Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 138

дузму противу свих оних друштава која раде на јачању великосрпске мисли; 3) да из опште наставе као и из наставничкога особља, избаци све оно што ма на који начин служи великосрпској мисли; 4) да удаљи из државне службе сва војна и цивилна лица која великосрпску пропаганду шире... Како је утврђено да у смислу великосрпске идеје раде господа... то ће их српска влада одмах отпустити из службе; 5) да прими сарадњу цесарско-краљевске владе за сузбијање великосрпскога покрета; 6) с обзиром на ток истраге...; 7) цесарско-краљевска влада оставља рок од месец дана да се у ноти назначени услови приведу у дело.“

На крају овога концепта, — који је обрисан и дотериван, нарочито код тачке 4), — додат јеи овај став: „Цесарско-краљевска влада очекује повољан одговор краљевске српске владе на ову ноту најдаље до...“

Трећи и последњи концепт ултимативне ноте утврђен је 14. јула. Он је рађен према првом и другом концепту, а последњи став је израђен тако да се дипломатски односи прекидају између Монархије и Србије.

Сва три концепта су рађена на немачком језику, а француски текст је радио само барон Мусулин (који је некада био чиновник у земаљској хрватско-славонско-далматинској влади.)

Кад је Д-р Мусулин био готов са концептом ултиматума и на француском језику, требало је утврдити последњу редакцију. Због тога је држана министарска седница 19. јула, којој су, под председништвом грофа Берхтолда, присуствовали председници владе аустриске и угарске, заједнички министар финансија, министар војни, заступник заповедника флоте, шеф. Гл. Генералштаба, и деловођа гроф Хојош.

Гроф Берхтолд је отворио седницу тек пошто је текст ултиматума био готов (дефинитиван текст ултиматума који носи датум 19. јул, и на коме се налазе исправке руком грофа Берхтолда).