ и корист полиције као средства за решење народних питања. Пример Италије из прошлога века има много сличности...“