Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

132 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

листова који су непријатељски расположени према Аустро-Угарској.

У првом концепту за ову ноту, у самоме уводу, аустро-угарска влада каже да се она не може задовољити изјавом српскога Пресбироа од 1. јула, него мора тражити од владе Краљевине Србије и стварне мере, којима ће доказати да хоће да живи у миру са сзојим суседима и у духу међународних _ дужности. Као такве мере означене су сада: 1) ограничење слободне штампе; 2) надзор над радом политичких и културних друштава, као и распуштање оних друштава, — као што је „Народна Одбрана,“ која раде противу Монархије; 3) забрана извоза оружја у Аустро-Угарску; 4) неодложна прерада свих књига које су уведене по србијанским школама, у духу великосрпском. Влада српска би морала да се обавеже да то све у одређеном року сврши. Уз овај први концепт ноте иде један табак на коме је руком грофа Форгача, некадашњега посланика у Београду, исписано: „Као захтеви требало. би да дођу и ови: |) отлуштање компромитованих официра Танкосића, Прибићевића (2); 2) удаљење из. дипломације оних српских дипломата из Петрограда и Берлина који су давали о атентату и о нашим приликама неприличне изјаве; 3) сарадња наших државних чиновника и иследнога судије за „ислеђење“ завере у Србији.“

У другоме концепту избачен је увод из првога концепта. Место њега унесена је изјава српске владе коју је 31. марта 1909. дала влади аустро-угарској, а којом признаје анексију Босне и Херцеговине. А затим долази став: „Краљевска српска влада изјављује да ће т. зв. великосрпску пропаганду, то ће рећи све тежње да се извесни делови Аустро-Угарске Монархије одвоје, и рад на томе на српској територији, осудити, и свима средствима радити на сузбијању такве пропаганде. Она се нарочито 06везује: 1) да отклони излажење и ширење списа са великосрпским тежњама; 2) да одмах распусти друштво „Народна Одбрана,“ и да исте мере пре-